Uploaded by Alisher Khaitbaev

773-Текст статьи-1813-1-10-20200106

advertisement
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС
ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ИҚТИСОДИЁТ УНИВЕРСИТЕТИ
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ: ИҚТИСОДИЙ РИВОЖЛАНИШ
ТЕНДЕНЦИЯЛАРИНИ МОДЕЛЛАШТИРИШ ВА ЗАМОНАВИЙ
АХБОРОТ-КОММУНИКАЦИЯ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИНИ ҚЎЛЛАШ
ИСТИҚБОЛЛАРИ
Республика илмий-амалий конференцияси
ИЛМИЙ МАҚОЛАЛАР ВА МАЪРУЗАЛАР ТЎПЛАМИ
2019 йил 2 декабр
ТОШКЕНТ – 2019
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Рақамли иқтисодиёт: иқтисодий ривожланиш тенденцияларини
моделлаштириш
ва
замонавий
ахборот-коммуникация
технологияларини қўллаш истиқболлари: Республика илмий-амалий
анжумани илмий мақолалари ва маърузалари тўплами. –Т.: ТДИУ, 2019 –
414 б.
“Рақамли иқтисодиёт: иқтисодий ривожланиш тенденцияларини
моделлаштириш ва замонавий ахборот-коммуникация технологияларини
қўллаш истиқболлари” мавзусидаги республика илмий-амалий анжумани
Тошкент давлат иқтисодиёт университети ҳамда Ўзбекистон Республикаси
Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ҳамкорлигида ўтказилмоқда.
Ушбу илмий-амалий анжуманнинг илмий мақолалари ва маърузалари
тўплами Ҳаракатлар стратегиясида акс этган ижтимоий ҳаётнинг ҳар бир
соҳаси ва жабҳасини ривожлантириш ҳамда мамлакатимиз тараққиётини
таъминлашда рақамли иқтисодиётни ўрни, илмий тадқиқотлар олиб
бориш, илмий янгиликлар, ихтиролар қилиш, инновацион технологиялар
яратиш жараёнларига ёшларни кенг жалб этиш, уларнинг иқтидори, илмий
салоҳияти ва шижоатидан унумли фойдаланиш ва ижтимоий фаолиятини
оширишнинг долзарб масалаларини ўзида мужассамлаштиради.
Масъул муҳаррир: иқтисод фанлари доктори, проф. Р.Х.Алимов
Таҳрир ҳайъати:
т.ф.н., доц. Ў.Т.Хайитматов
и.ф.д. проф. Д.М.Расулев
ф.м.ф.н, проф. Р.А.Файзиев
и.ф.н., доц. О.Х.Азаматов
и.ф.н., доц. А.Алмурадов
PhD. M.Абдуллаев
кат.ўқ. Ш.Р.Джуманиязов
кат.ўқ. Р.Р.Маджидов
кат.ўқ. Б.А.Шарипов
асс. Х.Н.Сабиров
Тақризчилар:
и.ф.д., проф. Т.Ш.Шодиев
и.ф.д., проф. Б.Т. Салимов
Мазкур тўпламга киритилган материалларнинг мазмуни, ундаги
статистик маълумотлар ва меъёрий ҳужжатлар санасининг
тўғрилигига ҳамда танқидий фикр-мулоҳазаларга муаллифларнинг
ўзлари масъулдирлар
© Тошкент давлат иқтисодиёт
университети, 2019.
2
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
МУНДАРИЖА
1-шўъба. РАҚАМЛИ ДАВРДА ИҚТИСОДИЁТ ВА БОШҚАРУВНИ
РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ, ИЖТИМОИЙ ВА
ХУҚУҚИЙ ЖИХАТЛАРИ
MAMLAKAT
INVESTITSION
MUHITINI
MAXMUDOV N.M.
SHAKLLANTIRISHDA RAQAMLI IQTISODIYOTNING 8
AVAZOV N.R.
MOHIYATI
АЛИМОВ Р.Х
ПЕРСПЕКТИВЫ
РАЗВИТИЯ
ЦИФРОВОЙ
12
ХАЙИТМАТОВ У.Т.
ЭКОНОМИКИ В УЗБЕКИСТАНЕ
РАҚАМЛИ ДАВРДА БАНКЛАРАРО ЭЛЕКТРОН
АБДУРАХМАНОВА
ТЎЛОВЛАР
ТИЗИМИ
ОРҚАЛИ
ТЎЛОВЛАРНИ 21
М.М.
ЎТКАЗИШ ТАРТИБИ
РАҚАМЛИ
ИҚТИСОДИЁТНИ ШАКЛЛАНТИРИШ
ДАВРИДА ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТЎЛОВ
АЗЛАРОВА А.А.
25
ТИЗИМИНИНГ
РИВОЖЛАНТИРИШ
ИМКОНИЯТЛАРИ
ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ
НАЛОГОВЫХ
ОРГАНОВ
ХАЙИТМАТОВ У.Т
УЗБЕКИСТАНА В УСЛОВИЯХ ЦИФРОВИЗАЦИИ 29
ДЖУМАНИЯЗОВ Ш.Р.
ЭКОНОМИКИ
РАҚАМЛИ
ИҚТИСОДИЁТДА
ЯШИРИН
КАРИМОВ Ж.Қ.
34
ИҚТИСОДИЁТ
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА
АБДУЛЛАЕВ Д.Х.
38
ЗАМОНАВИЙ БОШҚАРУВ УСЛУБЛАРИ
РАҚАМЛИ
ДАВРДА
ЁҒМОЙ
САНОАТИ
АЗЛАРОВА Д.А.
ПЕРСОНАЛИНИ БОШҚАРИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ 43
ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ
INSTRUMENTS OF INTERNATIONAL TRADE POLICY:
YUSUPOV A.S.
47
THEORETICAL AND APPLIED LINKS
ЎЗБЕКИСТОН
ИҚТИСОДИЁТИ
БАРҚАРОР
ТАРАҚҚИЙ
РИВОЖЛАНИШИДА
МАКСУДОВ Ш. Х.
52
ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ
ЖАЛБ
ЭТИШ
САМАРАДОРЛИГИ
ЗАКИРОВА С.А.
РОЛЬ СВОБОДНЫХ ЭКОНОМИЧЕСКИХ ЗОН В
57
НАЗАРОВ Н.Ғ.
ИННОВАЦИОННОМ РАЗВИТИИ СТРАНЫ
АЛИМОВ Р.Ҳ.
ОЗИҚ – ОВҚАТ САНОАТИ ТАРМОҚЛАРИНИНГ
71
САБИРОВ Х.Н.
КЛАССИФИКАЦИЯСИ
ОЗИҚ-ОВҚАТ САНОАТИ ВА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ
МАҲСУЛОТЛАРИНИ ЧУҚУР ҚАЙТА ИШЛАШНИ
ИБРАГИМОВ Ғ.Ғ.
79
ЯНАДА
РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ
УСТУВОР
ВАЗИФАЛАРИ
ЎЗБЕКИСТОНДА
КОРПОРАЦИЯЛАР
МУМИНОВА М.А.
РИВОЖЛАНИШИДА ИННОВАЦИОН САЛОҲИЯТДАН 82
МАКСУДОВ Ш.Х.
ФОЙДАЛАНИШИДА ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАР
ҚОСИМОВА М.С.
ИҚТИСОДИЙ АТАМАЛАРНИНГ ИЗОҲЛИ БАЁНИ ВА
88
ЗИЯЕВА М.М.
ИҚТИСОДИЙ ЛУҒАТЛАРНИНГ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛИ
3
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ФАЙЗИЕВА Н.Р.
ХАШИМХОДЖАЕВ
Ш.И.
САБИРОВ Х.Н.
NAZAROV N.G’.
МАКСУДОВ Ш.Х.
TURSUNOV U. A.
AHMADJANOV А. А.
САБИРОВ Х.Н.
МАКСУДОВ Ш.Х.
АЛИМОВ Р.Х.
ДЖУМАНИЯЗОВ Ш.Р.
MUMINOVA M
NURULLAYEVA SH
NARMANOV.U.A
MAQSUDOV.A.M
MUMINOVA M
NURULLAYEVA SH
ABDUQAYUMOV A
ВЛИЯНИЕ ДОХОДЫ ЮРИДИЧЕСКИХ ЛИЦ НА
ЭКОНОМИЧЕСКИЙ РОСТ
ДАСТУРИЙ
МАҲСУЛОТЛАРНИ
ЛОЙИҲАЛАШТИРИШНИНГ
ЗАМОНАВИЙ
УСУЛЛАРИ
ОЗИҚ-ОВҚАТ
САНОАТИНИНГ
МИЛЛИЙ
ИҚТИСОДИЁТДА ТУТГАН ЎРНИ
O’ZBEKISTONNING XALQARO INTEGRATSIYASI
SHAROITIDA
ERKIN
IQTISODIY
HUDUDLAR
FAOLIYATINI
YANADA
TAKOMILLASHTIRISH
CHORA-TADBIRLARI
ӮЗБЕКИСТОН
ИҚТИСОДИЁТИДА
БОШҚАРУВ
ТИЗИМИНИ ЯНАДА ТАКОМИЛАШТИРИШ.
MAKROIQTISODIY KO`RSATKICHLAR O`RTASIDAGI
BOG`LANISHNI GRANGER TESTI YORDAMIDA
TAHLIL QILISH
O`ZBEKISTONDA
HUDUDLARIDA
INVESTITSIYA
FAOLIYATINI AMALGA OSHIRISHDA DAVLAT
BUDJETI,
DAVLAT
KAFOLATI
OSTIDAGI
INVESTITSIYALAR
VA
DAVLAT
MAQSADLI
JAMG`ARMALARINING AHAMIYATI
ОЗИҚ – ОВҚАТ САНОАТИНИНГ ҲУДУДЛАРДА
ЖОЙЛАШУВИ
ВА
РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ
АСОСИЙ ОМИЛЛАРИ
КОРХОНАЛАР БОШҚАРУВИ САМАРАДОРЛИГИНИ
ОШИРИШНИНГ ИННОВАЦИОН ЙЎНАЛИШЛАРИ
МАМЛАКАТ
ИҚТИСОДИЁТИДА
РАҚАМЛИ
ИҚТИСОДИЁТНИНГ АҲАМИЯТИ ВА МУАММОЛАРИ
SIFATLI MAHSULOTLAR ISHLAB CHIQARISHDA
RAQAMLI IQTISODIYOTNI ROLI
RAQAMLI IQTISODIYOTNING MEHNAT BOZORIDAGI
O`RNI
RAQAMLI
IQTISODIYOT:
YECHIMLAR
MUAMMOLAR
VA
94
99
105
109
113
121
124
127
131
135
138
142
147
РАҚАМЛИ
ИҚТИСОДИЁТ
–
МАМЛАКАТ
ШАМСИЕВА Ф. М.
ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ
РИВОЖЛАНИШИНИ 156
ЖАДАЛЛАШТИРИШНИНГ АСОСИЙ ОМИЛИДИР
KICHIK BIZNES VA XUSUSIY TADBIRKORLIKNI
TOHIROV J
RIVOJLANTIRISHDA BANK MOLIYA TIZIMINING 160
MUHAMMADIYEV D
ROLI
МУМИНОВА М
ЎЗБЕКИСТОН
РАҚАМЛИ
ИҚТИСОДИЁТИДА
164
НУРУЛЛАЕВА Ш
БАНКЛАРНИНГ РОЛИ
2- шўъба. МАМЛАКАТ ИҚТИСОДИЁТИ ОБЬЕКТЛАРИДА АХБОРОТ
ИНФРАТУЗИЛМАСИ ВА АХБОРОТ ХАВФСИЗЛИГИ ТИЗИМЛАРИНИ
РИВОЖЛАНТИРИШ.
4
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ГУЛЯМОВ С.С.
ФАЙЗИЕВ Р.А.
ФАЙЗИЕВА Д.Р
ЖУКОВСКАЯ И. Е.
SHARIPOV B.A.
ДАДАБАЕВА Р.А.
АНВАРХОДЖАЕВ А. А.
МАКСУДОВ Ш. Х.
БЕЛАЛОВА Г.А.
ПИЛИПЕНКО Е.Ф.
НОРБОЕВА Н.Э.
ТОЖИЕВ М.М.
НАЗАРОВ Ш.Х
САДЧИКОВА С.А.
ШОМИНОСОВ Ш.Ш.
АБДУСАЛОМОВ А.Б.
ШАРИПОВ Б.А.
ЦИФРОВАЯ
ЭКОНОМИКА:
ДЕСЯТЬ
НОВЫХ
169
ТЕХНОЛОГИЙ
ТАЪЛИМНИ РАҚАМЛАШТИРИШДА АХБОРОТ ВА
176
ТЕХНИК ТАЪМИНОТНИНГ ЎРНИ
СОВРЕМЕННЫЕ
ТЕНДЕНЦИИ
ВЛИЯНИЯ
ИНФОРМАЦИОННО-КОММУНИКАЦИОННЫХ
ТЕХНОЛОГИЙ НА УПРАВЛЕНЧЕСКИЕ ПРОЦЕССЫ 181
В ОТРАСЛЯХ И СФЕРАХ НАЦИОНАЛЬНОЙ
ЭКОНОМИКИ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН
ZAMONAVIY WEB TEXNOLOGIYALAR
РОЛЬ
ИНФОРМАЦИОННОЙ
СИСТЕМЫ
УПРАВЛЕНИЯ
ЦЕПОЧКОЙ
ПОСТАВОК
В
ЦИФРОВИЗАЦИИ ПРЕДПРИЯТИЙ
МИЛЛИЙ
ИҚТИСОДИЕТНИ
БОШҚАРИШ
ЖАРАЁНИНИ ИНТЕНСИВ РАВОЖЛАНТИРИШДА
АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИНИ ЎРНИ ВА РОЛИ
СОВЕРШЕНСТОВОВАНИЕ
ПРОЦЕССА
УЧЕТА
ТОРГОВЫХ ОПЕРАЦИЙ НА ОСНОВЕ ИНТЕГРАЦИИ
ПРОГРАММНЫХ ПРОДУКТОВ
СОВРЕМЕННЫЕ
СРЕДСТВА
И
МЕТОДЫ
ОБЕСПЕЧЕНИЯ
БЕЗОПАСНОСТИ
ИНФОРМАЦИОННОГО
ОБМЕНА
В
ИНФОРМАЦИОННЫХ СИСТЕМАХ ПРЕДПРИЯТИЙ
И ОРГАНИЗАЦИЙ В УСЛОВИЯХ ФОРМИРОВАНИЯ
ЦИФРОВОЙ ЭКОНОМИКИ
ТРИ УРОВНЯ ЗАЩИТЫ ОТ БАНКОВСКИХ РИСКОВ
189
196
200
207
216
224
АНАЛИЗ ОБРАБОТКИ И ПЕРЕДАЧИ ПАКЕТОВ
230
ТРАФИКА В КОММУТАЦИОННЫХ ЦЕНТРАХ
МАРКЕТИНГ АХБОРОТ ТИЗИМЛАРИДАН СУҒУРТА
ФАОЛИЯТИДА
ФОЙДАЛАНИШДАГИ
МАВЖУД 235
МУАММОЛАР
АНАЛИЗАТОРЫ СЕТЕВЫХ ПАКЕТОВ – СНИФФЕРЫ
243
СОВРЕМЕННЫЕ
ВОПРОСЫ
ПРИМЕНЕНИЯ
МАКСУДОВ Ш
ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИИ В РАЗВИТИИ 247
ЦИФРАВОЙ ЭКОНОМИКИ
3-шўъба. РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ЖАРАЁНЛАРИНИ
МОДЕЛЛАШТИРИШ ВА ПРОГНОЗЛАШ
ТИЖОРАТ
БАНКЛАРИДА
МИЖОЗЛАРНИНГ
АЛМУРАДОВ А.А.
КРЕДИТГА ЛАЁҚАТЛИЛИГИНИ ЭКОНОМЕТРИК 253
ИШНАЗАРОВ А.И.
ПРОГНОЗЛАШ
ИҚТИСОДИЙ-МАТЕМАТИК
МОДЕЛЛАШТИРИШ
ТУРГУНОВ Т
АСОСИДА ФЕРМЕР ХЎЖАЛИГИ ФАОЛИЯТИНИ 261
ИҚТИСОДИЙ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ ВА БАШОРАТЛАШ
НУРУЛЛАЕВА Ш.Т.
ЗНАЧЕНИЕ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В 265
5
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
МУМИНОВА М.А.
ЭКОНОМЕТРИЧЕСКИХ ИССЛЕДОВАНИЯХ
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ШАРОИТИДА ЧОРВАЧИЛИК
ТАРМОҒИНИ
РИВОЖЛАНТИРИШДА
270
САУХАНОВ Ж.К.
ЯЙЛОВЛАРДАН
УНУМЛИ
ФОЙДАЛАНИШ
МОДЕЛЛАРИ
ИҚТИСОДИЙ ТАДҚИҚОТЛАРДА ЭКОНОМЕТРИК
275
ТУРГУНОВ Т
УСУЛЛАРНИ ҚЎЛЛАШ ХУСУСИЯТЛАРИ
РЕСПУБЛИКАМИЗНИНГ
ИНВЕСТИЦИОН
278
ЭРГАШЕВ М.Ё.
ЖОЗИБАДОРЛИГИНИ ЭКОНОМЕТРИК ТАҲЛИЛИ
4-шўъба. РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ШАРОИТИДА УЗЛУКСИЗ
ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАР
АБИДОВ А.А.
ЎҚУВ
МАШҒУЛОТИ ЖАРАЁНИНИ
ФОРМАЛ
282
ЗАХИРОВА Н.Н.
БАҲОЛАШ МОДЕЛИ
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА ОЛИЙ
ШАМСИЕВА Ф.М.
ТАЪЛИМ
ТИЗИМИ
ФАОЛИЯТИНИ 292
БОЙХОНОВА М.Ғ.
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
ИБРАГИМОВА Л.Т.
МАРКЕТИНГ ФАОЛИЯТИ САМАРАДОРЛИГИНИ
295
НОРБОЕВА Н.Э.
ОШИРИШДА АКТЛАРНИНГ ЎРНИ
СОВРЕМЕННЫЕ ИНФОРМАЦИОННЫЕ
НУРУЛЛАЕВА Ш.Т.
298
ТЕХНОЛОГИИ В СОВЕРШЕНСТВОВАНИИ
РУЗМЕТОВА Н.Ш.
ОБРАЗОВАТЕЛЬНОГО ПРОЦЕССА
ШОАХМЕДОВА Н.Х.
ТУРИЗМ
СОҲАСИДА
ИННОВАЦИОН
303
ЮСУПОВА Д.М.
ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАНИЛИШИ
МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ХИЗМАТЛАРИ БОЗОРИДА
ШАРОПОВА Н.Р.
РАҚАМЛИ
ИҚТИСОДИЁТНИ 306
РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ АҲАМИЯТИ
IS – LM МОДЕЛИНИНГ МОҲИЯТИ, ТЕНГЛАМАЛАРИ
310
КАРИМОВ Ж.К.
ВА ГРАФИКЛАРИ
ЗАМОНАВИЙ
АХБОРОТ
ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ
АШУРОВА Ҳ.Ҳ.
АСОСИДА ОЛИЙ ЎҚУВ ЮРТЛАРИДА МАСОФАВИЙ 317
ТАЪЛИМНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ЙЎНАЛИШЛАРИ
УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ МОДЕРНИЗАЦИЯ
АБДУЛЛАЕВ Д.Х.
ҚИЛИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ 322
ЎРНИ
ТАЪЛИМ
ЖАРАЁНИГА
РАҚАМЛИ
МАДЖИДОВ Р.Р.
ТЕХНОЛОГИЯЛАР ВА ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРНИ 327
ФАЙЗУЛЛАЕВ С.Х.
ЖОРИЙ ЭТИШ
ФАЙЗУЛЛАЕВА Н.С.
СТРАТЕГИЯ МАРКЕТИНГОВОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ
ИСЛАМОВ А.А.
ВУЗА
ПРИ
ПОВЫШЕНИИ
КАЧЕСТВА 336
МИРЗАЕВА Н.
ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УСЛУГ
МАДЖИДОВ Р.Р.
RAQAMLI IQTISODIYOT VA «ELEKTRON HUKUMAT» 341
АХБОРОТ-КОММУНИКАЦИЯ
ХИЗМАТЛАРИ
МАДЖИДОВ Р.Р.
БОЗОРИДА
РАҚАМЛИ
МАРКЕТИНГ 347
АРТИҚОВ Р.Р.
СТРАТЕГИЯЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ
МАДЖИДОВ Р.Р.
РАҚАМЛИ
ИҚТИСОДИЁТ
ХИЗМАТЛАР
353
АРТИҚОВ Р.Р.
БОЗОРИНИНГ РИВОЖЛАНТИРИШ ОМИЛИ
6
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
МАДЖИДОВ Р.Р.
МАДЖИДОВ Р.Р.
САДДУЛЛАЕВА С.А.
МАДЖИДОВ Р.Р.
МАДЖИДОВ Р.Р.
НАБИЕВА Д.
АКБАРОВА С.Ш.
ОЧИЛОВА Г.О.
ҲАКИМОВА М.Ф.
ДЖУРАЕВА М.Т.
МУСАХАНОВА Г.М.
СУВОНКУЛОВ А
IBRAGIMOVA G.H
SHOMUROTOVA N.N.
UMARALIEVA F. F.
MIRHODJAEVA N. SH.
QURBONOV O. T.
OMONOV A. T.
АБДУЛЛАЕВА Р.М.
КАРИМОВА Қ.А.
ҚУРБОНОВ О.Т.
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИНГ РИВОЖЛАНИШ
ИСТИҚБОЛЛАРИ,
МУАММОЛАР
ВА
ИМКОНИЯТЛАР
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИ 2030 ЙИЛГА
ҚАДАР
ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ
КОМПЛЕКС
РИВОЖЛАНТИРИШ
КОНЦЕПЦИЯСИДА
РАҚАМЛАШТИРИШ МАСАЛАЛАРИ
ЎЗБЕКИСТОНДА
ЭЛЕКТРОН
ҲУКУМАТ
ДИНАМИКАСИ
ЯШИРИН
ИҚТИСОДИЁТНИНГ
ЖАМИЯТГА
ТАЪСИРИ ВА БАРТАРАФ ЭТИШ ЙЎЛЛАРИ
БЎЛАЖАК РАҲБАР ХОДИМЛАР ТАЙЁРЛАШГА
ҚЎЙИЛАДИГАН
ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ
ТАЛАБЛАР
359
365
371
375
381
ОЛИЙ
КАСБИЙ
ТАЪЛИМ
ТИЗИМИДА 386
ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ
АКМЛАРДА
ИЖОДИЙ
ТАШАББУСЛАР
МАРКАЗЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ 392
ТАҲЛИЛИ
OLIY TA’LIM MUASSASALARI TALABALARINING
MUSTAQIL ISHINI TASHKIL ETISHNING MAZMUNI 394
VA SHAKLLARI
AVTORITET FAYLLAR MA’LUMOTLAR BAZASINI 397
YARATISH USUL VA VOSITALARI
IQTISODIY MASALALARNI YECHISHDA MATEMATIK 404
METODLARDAN FOYDALANISH
ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ИНТЕРФАОЛ УСУЛЛАРДАН 409
ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИ
ДИФФЕРЕНЦИАЛ
ТЕНГЛАМАЛАР
НАЗАРИЯСИНИНГ
ИҚТИСОДИЁТДАГИ
БИР 412
ТАДБИҚИ ҲАҚИДА
7
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
1-шўъба. РАҚАМЛИ ДАВРДА ИҚТИСОДИЁТ ВА
БОШҚАРУВНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ
ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ, ИЖТИМОИЙ ВА ХУҚУҚИЙ ЖИХАТЛАРИ
MAMLAKAT INVESTITSION MUHITINI SHAKLLANTIRISHDA
RAQAMLI IQTISODIYOTNING MOHIYATI
i.f.d., prof. N.M.Maxmudov
TDIU “Makroiqtisodiyot” kafedrasi professori
N.R.Avazov
TDIU “Iqtisodiyot” fakulteti talabasi
Raqamli iqtisodiyot hamda investitsiya masalalari bugungi kunda
mamlakat iqtisodiyoti oldida turga eng dolzarb masalalardan bo‘lib hisoblanadi.
Chunki hozirgi kunda aynan mana shu ikki masala iqtisdiyotni rivojlanishini
belgilab bermoqda. Bu haqida mamlakatimiz Prezidenti Shavkat Miromonovich
Mirziyoyev quyidagi fikrlarni bildirib o‘tgan edilar:

Iqtisodiyotning
barcha
sohalarini
raqamli
texnologiyalar
asosida
yangilashni nazarda tutadigan Raqamli iqtisodiyot milliy konsepsiyasini ishlab
chiqishimiz kerak. Shu asosda “Raqamli O‘zbekiston-2030” dasturini hayotga
tatbiq etishimiz zarur. Raqamli iqtisodiyot yalpi ichki mahsulotni kamida 30
foizga o‘stirish, korrupsiyani keskin kamaytirish imkonini beradi. Nufuzli
xalqaro tashkilotlar o‘tkazgan tahlillar ham buni tasdiqlamoqda.

Xorijiy investitsiyalarni keng jalb qilish uchun mamlakatimizning
investitsiya salohiyatini to‘la namoyon etish choralarini ko‘rishimiz kerak. Biz
iqtisodiyotimizga sarmoya kiritishga intiladigan investorlar uchun hududlar va
tarmoqlar bo‘yicha investitsiya loyihalarini puxta shakllantira olsak, bu
masalada ijobiy natijaga erishish mumkin1.
Mamlakat iqtisodiyotini rivojlantirishda investitsiyalar muhim rol o‘ynaydi.
Investitsiyalar asosida mamlakat iqtisodiyotini jadal rivojlantirishga erishish
mumkin. Investitsiyalarni iqtisodiyotga jalb qilish uchun esa mamlakatda eng
1
O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning “2019-yil uchun mo‘ljallangan eng muhim
ustuvor vazifalar haqidagi Oliy Majlisga Murojaatnomasi”.// Xalq so’zi, 2018 yil 29 dekabr.
8
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
avvalo investitsion muhit shakllangan bo‘lishini talab qiladi.Investitsion muhitga
esa hozirda raqamli iqtisodiyot o‘zining katta ta’sirini ko‘rsatadi. Raqamli
iqtisodiyot asosida eng avvalo mamlakatda korrupsiya darajasini keskin
tushirish mumkin. Ma’lum-ki, investitsion muhitga eng katta salbiy ta’sir
qiluvchi omillardan biri bu mamlakatdagi korrupsiya darajasi hisoblanadi.
Qanchalik mamlakatda korrupsiya darajasi past bo‘lsa, unda bu mamlakatda
investitsion muhit shakllanishi tez amalga oshadi. Natijada mamlakat
iqtisodiyotiga kirib kelyotgan investitsiya hajmi oshadi.
O‘zbekiston Respublikasida raqamli iqtisodiyot dasturini hayotga tadbiq
qilish eng kami bilan quyidagilarga erishishga imkon beradi:
–
Yangi
texnologiyalar
yaratishga
halaqit
berayotgan
huquqiy
to’siqlarni yangi normativ-huquqiy baza yaratish yordamida to’liq bartaraf
qiladi;
–
Raqamli iqtisodiyot infratuzilmasini yaratish va rivojlantirish, shu
jumladan, tarmoqlar, ma’lumotlarni qayta ishlash markazlari, texnik va dasturiy
ta’minotning zamona talablariga mos ravishda rivojlanishiga imkon beradi;
–
Ta’lim tizimining har tomonlama rivojlanishini va yangilanishini
ta’minlaydi;
–
Mamlakatdagi turli-tuman kompaniyalarning, firmalarning, davlat
korxonalarining hamda biznesning rivojlanishiga puxta asos yaratadi;
–
Raqamli
iqtisodiyot
sohasida
faoliyat
ko’rsatadigan
ko’plab
tashkilotlar hosil bo’lishiga olib keladi.
Ushbu raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish dasturi quyidagi maqsadlarini
amalga oshirish uchun hizmat qilishi kerak:
–
O’zbekiston Respublikasida raqamli iqtisodiyotning ekotizimini
yaratish;
–
Mamlakat
raqamli
iqtisodiyot
tizimining
institutlari
infratuzilmasini yaratish;
9
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
va
–
Respublikaning barcha tarmoqlarini qamrab oluvchi information
jamiyat tashkil qilish uchun kerakli bo’lgan barcha chora-tadbirlarni amalga
oshirish;
–
Global
miqyosda
va
global
bozorlarga
respublikamizning
raqobatbardoshliligini oshirish.
Raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish boshqa mamlakatlar kabi, O‘zbekiston
uchun ham uning dunyo miqyosidagi raqobatbardoshligini belgilab beradigan
strategik ahamiyatga molik masalalardan biri hisoblanadi. Shuni ham tan olish
kerakki, O‘zbekistonga bugungi kunda maqbul keladigan tadbir qisqa davrda –
birinchi navbatda, texnologik ortda qolishdan qutulishdir. Hosirda esa
mamlakatimizda zarur miqdordagi to’laqonli iqtisodiyot sub’ektlari yo‘qligi
tufayli yetuk va to’laqonli raqamli iqtisodiyotni o‘z-o‘zidan shakllantirish uchun
shartsharoitlar yo‘q. Bu esa davlatimizga raqamli iqtisodiyotning rivojlanishini
uchun shart-sharoitlar yaratish, uni eng kerakli sohalarga yo’naltirish va bu
jarayonni imkoniyat darajasida rag‘batlantirish zarurligi demakdir.Milliy
iqtisodiyotimizning yana bir muhim ajralib turadigan jihati shundaki, YIM
asosiy qismi davlat korporatsiyalari (yoki davlat ishtiroki ulushi katta bo‘lgan
kompaniyalar) tomonidan yaratiladi. Ishlab chiqarishning ko‘plab tarmoqlarida
davlat ishtirokidagi o‘yinchilar bozorning 80% gacha bo‘lgan qismini tashkil
qilishi
mumkin.
Bunday
sharoitlarda
profilli
vazirliklar
yoki
davlat
korporatsiyalari rahbarligi ostida industrial raqamli platformalar yaratish eng
oqilona qadam bo‘lib hisoblanadi. Bunday platformalar raqamli iqtisodiyotning
tez rivojlanishi va unga mos keluvchi texnologiyalarning keng tarqalishi uchun
zarur infratuzilma bazisini yaratadi. Raqamli iqtisodiyot platformalari tuzishda
asosiy e’tiborni quyidagi yo‘nalishlarga qaratish zarur: telekommunikatsiyalar,
energetika, transport, sog‘likni saqlash, soliq va soliqqa tortish, dori-darmonlar
logistikasi,ma’lumotlarni qayta ishlash, turizm, tashqi iqtisodiy faoliyat,
ko‘chmas mulk savdosi va ishlab chiqarish. Aynan shu sohalarning rivojlanishi
infratuzilma va texnologik bazis yaratishga imkon beradi.So‘ngra ularni boshqa
sohalarga ko‘chirgan holda O‘zbekiston yetuk raqamli iqtisodiyotni maksimal
10
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
darajada tez rivojlantirishi mumkin boladi. Bunday yondashuv bugungi kunda
respublikamiz uchun eng maqsadga muvofiq bo‘lib ko‘rinadi, lekin u ham
kamchiliklardan xoli emas, albatta. Ammo mos keluvchi strategiya unga
asoslanishi lozim bo‘lgan raqamli iqtisodiyot konsepsiyasini shakllantiish uchun
taxmin qilingan yo‘l risklarini ham, raqamli iqtisodiyot risklarini ham hisobga
olish lozim.
Mamlakatda raqamli iqtisodiyotni rvojlantirishning asosiy yo‘nalishlari sifatida
quyidagilarni ko‘rsatib o‘tish mumkin:

davlat va xo‘jalik organlari, mahalliy davlat organlarining joylarda zarur
axborot tizimlari va resurslarini, dasturiy ta'minot va elektron xizmatlarning
joriy qilinishini muvofiqlashtirishlarini belgilab olish;

mamlakatda raqamli iqtisodiyot, axborot texnologiyalari bozorini,
jumladan davlat xususiy sherikchiligi asosida texnopark va kovorking-markazlar
faoliyatini tashkil qilish orqali xorijiy sarmoyalarni jalb qilish uchun qulay
sharoit yaratish;

zamonaviy telekommunikatsiya infratuzilmasi, aloqa texnologiya va
tarmoqlarini
rivojlantirish,
zamonaviy
telekommunikatsiya
xizmatlarini
rivojlantirishni joriy qilishni muvofiqlashtirish;

davlat boshqaruvida va iqtisodiyot sohalarida elektron xizmatlarni joriy
qilish, elektron tijorat va dasturiy ta'minot bozorini rivojlantirish orqali raqamli
iqtisodiyotni yuksaltirish;

Internetning milliy segmentini, raqamli media-kontentni tashkiliy,
moddiy-texnik va iqtisodiy qo‘llab-quvvatlash orqali rivojlantirish bo‘yicha
takliflar ishlab chiqish;

shahar va hududiy infratuzilmani boshqarishda foydalanish, xususan
turar-joy va kommunal xizmat ko‘rsatish, transport logistikasi, xavfsiz va «aqlli
shahar» uchun «aqlli tizim»larni ishlab chiqish;

malakali kadrlar tayyorlash tizimini takomillashtirish.
Xulosa
o‘rnida
aytish
mumkin-ki,
raqamli
iqtisodiyot
mamlakat
investitsion muhitiga bevosita o‘zining ta’sirini o‘tkazib keladi. Investorlar ham
11
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
investitsiya tikishdan avval mamlakat iqtisodiy, ijtimoiy va siyosiy holatini
o‘rgangan holda investitsiya kiritishda ijobiy ta’sir ko‘rsatadi. Bu holatda ham
mamlakatda raqamli iqtisodiyot holati yaxshi bo‘lsa, bu investor uchun juda
katta qulayliklar yaratib beradi. Eng avvalo investorning vaqti hamda ortiqcha
harajatlari tejaladi. Bu o‘z-o‘zidan ham davlatga ham investorning o‘ziga va ens
asosiysi mamlakat aholisiga juda katta foyda keltiradi.
Foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati:
1.
O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning “2019-yil
uchun mo‘ljallangan eng muhim ustuvor vazifalar haqidagi Oliy Majlisga
Murojaatnomasi”.// Xalq so’zi, 2018 yil 29 dekabr.
2.
Лапидус Л.В. Цифровая экономика: управление электронным
бизнесом и электронной коммерцией. –М.: ИНФРА-М, 2017. -281 с.
3.
www.soliq.uz Davlat soliq qo‘mitasi rasmiy sayti.
4.
www.stat.uz Davlat statistika qo‘mitasi rasmiy sayti.
5. www.tsue.uz Toshkent davlat iqtisodiyot universiteti rasmiy sayti.
Перспективы развития цифровой экономики в Узбекистане
проф. Алимов Р.Х.,
доц. Хайитматов У.Т. ТГЭУ
Сегодня экономическое благополучие любой страны неразрывно
связано
с
развитием
цифровых
технологий.
Инфраструктура
информационно-коммуникационных технологий и внедрение технических
решений – это важнейшие факторы, играющие ключевую роль в развитии,
достижении благосостояния и высвобождении истинного экономического
потенциала нации.
12
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Евразия представляет собой группу разнотипных государств,
простирающихся на огромной площади в 4 млн квадратных километров.
Несмотря на существенные различия во многих аспектах, население и
территории этих стран объединяет их богатое и древнее наследие – это
земли Золотой Орды, золотого полумесяца и золотого руна. Кроме того,
эти страны объединяет и одна общая возможность – способность
предложить своим народам новый путь к процветанию.
Во
всех
этих
странах
можно
многое
сделать,
чтобы
усовершенствовать инфраструктуру ИКТ и устранить фактор товарнопродовольственной зависимости, стоящий на пути к экономическому
благополучию.
Можно сказать, что Турция, Казахстан, Беларусь и Грузия относятся
к развитым странам Евразии. В них присутствуют большинство или все
элементы
самостоятельной
и
растущей
экосистемы
ИКТ.
Азербайджан, Монголия и Украина относятся к группе развивающихся
стран. У них имеются некоторые элементы экосистемы ИКТ, однако для
полного раскрытия экономического потенциала ИКТ необходимо добавить
несколько недостающих звеньев. Туркменистан, Узбекистан, Таджикистан
и Кыргызстан относятся к странам с переходной экономикой с самым
13
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
большим экономическим потенциалом. Чтобы раскрыть его в полной мере,
необходима нормативно-правовая база, способная привлечь инвестиции в
основную инфраструктуру ИКТ.
Все эти страны не так давно пережили период замедления роста или
даже спада экономики, что указывает на необходимость экономической
диверсификации
в
Евразии.
экономической
деятельности,
ИКТ
–
основа
мощный
более
стимулятор
любой
жизнестойкой
и
диверсифицированной экономики. Переход на цифровые технологии в
любой стране мира способствует изменению и развитию традиционных
основ экономики этой страны. Такой переход ускоряет диверсификацию
экономического развития на благо всего населения страны.
Результаты
множества
научных
исследований
доказали,
что
инвестирование в широкополосные сети и ИТ играет важную роль в
стимулировании экономического и социального развития. Но что
конкретно следует сделать в этом направлении в 11 вышеперечисленных
странах? Каковы самые неотложные проблемы развития ИКТ, требующие
первоочередного решения?
С появлением цифровой экономики сегодня в мире происходят
поистине революционные изменения, связанные с новыми технологиями,
14
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
которые трансформируют отрасли и системы производства, повышают
производительность и дают начало новым бизнес-моделям.
В этой связи ускорение экономического развития, международной
конкурентоспособности и интеграция Узбекистана в мировую экономику в
значительной степени зависят от развития цифровой экономики.
Цифровая экономика помогает снизить стоимость предоставления
услуг,
обеспечивает
доступ
к
экспорту посредством
электронной
коммерции, положительно влияет на приток инвестиций и в целом на
экономическую активность.
По оценкам международных экспертов, если развивающиеся страны,
такие как Узбекистан, достигнут уровня проникновения интернета, как у
развитых рынков, их долгосрочная производительность увеличится на 25
процентов.
Узбекистан имеет все условия, чтобы использовать преимущества
динамичной
цифровой
экономики.
Республика
является
самой
густонаселенной страной в Центрально-Азиатском регионе, обладает
значительной молодой и достаточно образованной рабочей силой.
На данный момент в республике в сфере информационнокоммуникационных технологий (ИКТ) занято около 29 000 человек,
работающих на 1 400 предприятиях, общий вклад которых в ВВП
составляет 2,2 процента.
Постепенное открытие сектора уже позволяет гражданам страны
получать интернет-услуги, а бизнесу извлекать выгоду из цифровой
экономики.
К примету, сервисы цифровых платежей, такие как PayMe, быстро
выросли вместе с государственной системой платежных карт УзКарт. В
Узбекистане на данный момент выпущено более 20 миллионов платежных
карт, примерно треть населения регулярно использует цифровые платежи,
а провайдеры услуг, такие как PayMe, предоставляют займы и другие
цифровые финансовые услуги.
15
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Приложения агрегаторов такси, таких как MyTaxi, быстро построили
сеть из более чем 200 водителей такси, а Корзинка.уз - сеть супермаркетов
- создала онлайн-сервис, объединяющий 27 магазинов в Ташкенте.
Однако,
недостаток
инвестиций
в
инфраструктуру
связи
в
Узбекистане делает сложным для большинства населения выход во
«всемирную паутину», в республике существует всего два оператора с
региональными междугородними широкополосными сетями, что приводит
к высоким внутренним транспортным расходам на интернет и делает его
недоступным для большинства населения.
Как считают эксперты Международной финансовой корпорации
(МФК), в связи с тем, что в Узбекистане существует значительный спрос
на цифровые услуги, первым шагом в построении цифровой экономики
Узбекистана
должно
стать
создание
инфраструктуры,
являющейся
универсальной по покрытию и доступности.
Физическая инфраструктура связи является стимулом для самых
основных средств связи и самых сложных революционных технологий.
Подводные кабели, наземные линии, оптоволоконные сети, мобильные
сети, телекоммуникационные вышки, центры данных, диапазон и другие
виды телекоммуникационного оборудования являются столпами, на
которых основывается цифровая экономика.
16
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
«Без
работы,
направленной
на
устранение
отставания
инфраструктуры связи, усилия по созданию цифровой экономики в
Узбекистане вряд ли будут успешны», — считают эксперты МФК.
Эксперты подчеркивают, что «для удовлетворения неутолимого
спроса на данные необходимы постоянные инвестиции в инфраструктуру
связи Узбекистана, пи этом около 17,2 миллиона, примерно 53 процента
населения Узбекистана испытывают постоянные проблемы с покрытием и
использованием связи».
Они указывают, что эта оценка включает тех, кто живет в местах без
покрытия мобильной или фиксированной связи, а также тех, кто живет в
местах с покрытием, но не использует интернет из-за недоступности,
недостатка
цифровых
навыков
или
отсутствия
соответствующего
цифрового контента.
По причине низкой степени проникновения интернета, считают в
МФК, происходит цикл недостаточных инвестиций, при котором
недостаточное использование и отсутствие спроса делает внедрение
оптоволокна менее привлекательным с коммерческой точки зрения.
Вместе с этим высокая плотность населения Узбекистана позволяет
республике более эффективно, чем соседи в Центральной Азии, внедрять
оптоволокно.
В Узбекистане проложено около 24 500 км оптоволоконных линий,
что немного для страны такого размера. Для сравнения: соседняя
Киргизия,
население
которой
составляет
одну
пятую
населения
Узбекистана и которая занимает площадь вдвое меньше площади
Узбекистана, имеет примерно 17 500 км оптоволоконных линий — всего
на треть меньше, чем Узбекистан.
В Узбекистане количество абонентов широкополосной мобильной связи
растет
быстрее,
чем
количество
абонентов
фиксированных
широкополосных соединений. Это обусловлено внедрением сетей 3G/4G и
резким снижением цен на смартфоны и планшеты. Однако такая ситуация
17
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
характерна для развивающегося мира, где скорости проникновения
беспроводной
широкополосной
связи
часто
превышают
скорости
проникновения фиксированной широкополосной связи.
Согласно Международной ассоциации GSM, в 2017 году в мире было
более трех миллиардов (43 процента населения мира) пользователей
широкополосной мобильной связи. Ожидается, что данное количество
вырастет до 5 миллиардов в 2025 году.
Эта тенденция характерна и для Узбекистана, где за последние пять
лет уровень подключения новых абонентов широкополосной мобильной
связи значительно обогнал уровень подключений к фиксированной связи,
и ожидается, что такая тенденция сохранится.
Увеличившееся
пользователями,
количество
потребует
телекоммуникационных
в
вышек
данных,
генерируемое
скором
времени
и
сайтов
к
данными
подключения
оптоволоконной
инфраструктуре. Таким образом, использование услуг широкополосной
мобильной связи станет более зависимым от доступности данной
инфраструктуры.
Правительство Узбекистана включило в план стратегического
развития государства программу цифровой экономики, целью которой
является формирование полноценной цифровой среды и цифрового поля в
республике.
По
мнению
правительства,
именно
«цифровизация»
экономики позволит стране в кратчайшие сроки решить вопрос глобальной
конкурентоспособности и национальной безопасности.
18
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
В послании Президента Республики Узбекистан Ш. Мирзиёева Олий
Мажлису от 28 декабря 2018 года отмечается: «…нам следует начать
разработку в 2019 году Национальной концепции цифровой экономики,
предусматривающей обновление всех сфер экономики на базе цифровых
технологий, и на этой основе внедрить программу «Цифровой Узбекистан2030».
«Цифровая экономика» – это обеспечение цифрового пространства
для всех сфер жизнедеятельности страны. Основная задача программы
состоит
в
создании
правовых,
технических,
организационных
и
финансовых условий для развития цифровой экономики в стране и
последующей интеграции ее с цифровыми экономиками зарубежных
стран.
Цифровая
экономика
позволит
обеспечить
рост
валового
внутреннего продукта как минимум на 30 процентов и резко снизить
коррупцию.
Это
подтверждают
и
аналитические
исследования
авторитетных международных организаций». В стране взят курс на
разработку программы перехода страны на цифровой формат в экономике.
Этапы данной программы продлятся до 2030 года.
Развитые
страны
мира
характеризуются
доминированием
в
экономике сферы услуг и появлением на их базе информационных
технологий. Однако общество не стоит на месте, его дальнейшее развитие
и все большее доминирование сферы услуг над производством привели к
тому, что ключевую роль в этом движении стали играть информационные
технологии и сфера IT, которые значительно упрощают сам механизм
получения человеком какой-либо услуги. Появление Интернета и
снижение стоимости доступа в глобальную сеть стали настоящей
информационной (цифровой) революцией, которая изменила жизнь
человечества в целом, и экономику в частности.
Цифровая экономика, а именно возникновение новых возможностей,
безусловно, позитивным образом отражается на жизни человека. Благодаря
19
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
развитию цифровых технологий потребитель может быстрее получать
необходимые ему услуги, экономить, покупая продукты в интернетмагазинах по более низким ценам. В конце концов, потребитель даже
может начать свое дело онлайн, стать предпринимателем, не выходя из
дома.
Всемирный банк в своем обзоре в 2016 году отмечал, что цифровая
экономика способствует росту производительности труда, повышению
конкурентоспособности компаний, снижению издержек производства,
созданию новых рабочих мест, преодолению бедности и социального
неравенства.
Развитие современного общества идет таким образом, что только
цифровая среда позволит экономике Узбекистана интегрироваться в
мировое пространство, поскольку сфера бизнеса во взаимодействии с
гражданами уже давно использует цифровые технологии, в том числе и
цифровую валюту.
Одновременно с физическими деньгами в обороте присутствует
цифровая валюта. Она в значительной степени увеличивает товарооборот и
создает положительную динамику в развитии экономики в целом.
Развитие
глобализацию,
цифровой
экономики
сверхвысокую
подразумевает
конкурентную
тотальную
среду,
наличие
квалифицированных кадров и качественного образования, новое качество
жизни, бизнеса и государственных услуг, развертывание современной
интернет-инфраструктуры
на
территории
современных
городов,
повышение уровня цифровой грамотности населения и системное
обучение IT-специалистов во всех областях экономики.
Немаловажным
повышение
критерием
цифровой
экономики
является
качества государственных и муниципальных услуг,
и
сокращение издержек государства при их предоставлении. При этом
государство
должно
гарантировать
устойчивость
и
безопасность
инфраструктуры, обеспечить высокий уровень образования населения,
20
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
включая цифровую грамотность, связать цифровую экономику со всеми
индустриальными
сферами,
и
самое
главное,
интегрировать
международную цифровую индустрию в национальную инфраструктуру.
В этих целях в республике должна быть проведена работа по
созданию технопарков, научно-производственных кластеров и других
инновационных проектов,
повсеместному и
доступному обучению
граждан цифровой грамотности, внедрению цифровых технологий,
обеспечению покрытия территории страны сетью Интернет от 5G и выше,
внедрению электронного документооборота в деятельность предприятий.
Все
эти
мероприятия
потребуют
от
государства
огромных
финансовых вложений, подготовленных специалистов для обучения
работников предприятий и населения основам цифровой экономики,
однако
это
веление
времени
и
требования
прогрессивных
информационных технологий, которые будут поставлены на службу
народу.
Таким образом, программа «Цифровой Узбекистан-2030» – это не
просто очередной крупный государственный проект страны, это важный
аспект инновационной деятельности Республики Узбекистан, основная
цель которого не просто достичь высокого уровня развития, но и
интегрировать и взаимодействовать с развитыми государствами мира.
РАҚАМЛИ ДАВРДА БАНКЛАРАРО ЭЛЕКТРОН ТЎЛОВЛАР
ТИЗИМИ ОРҚАЛИ ТЎЛОВЛАРНИ ЎТКАЗИШ ТАРТИБИ
и.ф.н. Абдурахманова М.М.
Тошкент Давлат иқтисодиёт университети
“Банк иши” кафедраси доценти
Ҳозирги кунда банк тизими ривожланиб борар экан, банклар
ўртасидаги
ўзаро
алоқалар,
ҳисоб-китобларни
амалга
ошириш
механизмини такомиллаштириш ҳам талаб етилади. Бу албатта, мамлакат
тўлов тизимини янада ислоҳ қилиш билан боғлиқдир, чунки тўлов тизими
мамлакат миқёсида товар - пул муносабатлари натижасида вужудга
21
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
келадиган барча тўловлар мажмуасини ташкил етади.
Банклараро ва банкнинг ички тўлов тизимида қўлланиладиган ҳамда
банк ҳисобварақларига масофадан фаол хизмат кўрсатиш тизимларида
шакллантириладиган банк электрон тўлов ҳужжатлари реквизитлари
таркибига қўйиладиган талаблар, “Марказий банкнинг банклараро тўлов
тизими орқали электрон тўловларни амалга ошириш тартиби тўғрисида”ги
низомга мувофиқ аниқланади.
Чакана тўлов тизимларида клиринг операциялари учун, яъни банк
тўлов тизимлари орқали бир нечта операциялар бўйича ягона суммали
битта
электрон
ҳисобварақларига
тўлов
амалга
масофадан
оширилишида,
фаол
хизмат
шунингдек,
кўрсатиш
банк
тизимларида
телекоммуникация провайдер ва операторлар ёки коммунал хизмат (электр
ва телекоммуникация хизматлари, эксплуатасион ва коммунал хизматлар)
корхоналари фойдасига бир ҳил турдаги операцияларда электрон тўлов
ҳужжатларининг бошқа шаклларидан фойдаланишга рухсат этилади.
Бунда пул маблағларини тўловчи ва олувчи – тўлов тизимининг
фойдаланувчилари, шунингдек, банк ҳисобварақларига пул ўтказмалари
амалга оширилган ҳолларда эса, уларнинг банк реквизитлари ҳам аниқ
идентификацияланган
реквизитларининг
бўлиши
таркиби
ва
керак.
Электрон
тузилмасига
тўлов
бўлган
ҳужжати
талаблар
пул
маблағларини олувчилари билан келишилади ҳамда тўлов тизими
қоидаларида белгиланади.
Электрон тўловлар, электрон тўловларнинг мақсадини ишончли ва
тўлиқ баён этадиган ҳужжатларларни мажбурий тузишни кўзда тутади:
 тўлов тизими аъзолари томонидан нақд пулларни қабул қилишда
қоғоз кўринишида (слип, электрон терминал квитанцияси);
 электрон тўлов ҳужжатларини ўтказишда электрон кўринишида
(терминал ёки банкоматларнинг электрон журналидаги ҳужжат, электрон
квитанция ёки шахсий ҳисобварақдан электрон кўчирма);
 тўлов тизими қоидаларида кўзда тутилган бошқа ҳужжатлар.
22
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Кўрсатилган ҳужжатлар амалга оширилган операцияларни қўлда
қайта тиклаш учун зарур бўлган барча керакли маълумотларни, жумладан
электрон тўлов амалга ошириладиган товар-хизматнинг номини ўз ичига
олиши ҳамда тўлов тизими субъектларига тақдим қилиниши шарт.
Автоматлаштирилган банк тизимида ахборотни муҳофаза қилиш
Ўзбекистон Республикасининг «Автоматлаштирилган банк тизимида
ахборотни муҳофаза қилиш тўғрисида»ги Қонунига мувофиқ амалга
оширилади.
Банк
мижозларига
ҳисоб-китоб
операциялари
бўйича
янги
даражадаги ахборот хизмати даражаси талаб этилади. Улар фаолиятининг
устивор тамойиллари қуйидагилардан иборат:
• Банк ахборотига тез ва сифатли ишлов бериш.
• Юқори маҳсулдорлик
• Хизмат кўрсатиш ишончлилиги
• Фойдаланиш хавфсизлиги
• Малакали ходимлар мавжудлиги
• Электрон ҳужжат айирбошлашга ўтиш
• Тизим фаолиятини тезкор назорат қилиш.
Банк фаолияти ва молиявий хизматларнинг барча жабҳаларини
автоматлаштириш, шу билан бир вақтда кредит ташкилотларининг
рақобатбардошлигини
таъминлайдиган
омиллардан
бири
-
унинг
ривожланиш истиқболларига ишонч ҳосил қилишдир.
Ахборот
технологиялари
кўплаб
молиявий
инновацияларнинг
асосига айланди, улар банк секторида турли хил илғор ИТ-ечимларни
барпо этишга олиб келди, улар тезкор иш жараёнини модернизациялаш,
хатарларни анчагина камайтириш, мижозлар учун янги инновация
хизматларини ҳаётга сифатли татбиқ этиш ва самарали хизмат кўрсатишни
амалга оширишда ёрдам беряпти.
Бугунги кунда
«ТехСистемаСервис»,
«Миcрос»,
«Неотек»
ва
«БИСофт мултимедиа» компаниялари бир неча йиллардан бери техник
23
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
жиҳозлаш соҳасида ҳам, дастурий таъминот бобида ҳам банкларнинг
ишончли ҳамкорлари ҳисобланадилар. Ахборот технологиялари ҳозирги
тижорат банкининг бутун фаолиятини: банк хизматлари кўрсатиш соҳаси
ва банкни бошқариш соҳасини (ҳисоб, назорат, таҳлил, режапаштириш)
қамраб олган. Технологик жиҳозлаш ёрдамида мижозлар, минтақалардаги
банк филиаллари, халқаро банклар ва бошқа муассасалар билан ташқи
ҳамкорлик кўллаб турилади.
Ҳар қандай тижорат банки фаолиятининг зарур таркибий қисми
бўлган техник жиҳозлар алоҳида аҳамиятга эга. Банкноталарнинг
профессионал ҳисоблагичлари, валюталарнинг ҳақиқийлиги детекторлари,
банкноталарни сараловчилар ва
ўраб
жойлаштирувчилар,
сейфлар,
абонентлик модуллари, депозит тизимлар ва бошқа кўп воситалар тижорат
банкининг зарур техник минимуми ҳисобланади.
Республикамизда
замонавий
ахборот-коммуникация
технологияларини жорий этиш ва ривожлантириш мақсадида “Ўзбекистон
Республикаси
Марказий
банки
фаолиятида
замонавий
ахборот-
коммуникация технологияларини жорий этиш ва ривожлантиришнинг
2016– 2018 йилларга мўлжалланган Консепцияси” ишлаб чиқилган бўлиб,
унинг бош мақсади – Марказий банк ва тижорат банкларида замонавий
ахборот коммуникация тизимларини кенг жорий қилиш, ривожлантириш
ва такомиллаштириш, Ўзбекистон Республикасининг “Электрон ҳукумат”
тизими таркибига киритилган банк ахборот тизимларини ўз вақтида ишга
тушириш, иш жараёнининг узлуксизлигини таъминлаш ва ахборот
алмашувини уйғунлаштириш, замонавий банк ахборот тизимларининг
самарадорлигини ошириш ҳамда банклар томонидан аҳоли, тадбиркорлик
ва хўжалик юритувчи субъектларига кўрсатиладиган хизмат турларини,
жумладан, интерактив хизматларини кенгайтириш ҳамда банк хизматлари
сифатини оширишдан иборат.
Консепцияда Ўзбекистон Республикасининг “Электрон ҳукумат”
тизими доирасида чакана тўловларни реал вақт режимида амалга ошириш
24
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Клиринг тизимидан фойдаланишни кенг татбиқ этиш ва хизмат кўрсатувчи
муассасаларнинг биллинг тизимини мослаштириш, банк карталари бўйича
ҳисоб-китоблар тизимини янада такомиллаштириш, банкларда ахбороткоммуникация
технологияларини
такомиллаштириш
шароитида
хавфсизлик ва ахборотларни муҳофаза қилиш тизимини кучайтириш каби
бир қатор масалаларни амалга ошириш белгиланган:
1.“Он-лине” режимида ишлашга мўлжалланган терминалларнинг
сифатли ишлашини таъминлаш мақсадида Ягона Процессинг Марказининг
сервер тизими ва алоқа каналларининг сифатли ва узилишларсиз
ишлашини таъминлаш чораларини кўриш.
2.
Аҳолига
хизмат
кўрсатадиган
барча
турдаги
транспорт
воситаларида биринчи навбатда метро ва бошқаларда йўл ҳақларини банк
пластик карталари ёки махсус транспорт карталари орқали тўлашни жорий
қилиш.
3. Чакана савдо ва хизмат кўрсатиш соҳаси объектларини “Онлине”карталарига хизмат қилувчи терминаллар ва инфокиосклар билан
етарли даражада таъминлаш.
4. Клиринг тизими инфраструктурасида ахборот муҳофазаси ва
хавфсизликни
ҳамда
ахборот
тизимларининг
самарали
ишлашини
таъминлаш.
5. Коммунал хизматлар учун тўловларни реал вақт режимида амалга
оширишни
таъминлаш
мақсадида
мижозларга
масофавий
банк
хизматларини кўрсатиш тизимларини янада такомиллаштириш.
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ДАВРИДА
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТЎЛОВ ТИЗИМИНИНГ
РИВОЖЛАНТИРИШ ИМКОНИЯТЛАРИ
и.ф.н. Азларова А.А.
Тошкент Давлат иқтисодиёт университети
“Банк иши” кафедраси доценти
Ҳозирги кунда нақд пулсиз ҳисоб-китобларни амалга оширишда
мулкчилик шаклидан қатъий назар, хўжалик юрутувчи субъектлар ўз
25
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
маблағларини
банкдги
ҳисоб
варақларида
сақлашлари
ва
барча
операцияларни банк орқали ўтказишлари лозимдир. Бир томондан
тўловларни ўтказиш назорат қилинса, иккинчи томондан мижозлар учун
қулайдир.
Ҳар қандай банк-алоҳида ривожланувчи ва фикрловчи иқтисодий
бирлик сифатида гавдаланади. Чексиз молиявий ҳудудларда фаолият олиб
бориб, банклар олдиларида турган асосий вазифаларидан бири сифатида,
чегарасиз
ҳажмдаги
ахбортлар
оламида
ҳаракатланиш,
бўлаётган
жараёнларни комплекс баҳолаш ва ўз вақтида ўзгарувчан муҳитга
мослашишдир. Замонавий бозор шароитида ахборотни қайта ишлаш
тезлиги ва сифати катта аҳамиятга эга. Чунки, бошқарув масалаларини ҳал
этиш жараёнида ахборотга тўлиқ эгалик қилиш, рақобат кучаётган
шароитларда ривожланиш учун асос бўлади.
Иқтисодиёт ривожланишининг ҳозирги босқичида республикамизда
фаолият юритаётган банкларнинг роли тобора ортиб бормоқда. Чунки,
хўжалик юритувчи субъектларнинг ҳеч бири банк хизматини четлаб ўтиб
фаолият юрита олмайди, ўзаро ҳисоб-китобларини банк ёрдамисиз ўтказа
олмайди.
Шу
сабабли
банк
тизимини
мустаҳкамлаш,
уларнинг
эркинлигини ошириш йўлида ислоҳотларга ҳукумат миқёсида эътибор
бериб келмоқда. Чунки банк тизимида ўтказилаётган ислоҳотлар нафақат
банкларнинг, балки бутун иқтисодиётнинг барқарорлигини таъминлашга
асос бўлади.
Банк тизимини ривожлантиришнинг энг муҳим йўналишларидан бири
бу нақд пулсиз ҳисоб-китобларни такомиллаштириш муҳим аҳамият касб
этади. Иқтисодиётда бўладиган пул айланишини 80-90 фоизи нақдсиз пул
айланишини ташкил этади. Нақдсиз пул айланиши нақд пулсиз хисобкитоб шакллари асосида олиб борилади. Нақд пулсиз хисоб-китобларнинг
кенг ишлатилиши кўп тармоқли банк тизимининг ривожланишига давлат
томонидан макроиқтисодий жараёнларни ўрганишга ва уни тартибга
солишга, мулкчилик шаклларининг кўпайишига ва турли мулкчилик
26
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
муносабатларини кенгайиб боришига асос бўлади.
Бу
борада
Президентимиз
Ш.М.Мирзиёев
2019
йил
учун
мўлжалланган энг муҳим устувор вазифалар ҳақидаги Олий Мажлисга
Мурожаатномаларида “Банк ва молия тизимида ислоҳотларни жадал давом
эттириш, соҳага замонавий бозор механизмларини кенг жорий этиш
зарур2” деб таъкидлаб ўтдилар.
Нақд пулсиз ҳисоб-китобларнинг замонавий ва мижоз учун қулай
турларидан бири бўлган банк ҳисобварақларини масофадан бошқариш
тизимининг қўллаш доираси кенгайиб, тадбиркорлар ўртасида тобора
оммалашиб бормоқда.
Шундай қилиб, нақд пулсиз ҳисоб-китобларни ривожлантириш муҳим
масалалардан бири бўлиб мазкур мавзунинг долзарблигидан далолат
беради.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 19.09.2018 даги ПҚ-3945сон “Миллий тўлов тизимини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида
қарори” қабул қилингандан сўнг, нақд пулсиз ҳисоб-китоблар тизимини
ривожлантириш бўйича чора-тадбирларни изчил амалга ошириш орқали
нақд пулларнинг банкдан ташқарида муомалада бўлишини қисқартиришга
эришилди, тўловларни амалга ошириш жараёни сезиларли даражада
осонлаштирилди, масофавий банк хизматларини кўрсатиш тизимларининг
функсионали кенгайтирилди.
Республикамизда бу борада олиб борилган ишлар натижасида
аҳолининг банк карталари ва бошқа нақд пулсиз ҳисоб-китоб усулларига
хавфсиз ва қулай тўлов воситаси сифатида бўлган ишончи ошди.
Жумладан, жойларда пластик карточкалар эгаларига кечаю кундуз
хизмат кўрсатишга имкон берувчи ахборот-маълумот терминаллари
тармоғи ишлаб турибди, терминаллар, банкоматлар ва инфокиоскларни
таъмирлаш бўйича сервис хизматлари ташкил этилган. ( 1-расм)
2
. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг 2019 йил учун мўлжалланган энг муҳим
устувор вазифалар ҳақидаги Олий Мажлисга Мурожаатномаси. Халқ со`зи. 29.12.2019 й.
27
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
1-расм. Муомаладаги банк карталари сони ҳақида маълумот3
(2019 йил 1 январ холатига)
1-расм
маълумотларидан
муомалага
чиқарилган
банк
пластик
карточкалари сони эса 2019 йилнинг 1 январ холатига 17,6 млн. донани
ташкил этганлигини кўришимиз мумкин.
Шунингдек, тижорат банклари томонидан ўрнатилган банкомат ва
инфокиосклар сони 68,5 мингтага (13,7 фоизга), савдо ва хизмат кўрсатиш
шохобчаларида ўрнатилган терминаллар сони 27,2 мингтага (13 фоизга)
кўпайган.
Нақд пулсиз ҳисоб-китобларнинг замонавий ва мижоз учун қулай
турларидан бири бўлган банк ҳисобварақларини масофадан бошқариш
тизимининг қўллаш доираси кенгайиб, тадбиркорлар ўртасида тобора
оммалашиб,
масофадан
хизматларини
кўрсатувчи
тизимлардан
фойдаланувчиларнинг сони 2019 йил 1 январ холатига 7 999 107 тага етган,
ўтган йилга нисбатан қарийб икки баробар ортган4.
Фикримизча, замонавий ахборот коммуникация технологиялари
асосида банк хизматларини кенгайтириш учун қуйидагиларни амалга
оширса мақсадга мувофиқ бўлади:
- банк мижозларга маълум бир муддатга белгиланган лимит
доирасида банк маблағлари
3
4
ҳисобидан товар ва
хизматлар
учун
www.cbu.uz.
Ўзбекистон Республикаси Марказий банки маълумотлари
28
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
тўловларни амалга ошириш имконини берувчи банк кредит карталарини
муомалага киритиш;
- банк пластик карталари орқали ҳисоб рақамларга масофадан хизмат
кўрсатиш тизимларидан («СМС-банкинг», «Интернет-банкинг», «Мобилбанкинг»)
фойдаланиш
учун
махсус
дастурлар
имкониятларини
кенгайтириш;
- банк ҳисобварағига масофадан хизмат кўрсатиш тизимлари орқали
жисмоний
шахсларнинг
депозит
ҳисобварақларини
бошқариш
имкониятини кенгайтириш;
- банк пластик карточкалари билан истеъмол товарларини харид
қилиш учун тўловларни амалга оширганда чегирмалар бериш ва уларни
солиққа тортмаслик амалиётини жорий қилиш лозим.
Хулоса ўрнида айтиш жоизки, молия-банк тизимини янада ислоҳ
қилиш, унинг барқарорлигини ошириш ва юқори халқаро рейтинг
кўрсаткичларига
эришишнинг
устувор
йўналишлари
бўйича
олиб
борилаётган ишлар барча банклар томонидан тизимли амалга оширилиши,
электрон тўловлар ва электрон тижорат бўйича ахборот коммуникация
технологияларидан кенг фойдаланиш банк мижозларига сифатли банк
хизматларини кўрсатишни таъминлаш билан бирга, рақамли иқтисодиёт
шароитида Ўзбекистон банк тизимининг муқаррар юксалишига ҳам
ўзининг ижобий таъсирини кўрсатади.
ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ НАЛОГОВЫХ ОРГАНОВ УЗБЕКИСТАНА В
УСЛОВИЯХ ЦИФРОВИЗАЦИИ ЭКОНОМИКИ
Доц. Хайитматов У.Т.,
ст.преп. Джуманиязов Ш.Р. ТГЭУ
Формирование цифровой экономики – это вопрос национальной
безопасности
и
независимости
отечественных компаний,
долгосрочную
позиций
перспективу.
Узбекистана,
страны на
конкурентности
мировой
Модернизация
арене
на
традиционных
производственных отраслей на фоне проникновения информационных
29
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
технологий и цифровизации экономических процессов создает основу для
формирования новых рынков, а также новых подходов к аналитике
прогнозированию и принятию управленческих решений. От сложившихся
в экономике условий, зависит организация налогового контроля за
деятельностью физических и юридических лиц.
Цифровая экономика является не только экономикой знаний, но и
экономикой
доверия,
позволяющей
с
помощью
ИТ-технологий
обеспечивать добровольное соблюдение налогового законодательства.
Развитие Интернета и цифровых технологий привело к появлению
новых товаров и услуг, изменениям бизнес-процессов, повышению их
мобильности. Соответственно возникла проблема не только определения
формирования добавленной стоимости, но и ее распределение между
государствами. В связи с этими особенностями основные проблемы
возникают при взимании налога на прибыль организаций и НДС. Не решен
вопрос об определении объекта налогообложения при обращении
цифровой валюты.
В настоящее время перед налоговыми органами Узбекистана
поставлена такая задача, как обеспечение разработки и внедрения
организационной
и
технологической
составляющих
системы
информационного взаимодействия налоговых органов с ведомствами,
налогоплательщиками
посредством
применения
современных
инфокоммуникационных и электронно-цифровых технологий.
Цель государственной налоговой службы (ГНС) в условиях
цифровизации – создать глобальную контрольно аналитическую систему.
Миссия
ГНС
-
система
добровольного
соблюдения
налогового
законодательства, от которого зависит уровень взаимного доверия между
государством и налогоплательщиками.
Цифровизация
налогового
администрирования
в
Узбекистане
началась в 1 апреля 1997 года с внедрения идентификационного номера
налогоплательщика (ИНН) для целей учета налогоплательщиков.
30
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
В настоящее время на интернет - сайте ГНС действует электронный
сервис "Узнайте свой ИНН". Указанный сервис позволяет любому
физическому лицу в любой момент уточнить присвоенный ему ИНН,
указав на странице сайта свои ФИО, дату рождения и паспортные данные.
А если ИНН еще нет, то направить заявление на его получение
возможно через другой сервис: Подача заявления физического лица о
постановке на учет. В настоящее время функционирует более 50
интерактивных онлайн – сервисов, которые становятся все более
персонифицированными, они ориентированы на жизненные ситуации и
развиваются в соответствии с потребностями налогоплательщиков.
Сегодня один из самых популярных сервисов в налоговых органах
является «Электронная оплата налогов»
Реализована возможность оплачивать определенные виды налогов не
посещая налоговые органы:

Страховой сбор ИП (Код: 38);

Подоходный сбор ИП (Код: 47);

Подоходный налог – декларация (Код: 51);

Налог на имущество (Код: 66);

Земельный налог (Код: 67);

Оплата за штрафные санкции (Код: 99);

Оплата за начисленную пеню (Код: 199).
Пользователь может самостоятельно выбирать объект по которому
производиться оплата. Оплата автоматически проводится в лицевую
карточку с учетом выбранного объекта налогоплательщика.
Как производится оплата налогов физического лица через платежные
системы? Оплату налогов физического лица можно производить через
сайты платежных систем, расположенные по адресу payme.uz, click.uz, upay.uz
или через
соответствующие
мобильные
приложения
этих
платежных систем, которые можно скачать в Play Market.
Порядок оплаты во всех мобильных платежных системах одинаковый.
31
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
В разделе «Оплата услуг» - «Оплата налогов» достаточно выбрать вид
налога, ввести свой ИНН, сумму платежа и нажать кнопку «Оплатить».
После совершения операции Вам придет СМС уведомление об успешно
проведенной оплате.
Информация об уплаченных налогах со стороны обслуживающего
банка автоматически поступает в информационную систему налоговых
органов и разносится в лицевые карточки налогоплательщика.
Также информацию о произведенной оплате налогов можно получить в
персональном кабинете налогоплательщика физического лица на портале
«Электронные
налоговые
услуги»
my.soliq.uz,
воспользовавшись
электронной государственной услугой «Лицевые карточки физических
лиц».
Теперь пользователи платежной системы PAYME могут производить
оплату налогов физического лица также и в персональном кабинете
налогоплательщика физического лица. Порядок оплаты не отличается от
описанного выше.
Схема оплаты налогов и других обязательных платежей:
32
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Система CLICK — это удобный инструмент для управления своими
банковскими картами и счетами. С помощью системы CLICK
можно
оплачивать налоги и другие обязательные плятежи.
Платёжная система позволит сэкономить время, которое тратили раньше
на походы в налоговых инспекция и банках. Можно оплачивать в любом
месте и когда это удобно. Для всего этого необходим лишь мобильный
телефон.
Услугами CLICK можно воспользоваться через любой интерфейс:
USSD, приложение CLICK Uzbekistan, бот @click.uz в мессенджере
Telegram или онлайн «Личный кабинет».
Система «U-Pay». Возможность быстрой оплаты налогов и других
обязательных платежей. Удобный способ оплаты (Web, SMS, USSD,
мобильные приложения), интуитивно понятный процесс оплаты, быстрое
зачисление денег, онлайн-проверка статуса оплаты, мониторинг платежей,
добавление операции в «Регулярные платежи» для удобства, функция
«Автоплатеж», оперативная служба поддержки.
Система «PAYME». Реализована возможность оплачивать налоги на
имущество и землю при наличии более двух объектов на имя одного
владельца. Пользователь сможет самостоятельно выбирать объект по
которому производиться оплата. Оплата автоматически проводится в
лицевую карточку на выбранный объект налогоплательщика.
Сведения об электронной оплате налогов за I - II квартал
2019 года
№
Категории
Количество
Количество Уплаченная
налогоплательщиков налогоплательщиков
платежей
сумма
1
Физические лица
999 650
47 398 968
9 105,6
2
Юридические лица
256 030
3 439 342
14 194,6
3
Индивидуальные
3 842
14 470
13,5
предприниматели
ВСЕГО
1 259 522
50 852 780
23 313.7
33
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
По мнению Всемирного банка - внедрение электронных сервисов
может значительно улучшить налоговое администрирование сразу по
нескольким параметрам. Оно избавляет сотрудников компании от долгих и
нервных визитов в налоговую инспекцию, а уменьшение частоты
контактов налогоплательщиков с чиновниками уменьшает вероятность
коррупционного
сговора
для
снижения
налоговых
платежей
или
вымогательства.
Наконец, доступ к фискальной информации в электронном виде
облегчает ее мониторинг и анализ. Однако появление новых цифровых
продуктов и трансграничные финансовые операции с ними, налоговые
риски, которым подвергаются физические и юридические лица в новых
реалиях цифровой экономики требуют срочного внесения изменений в
налоговое законодательство.
Список использованной литературы:
1. Смирнова Е.Е. // Налоговый контроль в цифровой экономике.
Финансы. 2017. № 11. С. 32–34. 3. Сессия "От экономики знаний к
экономике доверия"
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТДА ЯШИРИН ИҚТИСОДИЁТ
Каримов Жавлон Қузиевич
ТДИУ, катта ўқитувчи
Иқтисодиёт фанида яширин иқтисодиётни ҳисоблаш ва баҳолаш
усулларини асослаш долзарб муаммолар сифатида муҳим ўрин тутади.
Чунки, ҳорижий иқтисодчиларнинг баҳолишича, ХХ асрнинг 90-йилларида
ривожланган мамлакатлар иқтисодиётида яширин иқтисодиёт салмоғи 12
% атофида бўлса, Россияда 23%ни ташкил этган.
Собиқ иттифоқ худудида яширин иқтисодиётни ўрганиш ХХ аср
охирларига келиб бошланган. Масалан, Россияда(1997) иқтисодиёт,
бошқариш ва ҳуқуқ институти қошида яширин иқтисодий тизимларни
ўрганиш лабораторияси очилган. 1999 йилдан яширин иқтисодиётни
ўрганиш Маркази ишлай бошлаган. Ҳозиргача Марказда “Жиноят ва
34
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
жазоларнинг иқтисодий назариялари” номли рефератив журнал ва қатор
монографиялар
нашр
қилинган[1].
Марказ
фаолиятининг
асосий
йўналишлари:
 коррупция, наркобизнес муаммолари бўйича мажмуавий универсал
маълумотлар базасини яратиш;
 яширин
иқтисодий
ҳодисаларнинг
ижтимоий-иқтисодий
институтларга таъсирини ўрганиш;
2004 йилда Татаристон Республикасида Хукумат топшириғига кўра,
“Татаристон
Республикасида
антикоррупцион
сиёсат
стратегияси”
лойиҳаси ишлаб чиқилган[1]. Қозоғистонда ҳам яширин иқтисодиётни
ўрганиш ва баҳолаш бўйича қатор нашрлар мавжуд.[2]
Д.
Каримованинг
мақоласида
яширин
иқтисодиёт
миқёсини
тахминий баҳолаш бўйича кўрсаткичлар келтирилмаган[3].
Кузатувларга кўра, яширин иқтисодиёт миқёсидаги
ўзгаришлар
расмий иқтисодиётдаги қуйидаги кўрсаткичларга таъсир этишини ҳам
таъкидлаш лозим
1. Пул-кредит кўрсаткичлари. Бунда норасмий фаоллик нақд пулга
эҳтиёжни орттиради.
2. Меҳнат бозори
ва иш вақти узунлиги коеффициенти. Норасмий
бандларнинг ортиши расмий соҳадагилар салмоғига салбий таъсир
кўрсатади.
3. Ишлаб чиқариш ҳажми статистикаси. Ресурсларнинг норасмий
секторга жалб қилинишининг ортиши
иқтисодий ўсиш суръатларини
пасайтиради.
4. Солиқлар ва ижтимоий ажратмалар. Бундай ҳаражатларнинг ортиши
ҳам
расмий
иқтисодиётда
ҳисобланади. Расмий иш
яширинча
фаолият
кенгайишига
омил
кучи қиймати билан тўловлардан қолган
даромад орасидаги фарқ катта бўлгани сари норасмий иқтисодиётга
интилиш ортаверади.
35
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
5. Давлат бошқаруви. Кучли ва самарали давлат бошқарувига эга
мамлакатларда
хуфёна
иқтисодиёт
миқёси
ҳам
катта
бўлмаслиги
тадқиқотларда кузатилган. Қатор тадқиқотларда коррупция ва хуфия
иқтисодиёт бевосита боғлиқлиги ҳам таъкидланади[4]. Айнан норасмий
фаолиятнинг кучайишида солиқ тизимини самарасиз ва дискрецион
ташкил этиш жиддий таъсир этган.
Ҳозирдаги
яширин
иқтисодиёт
даражасини
олдингидан
фарқланишини аниқлаш учун қўшимча тадқиқотлар ўтказилиши
талаб
этилади.
Профессор
мамлакатлардаги
ёндошувлар
Ф.Шнайдер
яширин
ва
Д.Эрнст[5]
иқтисодиётни
келтирилган.
Улар
тадқиқотларида
ўрганиш
яширин
бўйича
иқтисодиёт
турли
жиддий
ривожланиш
сабабларига, шунингдек, оқибатларига эътибор қаратганлар. Аслида,
яширин иқтисодиётнинг
келиб
чиқиш
сабаблари
унчалик ноаниқ
бўлмасада, оқибатларини бир хил баҳолаб бўлмайди.
Яширин иқтисодиёт муаммолари унинг келиб чиқиш сабаблари[5]
билан боғлиқ. Масалан, кўпроқ ҳолларда паст иш ҳақи туфайли айрим
ходимларнинг ўз иш жойларида
расмий иш вақтида ёки ундан кейин
яширинча фаолият билан шуғулланиши юз беради. Солиқ ставкалари паст,
меъёрий ҳужжжатлари кам бўлган ҳуқуқий давлатчилик шароитида эса,
яширин иқтисодиёт камаяди.
Назарий ва амалий тадқиқотларда яширин иқтисодиётнинг қандай
қилиб иқтисодий ўсишга таъсир этиши борасида ишончли якдил далиллар
келтирилмаган.
Айримларнинг ёндошувларига кўра, яширин иқтисодиёт ЯИМ
ўсишига салбий таъсир этади. Бундай тадқиқотларда таъкидланишича,
яширин иқтисодиёт қисқариши даромад солиқлари ортишини, сўнгра
давлат ҳаражатларини ва инфраструктура хизматларни рағбатлантиради,
бу ишлаб чиқариш кенгайишига олиб келади. Натижада, умуман,
иқтисодий ўсиш рўй беради.
36
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ўзбекистон иқтисодиётининг ўсиш суръатига яширин иқтисодиёт
таъсирини баҳолашда эластиклик коэффициентини қўллаш муҳим ўрин
тутади. Масалан ЯИМ ва ишловчилар сони ўртасидаги эластик боғлиқлик
формуласи қуйидагича ифодаланади:

L
Y
L

,
L Y
(Y ) 
бунда, Y– ЯИМ ҳажми,
L- иқтисодиётдаги ходимлар сони.
Муаллиф ҳисобларига кўра, расмий иқтисодиётдаги ходимлар сони:
MYLof 
Y
12579.8

;
Lof
Lof
норасмий иқтисодиётдаги ходимлар сони
Y
5672.036

,
Lnof
Lnof
MYLnof 
бунда, MYLof – расмий иқтисодиётдаги ходимлар меҳнатининг маржинал
маҳсулоти,
MYLnof – норасмий иқтисодиётдаги ходимлар меҳнатининг маржинал
маҳсулоти,
Lof, Lnof - расмий ва норасмий иқтисодиётдаги ходимлар сони.
Шу асосда, расмий иқтисодиётдаги ходимларга нисбатан
ЯИМ
ҳажми эластиклиги:
 Lof (Y ) 
12579.8
,
Y
Яширин иқтисодиётдаги ходимларга нисбатан ЯИМ ҳажми эластиклиги:
 Lnof (Y ) 
Бундан:
 Lof (Y )
 Lnof (Y )
5672.036
.
Y

12579.8
 2.218
5672 .036
Яъни, расмий иқтисодиётдаги ходимларнинг бир бирликка ортиши
ЯИМ ўсишини икки баравардан кўпроқ ортишига олиб келади. Бунда ҳали
расмий иқтисодиётдагилар даромадидан қўшимча тушумдан олинадиган
37
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
солиқларни ҳисобга олмаганда ҳам юқоридаги ўсиш юз бериши кутилади.
Рақамли иқтисодиётда
ЯИМ да яширин иқтисодни ўрни салмоқли тарзда камайиши
башорат қилинмоқда.
Адабиётлар рўйхати
1. Клямкин И. М., Тимофеев Л. М. (2000) Теневая Россия: Экономикосоциологическое исследование. М.: РГГУ, 595 с.
2. Б.Н.Даримбет Б.Н. и М.У.Спанов М.У. (2001) Теневая экономика в
Казахстане: источники и механизмы реализации.
3. Д. Каримова Теневая экономика и национальные счета. Экономика и
статистика 1997, № 10, 50-51.
4. Johnson,
Simon;
Daniel
Kaufmann,
and
Pablo
Zoido-Lobaton,
“Regulatory Discretion and the Unofficial Economy,” American Economic
Review, Vol. 88, No. 2, 1998.
5. Ф Шнайдер, Д. Эрнст. (2002) Скрываясь в тени. Рост подпольной
экономики. Серия Вопросы экономики МВФ,
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА
ЗАМОНАВИЙ БОШҚАРУВ УСЛУБЛАРИ
ТДИУ магистранти
Абдуллаев Дониёрбек Хайдаржон ўғли
Бугунги
кунда
Ўзбекистон
шароитида
рақамли
иқтисодиётни
ривожлантиришнинг қонуниятлари, тенденциялари ва имкониятларини,
хусусан, ахборот технологияларининг иқтисодиётнинг турли соҳаларига
кириб бориш даражаларини илмий асосда ўрганиш ниҳоятда долзарб
аҳамият касб этади. Ватанимиз тараққиёти ва истиқболи, мамлакатимизда
кенг кўламда амалга оширилаётган ислоҳотларнинг муваффақияти миллий
иқтисодиётимизга
янги
инновацияларни
жорий
қилишга
бевосита
боғлиқдир. Шу сабабли рақамли иқтисодиётни такомиллаштириш, унинг
иқтисодий, сиёсий, ижтимоий ва ҳуқуқийасосларини илмий-амалий
жиҳатдан тадқиқ этиш муҳим аҳамият касб этмоқда.
38
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Мамлакатимизда
2030
йилга
қадар
“Рақамли
Ўзбекистон”
концепциясини ишлаб чиқиш юзасидан ҳам чора-тадбирларни амалга
ошириш
белгиланган.
Давлат
бошқаруви
тизимини
янада
такомиллаштириш, рақамли иқтисодиётни жорий этиш ва ривожлантириш
учун шарт-шароитлар яратиш, инвестиция муҳитини яхшилаш, шунингдек,
2017–2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг
бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясини амалга
ошириш мақсадида “Ўзбекистон Республикасида рақамли иқтисодиётни
ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги5 қарори қабул қилинди.
Бугунги кунда иқтисодиётнинг рақамли секторини ривожлантириш
масаласи Ўзбекистонда давлат даражасига кўтарилган бўлиб, бу борада
кенг кўламли чора-тадбирлар амалга оширилмоқда. Хусусан, электрон
ҳужжат айланиши тизимлари жорий этилмоқда, электрон тўловлар
ривожлантирилмоқда ва электрон тижорат соҳасида яратилган нормативҳуқуқий
база
такомиллаштирилмоқда.
Шу билан
бирга,
ахборот-
технологик платформаларда фаолият кўрсатаётган рақамли иқтисодиёт
жадал
ривожланмоқда.
Бу
эса
шундай
платформаларнинг
янги
моделларини яратиш заруратини тақозо этмоқда.
Мамлакатимизда
технологияларини
замонавий
ривожлантириш,
электрон
ахборот-коммуникация
давлат
хизматларини
кўрсатишнинг яхлит тизимини яратиш, давлат органларининг аҳоли билан
мулоқот қилишининг янги механизмларини жорий этиш юзасидан катта
ишлар олиб бориляпти. Бундан ташқари, "Ахборот технологиялари ва
коммуникациялари соҳасини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари
тўғрисида"ги6 фармони ижросини таъминлаш, шунингдек, мамлакатда
рақамли иқтисодиётни, замонавий ахборот технологияларини давлат
бошқарувида
татбиқ
этишни
ривожлантириш
ҳамда
ахборот
5
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 3 июлдаги “Ўзбекистон Республикасида рақамли
иқтисодиётни ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Қарори
6
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 19 февралдаги "Ахборот технологиялари ва
коммуникациялари соҳасини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида"ги Фармони /
www.lex.uz
39
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
хавфсизлигини таъминлашни кўзда тутувчи ҳужжатлар лойиҳалари
муҳокамаси порталида эълон қилинди.
ХХ ва ХХI аср бошларида амалиётида - билимларни бошқариш деб
номланган янги йўналиш пайдо бўлди. Бу ўз навбатида одамларнинг
яратувчанлик,
билимларни
такомиллаштириш,
аниқлаш,
таҳлилий
улардан
маълумотлар
фойдаланиш
ва
ҳамда
маълумотларни
улашишнинг тизимли жараёнини қамраб олган. Шу йўсинда маълумотлар
иқтисодий жараёнларнинг барча соҳаларига ва барча босқичларига кириб
боради ва уни маҳсулот ёки хизматдан ажратиш мураккаблашади. Шундай
қилиб,
агар
компания
раҳбарияти
бошқарув
тизимини
мураккаблаштиришни истамаса, у барқарор бўлмаган соҳаларни қолдириб,
компаниянинг стратегик позицияларини соддалаштириш йўлидан борган.
Иқтисодиёт шароитида ҳозирги вақтдаги йирик корхоналар, фирмалар ва
компаниялар бозор шароитида ишлашнинг ўзига хос хусусиятларини, яъни
рақобатбардошлик ва ташқи муҳитнинг беқарор шароитини ҳисобга олган
ҳолда, иқтисодиёт бошқарувнинг янгича инновацион ҳамда хорижий
тажрибаларга асосланган бошқарув тизимини яратишга интилмоқдалар.
Инновацион бошқарув - бу инновацион бошқариш жараёнларининг
илғор йўналишларидан фойдаланган ҳолда корхонанинг асосий устувор
вазифаларидан келиб чиқиб, корҳонанинг рақобатбардошлигини сақлаб
қолиш, унинг истиқболдаги хавф-хатарларга қарши хавфсизлигини
таъминлаш, шунингдек унинг кучли жиҳатларини қўллаб-қувватлашга
қаратилган чамбарчас ўзаро боғлиқ ҳаракатлар мажмуи.7
Рақамли
иқтисодиётни
ривожлантириш
ва
уни
замонавий
тенденциялар орқали бошқаришнинг янгича услубларини амалиётга жорий
этиш:8
7
Кабушкин, Н.И. Основы менеджмента: учебное пособие / Н.И. Кабушкин. – 11-е изд., исп. – М.: Новое
знание 336 с / 2011.г.
8
Амосов, А.А. Повышения в сфере управлении экономики / А.А. Амосов // Экономист. 205 стр. – 2011.г.
40
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
–инвестицион фаолиятнинг ва тадбиркорлик фаолиятининг турли
шаклларини диверсификация қилиш учун криптоактивлар айланмаси
соҳаси фаолиятларини ислоҳ қилиш;
–майнинг тизимини синов режа асосида босқичма босқич амалиётга
тадбиқ этиш, яъни турли криптовалюталарда янги бирликлар ҳамда
комиссион йиғимлар кўринишидаги мукофот олиш имкониятини берувчи
янги блоклар яратиш ва тақсимловчи платформани қўллаб-қувватлаш;
–смарт контрактлар (рақамли транзакцияларни автоматик тартибда
амалга ошириш бўйича ҳуқуқ ва мажбуриятлар акс эттирилган электрон
шартнома),
консалтинг,
эмиссия,
айирбошлаш,
сақлаш,
тарқатиш,
бошқариш, суғурталаш, крауд-фандинг (жамоавий молиялаштириш);
–блокчейн технологияларини жорий этиш ва ривожлантириш;
–рақобатбардош ва юқори компетенцияга эга бўлган малакали
кадрларни тайёрлаш;
–криптовалюталар ва хорижий ташкилотлар билан ҳамкорликни йўлга
қўйиш;
–ҳуқуқий базани яратиш ҳамда амалдаги мавжуд ахборотлар базасини
бойитиш каби ва бошқа устувор вазифалар талаб этади.
Рақамли иқтисодиёт даврида инновацион бошқарувнинг муҳим
вазифаси – бу бошқарув тизимининг умумий мақсадга эришиши учун
барча томонларнинг шахсий мақсадларини бирлаштиришдир. Ҳар қандай
даражадаги ишлаб чиқариш ёки хизмат кўрсатишни бошқариш мураккаб
интеграциялашган
тизимдир.
Ташкилотнинг
(компаниянинг)
ишлаб
чиқариш, иқтисодий ва тижорат фаолиятида муваффақиятга эришиш, агар
ушбу фаолиятнинг барча соҳаларини юқори малакали бошқариш мумкин
бўлса. Бошқарув роли жуда катта, чунки нотўғри ташкил этилган
бошқарув тизими корхона томонидан тўлов қобилиятини йўқотишига ва
пировардида унинг банкротлигига сабаб бўлади.
Хорижий компаниялар амалиётида замонавий бошқарувнинг асосан
учта инновацион тенденциялари намоён бўлади: 1) тегишлилиги бўйича
41
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
умумий қарорларни қабул қилишнинг мураккаблик жараёнлари яъни қарор
қабул қилишда барчани фикри ва уларнинг бу қарор юзасидан
билидирилган муносабатларининг инобатга олиниши; 2) ўзгаришларни
амалга оширишдаги мураккабликларни ва ноқулайликларни бартараф
этишда тезкор янгича бошқарув тизимларини ишлаб чиқиш; 3) бошқарув
тизимини соддалаштириш орқали узоқ муддатли режалаштириш вақтини
тажрибавий қисқартириш. Замонавий бошқарувда тавсия қилинишича
“Бенчмаркинг”
технологияси
дунё
амалиётида
кенг
тарқалаётган
технология бўлиб хисобланади. Бенчмаркинг корхоналар ва компаниялар
амалиётига
энг
яхши
ўхшаш
корхоналарнинг
технологиялари,
стандартлари ва иш усулларини жорий этишдан иборат махсус бошқарув
технологиясидир. Бенчмаркинг орқали самарали фаолият юритаётган
ташкилотларни
аниқлаш,
ушбу
ташкилотларнинг
энг
яхши
тажрибаларидан фойдаланиш мақсадида уларнинг маҳсулотлари ва ишлаб
чиқариш усулларини баҳолашнинг тизимли жараёни ҳақида маълумотга
эга бўлиш мумкин.
Рақамли иқтисодиётда ишлаб чиқариш жараёнининг яна бир энг
кучли
бошқарув
омили
–
бу
прогрессив
ахборот-коммуникатсия
технологияларидир. Ҳозирда ахборот тизимлари корхонанинг ишлаб
чиқариш аппаратларининг энг муҳим таркибий қисмига айланган. Янги
ахборот технологиялари меҳнат тақсимотини янги босқичга
чиқадиган,
маҳсулот
тармоқларини
ишлаб
чиқариш
шакллантиришга
имкон
занжирлари
берадиган
ва
олиб
тарқатиш
тармоқларни
ривожлантириш учун янги имкониятлар яратади.
Шундай экан, рақамли давр иқтисодиётида бошқарувнинг инновацион
янгича усулларидан фойдаланиш орқали иқтисодиётдаги ишлаб чиқариш
ва хизмат кўрсатиш соҳаларида юқори самарали фаолият кўрсатиш
бошқарувдаги муҳим вазифа бўлиб қолмоқда. Афсуски бугунги кунда бу
натижаларга эришиш учун зарур ахборот коммуникацияларининг жорий
этилишида ва соҳага доир ишончли ва аниқ маълумотлар базасини
42
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
шакллантириш ва ундан самарали фойдаланиш билан боғлиқ бир қанча
муаммолар кўзга ташланади. Лекин шунга қарамай мамлакатимиз
иқтисодиётида инвестицион муҳит шакллантирилишига кенг имкониятлар
яратилмоқда.
РАҚАМЛИ ДАВРДА ЁҒ- МОЙ САНОАТИ ПЕРСОНАЛИНИ
БОШҚАРИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ
Азларова Дилноза Ахроровна
ТДИУ Аудит кафедраси катта ўқитувчиси
Бугунги
кунда
республикамизда
рақамли
иқтисодиётни
ривожлантириш, ҳамда ишлаб чиқаришни техник ва технологик жиҳатдан
янгилаш, саноатни юқори технологияли қайта ишлаш тармоқларини, энг
аввало, маҳаллий хом-ашё ресурсларини чуқур қайта ишлаш асосида
юқори қўшимча қийматли тайёр маҳсулот ишлаб чиқариш бўйича жадал
ривожлантиришга қаратилган сифат жиҳатидан янги босқичга ўтказиш
масалаларини ижобий хал этишда малакали мутахассисларга бўлган
эхтиёж кучайган. Шу жихатдан олганда, 2017-2021 йилларда Ўзбекистон
Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналишлари бўйича
Ҳаракатлар стратегиясида меҳнат бозорининг замонавий эҳтиёжларига
мувофиқ юқори малакали кадрларни тайёрлаш масаласи алоҳида ўрин
тутади9.
Мамлакатимизни ижтимоий-иқтисодий ривожлантиришнинг асосий
йўналишларидан бири сифатида аҳолини тўғри овқатланиш меъёрларига
мос, юқори сифатли ва хавфсиз озиқ-овқат маҳсулотлари билан таъминлаш
ҳисобланади. Шунинг учун республикамизда ҳозирда ёғ-мой саноати
корхоналарини
ривожлантириш
кучайтириш,
тармоқда
асосида
ишлаб
иқтисодий
чиқариш
ислоҳотларни
муносабатларини
такомиллаштириш, бошқарувнинг бозор тамойилларига мос ташкилий
тузилмасини жорий этиш, янги турдаги ёғ- мой маҳсулотларини ишлаб
чиқаришни кенгайтиришга доир чора-тадбирлар амалга оширилмоқда.
9
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг 2017—2021 йилларга мўлжалланган
Ҳаракатлар Стратегияси ҳақидаги Фармони, Т. 07.02.2017 й
43
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Бугунги кунда озиқ-овқат саноати корхоналари ишлаб чиқараётган
маҳсулотлар тури ҳам сезиларли даражада кенгайиб соя, махсар,
кунгабоқар каби таркибида мой бўлган ўсимликларни етиштириш учун
ажратилаётган ер майдонларидан олинган
ҳосил
ҳисобига ёғ-мой
корхоналари томонидан йилига ўртача 95 минг тонна хом ашё тайёрланиб,
қайта ишланмоқда. Озиқ-овқат саноати корхоналари томонидан 3 мингдан
кўпроқ номдаги турли озиқ-овқат маҳсулоти ишлаб чиқарилмоқда ва озиқовқат маҳсулотлари ассортименти ҳар йили 80 та янги ном билан бойиб
бормоқда10.
Бугунги
кунда
республикамизда
ички
бозордаги
нархлар
барқарорлигини таъминлаш вазифаси инфляциянинг барча омилларини
инобатга
олувчи
комплекс
ёндашув
ва
чора-тадбирлар
амалга
оширилишини тақозо қилмоқда. Бу борада Ўзбекистон Республикаси
Президентининг 2017 йил 23 июнда қабул қилинган «Республика
аҳолисини ижтимоий аҳамиятга эга озиқ-овқат товарларининг асосий
турлари билан ишончли таъминлашга оид кечиктириб бўлмайдиган чоратадбирлар тўғрисида»ги ПҚ-3082-сонли Қарорида инфляция жараёнлари
ва кутилмаларини пасайтириш мақсадида амалга оширилиши зарур бўлган
таъсирчан чора ҳамда механизмлар ўз аксини топганлигини қайд этиш
лозим.
Юқоридагиларни эътироф этган холда айтиш мумкинки, озиқ-овқат
ишлаб чиқарувчи корхоналарда ишлаб чиқариш сифатини ошириш ва уни
бошқаришнинг янги стандартлари, замонавий технологияларни жорий
этиш масаласи долзарб ҳисобланади.
Ёғ-мой саноати корхоналарида персонални бошқариш жараёнининг
иш режасини ишлаб чиқиш, меҳнат фаолиятини амалга ошириш учун
уларни бирлаштириш, иш жараёнларга раҳбарлик қилиш, корхонанинг
алоҳида бўлинмалари ва ходимлари ишини мувофиқлаштириш, иш
жараёнини назорат қилиш, ҳамда соҳада халқаро стандарт меъёрларини
10
Ўзбекистон Республикаси Статистика Қўмитаси маълумоти
44
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
талаб даражасида биладиган малакали мутахассислар етишмаслиги каби
муаммоларнинг мавжудлиги бошқарувнинг янги тамойилларини жорий
этишнинг долзарблигини асослаб беради.
Шу билан бирга:
– ёғ-мой саноати тармоқларида меҳнат унумдорлигининг ошиши
саноат корхоналарида ишловчилар томонидан оладиган иш ҳақи ва бошқа
даромадларнинг ошишига олиб келади;
–
ёғ-мой
натижасида
саноати
маҳсулот
корхоналарининг
ишлаб
чиқариш
инновацион
ҳажми
ривожланиши
ошиши
ва
меҳнат
унумдорлигининг ўсиши охир-оқибатда давлат бюджетига олинадиган
солиқларнинг кўпайишига хизмат қилади;
– корхоналарда маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажмининг ошиши
аҳолининг импорт товарлар ўрнини босадиган маҳаллий истеъмол
товарларини сотиб олиш имкониятини оширади ва бу аҳоли турмуш
даражаси ошишини таъминлайди.
Кўриб ўтилаётган холатлар, мамлакатимизда маҳаллий истеъмол
бозорларини сифатли товарлар билан тўлдириш, бозордаги зарурий
мувозанатни таъминлаш, миллий иқтисодиётнинг рақобатбардошлигини
ошириш, ишлаб чиқаришни маҳаллийлаштириш, ҳозирда иқтисодиётимиз
учун ниҳоятда муҳим бўлган бандлик ва аҳоли даромадларини ошириш
каби муаммоларни ижобий хал этишда етакчи дастак вазифасини
бажаради.
Фикримизча, ёғ -мой саноати корхоналарида персонални бошқариш ва
улардан самарали фойдаланишни бозор муносабатлари тамойилларига мос
равишда ташкил этиш зарур. Бунинг учун қуйидаги жихатларга эътибор
қаратиш лозим:
 ёғ–мой саноати корхоналарида ходимлар меҳнатининг ҳар бир
жараёни, унинг кўлами ва кетма-кетлиги аниқ пуxта иxтисослаштирилиши
шартлигини таъминлашга эришиш;
 корхонада ҳар бир меҳнат турини қатъий вақт оралиғида
45
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
тақсимланишини ташкил этиш;
 Корхоналарда бошқарувчи билан бошқарилувчи масъулиятини аниқ
белгилаш ва вазифаларини тўғри тақсимлашга эришиш ва шу кабилар.
Шу билан бирга, мамлакатимизда пахта экин майдонларининг
оптималлаштирилиши ва соҳа ходимлари ишининг мавсумийлигини
ҳисобга олиб, ёғ-мой саноати корхоналарида меҳнат қилаётган ишчиходимлар бандлигини таъминлаш ҳамда уларни қўшимча даромад
олишлари учун, замон талабларидан келиб чиқиб, бир қатор лойиҳаларни
амалга ошириш зарур деб ҳисоблаймиз. Жумладан, бўш турган бино ва ер
майдонларидан унумли фойдаланиш мақсадида тикувчилик цехлари ишга
туширилиб, ёғ-мой саноати корхоналари ходимлари учун зарур бўлган
махсус кийимлар тикиш лойиҳаларини йўлга қўйиш, ҳамда ёғ-мой саноати
корхоналари ишчилари хонадонида паррандачиликни ривожлантириш
мақсадида инкубатор цехларини ишга тушириш, лимон ва бошқа мевали
кўчатларни олиб экилишида амалий ёрдам кўрсатишни йўлга қўйиш
ходимлар ишининг мавсумийлигини инобатга олган холда ижобий натижа
беради деган умиддамиз.
Шунингдек, ўсимлик мойлари ва сариёғ қўшиб тайёрланадиган
махсус ёғларни ишлаб чиқариш орқали, халқ истеъмолининг асоси бўлган
сариёғ маҳсулотларининг ўрнини босадиган, махсус “спред ёғлар”и ишлаб
чиқарилишини
йўлга
қўйиш
ҳамда
табиий,
маҳаллий
хом-
ашёлар(ёғлар)дан инсон соғлигига зарар етказмайдиган, фойдали атир ва
махсус турдаги суюқ совун маҳсулотлари ишлаб чиқариш натижасида
қўшимча иш ўринлари яратилади.
Юқоридаги
таклифларга
қўшимча
равишда,
ёғ-мой
саноати
корхоналарида хизмат қилаётган рахбар ва мутахассис ходимларни
замонавий бошқарув усуллари асосида малакасини ошириш зарур деб
ҳисоблаймиз. Буларнинг барчаси тизимда амалга оширилаётган ишлар,
янгиликлар,
пахта
технологияларни
хом-ашёсини
қайта
такомиллаштирилиши
ишлашда
натижасида
ўрнатилган
пахтадан
кўп
46
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
миқдорда ва юқори сифатли махсулотлар ишлаб чиқариш, хом-ашё
ресурсларидан унумли фойдаланиш натижасида юқори меҳнат ва техника
унумдорлигига эришилади деб ҳисоблаймиз.
INSTRUMENTS OF INTERNATIONAL TRADE POLICY:
THEORETICAL AND APPLIED LINKS
Yusupov Asomiddin Soatovich,
PhD in Economics - Associate professor, Doctoral student (DSc)
Tashkent State University of Economics
Abstract: The primary goal of this thesis is to disclose the main
instruments of national trade policy. For this purpose, the quantitative
restrictions (e.g., quotas), tariffs, non-tariff barriers, and export taxes were
considered.
Keywords: international business, international movement of goods and
services, multinational and global competition.
Introduction. The relevance of the topic: Policy analysis in international
trade theory generally emphasizes the analysis of trade policies specifically.
According to Geoff Jehle11, Governments implement a variety of international
trade policies. In this thesis, we examine the principal instruments of trade
policy used by modern governments regarding a variety of imports and export
reasons. Our goal will be to understand the impact each one has on the
allocation of resources in the country and on the welfare of nations.
Analysis and results:
Trade policy includes any policy that directly affects the flow of goods and
services between countries, including import tariffs, import quotas, voluntary
export restraints, export taxes, export subsidies, and so on12.
11
By Robert Hall, Marc Lieberman and Geoffrey A. Jehle. Macroeconomics: Principles And Applications,
Mastery Study Guide - 98 Edition. South-Western Publishing Co. 1998.
12
Domestic Policies and International Trade//https://saylordotorg.github.io/text_international-economicstheory-and-policy/s11-domestic-policies-and-internat.html
47
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Tariff quotas may be set for imports and exports. Currently, tariff quotas
apply only to imported goods13.
Tariff quotas represent restrictions on the quantity of goods in respect of
which the usual customs duty applies. For goods moved outside the quota, as a
rule, a prohibitive duty applies. The types of quotas for goods and the size of
quotas are set by the Governments of countries. Customs clearance of quota
goods is carried out only upon presentation of a license issued by an authorized
agency.
A voluntary export restriction (VER): is a government-imposed limit on
the number of goods that can be exported out of a country during a specified
period of time. In fact, they are rarely voluntary and usually imposed on bilateral
basis. Among the most interesting examples are agreements between USA and
Japan on automobile import into USA in 1981 and textile VERs.
Export taxes are levied on exported good, as a rule, natural resources or
agricultural products. In USA export taxes are banned by Constitution.
Export subsidies are often applied to agriculture products. It means
government payments aimed at stimulating export of a certain goods produced
by national firms.
In general, for small countries, domestic policies will affect domestic
prices, production levels, trade flows, and welfare but will not affect foreign
prices, production levels, and welfare. This means that countries like the United
States may not need to worry much about domestic practices in very small
countries. However, when a country is large in international markets, domestic
policies will affect prices, production levels, profits, and welfare, both
domestically and internationally14.
What is a small economy without distortions*? Analysis of import tariffs
for “small” open economy shows that the Import market: M = D - S Fixed world
13
1.Jehle, Geoffrey. Instruments of Trade Policy., Munich Personal RePEc Archive, Vassar College, 2013.;
2.Samuelson, Paul (2001). "A Ricardo-Sraffa Paradigm Comparing the Gains from Trade in Inputs and Finished
Goods". Journal of Economic Literature. 39 (4).
14
Domestic Policies and International Trade//https://saylordotorg.github.io/text_international-economicstheory-and-policy/s11-domestic-policies-and-internat.html
48
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
price p* establishes a horizontal export supply curve X, which intersects M at
the equilibrium imports m0 (Figer 1.).
Figer 1: Analysis of import tariffs for “small” open economy without
“distortions”*: partial and general economic equilibrium.
Source: The American Economic Review, Vol. 74, No. 5 (Dec. 1984), pp. 10161032
Graphical illustration: Consumer surplus. Producer surplus. the impact of
an import tariff in a partial equilibrium framework.
Positive analysis: The price of the good increases. Import volume
decreases. Normative analysis: Decrease in consumer surplus (i.e. consumer
losses). Increase in producer surplus (i.e. producer gains). Income from the
tariff, received by the government. Total losses of the economy – “deadweight
loss from tariff”.
Formulation of the general equilibrium model for small open economy.
Exogenous parameters of the model Production technology (at least 2 goods) –
production functions: Х = f x (K x, Lx ); Y = f y (Ky, L y). Resource
endowment in the economy (at least 2 resources) – capital (K) and labor (L): K
= Kx + Ky ; L = Lx + Ly. Preferences of a representative household – utility
function: U = U (X, Y). World price ratio for final goods: Px* / Py*. A market
49
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
structure on the final goods markets – perfect competition. The market structure
on the resource markets – perfect competition.
Endogenous parameters of the model Equilibrium production of final
goods: Xp*, Yp*; Equilibrium consumption of final goods: Xc*, Yc* : If (Xc* Xp*) > 0 or (Yc* - Yp* ) > 0 – the good is imported; If (Xc* - Xp* ) < 0 or (Yc*
- Yp* ) < 0 – the good is exported. (3) Equilibrium conditions Producer
optimization: MRT* = Px* / Py*; Consumer optimization: MRS* = Px* / Py* ;
Trade balance: (Px* / Py*) (Xc* - Xp* ) + (Yc* - Yp*) = 0.
Equilibrium conditions: Interrelation between national production and
consumption volumes. Objective: to estimate the consequences of import tariffs
for national welfare compared to the case of free trade. Let (Yc* - Yp* ) < 0 and
(Xc* - Xp* ) > 0, i.e. good Y is exported and good X is imported. Advalorem
import tariff t is levied. Price in the national economy will change: National
consumers and producers ‘see’ the prices distorted by the tariff. The small
economy does not affect the world price. Trade is balanced based on world
prices.
Losses from a decrease in the specialization. How will consumption and
welfare change?
Graphical illustration of consequences of import tariff: diagram with
production possibility curves and indifference curves. Consequences of import
tariff Resources move from sector Y ( exporting sector ) to sector X protected by
the tariff, i.e. equilibrium shifts towards the autarky equilibrium. Consumption
of imported good decreases (income and substitution effects reinforce each
other); the situation with the exported good is indefinite. Import decreases.
Social welfare decreases compared to free trade situation: Losses from the
exchange: even if resources are not reallocated between sectors (short run),
prices are distorted due to the tariff, consumption of the imported good
decreases, as well as import, leading to decrease in utility. These are the
consequences of price distortion due to the tariff.
50
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Figure 3.1. Effects of an import tariff
Source: Markusen et al. (1995), Chapter 15, p. 247.
Conclusion and Comments.
1. Consumption value in internal prices exceeds production value in
internal prices. The difference is income from the import tariff. While analyzing
the diagram we implicitly assumed that all income of the country (both of
producers and of the government) is at the disposal of consumers and that there
are no distortions in this process. Another extreme case is when the income from
the tariff is not received by consumers at all, then consumption is characterized
by the intersection point of consumption ray under the tariff and prices under the
tariff.
2. Reallocation. Suppose that the economy is described by the H-O model.
Then the import tariff results into a Decrease in national welfare. The shift of
production towards imported goods. According to the S-S theorem, it leads to an
increase in real returns for the factor intensively used in the import sector and to
a decrease in real returns of the factor intensively used in the export sector.
Thus, the tariff will lead to an increase in returns of the scarce production factor
and a decrease in returns of the more abundant factor.
51
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
References:
1. By Robert Hall, Marc Lieberman and Geoffrey A. Jehle. Macroeconomics:
Principles And Applications, Mastery Study Guide - 98 Edition. South-Western
Publishing Co. 1998.
2. Domestic Policies and International Trade//https://saylordotorg.github.io/
text_international-economics-theory-and-policy/
3. Jehle, Geoffrey. Instruments of Trade Policy., Munich Personal RePEc
Archive, Vassar College, 2013.
4. Samuelson, Paul (2001). "A Ricardo-Sraffa Paradigm Comparing the Gains
from
Trade
in
Inputs
and
Finished
Goods". Journal
of
Economic
Literature. 39 (4).
5. The American Economic Review, Vol. 74, No. 5 (Dec. 1984), pp. 1016-1032.
ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИ БАРҚАРОР ТАРАҚҚИЙ
РИВОЖЛАНИШИДА ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ЭТИШ
САМАРАДОРЛИГИ
Ислом Каримов номидаги
Тошкент Давлат Техника Университети
Магистранти Ш. Х. Максудов
Яқин келажакда мамлакатнинг ижтимоий-иқтисодий тараққиётини
ривожланаётган давлатларнинг иқтисодий жиҳатдан юқори ривожланиш
даражасига
етказиб
олишни
мақсад
қилган
Ўзбекистон
учун
республиканинг инвестицион жозибадорлигини тадқиқ этиш, инвестиция
маблағларини ички капитал ресурслар ҳамда хорижий инвестиция ва
кредитлар
асносида
кўпайишига
эришиш
муҳим
аҳамиятни
касб
этади.Саноат моддий ишлаб чиқаришнинг асосий ва етакчи тармоғидир.
Саноатнинг вужудга келиши ва ривожланиши ишчилар сонининг ошиши
ва унинг жамиятдаги мавқеи кўтарилишига олиб келади.
2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг
бешта
устувор
йўналиши
бўйича
Ҳаракатлар
стратегиясида
макроиқтисодий барқарорликни мустаҳкамлаш, иқтисодиёт тармоқлари ва
52
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ҳудудларга хорижий, аввало, тўғридан-тўғри хорижий инвестицияларни
фаол жалб қилиш, давлат мулки хусусийлаштирилган объектлар базасида
хусусий тадбиркорликни ривожлантириш учун қулай шарт-шароитлар
яратиш, вилоят, туман ва шаҳарларни комплекс ижтимоий-иқтисодий
ривожлантиришга доир кўплаб вазифалар белгиланган.
Мамлакат ижтимоий-иқтисодий жиҳатдан тараққий этиши, барқарор
иқтисодий ўсишга эришиши, аҳоли даромадларининг ошиши, турмуш
шароитининг яхшиланиши аксарият ҳолатларда миллий иқтисодиётнинг
турли соҳа ва тармоқларига жалб этилаётган инвестиция маблағларининг
ҳажми ва таркибига боғлиқ.
Инвестиция ресурсларини ўз вақтида миллий иқтисодиётларига жалб
қилиш имконияти бўлмаган, пул маблағлари танқислигини бошидан
кечираётган давлатлар, ижтимоий-иқтисодий ривожланиш бўйича дунё
мамлакатлари даражасидан анча орқага қолиб кетишига олиб келади.
Мазкур
ҳолатнинг
ечими,
молиявий
маблағлар
ортиқча
бўлган
ривожланган мамлакатлардаги капитал ресурсларни, ривожланаётган
мамлакатлар иқтисодиётига жалб қилиш ҳисобланади.
Энг аввалом бор, ички бозорда талабгор бўлган - импорт товарлари
ўрнини босувчи маҳсулотларни ишлаб чиқарадиган янги корхоналарни
қуриш, янги иш ўринларини шакллантириш имконини беради.
Шунингдек, мамлакатда фаолият кўрсатаётган корхоналар ишлаб
чиқаришини кенгайтириш ва истиқболли ривожланишни таъмин этувчи
омил - миллий корхоналарнинг хусусий капитал ҳажмини тўлдиради.
Бу борада, миллий иқтисодиётда технологик янгиланиш амалга ошади
ва миллий саноат ишлаб чиқаришига янги техника ва замонавий ускуналар
ўрнатилади ва натижада жаҳон бозорида рақобатлаша оладиган миллий
маҳсулотлар ишлаб чиқарила бошлайди.
Барқарорки, инвестициялар, хоҳ у макро (миллий иқтисодиёт)
даражасида, хоҳ микро (корхоналар миқёсида) даражада бўлсин иқтисодий
ўсишни таъмин этувчи муҳим омил бўлиб, миллий иқтисодиётнинг етакчи
53
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
тармоғи бўлмиш саноат ишлаб чиқарувчи субъектлар уларни жалб этиш
учун пухта ишлаб чиқилган ва истиқболга эга бўлган бизнес-режага эга
бўлишлари
келажакда
даврида
лозим.Инвесторлар
фойда
келтиришини
жамиятни
тарихий
ҳамма
вақт
билишга
жихатдан
уларнинг
қўйилмалари
интиладилар.Мустақиллик
янгилашда
ишчиларнинг
авангардлик роли тўғрисида гап юритилар экан, фақат ишчилар синфигина
мехнаткашлар оммасининг бирлашувига, жипслашувига ва истиқболни
химоя к,илишга, мустахкамлашга ва уни узил-кесил таъминлашга ёрдам
бера олади, дейиш мумкин. Шунингдек, инвесторлар фақат ўзлари ишонч
қозонган корхоналарга инвестиция лойиҳаларини молиялаштирадилар.
Яширин ва гумонли корхоналарга инвестиция қўйиш, фойдадан ажралиш
билан баробар, шунинг учун, миллий корхоналарнинг молия-хўжалик
фаолияти бўйича иқтисодий рейтинги юқори бўлиши зарур. Инвесторлар
капитал
маблағ
йўналтириш
учун
энг
барқарор
мамлакатларни
танлайдилар.Шунинг учун дунёнинг барча мамлакатлари имкон қадар
инвестицион рискни камайтиришга оид ишларни бажаришга ҳаракат
қиладилар. Ўзбекистонда хорижий инвесторларни жалб этиш учун шартшароитлар борми-деган ўринли саволлар туғилади.Албатта мавжуд.
Хусусан:
- мамлакатдаги сиёсий барқарорлик;
- хусусий мулк ва рақобатни ҳимоялайдиган қонунчилик базасининг
шаклланганлиги;
- инвестиция жараёнини қўллаб-қувватлайдиган инфратузилманинг
барпо этилганлиги;
- мамлакатнинг қулай георафик жойлашуви;
- агросаноат секторини ривожлантириш салоҳиятининг юқорилиги ва
мамлакатнинг минерал-хомашё ресурсларига бойлиги;
- юқори малакага эга меҳнат ресурсларининг мавжудлиги;
- савдо учун ички бозор ҳажмининг етарли даражада кенглиги.
54
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Хорижий инвесторлар учун берилган имтиёзлар ва молиявийиқтисодий рағбатлантириш тизими, инвестициявий жозибадорликнинг
муҳим
омили
ҳисобланади.
Булар
эса
тўғридан-тўғри
хорижий
инвестицияларни ишлаб чиқариш соҳасида, хусусан, экспорт салоҳияти
юқори бўлган саноат тармоғига йўналтирилишини таъминлайди ва
хорижий инвестицияларни миллий иқтисодиётга жалб қилишнинг муҳим
йўналишларидан бири - махсус иқтисодий зоналарни шакллантириш
ҳисобланади. Мамлакатимизда Навоий, Жиззах, Ангрен, Ғиждувон, Қўқон,
Ургут, Хазарасп, эркин иқтисодий зоналари ташкил этилиб, улар бугунги
кунда ўз фаолиятларини самарали юритишмоқда.
ХХI асрнинг биринчи ўн йилликдан кейинги иқтисодий ривожланиш
даврида мамлакатимиз иқтисодиётига йўналтирилган капитал маблағлар
ҳажми ва унинг таркибидаги ўзгаришларга эътиборимизни қаратсак, унда
инвестициялар ҳажмининг кескин ортганлигини ва таркиби сифат
жиҳатидан
яхшиланганлигини
кўришимиз
мумкин.Агар
давлат
кафолатисиз мамлакат иқтисодиётига инвесторлар капитал маблағларини
йўналтиришлари
натижасида
уларнинг
келиб
миллий
чиқиши
иқтисодиётда
мумкин
бўлган
фаолият
барча
юритиш
рискларни
(таваккалчиликларни) ўз зиммаларига олганликларидан далолат беради.
Хўш, бугунги кунда Ўзбекистон иқтисодиётига киритилган инвестициялар
ҳажми барқарор иқтисодий ўсишни таъминлай оладими?
Мамлакатимиз ижтимоий–иқтисодий ривожланиш борасида стратегик
мақсадларни белгилаб олган экан, уларни амалга ошириш учун миллий
иқтисодиётга
инвестициялар
ҳажмини
бўлади.Буни, биринчидан, ички
ошириш
инвестициялар
зарур
ҳажмини
кўпайтириш, иккинчидан, ташқи инвестицияларни миллий иқтисодиётга
жалб қилиш негизида амалга ошириш мумкин.Юқорида қайд этилганидек,
ички иқтисодиётда шаклланган жамғарма маблағларининг миқдори ЯИМ
ва истеъмол ҳажми билан чекланган.Миллий иқтисодиётга инвестициялар
55
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ҳажмини, ички инвестициялар негизида кўпайтириш учун қуйидаги
ишларни амалга ошириш лозим:
жамғармаларни инвестицияга айлантириш билан боғлиқ миллий
иқтисодиётда амал қилувчи мавжуд механизмни такомиллаштириш;
тижорат банклари томонидан аҳоли қўлида мавжуд пул ресурсларини,
хоҳ у миллий, хоҳ у хорижий валютада бўлсин жалб қилиш ва уларни
тадбиркорлик субъектларига кредит маблағлари сифатида бериш;
аҳоли қўлида йиғилган пул маблағларини “Тошкент” фонд биржаси
орқали инвестиция жараёнига жалб қилиш ва ҳоказо.
Кўриниб
турибдики,
ички
инвестиция
маблағларини
миллий
иқтисодиётга янада жадал жалб қилиш, мамлакатимизда мавжуд капитал
ресурсларни
иқтисодиёт
тармоқларига
жалб
қилиш
механизмини
такомиллаштириш билан боғлиқ босқични босиб ўтишни тақозо этади,
яъни, бирмунча вақтни талаб қилади.Миллий иқтисодиётга инвестициялар
киритиш ҳажмини оширишда ички инвестицияларга альтернатив омил, бу
фақат хорижий инвестициялар ва кредит маблағлари ҳисобланади.Шундай
экан, бугунги кунда хорижий инвестицияларни миллий иқтисодиётга жалб
қилиш билан боғлиқ мавжуд барча ресурс ва заҳираларни ўрганиш ва
қайтадан кўриб чиқиш, чет эл капиталини миллий корхоналарга жалб
қилиш механизмини такомиллаштириш борасида иш олиб бориш лозим
бўлади.
Ўзбекистон
Республикасида
иқтисодий
ислоҳотларни
чуқурлаштириш жараёнида кучли рақобат муҳитини вужудга келтиришда
иқтисодий, сиёсий, ижтимоий, ташкилий ва хуқуқий жихатлари билан бир
қаторда уни маданий, маънавий, аҳлоқий ва руҳий жихатидан тараққий
эттириш, тобора янгиланиш учун мафкуравий йўл-йўриқлар ўз ифодасини
топиши борасида муҳим вазифаларни хал қилиш зарур. Хулоса қилиб
шуни айтиш мумкинки, юқоридаги масалаларнинг ижобий ҳал этилиши,
миллий иқтисодиётга йўналтирилган ички ва хорижий инвестициялар
ҳажмининг
ортишига,
барқарор
иқтисодий
ўсишни
таъминлашга,
56
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
пировардида
мамлакатимиз
тараққиётини
юксалтириш,
халқимиз
фаровонлигини оширишга хизмат қилади.
РОЛЬ СВОБОДНЫХ ЭКОНОМИЧЕСКИХ ЗОН В
ИННОВАЦИОННОМ РАЗВИТИИ СТРАНЫ
Закирова Саёра Алимовна,
Назаров Назар. ТГЭУ
Аннотация: Многолетняя практика зарубежных стран по созданию и
функционированию СЭЗ, свидетельствует об их положительном эффекте
на экономику страны при проведении тщательного подготовительного
этапа. Помимо несомненных экономических преимуществ развития
свободных экономических зон, необходимо отметить и ряд недостатков их
функционирования,
которые
нужно
учитывать
при
использовании
зарубежного опыта. Для успешного развития СЭЗ в Узбекистане
необходимо решить ряд насущных проблем.
Ключевые слова: свободные экономические зоны, преференциальный
режим
ведения
экономической
деятельности,
зона
иностранного
инвестирования, зона беспошлинной торговли, индустриальный комплекс
для иностранных инвесторов.
Инновационное развитие любого сектора экономики требует больших
финансовых вложений. Отечественные инвесторы в основном стремятся
получить максимальные доходы и не задумываются о развитии инноваций,
поэтому необходимо привлечение иностранного капитала. Особую роль в
процессе привлечения иностранного инвестора в Узбекистане имеют
свободные экономические зоны приоритетного развития, в которых
созданы благоприятные условия для инвестирования средств. Свободные
экономические
финансовых,
зоны
–
области
технологических,
высокой
концентрации
производственных
торговых,
связей.
Они
представляют собой центры ускорения товарооборота и стимулирования
внешней торговли. В Узбекистане свободная экономическая зона (СЭЗ) это ограниченная территория в регионах, с особым юридическим статусом
57
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
по отношению к остальной территории и льготными экономическими
условиями для национальных или иностранных предпринимателей.
Главная цель создания таких зон - решение стратегических задач развития
государства в целом или отдельной территории: внешнеторговых,
общеэкономических, социальных, региональных и научно-технических
задач.
В целом, многолетняя практика зарубежных стран по созданию и
функционированию СЭЗ, свидетельствует об их положительном эффекте
на экономику страны при проведении тщательного подготовительного
этапа.
Во
многих
странах
свободные
экономические
зоны
рассматриваются как кластеры в сферах промышленности (что относится
прежде всего к промышленно-производственным и специальным зонам),
высоких технологий (разнообразные типы технико-внедренческих СЭЗ),
логистики (портовые зоны и логистические парки), услуг (туристские и
финансовые услуги). Примечателен опыт стран Восточной и ЮгоВосточной Азии по формированию кластеров в национальной экономике
на базе СЭЗ, где основным инвестором в 1970-1980 гг. выступали японские
ТНК, а с 1990-х годов присоединились ТНК Республики Корея, Тайваня и
Сингапура как новых индустриальных стран первой волны. Именно эти
ТНК стали якорными компаниями. Промышленно-производственные зоны
в
восточноазиатских
странах
создавались
на
раннем
этапе
индустриализации. С начала 1980-х годов в Таиланде и Малайзии были
сформированы экспортно-производственные зоны и зоны свободной
торговли, а в 1990-е годы они появились в других странах АСЕАН при
активном участии японских корпораций «Сумитомо» и «Мицубиси».
Создание СЭЗ в Южной Корее оказались удачными. В 1970 г. и 1974 г. в
городах Масан и Иксан, правительство учредило две зоны, как зоны
свободного экспорта (FREE EXSPORT ZONE). На основе существующего,
на тот момент, законодательства, они должны были способствовать
развитию национальной и местной экономики, за счет привлечения
58
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
прямых иностранных инвестиций и увеличению объемов выпуска
экспортной продукции. Налоговые льготы и низкий уровень арендной
платы стали главным условием для инвесторов и принесли позитивный
результат. В 1999 г. только в зоне свободного экспорта г. Масан, объем
экспорта составил 4,53 млрд долл. США; в секторе электроники было
создано продукции на 4,28 млрд долл. США (95,1% всего объема Кореи), в
машиностроении
–
на
259
млн
долл.
США;
в
текстильной
промышленности – на 121 млн долл. США. Основной целью создания в
Республике
Корея
экономической,
территорий
с
особым
производственной,
хозяйственной
научно
режимом
-
ведения
технической
и
деятельности является обеспечение благоприятного
инвестиционного климата в стране, который позволил бы заметно
увеличить
приток
иностранных
высокотехнологичные
законодательством
отрасли
инвестиций,
промышленности.
Республики
Корея
особенно
На
в
сегодня
предусматривается
пять
различных видов территорий, в которых иностранным инвесторам, а в
некоторых
случаях
и
корейским
компаниям,
предоставляется
преференциальный режим ведения
экономической деятельности, а
именно:
(Free
зона
экономическая
свободной
зона
торговли
(Free
Economic
Trade
Zone);
Zone);
зона
свободная
иностранного
инвестирования (Foreign Investment Zone); зона беспошлинной торговли
(Customs Free Zone); индустриальный
инвесторов
каждой
(Industrial
из
этих
законодательным актом.
Complex
зон
комплекс
для
иностранных
for foreign investors). Деятельность
регулируется
своим
отдельным
Кроме того, на функционирование всех этих
территорий распространяется один общий закон от 7 апреля 2001 г. N
6460 «О стимулировании иностранных инвестиций» (Foreign Investment
Promotion Act). Существование и функционирование зон свободной
торговли определяется положениями «Закона о создании зон свободной
торговли» N 6506 от 14 августа 2001 г. Данный закон полностью заменил
59
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
действовавший ранее «Закон о создании свободных экспортных зон» и
существовавшие ранее свободные экспортные зоны получили статус зон
свободной торговли. Это было сделано для того, чтобы стимулировать не
только экспортное производство, как это было в пределах свободных
экспортных зон, но и развитие торговых отношений. В настоящее время на
территории Республики Корея действуют семь зон свободной торговли
(ЗСТ): Дебул, Донгхэ, Гимэ, Гунсан, Масан, Улсан и Иулчон. Вопрос
создания зоны свободной торговли решается министерством торговли,
промышленности и энергетики РК по представлению соответствующего
мэра
города
центрального
административного
подчинения
или
губернатора провинции. Получить разрешение на открытие офиса в ЗСТ
могут в первую очередь иностранные компании или корейские компании с
участием иностранных инвестиций, занимающиеся производственной и
логистической деятельностью, направленной на экспорт или экспортноимпортную оптовую торговлю. В случае, если корейская компания с
участием иностранного капитала берет в аренду земельный участок,
находящийся в собственности государства, максимальный срок аренды не
должен превышать 50 лет. В ЗСТ все компании освобождены от уплаты
налогов на сырьё, а также на импортируемое оборудование.
соответствии
с
законодательством,
иностранные
В
компании,
расположенные в ЗСТ, инвестировавшие 10 млн. долл. США и более в
производственную сферу или 5 млн.
долл.
США и более в развитие
логистических центров, освобождаются от подоходного и корпоративного
налогов на срок семь лет, либо до получения первой прибыли. Затем на
последующие три года они получают скидку в размере 50%. Такие же
льготы действуют и в отношении местных налогов (100% освобождение от
налога на приобретение недвижимости, на регистрацию в течение первых
пяти лет и 50% скидка в последующие три года). Кроме того, в течение
трех лет импортируемые товары полностью освобождаются от уплаты
НДС и акцизов, а также от уплаты таможенных пошлин. Кроме того, лица,
60
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
действующие в таких зонах, полностью освобождаются от уплаты всех
форм транспортных налогов.
Деятельность свободных экономических зон (СЭЗ) определяется
положениями «Закона о создании и функционировании Свободных
экономических зон» за N6835 от 30 декабря 2002 г., который вступил в
силу 1 июля 2003 года. Согласно ему под «свободной экономической
зоной» (Free Economic Zone –FEZ) понимается «зона, учрежденная с
целью создания благоприятного делового климата для предприятий с
иностранными инвестициями, а также условий жизни для иностранных
граждан».
В соответствии с указанным законом иностранным компаниям,
расположенным в СЭЗ, предоставлено право нанимать иностранных
рабочих для любого вида деятельности без ограничения срока (корейским
компаниям
с
иностранным
капиталом
разрешается
использовать
иностранную рабочую силу только в 26 отраслях, 25 определяемых
правительством, и на срок не более двух лет). Субсидии, предоставляемые
иностранным компаниям для найма рабочей силы и обучения персонала,
увеличены в четыре раза.
Разрешено создавать медицинские лечебные
учреждения исключительно для иностранцев. Рассмотрением вопросов,
связанных с развитием
функционированием свободных экономических
зон, занимается Комитет по свободным экономическим зонам при
Министерстве экономики знаний. В настоящее время в Южной Корее
существует 8 свободных экономических зон в
различных
стадиях
развития: 3 зоны так называемой «первой очереди» (проекты начаты в
2003 г.) – Инчеон, Пусан - Чинхэ и Бухта Кванъян, 3 зоны «второй
очереди» (проекты начаты в 2008 г.) и 2 зоны «третьей очереди» (проекты
начаты в 2008 г.).
Корейское
налоговые
правительство
льготы
предусматривает многочисленные
иностранным
инвесторам
на
основании
Специального Налогового законодательства, регулирующего СЭЗ (Special
61
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Tax Treatment Control Act). В
освобождение
отношении
дивидендов,
частности, этот
закон
предусматривает
и снижение корпоративных налогов и налога на доход в
предпринимательской
выплаты
предусматривает
за
деятельности,
лицензии
уменьшение
на
налога
дохода
технологию.
на
в
Он
недвижимость
виде
также
при
покупке/аренде недвижимости в СЭЗ иностранными инвесторами. В
частности приведем «особые налоговые льготы»: -национальные налоги
(налог на доход, налог на прибыль) -100% отмена в течение 3 лет
налога на операционные доходы, 50% в течение 2 последующих лет с
возможность пролонгации - налог на импорт капитала - 100% отмена в
течение 5 лет - местные налоги (приобретение, налог на имущество) -100%
отмена в течение 3 лет, 50% в течение 2 последующих лет с возможностью
пролонгации; - иностранные работники и руководители также имеют
налоговые льготы, которые распространяются на лиц, работающих в
корейских филиалах иностранной фирмы. Они могут избрать либо 30%
освобождение от налога на общий доход или фиксированную 17%
налоговой ставки. Для предприятий с иностранными инвестициями,
занятых в области высоких технологий, информационные технологии,
биотехнология, нанотехнология и т. д.) предоставлены точно такие же
льготы, как и для крупных иностранных компаний независимо от объема
инвестиций,
количества
сотрудников.
Минимальный
необлагаемый
налогом размер месячной заработной платы иностранных рабочих
(сотрудников) всех указанных предприятий в СЭЗ - 40%. Подоходный
налог для иностранцев, работающих на этих предприятиях – единый, 17%.
С 2004 г. вступили в силу дополнения и изменения, внесенные в «Закон о
стимулировании иностранных инвестиций», в соответствии с которыми
вводится система выдачи иностранным инвесторам денежных субсидий
(«cash grant system»).
Под действие данного изменения попадают
иностранцы, приобретающие акции вновь создаваемых в Республике
Корея компаний, а также иностранные компании, инвестировавшие в
62
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
производственную сферу 10 и более млн долл. США
или в объекты
научно-исследовательской деятельности 5 и более млн долл. США.
Получение денежных субсидий наличными, по мнению экспертов,
упростит
решение
вопросов
аренды
земельных участков,
строительство производственных объектов, стимулирует инвестиции в
недвижимость, в обучение персонала, работающего на предприятиях с
иностранными инвестициями. Размер этих субсидий планируется от 10%
до 20% от общей суммы капиталовложений, предварительно этот размер
будет обсуждаться с инвестором. Во внимание будет приниматься его
вклад в экономику Республики Корея. Для свободной экономической
деятельности,
осуществляемой
иностранными
инвесторами
в
СЭЗ,
правительство либо полностью отменило, либо минимизировало все
бюрократические требования, которые могут негативно повлиять на
инвестиции и их развитие:
 преференциальный режим для малых и средних предприятий,
связанных с госработами;

нет
ограничений
в
рамках
политики
по
контролю
за
переполненностью в столичном районе Сеула;
 никаких обязательств, связанных с оплачиваемым месячным
отпуском для сотрудников;
возможность 50-летней аренды государственного имущества и
строительства постоянного строений на арендованной земле;
 нет ограничений на приобретение или владение акциями фирм,
созданных в СЭЗ;
 фирмы
с
иностранными
инвестициями
могут
переводить
деньги непосредственно в иностранной валюте (в размере до 10,000 долл.
США).
Для
поощрения
активной экономической деятельности, корейское
правительство обеспечивает следующую финансовую инфраструктурную
поддержку для иностранных инвесторов:
63
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
 выделяет бюджеты местных правительств для межевания земельного
участка и строительства. Могут предоставляться субсидии на аренду
иностранным инвесторам;

при
строительстве
завода
и/или
исследовательского
центра
иностранным инвесторам будет предоставляться финансовая помощь. Для
государственного и общественного имущества, зарубежные инвесторы
получают привилегии, такие как снижение арендных сборов, разрешения
на использование или эксплуатацию свойства продукции для получения
прибыли, сдачу в аренду или продажи. Органы центрального и/или
местного самоуправления принимают на себя все или часть расходов по
строительству дорог, аэропортов/гавань, парков или других видов
инфраструктуры.
Особенность
комплексности.
СЭЗ
Южной
Кореи
заключается
также
в
их
СЭЗ находятся в регионах с приятным климатом,
красивым природным ландшафтом, недалеко от моря, рек и гор. Для
развлечения посетителей функционируют центры отдыха высокого
качества культуры, туризма и досуга, такие как тематические парки и поля
для гольфа, а также «мега» торговые центры, центральные набережные и
парки. Также в них расположены образовательные и медицинские
учреждения – филиалы иностранных фирм международного класса Зоны
иностранного инвестирования.
Помимо
несомненных
экономических
преимуществ
развития
свободных экономических зон, необходимо отметить и ряд недостатков их
функционирования,
которые
нужно
учитывать
при
использовании
зарубежного опыта. Во-первых, приоритетное развитие зон привело к
разрыву в уровнях развития этих территорий и других районов страны. Вовторых,
из-за
опережающего
роста
обрабатывающих
отраслей
в
производственной сфере происходит значительное отставание в развитии
сырьевой
базы.
Если оценивать опыт нашей страны, то можно сделать вывод о том, что
64
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
далеко не все ЗСТ одинаково продуктивны. От зон промышленнопроизводственного типа в относительно короткие сроки можно ждать
прорыва в сфере организации производства и серийного выпуска
промышленной продукции нового типа и нового уровня.
Крупнейшим инвестиционным игроком в Узбекистане является
Россия. Именно с российскими компаниями в Узбекистане связывают
перспективы развития свободных индустриальных зон.
Пребывая под санкциями, Россия заинтересована в импорте
плодоовощной продукции, текстиля, автомобилей, медикаментов, обувной
продукции, хлопка-сырца.
Исходя из этого списка, наиболее перспективными кажутся проекты
в Коканде и Хазараспе. Однако станет ли российский бизнес активно
инвестировать
капитал
в
Узбекистан,
имеющий
репутацию
недобросовестного партнера (отъем активов «Вимм-Билль-Данна» и
МТС)?
Тем не менее, у России есть партнеры по Таможенному союзу,
которые готовы взять на себя, пусть частично, обязательства по
удовлетворению ее импортных потребностей.
Вложить крупный капитал в проекты в Узбекистане рискнут лишь те
инвесторы, кто получит определенные гарантии со стороны руководства
Узбекистана.
На данный момент в Узбекистане действуют три свободные
экономические зоны: «Навои», «Ангрен» и «Джизак». По состоянию на
май 2016 г. СЭЗ привлекли около 233 млн долл. США иностранных
инвестиций.
Необходимо
отметить, что
выбор
места
для
создания
свободных
экономических зон был осуществлен на основе тщательного анализа
промышленного и инвестиционного потенциала регионов, их удобного
расположения для выхода на внешние рынки. В обеспечении успешного
65
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
функционирования СЭЗ большую роль играет пакет льгот и привилегий,
предлагаемый правительством страны. При разработке пакета привилегий
для
резидентов
различных
СЭЗ
в
Узбекистане
был
применен
индивидуальный подход, исходя из ряда социально-экономических
факторов региона расположения СЭЗ. Другими словами, действующий
пакет привилегий для резидентов СИЗ «Ангрен» и «Джизак» отличается от
пакета привилегий, действующего в СИЭЗ «Навои». Индивидуальный
подход осуществляется не только в определении налоговых льгот, но
также и в условиях и сроках предоставления этих льгот. Например, в
случаях СИЗ «Ангрен» и «Джизак» нижняя планка необходимого объема
инвестиций для получения предлагаемых льгот и преференций была
установлена ниже, чем в случае с СИЭЗ «Навои». Различие между СЭЗ по
условиям получения льгот и по срокам их действия обусловлены наличием
других преимуществ, имеющихся в СИЗ «Ангрен», «Джизак» и служащих
дополнительными стимулами для зарубежных инвесторов. Например, к
их числу можно отнести следующее: город Ангрен близко расположен
к столице, где на данный момент находится основная часть зарубежных
инвесторов. Города Ангрен и Ахангаран изначально были созданы как
индустриальные города и, следовательно, имеют немалое количество
построенных за все
производственных
эти
годы,
объектов,
но
ныне
не
задействованных
которые могут быть задействованы без
вложения большого объема инвестиций и максимально эффективно
использованы в случае создания большого количества предприятий
малой и средней величины. Наряду с вышеупомянутыми факторами, также
имеется фактор роста трудовых ресурсов в городах Ангрен и Ахангаран.
Ситуация нарастающего количества трудового населения в столице также
может быть частично решена созданием новых, современных и хорошо
оплачиваемых рабочих мест за пределами г. Ташкента. С учетом этих
факторов целесообразным является создание в СИЗ «Ангрен» в большей
степени трудоемких, чем капиталоемких производств. В отличие от СИЗ
66
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
«Ангрен» и «Джизак» выделенная территория для СИЭЗ «Навои» не имела
никаких построек. Также СИЭЗ была запланирована как территория для
капиталоемких и наукоемких производств. Это требует вложения более
существенного объема инвестиций в создание единицы промышленного
производства, чем в случае СИЗ «Ангрен» и «Джизак».
На сегодняшний день к СИЭЗ «Навои» проявляют все больший
интерес
зарубежные
инвесторы.
На
территории
зоны
успешно
функционируют более 20 предприятий с долей иностранных инвесторов из
таких стран, как Южная Корея, КНР, Сингапур, Индия, ОАЭ и др. С
момента создания СИЭЗ «Навои» введены в эксплуатацию производства
по 19 инвестиционным проектам на общую сумму около 110 млн долл.
США. На основе высоких технологий организовано производство таких
видов продукции, как модемы и ТВ-приставки, силовые кабели,
мобильные и стационарные телефонные аппараты, косметические изделия,
автомобильные аккумуляторные кабели и провода, компрессоры и
генераторы для автомобилей, готовые лекарственные средства и другие.
Опыт
функционирования
СЭЗ
в
Южной
Корее
и
Китае
свидетельствует, что для успешного развития СЭЗ большое значение имеет
наличие у руководства зон относительной самостоятельности при поиске и
привлечении инвесторов, создании дополнительных условий для их
привлечения. Так, в Китае система зон и особых районов эффективно
управляется как на макроэкономическом уровне, так и внутри самих
зон,
причем
административные
организационным
структуры
зон,
отличаясь
разнообразием (вплоть до создания в форме СП),
сохраняют приверженность главному принципу - служить удобным для
инвесторов
инструментом
быстрого
решения
всех организационных
вопросов.
Для успешного развития СЭЗ в Узбекистане необходимо решить
следующие задачи.
67
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Недостаточная
информатизация
потенциальных
инвесторов,
слабая реклама деятельности СЭЗ. К примеру, СИЗ «Джизак» была создана
более года назад, но до сих пор не разработан официальный сайт СИЗ.
Для привлечения инвестиций в СЭЗ необходимо больше внимания
уделять
таким
вопросам,
консультационного
как
развитие
обеспечения
сети информационного
инвесторов,
и
маркетинга
инвестиционных программ и проектов, представляющих интерес для
Узбекистана, развитие в зарубежных странах сети инвестиционных
бюро,
оказывающих услуги потенциальным инвесторам для вхождения
на узбекский рынок, формирование банка данных по инвестиционным
проектам
и
инвестирования,
формирующих
подготовка
выпуск
справочных
специальных
положительный
образ
материалов
об условиях
информационных
Узбекистана
как
изданий,
страны,
заинтересованной в иностранных инвестициях;
Трудности с получением кредитов, отсутствие специализированных
банков
и
кредитных
линий
для
развития
СЭЗ,
лимитирование
кредитования, высокие процентные ставки, устанавливаемые банками, и
как следствие невозможность получения кредитов в необходимом объеме;
Сравнительный
анализ
налоговых
и
таможенных
льгот,
предоставляемых в Узбекистане на территориях СИЭЗ «Навои», СИЗ
«Ангрен» и «Джизак», с льготами, предоставляемыми по отдельным
отраслям показывает, что в республике действует достаточно большой
пакет налоговых льгот, на основе которого трудно сразу понять насколько
субъектам отдельных отраслей выгодно размещать свои производства
именно на территории СЭЗ. К примеру, предприятия, включенные в
Программу локализации, а также осуществляющие свою деятельность в
отдельных отраслях, как автомобилестроение и легкая промышленность
имеют более существенные налоговые льготы и другие преференции по
сравнению с предприятиями СЭЗ.
68
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
К существенным недоработкам следует отнести и то, что пока из
хозяйственной деятельности СЭЗ выпадают услуги, хотя в мире
предоставление услуг – самая динамичная отрасль. Законодательством
Республики
Узбекистан, регулирующим деятельность СЭЗ, наибольший
объем налоговых льгот предусмотрен для промышленных инвестиций.
Вместе с тем есть масса других сфер приложения капитала, которые с
успехом могут создавать новые рабочие места и стимулировать деловую
активность, к
примеру, услуги, связанные с транспортировкой,
переупаковкой, экспедированием грузов, банковское дело, страховой
бизнес, туризм и т.д.;
Мировая практика помимо прямых льгот для резидентов ОЭЗ
содержит многочисленные
примеры
их
косвенной
поддержки –
инвестиционное консультирование, содействие в патентной защите,
централизованный PR особой экономической зоны и т.д.
Этот аспект
остается в Узбекистане совершенно непроработанным, хотя является очень
важным;
Недостаточно развитая инфраструктура СЭЗ.
условий успешного
наличие
как
создания
и
Одним из главных
функционирования
соответствующей
СЭЗ
производственной,
является
так
и
непроизводственной инфраструктуры. Различные предприятия торговли,
службы быта, аптек и проч. инфраструктура – это то, на что, в первую
очередь, обращают внимание потенциальные инвесторы. Так в Южной
Корее
одним
из
основных
положений «Закона
о
создании
и
функционировании Свободных экономических зон» за N 6835 от 30
декабря 2002 г. является создание комфортных условий жизни для
иностранных граждан. Это предусматривает создание на территории СЭЗ
учреждений
с
международным
уровнем
оказания
медицинских
и
образовательных услуг, комфортных условий проживания. Кроме того,
создание учреждений с международным уровнем обслуживания и оказания
69
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
услуг образования (включая высшее), позволит повысить и квалификацию
местных кадров, улучшит качество образования в регионах;
Нехватка высококвалифицированных специалистов в регионах
создания СЭЗ. Образование СЭЗ в регионе вызывает необходимость
повышения квалификационного уровня рабочей силы. Опыт зарубежных
стран свидетельствует, что вопросу о необходимости специальной
профессиональной подготовки и обучения кадров для создаваемых
свободных экономических зон ранее уделялось очень скромное внимание
и практически нигде организаторами зон не было предпринято никаких
шагов в этой области. Сложившаяся ситуация вытекает из общепринятого
утверждения о том, что целостное управление и кадровое обеспечение
создаваемых СЭЗ вполне может осуществляться за счет имеющихся
трудовых ресурсов региона.
Список использованных источников
1. Кудратов З. Г., Тошбоев Б. Б., Йулдошев Ш. Т. Роль свободных
экономических зон в развитии экономики Узбекистана // Молодой ученый.
— 2014. — №4. — С. 552-557. — URL https://moluch.ru/archive/63/9677/
(дата обращения: 03.10.2019).
2. Состояние и перспективы развития свободных экономических зон в
Республике
Узбекистане»,
Аналитический
доклад.
file:///C:/Users/User/Desktop/«Состояние%20и%20перспективы%20развития
%20свободных%20экономических%20зон%
3. http://uzbekistan.nsk.ru/index.php?Itemid=34&catid=25%3A2010-04-1314-26-29&id=8597%3A2017-11-29-10-4727&option=com_content&view=article
4. www.press-servise.uz —
официальный
сайт
Пресс-службы
Президента Республики Узбекистан.
5. www.lex.uz — сайт Министерство Юстиции Республики Узбекистан.
6. www.uzinfoinvest.uz
70
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ОЗИҚ – ОВҚАТ САНОАТИ ТАРМОҚЛАРИНИНГ
КЛАССИФИКАЦИЯСИ
Алимов Раимжон Ҳакимович
Эконометрика кафедраси профессори
Сабиров Хасан Нусратович
ТДИУ таянч докторанти
Озиқ – овқат саноати қирққа яқин бир – биридан турли хил ишлаб
чиқариш
жараёнлари
билан
ажралиб
турадиган
ихтисослашган
тармоқларни бирлаштириди.
Унинг таркибига фақат қайта ишлаб чиқариш тармоқлари эмас, балки
қазиб олувчи (туз, минерал сув ва бошқалар), мавсумий ва йил давомида
сурункали ишлайдиган тармоқлар, иқтисодиётнинг «А» гуруҳига, яъни
маҳсулоти бошқа тармоқларда қўлланиладиган (спирт, шакар, ун, туз,
ўсимлик мойи ва бошқалар) ва «Б» гуруҳига мансуб, яъни аҳоли
томонидан бевосита истеъмол қилинадиган маҳсулотлар ишлаб чиқарувчи
тармоқлар ҳам киради. Шу билан бирга озиқ – овқат саноати
тармоқларининг ҳар бири бир – биридан бир турдаги ёки бир неча турдош
маҳсулотлар ишлаб чиқарувчи қатор соҳаларини ҳам қамраб олади.
Масалан, кондитер саноати карамель, конфет, шоколад, бисквит ва
пастило-мармелад соҳаларидан иборат. Нон пишириш саноати нон – кулча,
«баранка», сухари ишлаб чиқариш, виночилик саноати узум ва мева
виноси,
коньяк
ва
шампан
виноси
ишлаб
чиқариш
соҳаларини
бирлаштиради.
Ўз навбвтида озиқ – овқат саноати соҳалари тайёр маҳсулотни ишлаб
чиқариш
усуллари
ҳамда
жараёнларини
механизациялаш
ва
автоматизациялаш даражаси билан ҳам бир – биридан фарқ қилади.
Озиқ – овқат саноати тармоқлари ва улар таркибига кирадиган ишлаб
чиқариш соҳаларини қуйидаги 4 йўналиш бўйича классификациялаш
мумкин:
- йил давомида ишлаш вақти;
- сутка давомида ишлаш вақти;
71
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
- тайёр маҳсулотни олиш (ишлаб чиқариш) усули;
-
ишлаб
чиқариш
жараёнларини
механизациялаш
ва
автоматлаштириш даражаси.
Озиқ – овқат саноати тармоқлари ва ишлаб чиқариш соҳаларининг
асосий хусусияти шундаки, улар асосан мавсумий хомашёни қайта ишлаш
билан банд ва шунга кўра корхонага хомашё келтирилиши ва уни сақлаш
муддатига боғлиқ равишда йилнинг фақат бир қисмида ишлайди.
Мавсумий хомашёда ишлайдиган бундай тармоқларга сабзавот ва мева
қуритиш, озиқ – овқат хомашёсида ишлайдиган спирт, бирламчи вино
заводлари, ўсимлик хомашёсида ишлайдиган витамин, кўк чой баргини
қайта ишлайдиган фабрикалар, картошкани қайта ишлайдиган крахмал –
патока цехлари, тамаки ферментацион заводлар ҳамда шакар ишлаб
чиқариш корхоналари ва бошқалар киради. Мавсумий хомашёни қайта
ишлайдиган корхоналар билан бир қаторда озиқ – овқат саноатида ўз
ишлаб чиқариш характерига кўра мавсумий корхоналар ҳам бор. Бундай
корхоналар қаторига пиво, алкоголсиз ичимликлар ва минерал сув ишлаб
чиқариш корхоналари киради. Уларнинг мавсумийлиги йилнинг турли
даврларида тайёр маҳсулотни харид қилишнинг нотекислиги асосида
юзага келади.
Мавсумий ишлаб чиқариш корхоналар ишида уларнинг техник –
иқтисодий кўрсаткичлари кескин пасайиб кетиши билан боғлиқ қатор
қийинчиликлар туғдиради.
Ишлаб
чиқаришнинг
мавсумий
пасайиши
ишлаб
чиқариш
қувватларидан фойдаланишни вақт ва интенсивлик бўйича паст даражада
бўлишига
олиб
келади.
Мавсумий
ишлаб
чиқаришнинг
асосий
камчиликларидан яна бири корхона персоналининг тез – тез янгиланиб
туришидир. Мавсумий ишчиларни ҳар йили ишга қабул қилиш, ўқитиш ва
ўргатишга катта маблағ харажат қилинади, лекин бу маблағлар кадрлар
қўнимсизлиги муносабати билан самарасиз сарфланади.
72
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Келтирилган камчиликлар фақат меҳнат унумдорлигини камайтириб
қолмай, балки ишлаб чиқарилган маҳсулот таннархини ошириб юборади.
Ишлаб чиқариш мавсумийлигини юмшатиш ва бартараф этиш ишлаб
чиқариш заҳираларидан самарали фойдаланишнинг асосий йўналишидир.
Ишлаб чиқариш мавсумийлигини юмшатиш ва енгиллаштиришнинг кўп
усуллари маълум. Мазкур муаммони ҳал этишнинг умумий йўналиши
совутиш қурилмаларидан, консервантлардан, яримфабрикатларни асептик
йўллари ва тез музлатиш усулларидан фойдаланиб хомашёни сақлаш
муддатини узайтиришдир.
Мева ва сабзавотни консервалаш, уларни қуритиш ва бошқа соҳаларда
хомашёни сақлашнинг оқилона усулларини қўллаш билан бир қаторда
ишлаб чиқариш мавсумийлигини юмшатишда корхоналарни хомашё билан
таъминлаш зонасида турли муддатларда (эрта, ўрта ва кеч) пишадиган
сабзавот, мева ва хомашё турларини етиштириш катта самара беради.
Мавсумийлик муаммосини ҳал этишда келажакда ўзини оқлайдиган
усуллардан бири корхоналарда озиқ – овқат хомашёсини кетма – кет қайта
ишлашдир. Масалан, асосий мавсумий мева сабзавот хомашёсини қайта
ишлаш тугагандан сўнг консерва заводлари гўшт ва балиқ консервалари
ишлаб чиқаришга, аввалроқ тайёрланган бошқа сабзавот хомашёсидан
иккиламчи тушлик овқатлар ишлаб чиқаришга ўтқазилиши мумкин. Шакар
саноатида ўз хомашёсини қайта ишлаб тугатгандан кейин импорт бўйича
келтирилган хом шакар хомашёсини қайта ишлашни ташкил этиш ҳам
яхши натижа беради. Хоразм шакар заводи айни вақтда фақат импорт
бўйича келтирилган хом шакарни қайта ишлаб республикамизнинг долзарб
эҳтиёжини таъминламоқда.
Йил бўйи фаолият кўрсатадиган озиқ – овқат саноати тармоқлари
мавсумий ишлаб чиқаришга хос камчиликлардан холи, улар қишлоқ
хўжалиги ишлаб чиқаришига камроқ боғлиқ, корхоналарни хомашё
таъминоти доимий равишда ташкил этилган, бу эса йил давомида бир
маромда ишлашга имкон яратди. Бундай ишлаб чиқаришга мисол
73
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
сифатида нон пишириш, макарон, ун, ёғ – мой, крупа, гўшт, сут, тамаки
(тамаки ферментацион заводларидан ташқари), парфюмер (эфир ёғли
ўсимликларни қайта ишлаш корхоналаридан ташқари), крахмал – патока
(картофелни қайта ишлайдиган корхоналардан ташқари), чой (кўк баргини
қайта ишлаш корхоналаридан ташқари), туз корхоналарини киритиш
мумкин. Сутка давомида ишлайдиган корхоналар узлуксиз ва тўхтаб –
тўхтаб фаолият кўрсатиши мумкин.
Технологик жараёнларда узилиш яроқсиз маҳсулот чиқариш ва
йўқотишларнинг ошиб кетиши ҳамда ишлаб чиқарилаётган маҳсулот
сифатининг пасайиши билан боғлиқ корхоналар узлуксиз тарзда ишлайди.
Бундай ишлаб чиқаришлар қаторига нон пишириш, ёғ – мой, пиво
пишириш, крахмал – патока, конъяк ва тўхтовсиз оқимда шампан виноси
ишлаб чиқариш киради.
Тўхтаб – тўхтаб фаолият кўрсатадиган ишлаб чиқаришлар қаторига
корхона ишидаги тўхташлар яроқсиз маҳсулот ишлаб чиқаришга,
йўқотишларнинг ошиб кетиши ва маҳсулот сифатининг пасайишига олиб
келмайдиган корхоналар киради. Бундай ишлаб чиқаришларга мисол:
кондитер (бисквитдан ташқари), иккиламчи вино, ликёр – ароқ, озиқ –
овқат концентрат, тамаки, туз ва кимёвий синтез усули билан витамин
ишлаб чиқариш корхоналари.
Тайёр маҳсулот олиш усуллари бўйича озиқ – овқат ишлаб чиқариш
тўрт гуруҳга бўлинади:
- дастлабки хомашёдан қимматли моддалар ажратиб олиш;
- хомашёдан намликни йўқотиш ва маҳсулотда қимматли озиқ – овқат
моддалари концентрациясини ошириш;
- турли компонентлардан тайёр маҳсулотни бутлаш;
- бирламчи ишлаб чиқариш яримфабрикатлардан пировард маҳсулот
тайёрлаш.
Озиқ – овқат ишлаб чиқаришда тайёр маҳсулот олиш қатор
жараёнларни
қўллаш
ҳисобига
дастлабки
хомашёнинг
сифатини
74
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ўзгартириш натижасида юз беради: механик, гидромеханик (маёдалаш,
сортларга
ажратиш,
пресслаш,
аралаштириш,
фильтрлаш,
чўкмага
тушириш, центрифугалаш), иссиқлик (қиздириш ва совутиш, буғлатиш,
конденсациялаш, совуқлик билан таъсир этиш) ва физик – кимёвий
(қуритиш, кристаллизациялаш, ҳайдаш йўли билан таркибий қисимларга
ажратиш). Озиқ – овқат ишлаб чиқаришларини 4 гуруҳга ажратиш тайёр
маҳсулотни олишда асосий технологик жараёнларни ҳисобга олган ҳолда
амалга оширилади.
Биринчи технологик гуруҳга дастлабки хомашёдан қимматли
моддаларни
чиқариб
олиш
жараёни
амалга
ошириладиган
ишлаб
чиқаришлар киради: шакарни лавлагидан, мойни ёғли уруғлардан, унни
дондан, виноматериални узумдан, шарбатларни узумдан ва мева – сабзавот
хомашёсидан, крахмални картошка ва маккажўхоридан олиш.
Иккинчи технологик гуруҳга технологик жараёнларни асосан
хомашёдаги намликни камайтиришга, маҳсулотда озиқ – овқат моддалари
концентрациясини оширишга қаратилган ишлаб чиқаришлар киради.
Қуйидагилар шулар жумласидан: консерва саноатида – томат пастаси ва
қуруқ сабзавот, мевалар тайёрлаш; озиқ – овқат концентрат саноатида –
қуруқ нонушталар, брикетланган кашалар, картошкадан овқатланиш
маҳсулотлари, киселлар ишлаб чиқариш; чой ва тамаки саноатида – чой ва
тамаки баргларини бирламчи қайта ишлаш; нон пишириш саноатида –
сухарилар ишлаб чиқариш.
Учинчи технологик гуруҳга шундай ишлаб чиқаришлар кирадики,
уларда тайёр маҳсулотни ҳосил қилишда технологик жараёнлар турли
моддаларни механик равишда бирлаштириш билан эмас, балки мураккаб
физик – кимёвий ўзгаришлар асосида амалга оширилади. Уларга нон –
кулча, сут, гўшт, кондитер, макарон, ликёр – ароқ, пиво ва алкоголсиз
ичимликлар, маргарин, атир – упа маҳсулотлари ишлаб чиқариш киради.
Биринчи ва иккинчи технологик гуруҳлар ишлаб чиқаришлардан фарқли
бу ерда қишлоқ хўжалигига боғлиқлик камроқ, чунки корхоналар асосан
75
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
бирламчи саноат ишлаб чиқариш босқичини ўтган хомашёни қайта
ишлайди. У омборларда анча барқарор сақланади, камроқ чиқиндилар ва
йўқотишлар келтириб чиқаради.
Ушбу гуруҳ корхоналари йил давомида бир текисда маромли
ишлаши билан ажралиб туради.
Учинчи гуруҳ корхоналари одатда, кенг ассортиментда маҳсулот
ишлаб чиқарадилар. Уларни ишлаб чиқариш учун ихтисослашган цехлар
ва технологик линиялар мавжуд. Бу ерда ишлаб чиқариш топшириқлари
ҳажми ва ассортименти бўйича турлича, бу эса ишлаб чиқариш
графиклари тузиш ва уларни бажарилиши устидан назорат қилишни
мураккаблаштиради.
Ишлаб чиқарилаётган маҳсулотнинг сифатини ошириш озиқ – овқат
саноати
барча
тармоқларнинг
умумий
вазифаси
ҳисобланади.
Маҳсулотнинг сифати фақат уни ташкил этувчи компонентларнинг
сифатигагина боғлиқ бўлиб қолмасдан, балки рецептура ва технологик
регламентга аниқ риоя қилишга ҳам боғлиқ.
Шундай қилиб, учинчи гуруҳ озиқ – овқат ишлаб чиқариш
тармоқлари биринчи ва иккинчи гуруҳлардан маҳсулотни тайёрлаш
технологик усуллари билангина эмас, оператив режалаштириш ва ташкил
этиш услублари билан ҳам ажралиб туради.
Тўртинчи технологик гуруҳ ишлаб чиқаришлари алоҳида хусусияти
билан бошқалардан ажралиб туради: бунда маҳсулотни тайёрлаш
бирламчи ишлаб чиқариш яримфабрикатлари асосида олиб борилади. Унга
барча иккиламчи виночилик (узум ва мева винолари, шампан виноси ва
конъяк ишлаб чиқариш) ҳамда тамаки ва чой ишлаб чиқариш корхоналари
киради. Ушбу ишлаб чиқаришлар учун характерли хусусият шундаки,
хомашёни транспортда ташиш мумкин эмаслиги сабабли бирламчи ишлов
бериш корхоналари хомашё етиштириш регионларида, иккиламчи қайта
ишлаш корхоналари эса асосан пировард маҳсулотни оммавий истеъмол
қилиш ҳудудларида жойлашган. Иккиламчи қайта ишлаш корхоналарида
76
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ҳамда бирламчи корхоналарда бошланган ишлаб чиқариш жараёнлари
ниҳоясига етказилади. Бу ерда маҳсулотни қадоқлашдан ташқари қатор
технологик жараёнлар ҳам амалга оширилади. Масалан, виночиликда уни
қуйишдан ташқари вино-материалларни ишлаш, сақлаб етиштириш
жараёнлари бажарилади. Тамаки ишлаб чиқаришда папирос, сигарет
тайёрлаш ва уларни қутичаларга жойлашдан ташқари тамаки баргларини
қисилган ҳаво билан титиш ҳамда уларни намлаш ва кесиш амаллари
бажарилади. Чой қадоқлаш фабрикаларида тайёр чойни қутичаларга
қадоқлашдан бошқа уларни сортларга ажратиш, купаж қилиш, пресслаш ва
катта қутиларга жойлаш амаллари бажарилади.
Бу гуруҳга мансуб асосий ишлаб чиқаришда механизация даражаси
юқори: ишлаб чиқаришнинг оқимли услублари кенг ривожланган.
Ишлаб
чиқариш
жараёнларини
механизациялаш
ва
автоматизациялаш даражаси бўйича озиқ-овқат саноати тармоқлари 4
гуруҳга бўлинади: механизациялашган, комплекс механизациялашган,
автоматизациялашган ва комплекс автоматизациялашган.
Асосий ишлаб чиқариш жараёнлари механизациялашган, қўшимча
ишлаб чиқаришда эса қўл меҳнати кўпроқ корхоналар биринчи гуруҳга
киради. Бу гуруҳ корхоналарининг характерли хусусияти юклаш, тушириш
ишлари бўйича қўл меҳнати билан боғлиқ, асосий ишлаб чиқаришда
тўхтаб – тўхтаб ишлайдиган машина аппаратларнинг кўплиги. Бу
корхоналарда ҳам асосий, ҳам қўшимча ишлаб чиқаришда меҳнатнинг
операциялар бўйича тақсимоти кенг ривожланган.
Иккинчи гуруҳга қарашли корхоналарда асосий ва қўшимча ишлаб
чиқаришдаги жараёнлар тўла механизациялашган. Бу ерда меҳнатни
операциялар бўйича тақсимоти билан бир қаторда иш ҳажми етишмаган
жойларда смена давомида турдош операцияларни бажараётган ходимлар
бандлигини таъминлаш мақсадида уларга қўшимча ишларни ҳам юклаш
амали қўлланилади.
77
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Учинчи гуруҳга тегишли корхоналарда асосий ишлаб чиқаришдаги
жараёнлар автоматлаштирилган, қўшимча ишлаб чиқаришдаги жараёнлар
эса механизациялашган. Асосий ишлаб чиқаришда меҳнатни ташкил этиш
шакилларидан кўп станокларга хизмат кўрсатиш кенг тарқалган, қўшимча
ишлаб чиқаришда эса касбларни бирлаштириш муҳим ўрин тутади.
Тўртинчи гуруҳга киритиладиган корхоналарда асосий ва қўшимча
ишлаб чиқаришдаги барча жараёнлар тўла автоматлаштирилган. Бу
корхоналарда
машиналар
тизими
автоматик
режимда
ишлатилади,
ишчиларнинг меҳнати эса уларнинг иши устида фаол назорат ва
кузатишдан иборат. Аммо комплекс автоматлаштирилган корхоналар озиқ
– овқат саноати шароитида самарали бўлганлиги сабабли ҳозирги кунда
бундай корхоналар кам учрайди.
Ихтисослашган илмий тадқиқот институтларининг маълумотларига
кўра
озиқ
–
овқат
саноати
асосий
тармоқлари,
уларнинг
автоматлаштиришга тайёргарлиги даражаси бўйича қуйидаги тартибда
жойлашади: шакар ишлаб чиқариш, ёғ - мой, спирт, виночилик (иккиламчи
виночилик), кондитер, консерва, пиво – алкоголсиз ичимликлар, нон
пишириш ва ҳ.к. ишлаб чиқаришни автоматлаштириш биринчи навбатда
оғир ва зарарли меҳнат шароитлари мавжуд ва сутка давомида сурункасига
тўхтовсиз
ишлайдиган
корхоналарда
амалга
оширилади.
Ишлаб
чиқаришни автоматлаштириш меҳнатни енгиллаштиришга ва кечасидвги
сменада банд ишчиларни қисқартиришга ёрдам беради.
Юқорида
баён
этилган
озиқ
–
овқат
саноати
тармоқлари
классификацияси мазкур саноатнинг таркиби ва ҳар бир гуруҳга мансуб
корхоналарда бошқаришни ва меҳнатни ташкил этишнинг асосий
йўналишлари ҳақида умумий тасаввурга эга бўлиш учун жуда муҳим.
78
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ОЗИҚ-ОВҚАТ САНОАТИ ВА ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ
МАҲСУЛОТЛАРИНИ ЧУҚУР ҚАЙТА ИШЛАШНИ ЯНАДА
РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ УСТУВОР ВАЗИФАЛАРИ
Ибрагимов Ғанижон Ғайратович
ТДИУ таянч докторанти
Кейинги йилларда амалга оширилаётган ислоҳотлар иқтисодиётнинг
барча тармоқларини, жумладан, озиқ-овқат саноатини ривожлантириш,
хусусий сектор фаолиятини қўллаб-қувватлаш, қўшимча қийматга эга
маҳсулотлар ишлаб чиқариш ҳажмини кўпайтиришга қаратилгани билан
ҳам аҳамиятли бўлмоқда.
Бу соҳаларда салмоқли ютуқларга эришилди ва ўз навбатида,
камчиликлар ҳам кўзга ташланмоқда. Хусусан, мамлакатда йилига ўртача
16 миллион тоннадан ортиқ мева-сабзавот, полиз ва дуккакли маҳсулотлар,
1,5 миллион тоннага яқин гўшт, 10 миллион тоннага яқин сут ишлаб
чиқарилса-да, уларни саноат усулида қайта ишлаш даражаси ўртача 15-20
фоизни ташкил қилмоқда. Агрологистика тизими яхши ривожланмаган,
қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини сақлаш ва саралаш хизматлари талаб
даражасида эмаслиги ҳосилнинг қарийб 30 фоизи исроф бўлишига олиб
келмоқда. Етиштирилган маҳсулотларни халқаро стандартларга мос
лаборатория текширувидан ўтказишда ҳам муаммолар кўзга ташланади.
Маълумотларга кўра, мамлакатимизда етиштирилаётган сабзавот
маҳсулотларининг бор-йўғи 3-4 фоизи, меванинг 11 фоизи экспорт
қилинмоқда. Демак, бу борада ҳам ҳали ўрганилиши, жорий этилиши
зарур бўлган жиҳатлар бор.
Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг 2019 йил 29 июлдаги “Қишлоқ
хўжалиги маҳсулотларини чуқур қайта ишлаш ва озиқ-овқат саноатини
янада ривожлантириш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги
қарори шу каби муаммоларга
тезкор ечим
топиш,
соҳага
янги
механизмларни жорий этиш мақсадида қабул қилинди.
79
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Қарорга асосан, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини қайта ишлаш
бўйича 174 ва озиқ-овқат соҳасида импорт ўрнини босувчи маҳсулотлар
ишлаб чиқариш бўйича 24 йирик инвестиция лойиҳаси амалга оширилади,
мева-сабзавотчиликка
ихтисослашган туманларда
мавжуд
самарасиз
боғлар ўрнида 36 минг гектар интенсив боғлар ташкил этилади.
Таъкидланганидек, озиқ-овқат маҳсулотлари ишлаб чиқариш ва
экспортини кўпайтириш борасида муҳим масалаларни ҳал қилишга
киришилган. Жумладан, жаҳон бозоридаги талаблардан келиб чиққан
ҳолда экспортбоп қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини ишлаб чиқаришга
асосий устувор вазифа сифатида қаралмоқда. Жойлардаги ҳолат таҳлил
қилинганда, бугунги кунда мева-сабзавотчиликка ихтисослашган 55
тумандаги аҳвол кўнгилдагидек эмас. Шу боис, боғдорчилик ва
узумчиликдаги аҳволни тубдан яхшилаш мақсадида Қишлоқ хўжалиги
вазирлиги
ҳузурида
ривожлантириш,
Боғдорчилик
Узумчилик
ва
ва
иссиқхона
виночиликни
хўжалигини
ривожлантириш
агентликлари ташкил қилинди. Бу тизимдаги лойиҳаларни имтиёзли
молиялаштириш учун ҳар икки агентликда махсус жамғарма ташкил
қилинди. Бу эса тадбиркорлар ва фермерлар учун янги имкониятлар
яратади.
Интенсив боғдорчиликда биринчи маротаба бир қатор имтиёзлар
жорий
қилинди.
Жумладан,
интенсив
боғларда
сув
тежовчи
технологияларни жорий қилиш бўйича 1 гектарга қилинган харажатнинг 6
миллион сўми давлат бюджетидан қопланади. Шунингдек, умумий
майдони 35 гектардан кўп бўлган интенсив боғларга сув чиқариш
мақсадидаги 120 миллион сўмгача бўлган харажатлар учун давлат
томонидан субсидия ажратилади.
Бугунги кунда кўп тадбиркорларимизни тижорат кредити олишда
кафиллик масаласи қийнаб келаётгани сир эмас. Эндиликда интенсив боғ
барпо этиш учун олинадиган кредитнинг 50 фоизигача бўлган қисми
80
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришни қўллаб-қувватлаш давлат
жамғармаси томонидан кафиллик асосида берилиши белгиланмоқда.
Шунингдек, замонавий логистика марказлари, иссиқхоналар ва
музлаткичли омборхоналар қуришга ҳам алоҳида эътибор қаратилади.
Ҳозирда бу борадаги аҳвол мутлақо қониқарсиз. Бугунги кунда юртимизда
атиги 31 агрологистика маркази фаолият юритмоқда. Қишлоқ хўжалиги
маҳсулотларини сақлайдиган 760 минг тонна сиғимга эга 1500 та
музлаткичли омборхона
мавжуд.
Улар жами етиштирилган мева-
сабзавотларнинг 4,5-5 фоизини қамраб олади, холос.
2019-2021
йилларда
Андижон,
Бухоро,
Жиззах,
Самарқанд,
Сурхондарё, Тошкент, Фарғона ва Хоразм вилоятларида халқаро молия
институтлари маблағлари ҳисобидан 3 миллион тонна сиғимга эга,
шунингдек, Қорақалпоғистон Республикаси, вилоятлар ва Тошкент
шаҳрида сиғими 360 минг тонна бўлган жами 37 замонавий агрологистика
марказлари ташкил этилади.
"Ўзстандарт"
агентлигининг
республика
ҳамда
Наманган
ва
Самарқанд ҳудудий синов ва сертификатлаштириш марказлари ҳузуридаги
синов лабораторияларини тўлиқ модернизация қилиш ва янги ускуналар
билан таъминлаш, озиқ-овқат соҳасида 726 халқаро стандартларни жорий
қилиш каби чора-тадбирлар белгиланмоқда.
Бунинг натижасида қишлоқ хўжалиги маҳсулотларининг асосий
турларини қайта ишлаш ва экспорт қилиш ҳажмини қарийб 2-2,5 баробар
ошириш, агрологистика марказларини ташкил этиш орқали қишлоқ
хўжалик маҳсулотларини сақлаш қувватини 3,8 миллион тоннага етказиш,
қўшимча 118 минг тонна импорт ўрнини босувчи озиқ-овқат маҳсулотлари
ишлаб чиқариш қувватларини ишга тушириш режалаштирилган.
81
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ЎЗБЕКИСТОНДА КОРПОРАЦИЯЛАР РИВОЖЛАНИШИДА
ИННОВАЦИОН САЛОҲИЯТДАН ФОЙДАЛАНИШИДА ДОЛЗАРБ
МАСАЛАЛАР.
Ислом Каримов номидаги
Тошкент давлат техника университети
магистри Максудов Шахзод
Муминова Махбуба Абдувафоевна
ТДИУ “Эконометрика”
кафедраси ката ўқитувчиси
Аннотация: Ушбу маколада бугунги кунда иктисодиётимизнинг
мухим ва долзарб масалаларидан бири, реал секторда корпоратив
бошкарувнинг
тузилмалари
инновацион
фаолиятини
бошкариш
механизмини тугри ташкил этиш, такомиллаштириш ва самарадорлигини
ошириш масалаларига багишланган. Маколада хозир реал секторда амал
килаётган корпаратив тузилмаларни, инновацион бошкарув самадорлигини
аниклашнинг илмий - услубий муаммолари, инновацион бошкаришнинг
ташкилий шаклларини такомиллаштириш зарурияти, шунингдек,
иктисодиётни модернизация килиш шароитида ишлаб чикариш окимини
такомиллаштириш масалалари куриб чикилиб илмий хулосалар, таклифлар
берилган. Ўзбекистон шароитида ракамли иқтисодиётнинг шаклланишида
юзага келиши мумкин бўлган муаммолар кўрсатиб берилган. Мазкур
жараённи тизимли йўлга қўйиш бевосита замонавий ахборот
технологияларининг ривожлантириш билан боглик эканлиги кўрсатилган.
Асосий тушунчалар: акциядорлик жамияти, бозор конъюктураси,
инновацион фаолият, илмий-техникавий кооперативлар, горизонтал
интеграция, корпоратив инновацион марказ, технологик занжир.
Аннотация: Данная научной статья посвящена одной из актуальных
тем развития экономики и формированию, развитию и повышению
эффективности механизма управления инновационной деятельности
корпоративных структур реального сектора экономики. В статье
рассмотрены научно - методические проблемы эффективности
инновационного
управления,
необходимость
совершенствования
организационной структуры инновационого управления, а также
рассмотрены вопросы совершенствования производственных потоков в
условиях модернизации, даны выводь и предложения. На основе анализа
современного состояния корпоративного управления разработаны
предложение
по
совершенствованию
организациной
структуры
управление инновациями.
82
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ключевые слова: акционерное общество, инновационная
деятельность,
научно-технической
кооперации,
горизонтальной
интеграции, корпоративного инновационного центра, технологическая
цепочка.
Мамлакатни модернизация қилиш туфайли жиддий иқтисодий
ўзгаришлар амалга оширилмоқда. Бу асосий макроиқтисодий
барқарорликни таъминлаш бўйича устувор вазифани амалга ошириш –
иқтисодиётнинг мавжуд молиявий салоҳиятини ички инвестицияларга
кўчириш сифат жиҳатдан янги ўсиш омилларини фаоллаштиришни,
аввало, таркибий ва институционал ўзгаришларни чуқурлаштиришни ҳал
этишни, ислоҳотларни тезлаштиришни, иқтисодиётнинг реал сектори жалб
этувчанлигини оширишни, капиталнинг тармоққлараро кўчиб ўтиш
жараёнларини фаоллаштиришни талаб қилади.
Республикада ўтказилаётган эксперт тадқиқотлари амалдаги
бошқарув тизими кўпинча стратегие ва бозор асосларига эга эмас деб
таъкидлашга имкон беради. У айрим мутахассисларнинг тажрибаси,
интуицияси, виждонлигига боғлиқ бўлади. Корхонада директор
функциялар бўйича стратег эмас, балки технологик қайта қуролланиш
жараёнининг бош назоратчиси ва «силжитувчиси» ҳисобланади.
Инвестицмон жараенлар кўпчилик корхоналарда (камида 85 фоиз) оқилона
бошқариладиган ҳисобланмайди ва уларинг ривожланиши ёки яққол
зарурат ҳолатида, ёки тасодифий равишда амалга оширилади.
Инвестициялардан, жумладан, капитал қўйилмалардан фойдаланиш
самарадорлиги устидан қониқарли назорат йўқ.
Корпоратив бошқарув моделлари ва механизмлари хозирги пайтда
Ўзбекистонда бизнес юритишнинг корпоратив шакли, нисбатан янги ва
энди шаклланиш босқичида ҳисобланиб, етарли бошқарув тажрибасига эга
эмас ва амалда самарали бошқарув технологияларсиз ва касбий тажрибаси
юқори корпоратив бошқарувчиларсиз фаолият кўрсатмоқда. Чамаси,
корпоратив бошқарув соҳасида ўзига хос миллий жиҳатлар касб этадиган
амалий тажриба орттириш вужудга келгпн иқтисодий ва ҳуқуқий
шароитларда кўп вақт талаб қилади.
Корпоратив бошқарувда муаммоли вазиятларнинг пайдо бўлиш
сабаблари одатда мулкка эгалик қилишни уни бевосита бошқаришдан
ажратиш ва корпоратив муносабатлар қатнашчиларининг асосий
гуруҳлари манфаатлари бўйича фарқланадиган кураш билан боғланади.
Бунда ҳар бир акциядорлик жамияти унинг фаолият кўлами, компаниянинг
атроф- муҳит ва бошқа ички ва иашқи омиллар билан ўзаро алоқалар
83
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ҳарактерига қараб унинг корпоратив бошқарувида қайси қатнашчиларнинг
муайян гуруҳлари ифодаланиши лозимлиги ҳақидаги масалани ҳал қилади.
Замонавий шароитларда акциядорлар менежментни алмаштириш ва
мулкни қайтадан бўлиб олиш билан ғалабага эришиш эҳтимоли юқори
бўлган ҳоллардагина қарама-қаршилик харажатлари ва можароларга
боради. Бунда муҳолибат кўпинча меҳнат жамоасини ўз томонига оғдариб
олади, мулкни қайта тақсимлашнинг қўшимча механизмларидан (акциялар
эмиссияси, қайта ташкил қилиш), турли ҳил ташқи маъмурий – сиёсий ва
бошқа воситалардан фойдаланади. Корпоратив бошқарув соҳасидаги
маҳаллий
мутахассисларнинг
таъкидлашича[1],
ҳозирги
пайтда
мамлакатда корпоратив муносабатларнинг ривожланиш жараёни умуман
олганда бозор муносабатларига ўтиш йўллари ва уларнинг иқтисодий
ривожланиш менталитетига таъсири билан тўғридан–тўғри боғлиқ
жиҳатларга тобора эга бўлиб бормоқда. Айнан шу сабабли амалга
ошириладиган ислоҳотлар жараёни кўп жиҳатдан давлат-ҳуқуқий тузилма
хусусиятлари, иқтисодий, ижтимоий, табиий-географик шарт-шароитларга
боғлиқ бўлган ўзининг корпоратив бошқарув моделини шакллантириш
билан боғланади.
Хозирда корпоратив бошқарувнинг самарадорлиги кўплаб
омилларга, хусусан, корпоратив бошқарув стандартларига риоя этишга
боғлиқ. Самарали корпоратив бошқарув - инвесторлар учун акцияларни
сотиб олиш, узоқ муддатли инвестицияларни амалга ошириш учун
сигналдир. Бунинг сабаби, самарали корпоратив бошқарув инқироз
вазиятларни рўй бериш хавфини камайтиради ёки ҳеч бўлмаганда
уларнинг муваффақиятли ҳал этилиш эҳтимолини оширади, акциядорлар
ва инвесторлар билан муносабатларнинг "ошкоралигини" таъминлайди.
Шу билан бирга, корпоратив бошқарув тизимининг самарадорлиги
нафақат компания бозор қийматини оширади, балки ўз навбатида,
молиявий бозорларда рақобатбардошлигини оширади, кредитлаштириш
қийматини пасайтиради ҳамда инвесторлар учун янада жозибадор қилади.
Ахборот технологияларини кулаб корпоратив бошқарув тизими
диагностикаси ички ва ташқи бозор иштирокчилари учун инвестицион
жозибадорлигини ошириши, фаолият кўламини кенгайтириш ёки чет элда
янги истиқболли бозорларни ривожлантириш мақсадида жамият
имиджини яхшилаш, акциядорлик жамиятлари корпоратив бошқарувни
такомиллаштириш бўйича тавсиялар ишлаб чиқиш учун акционерлик
жамиятлари, корпоратив бошқарувни мунтазам баҳолаш имконияти, ҳар
жамиятни миллий қонунчиликда белгиланган, корпоратив бошқарув
кодекси ва халқаро амалиёт меъёрлари билан қиёслаш имкониятини
84
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
беради. Охирги йилларда корпоратив бошқарув мавзуси ва у билан боғлиқ
бўлган миллий корхоналарда корпоратив бошқарув даражаси ва
самарадорлигини ошириш бўйича турли хил чоралар кўриш зарурати
давлат тартибга органларининг хам, хорижий инвесторларнинг хамдиққатэътибори марказидан ўрин эгаллади. Хусусан, хорижий инвесторлар ва
турли халқаро молиявий ва иқтисодий ташкилотлар акциядорлар ва
умумий йиғилишларини тайёрлаш ва ўтказиш, кузатув кенгашининг
фаолияти, ахборотни очиб бериш, дивиденд сиёсати ва бошқалар билан
боғлиқ корпоратив бошқарув жараёнининг барча таркибий қисмларини
такомиллаштиришга йўналтирилган қатъий ҳаракатлардан манфааидор.
Акциядорлик
жамиятлари
корпоратив
бошқарув
услубий
масалаларига
жиддий
эътибор
қаратиши,
компанияларнинг
муваффақиятли ривожланиши ва турли манфаатдорлар турли
манфаатларининг мувозанатини таъминловчи самарали ечимларни топиши
зарур. Шу билан бир пайтда, охирги йилларда корпоратив бошқарувнинг
уни фақат турли манфаатдор гуруҳлар (акциядорлар, жумладан, йирик ва
миноритар акциядорлар, акциялар эгалари, давлат органлари)
манфаатларининг мувозанатини белгилаш билан боғлайдиган жуда тор
талқини анъанавийлашиб бормоқда. Моҳиятига кўра республикада
корпоратив бошқарув деганда бошқарув органлари ва эмитентларининг
мансабдор шахслари, бундай эмитентларнинг қимматли қоғозлари эгалари
(акциядорлар, облигациялар ва бошқа қимматли қоғозлар эгалари),
шунингдек, у ёки бу даражада эмитент томонидан юридик шахс сифатида
жалб этилган бошқа манфаатдор шахслар ўртасидаги муносабатлар
тизимини тушуниш лозим. Бунда асосий эътибор бу муносабатларнинг
акциядорлик жамиятлари фаолият кўрсатиши билан боғлиқ компания
раҳбар таркиби; ёлланма ҳодимлар; йирик акциядорлар, овоз берувчи
акциялар йирик пакети эгалари; кам сонли акцияларга эгалик қилувчи
миноритар акциядорлар; компаниянинг бошқа қимматли қоғозлар эгалари;
компания кредитлари; давлат ҳукумати органлари каби қатнашчиларига
қаратилади. Ҳар қандай корпоратив ахборот тизимининг асосий вазифаси корхона фойдасида самарали ресурсларни бошқариш, моддий, техникавий,
молиявий, технологик ва интеллектуал ресурсларни, даромадни максимал
даражада ошириш ҳамда корхонанинг барча ходимларининг моддий ва
касбий эҳтиёжларини қондириш ҳисобланади.
Методологик жиҳатдан эса барибир корпоратив бошқарув
моҳиятини акциядорлик жамиятлари фаолияти самарадорлигини асослаб
берадиган барча (ички ва ташқи, бевосита ва билвосита, иқтисодий ва
ижтимоий, ҳуқуқий ва ташкилий) омилларни акс эттириб, шунингдек, кўп
85
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ҳолларда замонавий корпорациялар бу— ўз манфаатларига эга юридик
шахслар йиғиндиси (“бизнес-гуруҳлар”, “интеграциялашган корпоратив
тузилмалар”) эканлигини ҳисобга олиб талқин қилган афзалроқ. Йирик
корпоратив бирлашмалар самарали фаолият кўрсатишининг, демак,
уларнинг акциядорлари турли даражадаги менежментга муносабатининг
асосий масаласи интеграцион ўзаро алоқаларнинг синергик самарасига
эришиш ҳисобланади. Бунда синергия мавжудлигининг исботи бўлиб,
мулк эгалари ва корпорация менежменти ўртасида можароли
вазиятларнинг йўқлиги хизмат қилади. Технологиялар модернизацияси,
инновацион технологик ечимларнинг татбиқ этилиши корхоналарнинг
муавффақиятли
ривожланишининг
асосий
омили
ҳисобланади.
Ўзбекистонда инновацион менежмент стратегияларини амалга оширишда
хорижий тажрибани ўрганиш ва уларнинг
исботланган ижобий
жиҳатлари юзасидан
чуқур илмий тадқиқoтлар ўтказилиши лoзим.
Мамлакат тoвар экспoрти таркибида юқoри технoлoгияли тайёр
маҳсулoтлар улушини oшириш, иннoвацияларни амалиётга қўллашни
жадаллаштириш ва тижoратлаштириш шулар жумласидан. Ўзбекистонда
ҳам рақамли иқтисодиётни шакллантиришнинг нормативҳуқуқий базасини
мустаҳкамлаш йўлида муҳим қадамлар қўйилмоқда. Хусусан, Ўзбекистон
Республикаси Президентининг 2018 йил 3 июлдаги “Ўзбекистон
Республикасида рақамли иқтисодиётни ривожлантириш чора-тадбирлари
тўғрисида”ги ПҚ-3832-сонли қарори қабул қилиниб, унга мувофиқ,
рақамли иқтисодиётни жорий этиш ва ривожлантириш соҳасидаги
ваколатли орган белгиланди, крипто-активлар айланмаси ва уни тартибга
солиш масалаларига аниқлик киритилди. Эътиборли жиҳати шундаки,
мамлакатимизда криптоактивлар айланмаси махсус норматив-ҳуқуқий
ҳужжатлар билан тартибга солинадиган бўлди.
Бундан ташқари, юридик ва жисмоний шахсларнинг крипто-активлар
айланмаси билан боғлиқ операциялари, жумладан норезидентлар
томонидан амалга ошириладиган операциялар солиқ солинадиган объект
ҳисобланмайди, мазкур операциялар юзасидан олинган даромадлар эса
солиқлар ва бошқа мажбурий тўловлар бўйича солиқ солинадиган базага
киритилмайди. Шунингдек, крипто-активлар айланмаси соҳасидаги
фаолиятни амалга ошириш учун белгиланган тартибда лицензия олган
шахслар томонидан ўтказиладиган крипто-активлар айланмаси билан
боғлик валюта операцияларига валютани тартибга солиш тўғрисидаги
қонун ҳужжатлари нормалари татбиқ этилмайди. 2018-2020 йиллар учун
қабул қилинадиган «Блокчейн» технологияларини ривожлантириш
дастурида крипто-активлар айланмаси соҳасидаги фаолиятни, жумладан
86
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
мазкур фаолиятни ташкил этишнинг ҳуқуқий асосларини яратиш орқали
жорий этиш ва ривожлантириш, бунда крипто-активларни маҳаллий ва
халқаро крипто-биржаларда реализация қилиш имкониятини назарда
тутиш, 2021 йил 1 январдан бошлаб «блокчейн» технологияларини давлат
органлари фаолиятига, жумладан бошқа давлат органлари ва
ташкилотлари билан ҳамкорлик қилишда, давлат харидларини амалга
оширишда, давлат хизматларини кўрсатишда, шахс тўғрисидаги
маълумотларни верификациялашда татбиқ этиш, устав фондида
давлатнинг иштироки устувор бўлган йирик тижорат ташкилотларининг
корпоратив бошқаруви тизимига, жумладан бизнес-жараёнларни
такомиллаштириш, ишлаб чиқариш, маъмурий ва операцион жараёнларни
мақбуллаштириш, шунингдек, замонавийменежментни татбиқ этиш ва
ресурсларни бошқариш учун татбиқ этиш кўзда тутилган. Ўзбекистон
Республикаси Президентининг 2018 йил 2 сентябрдаги “Ўзбекистон
Республикасида
крипто-биржалар
фаолиятини
ташкил
этиш
чоратадбирлари тўғрисида” ПҚ-3926-сонли ҳамда 2018 йил 2 сентябрдаги
“Рақамли ишонч” рақамли иқтисодиёт ривожланишини қўллаб-қувватлаш
фондини ташкил этиш тўғрисида”ги ПҚ-3927-сонли қарорлари ҳам
рақамли иқтисодиётни ривожлантиришда муҳим роль ўйнайди. Қимматли
қоғозлар тўғрисидаги қонунчилик ҳужжатларининг криптоактивлар ва
криптобиржалар фаолиятига татбиқ этилмаслиги ҳам инвесторлар ва
стартап лойиҳаларини амалга оширувчилар учун жозибадорликни
шакллантиришга хизмат қилади. Ҳозирги кунда ахборот технологиялар
боис компаниялар корпоратив бошқарувида ҳам қатор ўзгаришлар содир
бўлмоқда. Хулоса қилиб айтганда, саноатда инқилобига ўтиш шароитида
акциядорлик
жамиятлари
корпоратив
ахборот
тизимларини
такомиллаштириш, бошқарув фаолиятига блокчейн технологияларини кенг
жорий этиш, бошқарув ва назорат органлари фаолиятида рақамли
технологиялардан
фойдаланиш
кўламини
кенгайтириш
миллий
иқтисодиётнинг етакчи тармоқлари рақобатбардошлигини оширишга,
мамлакат иқтисодиётининг инновацион ривожланиши суръатларини
таъминлашга хизмат қилади. Инновацион ривожланган мамлакатлар
тажрибаси
негизида
Ўзбекистонда
инновацион
менежмент
стратегияларини амалга оширишнинг қуйидаги жиҳатларини: давлат
тoмoнидан иқтисoдиётни тартибга сoлишнинг сoлиқ, бoж-тариф, мoлиякредит тизимини иннoвациoн ривoжланиш мoдели талаблари ва
ривoжланиш суръатларига зудлик билан мoслаштириш зарур. Самарали
бошқарув муносабатларини амалга ошириш бўйича корпоратив бошқарув
асосий органи сифатида намоён бўладиган кузатув кенгашининг асосий
87
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
функцияси акциядорлик жамияти фаолиятининг стратегик йўналишларини
ишлаб чиқиш ва уларни шак- шубхасиз амалга ошириш хисобланади.
Хулосада корпоратив бошқарув моҳиятининг ушбу талқинида қўшма
фаолият
синергияси
салоҳияти
ва
мулкчилик
масалаларини
интеграциялашган корпоратив тузилмалар шакллантириш босқичидаёқ
қўйиш кўзда тутилади: бунда бошқарув функцияларнинг барча хилмахиллигини корпорациянинг айрим қатнашчилари томонидан ҳам, уларнинг
биргаликдаги лойиҳа ва манфаатларини амалга ошириш сифатида ҳам
кўриб чиқиш керак.
Асосий адабиётлар
1. Антонов В.Г. и др. Корпоративное управление: Учебное пособие. –
М.: ИНФРА-М, 2010. – 288 с.
2. Бочарова И. Ю. Корпоративное управление: Учебник. – М.:
ИНФРА-М, 2013. – 368 с.
3. Веснин В.Р. Корпоративное управление: Учебное пособие. – НИЦ
ИНФРА-М, 2013. – 272 с.
4. Веснин В.Р. Корпоративное управление: Учебное пособие. –М:
МГИУ, 2008 –150 с.
5. Зайнутдинов Ш.Н., Д.Раҳимова. Корпоратив бошқарув асослари:
Дарслик. – Т.: “Академия”, 2007. – 160 б.
ИҚТИСОДИЙ АТАМАЛАРНИНГ ИЗОҲЛИ БАЁНИ ВА
ИҚТИСОДИЙ ЛУҒАТЛАРНИНГ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛИ
М.С. Қосимова и.ф.д., проф.,
М.М. Зияева и.ф.д. доц.
Ўзбекистон
Республикасининг
жаҳон
иқтисодиётига
интеграциялашуви миллий иқтисодиётда янги мулк шаклида корхоналар,
фирмалар, банклар, биржалар комплекс равишда бозор инфратузилмаси
таркибида
шаклланаётганлиги
муносабати
билан
янги
атамалар,
тушунчалар, иборалар пайдо бўлди. Мамлакат миқёсидаги бундай
ўзгаришлар
натижасида
бозор
иқтисодиётининг
асосий
мақсади,
вазифалари, унинг қонунлари ва ўзига хос белгиларини ўрганишга
астойдил қизиқиш кучайди.
Республикамизнинг халқаро иқтисодий муносабатлари ривожланиб
бориши, янги иқтисодий эркин зоналарнинг пайдо бўлиши янги иқтисодий
атамаларнинг пайдо бўлишига олиб келди.
88
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ҳозирга келиб, қатор ижтимоий-гуманитар фан соҳалари қатори
миллий иқтисодий тафаккур шакл-шамойили, илмий асослари тубдан
янгиланиши ва ривожланиши учун кенг шарт-шароитлар мавжуд. Ушбу
шарт-шароитлардан тўла фойдаланиш, иқтисодий тилимизнинг нуфузини
янада оширишга хизмат қилиш иқтисодчи олим ва мутахассислардан
тинимсиз меҳнатни тақозо этади. Зеро, олимнинг масъулияти жамият ва
давлат равнақи учун хизмат қилиш, миллий иқтисодий тилнинг илмийуслубий ва амалий асосларини умумбашарий тамаддундаги фан, техника
ва технология ютуқлари билан мустаҳкамлашдан иборат. Айни чоғда, янги
аср иқтисодий муносабатларининг глобаллашуви юксак шахсий илмий
салоҳият ва миллий рақобатбардошликнинг ўзаро ҳамжиҳат ва уйғун
бўлиш заруриятини орттирмоқда. Бунга ўз-ўзидан пухта билим, малака ва
маҳорат билангина эришилиши муқаррар. Албатта, ҳар бир соҳада
қўлланиладиган таянч сўзларнинг мукаммаллиги шахсий ва миллий юксак
илмий салоҳиятли дунёқарашнинг негизини ташкил этади. Ўз навбатида,
илмий дунёқараш шаклланишининг сифат даражасини кадрлар тайёрлаш
миллий тизимининг мукаммаллик даражаси белгилайди. Бунда эса,
миллий луғатчилик тажрибасида эришилган ютуқлардан фойдаланиш
муҳим восита ҳисобланади.
Мамлакатимизда олий иқтисодий таълимни ислоҳ этишга қаратилган
фанларнинг алифбосини “Иқтисодиёт назарияси” фани ташкил этади.
Мазкур
фан
бўйича
М.Шарифхўжаев,
А.Ўлмасов,
А.В.Ваҳобов,
Ш.Ш.Шодмонов, Т.Т.Жўраев, У.В.Ғофуров, Н.Бекнозов ва бошқалар
томонидан кўплаб дарслик, ўқув қўлланмалар, маъруза матнлари, услубий
кўрсатмалар яратилди ва яратилмоқда. Юқоридагилар билан бир қаторда
таълим жараёнини такомиллаштириш омилларидан бири ҳисобланадиган
луғатларнинг ўзига яраша ўрнидан келиб чиқиб, иқтисод фанлар номзоди
З.Зойиров15 томонидан тақдим этилган луғатда бозор иқтисодиётининг
атамалари ва тушунчаларига изоҳ берилган. Луғат ноиқтисодий олий ўқув
15
Иқтисодиётга оид атамалар ва тушунчалар изоҳли луғати: Навоий давлат педагогика институти.
Тузувчи: и.ф.н. З. Зойиров. –Т.: «Фан», 2004. –37-бет
89
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
юртлари,
коллеж
ва
лицей
талабаларига
мўлжалланган
бўлиб,
қизқиқувчиларда иқтисодий атама ва тушунчаларга хос муҳим белгилар
бўйича умумий тасаввурлар ҳосил қилиш мақсадида тузилган, уларнинг
билимини янада бойитишда қўшимча манба сифатида хизмат қилади.
Масалан, ушбу қиёсий луғатни тайёрлашда “Халқаро молия бозори
ва институтлари” фани ўқув-услубий мажмуасининг таянч сўзлар
глоссарийси манба сифатида фойдаланилган16. Эндиликда бакалавриат ва
магистратуранинг ҳар бир йўналиши ва ихтисослиги бўйича ўқув режасига
киритилган фанлардаги глоссарийларни жамлаштириб, ихтисослашган
энциклопедия тайёрлаш учун замин мавжудлигини ҳам таъкидлаш
мумкин.
Луғатчиликдаги яна бир йўналиш икки ва ундан ортиқ тилдаги
сўзларни қамраб олган луғатлар ҳисобланади. Бундай луғатларнинг бозор
муносабатларига асосланган миллий иқтисодиёт фанларига оид адабиётлар
ва илмий тадқиқот ишланмалари шаклланиши ва ривожланишида катта
ўрин тутаётгани шубҳасиз. Яъни, рус – ўзбекча, кейинроқ инглизча –
ўзбекча – русча иқтисодий сўзлар таржимасини ифодаловчи луғатлар
бирин-кетин нашр этилиб, маълум ютуқларга эришилаётганини таъкидлаш
мумкин. Ишбилармонлар, банк-молия тизими, агросаноат мажмуи ва
бошқа ихтисослашган тармоқ ҳамда соҳа мутахассислари учун чоп
этилаётган луғатлар ҳам бунинг далилидир. Масалан, инглиз ва рус
тилларини мулоқот даражасида биладиган ва иқтисодиёт соҳасидаги ўз
билимларини
чуқурлаштириш
ниятида
бўлган
мутахассисларнинг
самарали фойдаланиш имкониятлари профессор, иқтисод фанлари доктори
Т.Эргашевнинг луғатида тўлароқ ҳисобга олинган17. Мазкур луғатда
ажнабий
сўзларнинг
таржимасиз
қўлланиш
имкониятлари
ҳам
кўрсатилган.
16
Бекмурадов А.Ш., Абдуллаев З.А., Бадалов Б.М. “Халқаро молия бозори ва институтлари”
фанининг ўқув-услубий мажмуаси. –Т.: “Молия”, 2015. –314-б.
17
Иқтисодий атамаларнинг ўзбекча – инглизча – русча луғати. Наманган муҳандислик-педагогика
институти. Тузувчи Т. Эргашев. –Т.: “Шарқ”, 2001. –64-б. www.ziyouz. Com кутубхонаси.
90
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
2012
йилда
“Ўзбекистон”
НМИУ
томонидан
чоп
этилган
А.Т.Юсупов ва Б.Ю.Ходиевнинг “Иқтисодиёт: ўзбекча – русча қисқача
луғат”18 китобида тараққиётнинг “ўзбек модели” ва амалга оширилаётган
ислоҳотларнинг мазмун-моҳияти, тамойиллари, мақсади ва вазифалари,
асосий қоидалари, ёндашувлари бугунги илмий ва амалий фаолиятда кўп
фойдаланалидиган иқтисодий атама, ибора бирикмалар тизимли равишда
келтирилган, уларнинг ўзбек ва рус тилларидаги ифода шакллари алифбо
тартибида берилган. Китоб уч қисмдан иборат бўлиб, ҳар бир бўлим учун
сўзларнинг ўзбекча – русча ва русча – ўзбекча таржимаси алифбо
тартибида жойлаштирилган.
Биринчи
бўлимда
мамлакатни
модернизация
қилишда
кенг
қўлланилаётган иктисодий тушунчалар, иккинчи бўлимда ўқув ва илмий
адабиётлардаги терминлар келтирилган бўлса, учинчи бўлимда халаро
ташкилотлар ва муассасаларнинг икки тилда ёзилиш қоидаларига эътибор
қаратилган. Луғатнинг яна бир хусусияти фойдаланувчилар учун икки тил
учун ҳам имло луғат вазифасини тўлиқ ўтай олишидир. Яна бир жиҳат
луғатдаги сўзларнинг ҳам кирилл, ҳам лотин ёзувида тартиблашгани
диққатга сазовор.
Олий иқтисодий таълим тизимида ислоҳотлар чуқурлашуви ва
иқтисодий адабиётларнинг сифат жиҳатдан такомиллашуви учун ҳисса
қўшишга қаратилган ёндашувлардан бири – янги “Иқтисодий атамалар ва
иш юритиш” фанининг Тошкент Молия институти бакалавриат босқичи
ўқув режасидан ўрин олгани ҳисобланади. 2000–2001-ўқув йилига қадар
иқтисодиёт тили ва иқтисодиёт терминологиясига бағишланган мазкур фан
бўйича талабаларга сабоқ бериш бирорта олий ўқув юртининг ўқув
режасига киритилмаган. Бунда иқтисод фанлари доктори, профессор
А.В.Ваҳобов, филология фанлари доктори, профессор Н.Ҳусанов ва
18
Юсупов А.Т., Ходиев Б.Ю. Иқтисодиёт: Ўзбекча – русча қисқача луғат. –Т.: “Ўзбекистон”, 2012. –
386-бет.
91
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
филология фанлари номзоди, доцент З. Мираҳмедованинг жонбозликлари
таҳсинга лойиқ19.
Чунки, мазкур фаннинг ўқув дастури мундарижасида келтирилган
мавзу номлари бир-бирига узвий боғланган долзарб муаммоларни қамраб
олган. Жумладан, лотин ёзувига асосланган ўзбек ёзуви ва имло
қоидалари, иқтисодиёт тили ва терминологиясининг
хусусиятлари,
иқтисодиёт терминологиясининг шаклланиш тарихи ва бойиш манбалари,
терминларни қўллаш мезони ва тартибга солиш масалалари, иқтисодиёт
тилининг услуби, иқтисодий терминологияда таржима муаммолари ва иш
юритиш ҳужжатларини тўлдириш ва расмийлаштириш ўз ифодасини
топган. Фан бўйича чоп этилган китобчада: “Ҳозирги иқтисодий
ислоҳотлар иқтисодиёт тилида жиддий ўзгаришлар бўлишига асос
бўлаяпти. Вужудга келаётган иқтисодий тушунчалар янги иқтисодий сўз ва
терминларни талаб қилаяпти. Демак, иқтисодиёт тилининг луғат таркиби
тўхтовсиз равишда бойиб бораяпти,” – деб ҳам таъкидлаб ўтилган.
Фаннинг аҳамиятли жиҳатларидан бири, фан талабалар билан ёнма-ён
фаолият олиб бораётган профессор-ўқитувчилар учун ҳам қўлланма
бўлишига ишонса бўлади. Бинобарин, ижтимоий бозор иқтисодиёти
ғояларини акс эттирувчи, давр руҳига монанд бўлган янги ўқув
адабиётлари, луғатлар ва оммабоп рисолаларни яратиш бугунги куннинг
энг долзарб муаммоларидан биридир.
Масалан, бир тушунчани мулк шакли деб баён этса, бошқа биров
айнан шуни мулк тури дейди. Пулнинг функциялари ва вазифаларида
қатор чалкашликлар давом этмоқда. Кимдир пулни товар деса, бошқалар
товар эмаслигини исботламоқчи бўлмоқда. Иш кучи бозори ёки меҳнат
бозори каби терминларда ҳам шундай ҳол такрорланмоқда. Баҳо ва нархга,
инвестицияларнинг “жалб этилиши”, “ташкил этилиши” ва “амалга
оширилиши”га тенг кучли аҳамият берилмоқда. “Инвестиция фаолияти”
19 “Iqtisodiy atamalar va ish yuritish” fani ma’ruza matni. Mualliflar: filologiya fanlari doktori, professor
N.Husanov, filologiya fanlari nomzodi, dotsent Z. Mirahmedova. –T.: TMI, 2005. –106-bet.
92
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ёки “инвестицон фаолият” ҳоллари мавжуд. Матбуотда “қўшимча” ёки
“қўшилган” қиймат сўзларини бемалол аралаштириб ёзаётганлар учраб
турибди.
Таҳлилларни
давом
эттирадиган
бўлсак,
турли
адабиётларда
иқтисодиётдаги бир сўзни турлича талқин қилиш ҳолатлари хориждан
кириб келаётган сўзларда учрайди:
масалан, баъзи манбаларда “принцип (тамойил)”, “метод (усул)”,
“методология
(услубиёт)”,
кризис
(инқироз),
риск
(таваккалчилик,
қалтислик) кабиларни таржимасиз қўллашаётган бўлсалар, бошқалар
мазкур тушунчаларни ўзбекчасига ишлатишга аллақачон одатланишган;
баъзан таржимада миллий тарихий маънодошидан фойдаланилса,
бошқа пайтда сўзнинг ўзи ёки бир қисми ўзгаришсиз (масалан:
инфратузилма,
мегасиёсат,
макро(микро)иқтисод))
қолдирилганининг
гувоҳи бўласиз;
навбатдаги ҳолат хориждаги бир маънодаги тушунчани бир неча
кўринишда ифодалашда акс этади. Масалан: а) Антимонополия –
монополияга қарши, аксилмонополия; б) маржинал (русчада – пределный,
допольнительный) – чекланган, чекли, кейинги қўшилган ҳолида таржима
қилинмоқда;
моҳияти бир маънони ифодалашига қарамай, ўқув адабиётлари
мавзуларида мукаммал рақобат, соф рақобат, рақобатлашган бозор каби
турлича номланишлар камаймаяпти.
Бунда, аввало, зиёлилар томонидан муайян тушунчалар ва улар
изоҳини ифодалашда қўлланган турлича ёндашувларни қиёслаш орқали
бир номдаги сўзлар ва улар изоҳини ифодаловчи Энциклопедик иқтисодий
луғатни шакллантиришга қаратилган ўзаро илмий мулоқот лозим.
Иқтисодий фаолиятда чекланган ресурслар билан чекланмаган
эҳтиёжни
қондиришга
интилар
эканмиз,
меъёрий
ҳужжатларда
белгиланган ресурсларнинг чекланганини ифодаловчи қоидалар барча
учун асос ҳисобланади. Қолаверса бундай ёндашув бир томондан
93
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
иқтисодий билимларнинг сафсатадан сақланишига, иккинчи томондан
амалиётга якинлашишига, учинчидан эса, “ўзбилармонлик” илдизларининг
қирқилишига хизмат қилади. Аслида, билим фан даражасига кўтарилиши
учун муайян тушунчага муайян таъриф талаб этилиши билан чекланишини
унутмаслигимиз керак.
Маълумки, имло, изоҳ, таржима, қиёслаш ўзаро чамбарчас боғлиқ
бўлган
мустақил
ҳодисалардир.
Иқтисодий
сўз
ёки
бирикма
мулоқотдагиларнинг барчасига бир маънода тўлиқ ва аниқ тушунарли
бўлиши учун мавжуд илмий-адабий ёндашувларга эътибор қаратиш керак
бўлади. Бошқача айтганда, қиёслаш усулидан фойдаланиш ва уни шахсий
амалиётга кенгроқ татбиқ этиш мақсадга мувофиқ.
Чунки,
миллий
иқтисодий
тафаккур
ривожлансагина
жамият
тараққий топади. Жамият ривожланиши халқ турмуш даражасининг
кўтарилишида ўз ифодасини топади. Аксинча, миллий иқтисодий тил
тараққий этмас экан, иқтисодий тафаккур сўнади. Бундан сақланиш учун
эса, фақат ва яна фақат рақобатдош миллий иқтисодий таълимгина фан,
техника-технология, маънавият-маърифатни ўзаро уйғун равишда юксак
чўққиларга кўтаришга хизмат қилади.
ВЛИЯНИЕ ДОХОДЫ ЮРИДИЧЕСКИХ ЛИЦ НА
ЭКОНОМИЧЕСКИЙ РОСТ
ТГЭУ, докторант Н.Р. Файзиева
Эконометрические методы и модели при изучении факторов
экономического роста служат надежным научным инструментом. Кроме
того, эконометрические методы и модели широко используются в
исследованиях
на
макроэкономическом
уровне,
основанных
на
особенностях факторов экономического роста и макроэкономического
анализа.
Одной из важнейших особенностей экономического роста является
94
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
одностороннее и многостороннее взаимодействие между ними. Как
правило, методы корреляционно-регрессионного анализа используются
для исследования этих отношений. Корреляционный анализ также
оценивает степень взаимосвязи между факторами экономического роста.
Коэффициенты корреляции меняется от -1 до +1, которой определяет силу
связи. Положительный знак также является положительной ссылкой, а
отрицательный
знак
указывает
на
отрицательный
отзыв.
Метод
корреляционного анализа также имеет некоторые недостатки. В частности,
коэффициент корреляции, который является основой корреляционного
анализа,
только
измеряет
степень
корреляции
между
факторами
экономического роста, но не объясняет их причину. Этой цели служит
специальная методика, называемая регрессионным анализом, которая
определяет эффективность факторов, влияющих на экономический рост. В
то же время регрессионный анализ также дает возможность оценить
ожидаемые будущие темпы роста и определить их возможные пределы.
Важнейшим показателем регрессионного анализа является коэффициент
регрессии, который определяет эффективность факторов экономического
роста. Он также показывает, насколько может измениться результат, когда
коэффициент изменяется на одну единицу. В результате регрессионного
анализа
построены
уравнения
регрессии,
которые
количественно
определяют факторы экономического роста и оценены их адекватность.
Согласно большому количеству научных исследований, существует
очень сильная связь между налоговыми ставками и экономическим ростом,
в которой краткосрочные налоговые ставки стимулируют доходную часть
государственного
бюджета.
Однако,
согласно
теории
Лаффера,
долгосрочный рост налоговой ставки окажет негативное влияние на
экономическое развитие. Согласно этой теории, долгосрочное повышение
налоговой ставки приведет к увеличению вклада теневой экономики.
Также снижение налоговых ставок может оказать негативное влияние на
государственный бюджет. Ключевым вопросом здесь является то, что
95
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
определение оптимального налогового порога всегда рассматривалось как
научная проблема в экономике. Проявление этой проблемы дает
прекрасную возможность определить актуальность научной работы и круг
вопросов, подлежащих решению.
В некоторых исследованиях при моделировании и прогнозировании
влияния налоговой нагрузки на макроэкономические показатели и
определения влияние общего налога на экономику на ВВП используется
регрессионных
моделей.
Однако
основным
недостатком
данного
исследования является то, что развитие основных переменных в экономике
изучалось с использованием уравнений тренда. Основным недостатком
уравнений тренда является то, что он предполагает, что экономика будет
такой же стабильной, как и прежде. Тем не менее, эта точка зрения
проблематична для современных государств развитой рыночной системой.
Также проводится методологический анализ мнений отечественных
и зарубежных экономистов по данному исследованию. Большинство
анализов показывают, что изменения налоговых ставок оказывают
негативное влияние на экономику. Это, согласно экономической теории,
было доказано как теоретически, так и практически как негативное
влияние
налоговой
ставки
на
экономику.
В исследованиях направленные на совершенствование методологии
прогнозирования налоговых поступлений используется модель ARDL для
прогнозирования налоговых поступлений. В них динамика налоговых
поступлений изначально определялась с учетом критериев стационарных
критериев. Этот критерий был проанализирован с использованием теста
АДФ
Дики-Фулера
стационарной
задачи
и
метода
Филлипса-Перрона.
динамических
массивов
После
были
решения
разработаны
динамические модели.
В исследование посвященные путям повышения эффективности
налогообложения юридических лиц при формировании доходов бюджета
региона, в котором в основном анализируются механизмы уплаты налогов
96
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
юридических лиц при формировании доходов регионального бюджета.
Анализ налоговых поступлений от юридических лиц Республики
Узбекистан показывает, что за прошедшие годы доходы от корпоративного
подоходного налога увеличились. По итогам 2018 года ВВП Узбекистана
достигнет 407514,5 миллиарда в этом году. и увеличился на 5,1% по
сравнению с соответствующим периодом предыдущего года. Индекс
дефлятора ВВП составляет 128,1% по сравнению с ценами 2017 года. Об
этом говорится в бюллетене, разработанном Госкомстатом. По данным
официального сайта Министерства финансов, подоходный налог с доходов
корпораций в 2018 году составил 3502,2 млрд. Сумов, что на 2026,7 млрд.
Сумов больше по сравнению с аналогичным периодом прошлого года.
В результате позитивных реформ, проведенных в стране в 2008–2018
годах, важно обеспечить макроэкономическую стабильность в стране, в
частности,
налоговые
реформы,
которые
в
основном
связаны
с
увеличением доходов от корпоративного подоходного налога.
Согласно
результатам
эконометрического
анализа,
увеличение
доходов от корпоративного подоходного налога на одну единицу в
Узбекистане приведет к увеличению валового внутреннего продукта на
124,1, в то время как другие факторы остаются неизменными.
В данной работе влияние подоходного налога на юридических лиц
Республики Узбекистан на ВВП анализируется эконометрическими
методами. Все результаты были проанализированы в практическом пакете
Eviews 9.0 и оценены по качеству разработанного уравнения регрессии,
включая коэффициент детерминации (R2) , было рассчитано по критерию
Дарбина-Ватсона, 1.02, F-статистике 91.04 и t-статистике 9.54.
Проведенные исследования показали, что существует прямая и
сильная связь между ВВП и корпоративным подоходным налогом.
Есть ряд действий, которые нужно сделать:
- По результатам эконометрического анализа необходимо увеличить
количество малых предприятий, учитывая, что увеличение доходов по
97
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
налогу на прибыль организаций приведет к увеличению валового
внутреннего продукта.
- Достижение увеличения числа малых предприятий за счет введения
налоговых
льгот
и
преференций
для
вновь
создаваемых
малых
предприятий в контексте стратегического развития экономики.
В
тематическом
исследовании
рассматривается
влияние
корпоративного подоходного налога на экономический рост, то есть
ежегодная тенденция роста ВВП.
ДАСТУРИЙ МАҲСУЛОТЛАРНИ
ЛОЙИҲАЛАШТИРИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИ
Хашимходжаев Шарафутдин Ишанходжаевич
ТДИУнинг «Иқтисодиётда ахборот технологиялари»
кафедраси доценти, и.ф.н.
Дастурий маҳсулотларни
вақтда ривожланишининг моҳиятини
«мавжуд бўлиш даври» объектив иқтисодий категорияси акс эттиради.
Ҳар қандай маҳсулот каби дастурий маҳсулот ҳам ўзининг мавжуд бўлиш
даврига, яъни дастурий маҳсулотнинг вужудга келишининг бошланғич
пайтидан бошлаб уни жисмоний эскириши эмас, балки маънавий
эскириши натижасида фойдаланишдан чиқиш вақтигача бўлган оралиққа
эга.
Дастурий маҳсулотни мавжуд бўлиш даври ўз мазмунига кўра бир
нечта алоҳида паллаларга бўлинади [2].
Ишлаб чиқиш палласи лойиҳани амалга оширилиш мумкинлигини
таҳлил қилишдан бошланади.
Палла давомида бўлғувчи маҳсулот
сифатининг асосий таърифлари киритилади, улар ундан фойдаланиш
босқичида намоён бўладилар. Ушбу паллага, эксперт баҳоларга кўра,
дастурий маҳсулотни қиймаматининг 50%, меҳнат сарфланишининг 32%
тўғри келади.
98
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Фойдаланиш палласи маҳсулот фойдаланувчига берилган, амалга
киритилган
ва
самарали
фойдаланилаётган
вақтдан
бошланади.
Фойдаланиш палласида одатда ходимларни ўқитиш, тадбиқ этиш, созлаш,
кузатиб бориш ва, эҳтимол, дастурни модернизациялаш бажарилади.
Амалиётчилар фикрига кўра,
кузатиб бориш палласида дастурий
маҳсулотдан фойдаланиш билан параллел давом этувчи кузатиш жараёни
амалда ундан фойдаланишнинг бутун вақти давомида дастурларда
хатоларни аниқлаш ва уларни бартараф қилишдан иборат бўлади. Кузатиб
бориш бўйича фаолиятнинг ҳар хил турларига меҳнат сарфланишининг
тузилиши шундайки, дастурий маҳсулотнинг вазифавий имкониятларини
ўзгартиришга вақтнинг 78%га яқини, хатоларни аниқлашга - 22% кетади.
Дастурий маҳсулотга мавжуд бўлиш даврининг асосий босқичлари
билан боғлиқ равишда ёндашиш унинг умумий схемасини аниқлайди, у
бўйича адабиётларда турли туман атамалар учрайди, аммо дастурий
маҳсулотнинг моҳияти бўйича ягона мавжуд бўлиш даврининг тўртта
асосий босқичи ажратилади [1, 3].
1. Тадқиқот қилиш ва лойиҳалаштириш.
Дастурий маҳсулотни
ўрганиш ва таҳлил қилиш, концептуал лойиҳасини ишлаб чиқиш.
2. Амалга ошириш. Лойиҳани деталлаштириш, кодлаштириш, тестдан
ўтказиш, фойдаланиш тадбирларини белгилаш.
3. Тажрибали фойдаланишга тадбиқ этиш.
4. Фойдаланиш ва кузатиб бориш. Дастурларни
ишга солиш,
ахборотларни ишлаб чиқишнинг даврий тадбирларини амалга ошириш.
Дастурий маҳсулотнинг умумдорлиги ва бошқа таърифларини ўлчаш,
кузатиб бориш ва янги талаблар пайдо бўлган сари замоналаштириш.
Дастурий маҳсулотларни ишлаб чиқариш жараёни махсус тузилма
бўлиб,
дастурий маҳсулотни ишлаб чиқариш унга асосланган ҳолда
амалга оширилади. Дастурий маҳсулотларни ишлаб чиқариш жараёни
айрим адабиётларда дастурий маҳсулотнинг ҳаётий цикли деб ҳам
номланади.
99
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Дастурий маҳсулотнинг ҳаётий цикли дастурий инженериянинг энг
асосий тушунчаларидан бири бўлиб ҳисобланади. Дастурий маҳсулотнинг
ҳаётий цикли вақт даври бўлиб, у дастурий маҳсулот яратилишининг
зарурияти ҳақидаги қарорнинг қабул қилиниши билан бошланади ва унинг
фойдаланишдан тўлиқ олиб ташланиши билан тугайди.
Дастурий маҳсулот ҳаётий цикли жараёнларининг таркибини
тартибга
солувчи
асосий
норматив
ҳужжат
ISO/IEC
12207:1995
«Information Technology — Software Life Cycle Processes» халқаро
стандарти ҳисобланади. Унинг миллий аналоги O‘z DSt ISO/IEC/IEEE
12207:2018.
«Ахборот технологияси. Дастурий воситаларнинг ҳаётий
цикл жараёнлари»
2018
йил 2
февралда
№05-923 буйруғи билан
“Ўзстандарт” агентлиги томонидан янги таҳрирда тайёрланган ва амалга
киритилган [4].
O‘z
DSt
ISO/IEC/IEEE
12207:2018
стандартида
дастурий
воситаларнинг ҳаётий цикли жараёнлари уч гуруҳга ажратилган:
- бешта асосий жараёнлар (буюртма, етказиб бериш, ишлаб
чиқариш, эксплуатация қилиш, кузатиш);
- саккизта ёрдамчи жараёнлар (ҳужжатлаштириш, конфигурацияни
бошқариш, сифатни таъминлаш, верификация, аттестация, биргаликдаги
таҳлил, аудит, муаммоларни ҳал этиш);
- тўртта ташкилий жараёнлар (бошқариш, инфратузилмани яратиш,
такомиллаштириш, ўқитиш).
Ҳаётий циклнинг асосий жараёнлари дастурий воситаларнинг ҳаётий
даврига жалб этилган асосий томонлар бошқаруви остида амалга
ошириладиган бешта босқичдан иборат.
Асосий томон сифатида дастурий маҳсулотни бошлайдиган ёки
ишлаб
чиқаришни,
фойдаланишни
ёки
кузатишни
бажарадиган
ташкилотлардан бири тушунилади. Асосий томонлар бўлиб буюртмачи,
етказиб берувчи, ишлаб чиқувчи, оператор ва дастурий маҳсулотларни
кузатиш ходимлари ҳисобланади.
100
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ҳаётий циклнинг ёрдамчи жараёнлари саккизта босқичдан иборат.
Ёрдамчи жараён дастурий лойиҳанинг муваффақиятли амалга
оширилиши ва бажарилиши сифатини таъминловчи бошқа жараённинг
мақсадли таркибий қисми ҳисобланади. Ёрдамчи жараён, зарур ҳолларда,
бошқа жараён томонидан бошлаб берилади ва фойдаланилади.
Жаҳон амалиётида дастурий таъминот ҳаётий циклининг турли
моделларини тартибга солувчи халқаро стандарт мавжуд эмас, аммо
уларнинг таснифланиши борасида кўплаб ёндашувлар мавжуд. Бундай
таснифлашлар орасида иккита ҳаётий цикл модели энг кўп тарқалган:
каскадли ва итерацион ҳаётий цикл моделлари [2].
Каскадли
ҳаётий
цикл
модели.
Ушбу
модел
ҳаётий
цикл
босқичларининг кетма-кет бажарилишини кўзда тутади. Бир босқичдан
бошқа
босқичга
ўтиш
фақат
жорий
босқичдаги
ишлар
тўлиқ
якунланганидан сўнггина амалга ошади.
Ушбу моделнинг қатор устунликлари ва камчиликлари мавжуд.
Ушбу ёндашувнинг устунликларига қуйидагилар киради:
- хатоларни эрта (лойиҳалаш босқичларидаёқ) аниқлаш имконияти;
- ҳар бир босқичда лойиҳанинг ва оралиқ маҳсулотнинг бутунлиги
таъминланади. Натижада, кадрлар қўнимсизлиги муаммога айланмади,
зеро лойиҳани исталган босқичда тўхтатиш ва давом эттириш мумкин;
- тўлиқ
аниқланган
босқичлар
учун
қулай
режалаштириш,
жараёнларни бошқариш, бажарилиш муддатларини ва харажатларни
прогнозлашни амалга ошириш мумкин;
- лойиҳа тўлиқ ҳужжатлаштирилиб, лойиҳавий ҳужжатлар билан
юқори даражадаги мувофиқлик таъминланади.
Ушбу ёндашувнинг камчиликларига қуйидагилар киради:
- етарли бўлмаган эгилувчанлик. Бу лойиҳанинг бирор бир
босқичида бундан олдинги босқичларнинг бирида қабул қилинган қарор
қайта кўриб чиқилиши учун ундан кейинги барча ишлар қайта кўриб
чиқилиши керак бўлиб қоладиган ҳолатларда намоён бўлади. Оралиқ
101
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
босқичларда бундай тарздаги назорат натижасида умумий ишлаб чиқариш
вақти кескин узайиши мумкин;
- реал ҳаётда идеал схемага эришишдаги қийинчиликлар;
- лойиҳа
кенгайтирилиши
керак
бўлганда
схеманинг
яхши
келишилмаганлиги;
- умумий маълумотларга мурожаатни ташкиллаштириш ва ишлаб
чиқариш
жараёнларини
параллеллаштириш
ва
оптималлаштириш
имкониятининг йўқлиги.
Дастурий маҳсулот каскадли ҳаётий цикл моделининг устунликлари
ва камчиликларнинг таҳлили шуни кўрсатдики, бундай ёндашув фақат
ўзгариш эҳтимоли кам бўлган ва жуда аниқ қўйилган талабларлар
тўпламига эга тизимларни ишлаб чиқишда, ҳамда тизимдан фойдаланишни
босқичма босқич йўлга қўйиш имконияти мавжуд бўлмаганда ўзини
оқлайди.
Итерацион ҳаётий цикл модели. Итерацион ёндашув ( iteration қайтариш) ишни олдинги босқичларда олинган натижаларни тўхтовсиз
таҳлил қилиш ва керакли тузатишларни киритиб бориш билан параллел
тарзда олиб боришни назарда тутади. Бундай ёндашувда лойиҳа
ривожланишининг ҳар бир фазасида қайтариладиган режалаштириш реализация - текшириш - баҳолаш цикли (инглизча plan-do-check-act cycle)
дан ўтади.
1986 йилда Барри Боэм (Barry Boehm) «спиралли модел» номи
остида итерацион моделнинг вариантини таклиф қилди20.
Дастурий маҳсулотнинг спиралли ҳаётий цикл моделининг ўзига хос
томонлари қуйидагиларда намоён бўлади:
- ўзгармайдиган
талаблардан
воз
кечиш
ва
фойдаланувчи
талабларига приоретлар жорий қилиш;
20
Barry W. Boehm. A spiral model of software development and enhancement. Computer archive. // Volume
21, Issue 5, May 1988.
102
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
- энг юқори приоритетга эга талаблардан бошлаб прототиплар кетма
кетлигини яратиш;
- ҳар бир итерацияда рискларни идентификациялаш ва таҳлил
қилиш;
- якуний прототипни яратиш учун каскадли моделдан фойдаланиш;
- ҳар бир итерация сўнгида натижаларни баҳолаш ва кейинги
итерацияни режалаштириш.
Спиралли моделдан фойдаланилганда дастурий маҳсулот бир нечта
итерация(спирал ўрами)да прототиплаш методи ёрдамида яратилади.
Прототип деганда яратилаётган дастурий маҳсулотнинг алоҳида бир
функциясини ва ташқи интерфейсини ўзида мужассамлаштирган дастурий
компонента
тушунилади.
Спирал
модели
дастурий
маҳсулотнинг
фойдаланувчиларини ва уни ишлаб чиқувчиларни дастлабки босқичдаёқ
тизимга бўлган талабларни тўлиқ ва аниқ шакллантириш заруриятидан
халос қилади, чунки талаблар ҳар бир итерацияда аниқлаштирилади.
Спиралли моделнинг устун томонлари қуйидагилардан иборат:
- дастурлаш жараёнининг тезлашиши;
- буюртмачининг ишлаб чиқариш жараёнида доимий қатнашиши;
- катта ҳажмдаги ишларнинг кичикроқ қисмларга бўлакланиши;
- рискнинг камайиши.
- Спиралли модел лойиҳанинг якуний босқичларига келиб тизимга
бўлган талаблар тўлиқ аниқланган ҳолларда каскадли ёндашувдан
фойдаланишга ҳам имконият беради.
Спиралли моделнинг камчиликлари сифатида қуйидагиларни кўрсатиш
мумкин:
- итерацияларнинг сони ва давомийлигини аниқлаш, харажатлар ва
рискларни баҳолаш сабабли режалаштиришнинг қийинлиги;
- қатъий ва батафсил режалаштиришга одатланиб қолганликлари
туфайли, менежерлар ва буюртмачилар нуқтаи назаридан моделни
қўллашнинг қийинлиги.
103
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ҳаётий цикл моделларининг
таҳлили каскадли ва спиралли
моделларнинг ҳар иккаласи ҳам етарлича устунликларга ва камчиликларга
эга эканлигини кўрсатдиб берди. Уларнинг устун томонларини ўзаро
бирлаштирувчи ва камчиликларини четлаб ўтувчи янги бир моделни
тадқиқ қилиш дастурий маҳсулотларни ишлаб чиқариш жараёнларини ва
ишлаб чиқарилаётган маҳсулот сифатини яхшиланишига сабаб бўлади.
Бундай умумлаштиришда спиралли модел асос қилиб олинади, ҳар бир
итерация эса каскадли моделнинг босқичларининг бажарилишидан иборат
бўлади.
Амалиётга мулжалланган дастурий маҳсулотлар,
таянч ахборот
тизимлари сифатида қуйидаги умумий ҳусусиятга эга: уларни тезкор
баҳолаш ва аҳамиятини англаш мушкул. Бу қуйидаги факторлар билан
асосланади [2]:
 нафақат дастур ишлашини ички механизмларининг мураккаблиги,
балки функционал тузилмасининг ўзига хос хусусиятлари;
 менежментнинг турли соҳалари учун аслаҳавий воситаларнинг
катта тўплами. Масалан, айрим ишлаб чиқариш ва технологик нозиқ
жойлар молиявий директорга маълум эмас, ва аксинча, бош инженер
молиявий масалардан етарлича хабардор эмас. Дастурий комплексни
танлаш бўйича қарорларни қабул қилувчи мутахассис, одатда, IT –
менежери бўла туриб, фойдаланаётган бошқарув усулларидан фақат
умумий тушунчаларга эга;
 махсус терминологияни, ахборот менежменти стандартларининг
катта сонини мавжудлиги;
 соҳа бўйича танишиш мумкин бўлган аксарият материалларнинг
айнан реклама характерга эгалиги, дастурий маҳсулотдан фойдаланиш
бўйича ҳақиқий тажриба баёнининг йўқлиги.
Дастурий маҳсулотларни баҳолаш ва танлаш масаласи ишлаб
чиқарувчилар учун энг муҳим ва мураккаб масалалардан бири саналади.
Дастурий маҳсулотни яратиш ва ундан фойдаланишдан асосий мақсад
104
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
даромад олиш бўлиб, у кўп жиҳатдан нархни тўғри шакллантиришга
боғлиқ.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
1. Информационные
системы
в
экономике:
учебник
для
академического бакалавриата / Под ред. В. Н. Волковой, В. Н. Юрьева. М.: Издательство Юрайт, 2018.
2. Вендоров А. М. Проектирование программного обеспечения
экономических информационных систем: Учебник. — М.: Финансы и
статистика, 2005.
3. Гагарина Л.Г., Кокорева Е.В., Виснадул Б.Д. Технология
разработки программного обеспечения: учебное пособие /под ред. Л.Г.
Гагариной. - М.: ИД «ФОРУМ»: ИНФРА-М, 2008. - 400 с.
4. http://stt.unicon.uz/ru/vid/. Дастурий воситаларнинг ҳаётий цикл
жараёнлари, “Ўзстандарт” агентлиги.
ОЗИҚ-ОВҚАТ САНОАТИНИНГ МИЛЛИЙ ИҚТИСОДИЁТДА
ТУТГАН ЎРНИ
Сабиров Хасан Нусратович
ТДИУ таянч докторанти
Озиқ – овқат саноатининг вазифаси Республика аҳолисини тўғри ва
баланслаштирилган овқатланиш рационини шакиллантириш учун етарли
ҳажимда ва ассортиментда хилма-хил озиқ-овқат маҳсулотлари билан
таъминлашга қаратилган.
Мутахассисларнинг таъкидлашича, инсон саломатлиги ва умрининг
узоқлиги 70% унинг овқатланиш ва ҳаёт тарзига, 20% тиббий хизмат
ҳолатига ва 10% унинг ҳаётий туғма кўрсаткичларига боғлиқ. Келтирилган
маълумотлар инсон саломатлигининг ҳолати ва умрини узайтиришда озиқовқат ва уни ишлаб чиқарувчи саноатнинг аҳамияти ҳақида аниқ тасаввур
беради.
105
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Озиқ – овқат маҳсулотларини аҳолининг фаол ва соғлом турмуш
эҳтиёжи учун зарур миқдорда сотиб олиш кафолатланган жисмоний ва
иқтисодий имконияти - унинг яшаши, жамиятнинг социал барқарорлиги ва
мамлакатда позитив демографик ҳолатнинг асосий шартидир.
Озиқ – овқат маҳсулотлари билан таъминлаш ҳар бир мамлакат
олдида
турган жиддий муаммо, у глобал ҳарактерга эга, чунки айни
даврда дунё аҳолисининг эҳтиёжи ва уни таъминлаш ўртасида катта
дисбаланс мавжуд.
Бирлашган Миллатлар Ташкилоти (БМТ) Озиқ-овқат ва Қишлоқ
хўжалиги ташкилотининг (ФАО) маълумотлари бўйича, ҳозирги кунда
планетамизда яшаётган 7 млрд. дан зиёд аҳолидан 98 мамлакатда
истиқомат қилаётган 900 млн. киши очлик ва озиқ-овқат танқислигидан
изтироб чекмоқда, яқин 10 йилликда эса очликдан чекувчилар ер юзи
аҳолисининг 25% ни ташкил этиши мумкин.
Чет эл олимларининг башорат қилишларига қараганда, озиқ-овқат
етишмаслиги муаммоси яқин келажакда дунёда биринчи навбатдаги
долзарб масалага айланади.
БМТ прогнози бўйича сайёрамиз аҳолисининг сони 2050 йилда 9
млрд. Кишига етади, бу эса биосфера барқарорлигининг критик
чегарасидан 4 марта зиёд. Катта ер майдонларини ўзлаштириш ва ишлаш
йўли билан дунёда дон етиштиришни янада кенгайтириш имконияти
чекланган, бу эса истиқболда озиқ – овқат танқислигининг кучайишига
олиб келади.
Аҳоли озиқ – овқат билан таъминланганлигининг энг умумлашган
кўрсаткичи, ФАО тавсияси бўйича ҳар бир киши суткалик овқатланиш
рационининг калория миқдори ҳисобланади. Ҳозирги даврда озиқ-овқат
маҳсулотларини ўртача суткалик истеъмол қилиш Европа Иттифоқи
мамлакатларида 3390 ккал, АҚШда – 3650, Лотин Америкасида – 2790,
ривожланаётган Осиёда – 2650 ккални ташкил этади. Суткали овқатланиш
рациони Ўзбекистонда ўртача 2700 – 2800 ккал.
106
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Суткали овқатланиш калориялилиги даражасини ошириш, биринчи
навбвтда,
мамлакат
иқтисодиётини
ривожлантириш
ва
халқ
фаровонлигини юксалтириш билан боғлиқ.
Озиқ – овқат саноатининг фаолияти тармоқ корҳоналарига хом – ашё
етказиб берувчи қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришининг ривожланиш
даражаси билан белгиланади. Озиқ – овқат маҳсулотларининг миқдори ва
сифати,
унинг
ассортименти
деҳқончилик
ва
чорвачилик
маҳсулотларининг ҳажмига бевосита боғлиқ.
Агросаноат комплекси иқтисодиётнинг энг муҳим тармоқларидан
бири ва мамлакат аҳолисини озиқ – овқат билан таъминлашда асосий роль
ўйнайди. Мустақиллик йилларида Ўзбекистонда бозор иқтисодиётининг
асоси – хусусий мулкчилик устуворлигини амалда таъминлаш, агросаноат
комплекси фаолиятини такомиллаштириш ва янада ривожлантириш
бўйича мустаҳкам қонуний асос яратилди. Мамлакат иқтисодиётини
барқарор
ривожлантириш,
янги
иш
жойлари
яратиш
ва
аҳоли
даромадларини оширишнинг ҳуқуқий кафолатлари ва қулай фаолият
кўрсатиш муҳити шакиллантирилди.
Бунинг натижаси сифатида қуйидаги мисолни келтириш мумкин:
2018 йилда барча тоифадаги хўжаликларда 6 375,4 минг тонна (87,5
%) дон экинлари ишлаб чиқарилди, 2 750,1 минг тонна (98,4 %) картошка
кавлаб олинди, 9 635,1 минг тонна (94,3 %) сабзавотлар, 1 904,9 минг
тонна (93,8 %) озиқбоп полиз, 2 589,7 минг тонна (99,0 %) мевалар ва
резаворлар, 1 564,5 минг тонна (96,2 %) узум йиғиб олинган.
Қишлоқ ҳўжалиги хомашёси (дон, мева, сабзаврт, гўшт, сут, балиқ,
пахта ва бошқа мойли экинлар уруғлари ва ҳоказо)ни қайта ишлаш асосида
озиқ
–
овқат
маҳсулотлари
яратадиган
озиқ
–
овқат
саноати
иқтисодиётнинг энг муҳим тармоғидир.
Озиқ – овқат саноати қатор тармоқлар ва тармоқости соҳалардан
ташкил топган. Унинг таркибига катта гуруҳ (20 дан кўпроқ) тармоқлар ва
тармоқости (60 дан кўпроқ) соҳалар киради; улардан асосийлари:
107
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
(тармоқда умуман ишлаб чиқарилган маҳсулотдаги улуши бўйича) ун, ёғ –
мой, нон пишириш, гўшт, сут, балиқ.
Ўсимлик ва чорвачилик хомашёсидан фойдаланиб маҳсулот ишлаб
чиқарадиган озиқ – овқат саноати қишлоқ ҳўжалиги билан узвий
боғланган. Унга мансуб корхоналарнинг ҳудудлар бўйича жойлашиши,
айрим ҳолларда уларнинг ўзига хос ишлаб чиқариш характери ушбу
боғлиқлик муаммоси билан изоҳланади.
Озиқ – овқат саноати мамлакат агросаноат комплексининг таркибий
қисмидир. У миллий иқтисодиётнинг муҳим комплексларидан бири. Уни
ривожлантириш мақсадида узоқ муддатга мўлжалланган прогнозлар ва
дастурлар ишлаб чиқиш талаб қилинади. Озиқ – овқат маҳсулотлари
бўйича чет элга боғлиқлик даражасини камайтириш, дунё ишлаб чиқариш
ва тақсимотида Ўзбекистоннинг иштирок этиш ўрнини белгилаш
мақсадида
мамлакатнинг
умумий
концепцияси
ва
озиқ
–
овқат
ички
ялпи
маҳсулот
хавфсизлиги дастурини ишлаб чиқиш тақозо этилади.
Агросаноат
комплекси
доирасида
30%
яратилади. Истеъмол бозорининг 75% қишлоқ хўжалик хомашёсидан
ишлаб чиқарилган озиқ – овқат маҳсулотлари ва товарлари ҳисобига
шакилланади.
Озиқ – овқат хавфсизлигини таъминлаш барча мамлакатларда давлат
сиёсатининг устувор вазифаларидан бири ҳисобланади. У озиқ – овқат
комплекси ишлаб чиқариш тармоқларининг самарали фаолиятига боғлиқ:
қишлоқ хўжалиги ва озиқ – овқат саноатининг барча тармоқлари, чунки
мамлакат озиқ – овқат стратегик заҳиралари ва жамғармаларининг 80-85%
озиқ – овқат саноати маҳсулотлари ҳисобига ташкил этилади.
Аҳолининг фақат яшаш даражаси эмас, балки унинг жисмоний
барҳаётлиги пировард натижада озиқ – овқат маҳсулотлари ишлаб
чиқаришнинг ҳажми, унинг ассортименти, хомашёнинг чуқур қайта
ишлаш даражаси, унинг сифати ва баҳосига боғлиқ. Шу сабабдан озиқ –
108
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
овқат саноати мамлакат миллий иқтисодиёт тизимида ҳақли равишда
стратегик социал аҳамиятли тармоқлар қаторига киради.
O’ZBEKISTONNING XALQARO INTEGRATSIYASI SHAROITIDA
ERKIN IQTISODIY HUDUDLAR FAOLIYATINI YANADA
TAKOMILLASHTIRISH CHORA-TADBIRLARI
Nazarov Nazar G’ulom o’g’li
TDIU doktoranti
O’zbekiston iqtisodiyotining jahon xo’jaligi tizimiga integratsiyalashuvi
sharoitida mamlakatimizda eksportga yo’naltirilgan iqtisodiy rivojlanish
siyosatini amalga oshirish va eksportbop mahsulotlarni ishlab chiqarib, xorijga
eksport qilish va, shuningdek, import o’rnini bosuvchi yuqori texnologiyalarga
asoslangan ishlab chiqarishni joriy qilishda erkin iqtisodiy hududlardan
foydalanish va ularning faoliyat turlarini ko’paytirish tez sur’atlardagi iqtisodiy
o’sishga va O’zbekistonning xalqaro integratsiyasiga ijobiy ta’sir o’tkazadi.
2019-yil 1-avgust holatiga ko’ra, O’zbekistonda 9 ta texnopark shaklidagi
kichik sanoat hududlari, 14 ta erkin iqtisodiy hududlar, 65 ta kichik sanoat
zonalari faoliyat yuritmoqda. Ammo erkin iqtisodiy hududlar hozirda kutilgan
ijobiy samarani bermayapti, chunki hozirda EIHlar faoliyatiga salbiy ta’sir
qiluvchi bir qancha omillar mavjud:
1. Infrastrukturaning yaxshi rivojlanmaganligi;
2. EIHlarning noto’g’ri joylashganligi;
3. Malakali kadrlarning yetishmasligi;
4. Turli xil byurokratik to’siqlarning mavjudligi;
5. Soliq tizimidagi kamchiliklar.
Yuqoridagi omillar sababli hozirda EIHlarga kelayotgan xorijiy investitsiyalar
hajmi u qadar yuqori bo’lmayapti va, shuningdek, bu hududlarda amalga
oshirilayotgan loyihalar soni ham u qadar ko’p emas.(1-rasm)
109
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
1-rasm. 2018 yil 1 yanvar holatiga O’zbekistonda tashkil etilgan erkin iqtisodiy
hududlarda amalga oshirilgan loyihalar soni va moliyalashtirish hajmlari21
Yuqoridagi rasmdan ko’rinib turibdiku, EIHlardagi loyihalar soni va
ularga kiritilayotgan kapital miqdori yuqori emas. Shuningdek, dunyodagi
rivojlangan va rivojlanayotgan davlarlardagi EIHlarning yillik eksport hajmi va
O’zbekistondagi EIHlar hajmi quyidagicha.(2-rasm)
Davlatlar
Hududlar(soni)
Eksport($ mlrd )
Ish bilan band aholi
AQSH
266
$20.0
400,000
Xitoy
190
$12.0
30,000,000
Indoneziya
115 (15 EPZs)
$4.2
200,000
Flippen
100
$27.0
907,000
Tailand
30
$4.7
120,000
Hindiston
13
$1.3
87,000
Tayvan
5
$6.1
90,000
Janubiy Koreya
3
$5.0
80,000
O’zbekiston
14
$1,8
23400
2-rasm. Dunyogi erkin iqtisodiy hududlari yillik eksport hajmi(2018-y)22
21
22
stat.uz ma’lumotlari asosida muallif tomonidan tayyorlandi.
www.worldbank.org ma’lumotlari asosida muallif tomonidan tayyorlandi.
110
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Yuqoridagi rasmdan ko’rish mumkinki, dunyo davlatlaridagi EIHlarda
ekport hajmi turlichadir, shulardan O’zbekistondagi EIHlarning eksport hajmi
1,8 mlrd AQSh dollari bo’lib, bu ko’rsatkich nisbatan pastroqdir.
Shuning
uchun bugungi kunda erkin iqtisodiy hududlar va kichik sanoat zonalarining
faoliyatini takomillashtirish bo’yicha bir qancha chora-tadbirlar amalga
oshirilmoqda, xususan, O’zbekiston Respublikasi Prezidenti Sh.M.Mirziyoyev
tomonidan 2016-yil, 26-oktabrdagi PF-4853-sonli “Erkin iqtisodiy zonalar
faoliyatini faollashtirish va kengaytirishga doir qo‘shimcha chora-tadbirlar
to‘g‘risida” farmoni, 2018-yil, 21-dekabrdagi PF-5600 sonli “Erkin iqtisodiy
zonalar
faoliyatini
muvofiqlashtirish
va
boshqarish
tizimini
yanada
takomillashtirish to’g’risida” farmoni va shuningdek, 2017-yil, 25-oktabrdagi
PQ-3356 sonli ”Erkin iqtisodiy zonalar va kichik sanoat zonalari faoliyati
samaradorligini oshirish borasidagi qo‘shimcha chora-tadbirlar to‘g‘risida”
qarori qabul qilingan.
Shuningdek, O’zbekiston Respublikasi Prezidenti Sh.M.Mirziyoyevning
“O’zbekiston
Respublikasini
strategiyasi”
to’g’risidagi
yanada
rivojlantirish
farmonining
uchinchi
bo’yicha
harakatlar
yo’nalishida,
ya’ni
“Iqtisodiyotni yanada rivojlantirish va liberallashtirish” deb nomlangan
yo’nalishda ko’rsatilganidek milliy iqtisodiyotning barqarorligini ta’minlash,
raqobatbardosh mahsulotlarni, eksportga mo’ljallangan mahsulot va materiallar
ishlab chiqarish uchun zamonaviy texnologiyalarni joriy etish, transportlogistika infratuzilmasini, tadbirkorlikni rivojlantirish hamda xorijiy investorlar
uchun investitsiyaviy jozibadorlikni oshirish, soliq ma’murchiligini yaxshilash,
bank faoliyatini tartibga solishning zamonaviy prinsplari va mexanizmlarini
joriy etish kabi chora-tadbirlarni amalga oshirish EIHlarning faoliyatiga va
ularning samaradorligini oshirishga xizmat qiladi. aytib o’tilgan choratadbirlarni amalga oshirish orqali mamlakatimizga investitsiyalarni jalb
qilishdan quyidagi natija kutilmoqda:
“2017-2021-yillarda
umumiy
qiymati
40
milliard
AQSh dollari
miqdoridagi 649 ta investitsiya loyihasini nazarda tutuvchi tarmoq dasturlarini
111
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ro’yobga chiqarish rejalashtirilmoqda. Natijada keyingi 5-yilda sanoat
mahsulotini ishlab chiqarish 1,5 baravar, uning yalpi ichki mahsulotdagi ulushi
33,6 foizdan 36 foizgacha, qayta ishlash tarmog’i ulushi 80 foizdan 85 foizgacha
oshadi.”23
Yuqoridagi farmon va qonunlardan ko’rinib turibdiki, bugungi kunda
erkin iqtisodiy hududlarning samaradorligini oshirishga va ular faoliyatini
takomillashtirish bo’yicha katta ko’lamdagi ishlar amalga oshirilmoqda, chunki
EIHlar faoliyatining iqtisodiy samaradorligi asosida xalqaro integratsiyadagi
faollik oshadi va bu orqali muntazam iqtisodiy o’sish va iqtisodiy
raqobatbardosh iqtisodiyotni shakllantirishga erishish mumkin.
Xulosa qilib aytganda, EIHlar faoliyatini samarali yo‘lga qo‘yish
maqsadida quyidagi choralarni amalga oshirishni maqsadga muvofiq, deb
hisoblaymiz:

EIH faoliyatini takomillashtirib borishda ular faoliyatiga tanqidiy baho
berish va istiqbolini prognozlashda xalqaro tajribalarga tayanish hamda malakali
mutaxassislar, etuk olimlar, mahalliy va xorijiy ekspertlar fikr-mulohazalari,
takliftavsiyalariga murojaat qilish zarur;

mamlakatda tashkil etilgan EIHlar faoliyati bo‘yicha doimiy va me’yoriy
darajadagi hukumat nazoratini olib borishni kuchaytirish kerak. Bunda amaldagi
erkin iqtisodiy zonalarning Ma’muriy kengashining samarali faoliyat ko‘rsatishi
va uning tarkibi doimiy va o‘zaro hamkorlikda faol ish olib bormog‘i lozim.

EIH tanlanayotganda hududning qulay iqtisodiy-geografik joylashuvi,
zaruriy ishlab chiqarish va bozor infratuzilmasi bilan ta’minlanganligi, transport
tarmoqlari rivojlanganligi, yuqori darajadagi ilmiy, texnik va ta’lim salohiyatiga
egaligi kabi xususiyatlar e’tiborga olinishi lozim. Bu yuqori samaradorlikka
erishishda muhim ahamiyat kasb etadi.
23
O’zbekiston Respublikasi Prezidenti Mirziyoyev Sh.M. “O’zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish
bo’yicha harakatlar strategiyasi” to’g’risidagi farmoni, 7-fevral, 2017-y.
112
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ӮЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИДА БОШҚАРУВ ТИЗИМИНИ
ЯНАДА ТАКОМИЛАШТИРИШ.
Тошкент давлат техника университети
магистри Максудов Шахзод
Ҳозирги
даврда
миллий
иқтисодиётларнинг
дунё
бозорига
интеграциялашуви ва глобаллашув жараёнларининг тобора чуқурлашиб
бориши натижасида мамлакатларнинг ижтимоий-иқтисодий тараққиёти
ўзининг маъно-мазмуни жиҳатидан олдинги тараққиёт босқичларидан
кескин фарқ қилади. Интеграциялашиш ва глобаллашиш жараёнлари дунё
мамлакатларининг
иқтисодий
тараққиётига
муҳим
ижобий
ҳисса
қўшишлари баробарида унинг салбий оқибатлари ҳам мавжудлиги
муқаррардир. Иқтисодиётнинг таркибий тузилишини такомиллаштириш
вазифаси иқтисодий ислоҳотларни амалга оширишда доимо диққатимиз
марказида
бўлиб,
иқтисодий
ривожланиш
борасида
эришган
ютуқларимизнинг муҳим омили ҳисобланади.
Мамлакатимизда
ишлаб
чиқилган
чора-тадбирларнинг
энг
муҳимлари сифатида корхоналарни модернизация қилиш, техник ва
технологик
қайта
жиҳозлашни
янада
кучайтириш,
замонавий,
мослашувчан технологияларни кенг жорий этиш, тaркибий ўзгaришлaрни
вa иқтисoдиётни дивeрсификaция қилиш жaрaёнлaрини дaвoм эттириш,
хизмaт кўрсaтиш вa кичик бизнeс сoҳaсини янaдa ривoжлaнтириш, ишлaб
чиқaриш вa ижтимoий инфрaтузилмaни ривoжлaнтириш, бaнк ишини
янaдa тaкoмиллaштириш, мaмлaкaтни мoдeрнизaция қилиш масалаларига
алоҳида эътибор қаратилди.
Миллий иқтисодиётнинг рақобатбардошлик даражаси унинг табиий
ресурс салоҳияти, меҳнат ресурсларининг сони ва сифати (малака
даражаси),
ишлаб
чиқаришнинг
техник-технологик
модернизациялашганлик даражаси, иқтисодиѐт таркибий тузилишининг
такомиллашганлиги, давлатнинг иқтисодий ривожланиш ҳамда ислоҳотлар
стратегияси
қай
даражада
илмий
асосланганлиги
ва
ўзгаришлар
113
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
жараёнларини ҳисобга олганлиги ҳамда бошқа бир қанча омилларга
боғлиқ.
Рахбар киши элнинг дарду
ташвиши билан, шу ташвишларни
мумкин кадар осон килиш ва енгиллатишни уйлаб яшаши, одамларни
химоя килишга тайёр туриши, бир сӯз билан айтганда, халкнинг дардини
ӯз дарди деб билиши керак. Рахбар учун зарур бӯлган яна бир мухим
фазилат шундан иборатки, у халқ билан тил топиша олиши лозим. Рахбар
энг мураккаб, энг қийин вазиятларда хам одамларни кундириши, уларни
баъзи бир керемас йӯллардан, харакатлардан кайтариши ва уз атрофида
соглом иклим барпо этиши даркор, Рахбар эзгу мақсад ва муддаоларга,
олижаноб режаларга эришиши учун одамларни уз ортидан эргаштира
билиши керак. Рахбарнинг атрофидаги мухит, маънавий иқлим одамларни
ӯзига жалб эта олиши керак. Бошқарув тизимининг асосий, хал килувчи
жойларида замонавий фикр юратадиган, уз халки. Ватани манфаатларига
гоят садокатли, юқори малакали кадрлар тайёрлаш лозим.
Бошқарувнинг ахборот технологиясини жорий этишга ҳаракат
қилган ҳар қандай корхона, унинг мураккаблигидан тезда ўз имкониятлари
чегараланганлигини англайди. Бу вақтда илмий изланиш натижаларини
амалий ахборот даражасига етказишни таъминлашда ахборот-маслаҳат
хизмати ёрдамга келади. Улар бу ахборотни охирги фойдаланувчи –
қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқарувчиларига етказадилар ва
улардан тўғри фойдаланилса, самарага эришилади. Бизнинг фикримизча,
энг аввало, қандай ахборот излашни, қандай кўринишда ишлашни, ахборот
корхонада кимга кераклигини, умуман, самарали ахборот таъминотининг
аниқ имконияти мавжудлигини аниқлаш лозим. Ахборотга бўлган талабни
таҳлил қилиш ва уни қондиришнинг мумкин бўлган бирор бир ечимни
топиш
бошқарув
ахборот
технологиялари масалаларидан биридир.
Бошқарув ахборот технологиялари соҳасида инновация имконияти унча
катта эмас. Чунки ахборот жараёнлари ва уни ташкил этиш бошқарув
масаласи, уларнинг расмий ва норасмий вариантда амалга оширилиши
114
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ташкилий бошқарув вазифаларининг таркибий қисмидир. Ахборотмаслаҳат хизмати тизимини яратишнинг асосий шарти тизимга янги
ахборот
технологияларини
қўллаш,
етарли
қувватдаги
компьютер
тармоғини ташкил этиш ва ишлатишдир. Бундай тармоқлар ахборотларни
ишлаб чиқиш ва истеъмол қилиш амалий тизимлари ўртасида кўприк
вазифасини ўтайди. Одатда, улар айрим бошқарув функцияларига
мўлжалланмай ёки фойдаланувчилар гуруҳига хизмат кўрсатмасдан
ахборотни ишлашда мустақил вазифани ҳам бажаради. Инновацион
ахборот технологияларининг иқтисодиётнинг реал сетори тармоқларида
шиддат билан қўлланилиши улар асосида автоматлаштирилган иш
жойларини ташкил этишга катта туртки бўлди. Бугунги кунда қишлоқ
хўжалигига ахборот хизмати кўрсатишни ташкил этиш жуда долзарб
масала
бўлиб
қолди.
Аммо,
қишлоқ
хўжалигини
бошқариш
технологиясини интеллектуаллаштиришда сусткашликлар ҳам мавжуд.
Шуни алоҳида таъкидлаш ўринлики, кейинги йилларда хорижда ва
республикамизда янги ахборот технологияларини яратишнинг назарий ва
амалий
муаммолари
кенг
тадқиқ
этилган.
Ушбу
йўналишдаги
тадқиқотларнинг кенгайиши, инновацион ахборот технологияларининг
шаклланиши янги ахборот технологиялари ва тизимларини иқтисодиёт
тармоқларига қўллаш имкониятини кенгайтирди. Аммо аграр соҳанинг
ўзига
хос
хусусиятларини
ҳисобга
олувчи
инновацион
ахборот
технологиялари ва тизимларини яратиш борасида илмий тадқиқот олиб
бориш ҳамда уларни соҳага татбиқ қилиш бугунги куннинг долзарб
йўналишларидан бири ҳисобланади. Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариш
бошқарувини янги, янада юқорироқ даражага кўтарувчи янги инновацион
ахборот технологиялари ва ахборот хизмати кўрсатишни ташкил этиш ва
бу муаммога тубдан янгича ёндашишни ишлаб чиқиш масаласини
батафсил кўриб чиқиш учун қишлоқ хўжалик корхоналарига ахборот
хизмати кўрсатишни ташкил этишнинг замонавий шаклларини яратиш
мақсадга мувофиқдир. Бугунги кунда фақат айрим молиявий жиҳатдан
115
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
кучли қишлоқ хўжалик корхоналари замонавий инновацион ахборот
технологиялари
билан
таъминлангандир.
Корхона
раҳбари
ва
мутахассисларининг замонавий ахборот технологияларидан самарали
фойдаланиш масаласи долзарблигича қолмоқда. Чунки шиддат билан
ривожланиб бораётган ахборот-коммуникация технологиялари йиллар
ўтган сари маънавий эскириб бормоқда ҳамда унинг ўрини янада
такомиллашган технологиялар эгаллаб бормоқда
Таъкидлаш жоизки, профессионал мехнатсохасида муваффақиятга
эришиш бошкарув фаолиятида турли хилдаги вазифаларни хал қилиш
натижалари билан белгиланади. Рахбар бу ерда эхтимолий муаммоли
вазият юзага келишининг энг мухим таркибий қисмини топиши лозим.
Кадрлар салохиятини инновацион ривожлантириш моделини тузиш
сохасида уни аниклаш ва уз вактида бартараф қилиш хужалик юритувчи
субъект
рақобатбардошлигини
оширишнинг
ички
вазифаси
деб
хисобланиши мумкин. Ушбу вазифани хал этиш рахбарнинг бошкарув
фаолиятини
оптималлаштириш
салохиятини
инновацион
мохиятини
ошириш
доирасида
ифодалайди.
инсон
Кадрлар
ресурсларини
бошкариш хар кандай ижтимоий иктисодий тизимга хос булган энг асосий
функциялардан
хисобланади.
оширишнинг
услуби
Кадрлар
ходимларни
салохиятини
мажбур
килиш
инновацион
эмас,
балки
ишонтиришга асосланади ва замон талаби. Рахбарнинг бошқарув фаолияти
унинг улар олдида турган ишлаб чикариш вазифаларини кафолатланган
тарзда бажариш учун кӯл остидаги ходимлар ва жамоаларга самарали
таъсир этишни таъминлайдиган тахлилий конструктив, фаолиятга оид
регулятив, коммуникатив ва бахолаш тузатиш киритиш функцияларини
амалга
оширишдан
вазифаларнинг
иборат.
барча
Бу
турларини
фаолиятнинг
энг
мохияти
муваффакиятли
хал
бундай
қилиш
максадларида жамоаларда мотивацияланган муносабатлар яратишдан
иборат.
Бунда
рахбар
узини
кўл
остидаги
ходимлар
гурухидан
ажратмайди, унинг вазифаси бошкалар бажарадиган ишга рахбарлик
116
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
қилиш эмас, балки уларга зарур ёрдам кўрсатган ва уларни қӯллаб
қувватлаган
ходимлар
холда
ходимларнинг
уртасида
ўзаро
уйгунликдаги
алоқаларига
муносабатлар
кӯмаклашиш,
шакллантириш
хисобланади.
Замонави рахбар мисол, бу коидалар замонавий рахбар қандай
булиши керак эканлиги хакидаги тезисни жуда қиска шаклда, лекин тулик
маънода акс эттиради. Кадрлар салохиятини инновацион ошириш
самарадорлиги рахбарларнинг жамоа фаолиятини окилона ташкил этиш,
тартибга солиш ва назорат қилиш кобилияти билан чамбарчас боглик. Мос
келувчи моделни тузиш учун зарур бўлган кадрлар салохиятини
инновацион
ривожлантиришни
тавсифлайдиган
мезонларни ажратиб кӯрсатиш мумкин:
рахбарларнинг кадрлар танлаш,
қуйидаги
асосий
- режалаштириш сифати; -
жой-жойига куйиш ва ўқитиш бӯйича
ишлар сифати; - рахбарларнинг бошқарув фаолиятини ташкил қилиш
сифати;- назорат сифати; - хисоб ва хисоботлар сифати.
Ӯзбекистон
ижтимоий-иқтисодий
тизимларининг
кадрлар
структуралари томонидан хал этилиши мумкин бўлгани холда улар топменежернинг эмас, балки рахбариятнинг алохида ваколатлари доирасида
колмокда. Бу масалани хал килишнинг асосий йўналишларидан бирига,
бизнинг фикримизча, мехнат жамоасида ходимни ижтимоий мослаштириш
ва касбий йўналтиришни амалга ошириш айланиши лозим. Кӯплаб
ижтимоий-иқтисодий тизимларнинг амалий фаолияти янгича хўжалик
юритиш шароитларида кадрларни бошқаришнинг маълум бӯлган классик
вазифаларини сақлаган холда тизимнинг асосий мақсадларига эришишга
хизмат
қилиши
лозим
бўлган
кадрлар
салохиятини
инновацион
ривожлантириш жараёнлари ва тизимнинг стратегик фаолияти бўйича
бошқарув қарорлари ўртасида мустахкам богликлик мавжудлигидан
далолат беради. Бизнинг фикримизча, ушбу моделнинг афзаллиги
шундаки, у биринчидан, кадрлар салохиятини инновацион ошириш
механизмлари
ва
амалга
ошириш
жараёнларини,
шакллантириш
117
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
йӯналишини хамда инновацион ривожланиш жараёнларининг умумий
таркибий қисмларини акс эттиради, иккинчидан, кадрлар ресурсларидан
окилона фойдаланиш механизми орқали инсон ресурслари салохиятини
мувофиклаштириш, тартибга солиш ва ошириш, шунингдек кадрларни
режалаштириш, персонал мониторинги ва ички аудит тизими самарали
йўлга кўйишга ёрдам беради. Дархакикат бу ютуқларни кӯлга киритишда
инновацион гоялар, инвестицион давлат дастурларининг ахамияти катта
бӯлиб
келмокда.
Инновация
-
инсон
ақли
эришган
ютуклардан
(кашфиётлар, ихтиролар, илмий ва конструкторлик лойихалари ва б.] у ёки
бу фаолият сохасида
самарадорликни ошириш
учун фойдаланиш
тушунилади. Мос равишда технологик, иқтисодий, экологик, бошқарув,
харбий, сиёсий, ижтимоиймаданий, хукукий ва бошқа инновацияларни
ажратиб кӯрсатиш мумкин. Инновациялар хар қандай фаолият сохасида
киритилувчи янгиликдир. Мавжуд ахборот тизимлари йирик ишлаб
чиқариш секторлари ёки туман даражасидаги марказларда ахборотларни
қайта
ишлашга
мўлжалланган.
Улар
кучли
инновацион
ахборот
технологияларни ишлатишга ёки бир қанча шахсий инновацион ахборот
технологиялардан тузилган маҳаллий тармоқни қўллашга мўлжалланган.
Ахборот корхонага маълум бир фойда келтириш учун ишончли, ўз вақтида
олинган ва раҳбарият ишлатиш учун яроқли бўлиши зарур. Ушбу қўшимча
маълумотдан келадиган фойда уни олиш билан боғлиқ бўлган харажатлар
билан аниқланган бўлиши лозим. Бугунги кунда агросаноат тизимлари,
фермер хўжаликлари ва айрим товар ишлаб чиқарувчиларнинг бозордаги
талаб ва таклиф, селекциядаги илмий ютуқлар, ишлаб чиқаришдаги илғор
технологиялар, хўжалик юритиш ва тадбиркорликдаги тажрибалар, ишлаб
чиқариш воситалари ҳолати ва уларни ишлатиш, ер ва бошқа ресурслар,
қонунчиликдаги
охирги
ўзгаришлар,
меъёрий
ҳамда
кўрсатмали
ҳужжатлар ва ҳоказолар тўғрисидаги тезкор маълумотларга бўлган талаби
доимо сезилади. Маълумки, хўжалик юритишнинг самарадорлиги кўп
жиҳатдан қабул қилинадиган хўжалик қарорларига ва тузиладиган
118
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
истиқбол кўрсаткичларига боғлиқдир. Бу эса ишлаб чиқариш ва хизмат
кўрсатиш шароитини таҳлил қилиш ва ҳисобга олишнинг самарали
тизимини қўллаш туфайлигина амалга оширилади. Қишлоқ хўжалиги
ишлаб чиқарувчиларининг асосий иқтисодий ва илмий марказлардан
ҳудудий ажралганлик шароитида ўз вақтида тўлиқ ва ишончли ахборотга
эга бўлиши ресурслар таъминоти чегараланганлиги, рақобат ва тартибсиз
бозор хўжалиги шароитида қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқарувчиларҳаёт
фаолиятини
таъминлашнинг
муҳим
шартидир.
Самарали
хўжалик
юритишда зарур бўладиган ахборотнинг, уларнинг ҳосил бўлиши ва
истеъмоли жойларининг, уларни йиғиш, қайта ишлаш ва сақлаш усул ва
услубларининг турли-туманлиги ахборот тизимлари фаолиятини тартибга
келтиришни ва доимий такомиллаштиришни талаб этади. Қишлоқ хўжалик
корхоналарида ахборот тизимларини мутахассислар меҳнатини тўғри
тақсимланган ҳолда ташкил этиш бош бухгалтернинг асосий функционал
вазифасига киради. Маълумки, ахборот ички ва ташқи бўлиши мумкин.
Ташқи ахборот қишлоқ хўжалигининг хўжалик юритиш шароити ўзгарган
ҳолда талаб даражасида фаолият кўрсатиши учун зарур бўлиб, уларга
қуйидагилар киради. 1. Ҳуқуқий ва бошқаришга оид (буйруқлар, вазирлик,
солиқ ва бошқа органларнинг услубий кўрсатма ва бошқа материаллари).
2.
Жаҳон
ва
биржада
белгиланган
баҳолар.
3.
Ҳамдўстлик
мамлакатларининг асосий биржаларидаги баҳолар. 4. Қишлоқ хўжалиги
маҳсулотлари, ёқилғи, техникалар, ўсимликларни ҳимоялаш воситалари ва
бошқаларга бўлган талаб ва таклиф тўғрисида ахборотлар. 5. Табиий
шароит, ернинг агротехник тавсифи, машина ва механизмлар тизими
ҳақида маълумотлар. 6. Ҳамдўстлик мамлакатларида қишлоқ хўжалигини
юритиш ва иқтисодиёт масалалари бўйича таҳлилий маълумотлар. 7.
Реклама материаллари ва бошқа ахборотлар.
анъанавий
манбаси
телевидение,
радио,
Ташқи ахборотнинг
газета
ва
журналлар,
муассасаларнинг ахборотлари, ахборот етказиш, фан-техника тараққиётни
қўллаш хизматлари ва бугунги кунда интернет тармоқлари ҳисобланади.
119
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Мамлакатимизда
амалга
оширилаётган
ижтимоий-иқтисодий
ислохатлар ва баркарор иқтисодий ўсишига эришишдаги иқтисодий
ислохотларнинг
устувор
вазифаларидан
бири,
корхоналарини
ривожлантиришга қаратилган жараёнларини амалда кенг кўллаш ва бунда
замонавий бошқарув услубларидан фойдаланиш мухим масалалардан
биридир.
Қайд
этиш
лозимки,
мамлакатимиз
иқтисодиётни
эркинлаштириш шароитида савдо корхоналарини бошқариш йўлида
самарали услубиётларни такомиллаштириш мақсадга мувофиқдир. Чунки,
бошқарувни
молиявий
замон
талаблари
натижаларини
асосида
яхшилашга
ва
такомиллаштириш
иқтисодий
корхона
муваффакиятни
мустахкамлашга хизмат қилади. Айрим корхоналар ўзлари учун нихоятда
долзарб бўлиб турган муаммога, масалан қиска муддатли фойдани
оширишга бутун диқкат эътиборини каратадилар, бошқалар эса бозор
улушини кенгайтиришга харакат қиладилар, аммо самарали бошқарув
услубиётини такомиллаштириш билан корхона ўз олдидаиа мақсадни
бажаради. Бу эса корхоналарни бошқарашда замонавий бошқарув
услубиётини такомиллаштириш бугунги кун талабидан келиб чиқишини
билдиради. Куйидаги
кўрсатмалар асосида олинган буйрукларни вақт
бӯйича тақсимлаш ва вақтни бошқариш орқали олинадиган иқтисодий
натижани оширишга эришилади.
Адабиётлар.
1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий
Мажлисига Мурожаатномаси. http://www.press-service.uz/uz/lists/view/1371
[28.12.2018].
2. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш. Мирзиёевнинг «Ўзбекистон
Республикасини янада ривожлантириш бўйича ҳаракатлар стратегияси
тўғрисида»ги фармони 2017 йил 7 февраль.
3. Байхонов Б.Т. Ўзбекистон иқтисодиётида инвестицияларнинг
тармоқлараро тақсимланишини эконометрик моделлаштириш услубиётини
такомиллаштириш. Монография. // Тошкент: “IQTISODIOT”, 2017.-203
бет.
4.Айвезян З., Кириченко В. Антикризисное управление: принятие
решений на краю пропасти. М.2015 г.
120
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
5.Теория и практика антикризисного управления: Учебник для вузов. М.
ЮНИТИ. 2016 г.
6. Антонов В.Г. и др. Корпоративное управление: Учебное пособие. – М.:
ИНФРА-М, 2010. – 288 с.
8. Бочарова И. Ю. Корпоративное управление: Учебник. – М.: ИНФРАМ, 2013. – 368 с.
7. Веснин В.Р. Корпоративное управление: Учебное пособие. – НИЦ
ИНФРА-М, 2013. – 272 с.
MAKROIQTISODIY KO`RSATKICHLAR O`RTASIDAGI
BOG`LANISHNI GRANGER TESTI YORDAMIDA TAHLIL QILISH
Tursunov Ulug`bek Avazbek o`g`li,
Toshkent davlat iqtisodiyot universiteti tayanch doktoranti
Granger sabab-oqibat testi 1980-yilda iqtisodchi va statistik olim Granger
tomonidan taklif qilingan bo`lib, bunda avvalo sabab-oqibatning ta`rifiga e`tibor
qaratilgan, ya`ni yuqorida ta`kidlanganidek, agar A hodisa B hodisadan oldin
yuz bergan bo`lsa, demak A hodisa B hodisaga sabab bo`lgan bo`lishi mumkin.
Mana shu ta`rifdan kelib chiqib, dinamika qatorlarida sabab-oqibatni aniqlash
uchun o`z testini ishlab chiqqan. Ushbu konsepsiyaga o`xshash konsepsiya
1956-yilda N. Viner tomonidan ham ilgari surilgani uchun ushbu test ba`zida
Viner-Granger testi deb ham ataladi. Granger sabab-oqibat testi ishlab
chiqilganidan beri juda ko`plab ilmiy tadqiqot sohalarida qo`llanib kelinmoqda.
Makroiqtisodiy tadqiqotlar ushbu test eng ko`p qo`llaniladigan sohalardan
biridir. Yuqorida ta`kidlanganidek, ushbu tadqiqotda Granger testi yordamida
xorijiy investitsiyalar va eksport hajmi o`rtasidagi bog`liqlik yo`nalishi tadqiq
qilinadi.
Granger sabab-oqibat testi quyidagi regressiya tenglamalarini baholash
bilan boshlanadi.
(1) [10]
(2) [10]
121
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Bunda
bu t davrdagi eksport hajmi,
investitsiyalar hajmi,
va
, ,
va
tinchi davrdagi xorijiy
lar regressiya tenglamasi parametrlari hamda
regresiya tenglamalari stoxastik qismalari bo`lib, o`zaro
korrelyatsiyaga ega emas deb faraz qilinadi.
(1) va (2) tenglamalarni tahlil qilgan holda quyidagi xulosalarga kelish
mumkin.
1. Agar birinchi tenglamada xorijiy investitsiyalarning laglangan
qiymatlari regressiya koefffisiyentlari statistik jihatdan birgalikda noldan farqli
bo`lsa va ikkinchi tenglamada eksport hajmining laglangan qiymatlari
regressiya koefffisiyentlari statistik jihatdan birgalikda noldan farqli bo`lmasa
unda, xorijiy investitsiyalar eksport hajmiga ta`sir qilishi o`z isbotini topadi.
2. Agar ikkinchi tenglamada eksport hajmining laglangan qiymatlari
regressiya koefffisiyentlari statistik jihatdan birgalikda noldan farqli bo`lsa va
ikkinchi tenglamada xorijiy investitsiyalarning laglangan qiymatlari regressiya
koefffisiyentlari statistik jihatdan birgalikda noldan farqli bo`lmasa unda,
eksport hajmining xorijiy investitisiyalar jalb qilinishiga ta`sir qilishi o`z isbotini
topadi.
3. Agar ikkala tenglamada ham xorijiy investitsiyalar va eksport
hajmining laglangan qiymatlari birgaliklalikdagi qiymatlari statistik jihatdan
noldan farqli bo`lsa, unda bir vaqtning o`zida xorijiy investitsiyalar eksport
hajmiga va eksport hajmi xorijiy investitisiyalar jalb etilishiga ta`sir etayotgani
empirik jihatda o`z isbotini topadi.
4. Agar ikkala tenglamada ham xorijiy investitsiyalar va eksport
hajmining laglangan qiymatlari birgaliklalikdagi qiymatlari statistik jihatdan
noldan farqli bo`lmasa, xorijiy investitiyalar va eksport hajmi o`zaro mustaqil
miqdorlar ekanligi aniqlanadi.
1-jadval
Granger sabab-oqibat testining STATA 13 dasturidagi natijalari*
Tenglama
Modeldan
natijaviy belgisi
chiqarilgan omil
Xi-kvadrat
Erkinlik darajasi
Xi-kvadrat
ehtimollik
122
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
belgi
Eksport
Investitsiya
0.14792
2
0.929
Eksport
Barchasi
0.14792
2
0.929
Investitsiya
Eksport
7.7725
2
0.021
Investitsiya
Barchasi
7.7725
2
0.021
*Izoh: Jadvaldagi natijalar muallif tomonidan STATA 13 dasturi yordamida olingan.
1-jadvalda O`zbekistonda xorijiy investitsiyalar va eksport hajmi
o`rtasidagi bog`liqliklarni aks ettiruvchi modellar hamda ushbu modellarni
baholab, sabab oqibat yo`nalishini ko`trsatuvchi Granger sabab-oqibat testi
natijalari keltirilgan. Bu yerda eksport - O`zbekistondagi muayyan yildagi
eksport
hajmi,
investitsiya
esa
xorijiy
investitsiyalarning
solishtirma
baholaridagi qiymatlari. 3-rasmdagi natijalaridan ko`rish mumkinki, ikkala
modelning xi-kvadrat testlari p-qiymatlari ham 0.05 da statistik jihatdan
ahamiyatli.
Eksport natijaviy belgi eksport va investisiyaning laglangan qiymatlari
omil belgi qilib olingandagi modelning determinatsiya koeffisiyenti 0.693 ga
hamda investitsiya natijaviy belgi eksport va investitsiyaning laglangan
qiymatlari omil belgi qilib olingandagi modelning determinatsiya koeffisiyenti
esa 0.976 ga teng. Demak, ikkinchi model birinchi modelga nisbatan yaxshiroq,
ya`ni eksport hajmi xorijiy investitsiyalarga ta`sir qilishini aks ettiruvchi model
ishonchliroq. 2-jadvaldagi Granger sabab-oqibat testi natijalari ham ikkinchi
modelda aks etgan sabab-oqibat bog`liqligi ishonchliroq ekanligini ko`rsatadi.
Yuqoridagi tahlillarga asosolanib, xorijiy investitsiyalar va eksport hajmi
o`rtasidagi bog`lanish eksport hajmidan xorijiy investitsiyalarga qarab
yo`nalgan, ya`ni 2005-2017-yillardagi ma`lumotlarga asoslanib, shu davrda
eksport
hajmining
o`zgarishi
xorijiy
investitsiyalar
jalb
qilinishining
o`zgarishiga olib kelgan deb xulosa qilish mumkin. Bu natijalar yordamida bir
necha muhim xulosalarga kelishimiz mumkin.
Birinchidan, O`zbekistonda, 2005-2017 yillarda asosiy kapitalga kiritilgan
xorijiy investitsiyalar muntazam o`sish sur`atlariga ega bo`lgan, ekpsort hajmi
esa 2012-2016 yillarda nisbatan nobarqaror o`sish sur`atlari kuzatilgan.
123
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ikinchidan, eksport hajmini va xorijiy investitsiyalar o`rtasida bog`lanish
mavjud.Ya`ni, eksport hajmini oshirishga va xorijiy investitsiyalar jalb
qilinishini ko`paytirishga qaratilgan, iqtisodiy tadbirlar o`zaro bog`liq va birbiriga ta`sir etadi.
Uchinchidan,
bog`liqlik
yo`nalishi
eksport
hajmidan
xorijiy
investitsiyalarga tomon bo`lganligi uchun mamlakatga jalb qilinadigan xorijiy
investsiyalarni oshirishda investitsion jozibadorlikni oshirish uchun avvalo
eksport qiluvchilar uchun qulay shart-sharoitlarni yaratish lozim. Shundan
so`ng, eksport hajmining oshishi xorijiy investitsiyalarnI jalb qilinishining ham
oshishiga olib keladi.
O`ZBEKISTONDA HUDUDLARIDA INVESTITSIYA FAOLIYATINI
AMALGA OSHIRISHDA DAVLAT BUDJETI, DAVLAT KAFOLATI
OSTIDAGI INVESTITSIYALAR VA DAVLAT MAQSADLI
JAMG`ARMALARINING AHAMIYATI
Ahmadjonov Avazbek,
O`zbekiston Respublikasi Bank Moliya akademiyasi magistranti
O`zbekiston Respublikasining iqtisodiy rivojlanishida, hududlarda faol
investitsiya siyosatining ahamiyati katta. 2017-2021-yillarda O’zbekiston
Respublikasini yanada rivojlantirish Harakatlar strategiyasi bo’yicha qabul
qilingan Prezident farmonidagi beshta ustuvor yo’nalishlardan biri: iqtisodiyotni
yanada rivojlantirish va liberallashtirishga yo‘naltirilgan makroiqtisodiy
barqarorlikni mustahkamlash va yuqori iqtisodiy o‘sish sur’atlarini saqlab
qolish, milliy iqtisodiyotning raqobatbardoshligini oshirish, qishloq xo‘jaligini
modernizatsiya qilish va jadal rivojlantirish, iqtisodiyotda davlat ishtirokini
kamaytirish bo‘yicha institutsional va tarkibiy islohotlarni davom ettirish,
xususiy mulk huquqini himoya qilish va uning ustuvor mavqeini yanada
kuchaytirish, kichik biznes va xususiy tadbirkorlik rivojini rag‘batlantirish,
hududlar, tuman va shaharlarni kompleks va mutanosib holda ijtimoiy-iqtisodiy
taraqqiy ettirish, investitsiyaviy muhitni yaxshilash orqali mamlakatimiz
iqtisodiyoti tarmoqlari va hududlariga xorijiy sarmoyalarni faol jalb etishdir.
Oldingi yillarda ham faol investitsiya siyosatini yurgazish, qulay investitsiya
124
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
muhitini
yaratish
va
bosh
tashqi
va
ichki
investitsiya
faoliyatini
rag’batlantirishga oid ishlar amalga oshirilgan va qator yutuqlarga erishilgan.
O`zbekiston Respublikasi Davlat Statistika Qo`mitasi ma`lumotlariga
qaraganda, 2018-yilda asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalar hajmi 60 719,2
mlrd. so`mni yoki o`tgan yilning mos davriga nisbatan 107,1 %ni tashkil etdi.
Moliyalashtirish
manbalari
bo`yicha
tahlil
qilinganda,
joriy
davrda
o`zlashtirilgan asosiy kapitalga investitsiyalarning katta qismi jalb etilgan
mablag`lar hisobiga to`g`ri keldi — 34 057,3 mlrd.so`m yoki jami
o`zlashtirilgan investitsiyalarning 56%i, korhona va aholining o`z mablag`lari
hisobidan esa 26 673,5 mlrd.so`m yoki jami o`zlashtirilgan investitsiyalar-ning
44 %ini o`zlashtirildi. Jalb etilgan mablag`lar tarkibida to`g`ridan-to`g`ri va
boshqa kafolatlanmagan xorijiy investitsiya va kreditlarning ulushi katta bo`ldi.
To`g`ridan-to`g`ri
va
boshqa
kafolatlanmagan
xorijiy
investitsiya
va
kreditlarning joriy davrda o`zlashtitrilgan asosiy kapitalga investitsiyalar jami
hajmida 20,4 %ni, jalb etilgan mablag`lar hisobidan o`zlashtirilgan asosiy
kapitalga investitsiyalar hajmida esa 36,4 %ni tashkil etdi.
6-rasm. Asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalarning markazlashgan
manbalar hisobidan moliyashtirilishi. 24
24
O`zbekiston Respublikasi Davlat Statistika Qo`mitasi rasmiy veb sayti www.stat.uz
125
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Asosiy kapitalga investitsiyalarning markazlashganlik darajasidan kelib
chiqib tahlil qiladigan bo`lsak, markazlashgan moliyalashtirish manbalari
hisobidan 14 975,1 mlrd. so`m yoki jami o`zlashtirilgan investtitsiyalarning
25%ini hamda markazlashmagan moliyalashtirish manbalari hisobidan 45 744, 2
mlrd so`m yoki jami o`zlashtirilgan investitsiyalarning 75% i o`zlashtirildi.
Markazlashgan moliyalashtirish manbalarining eng katta qismi — 35%ini
Tiklanish va taraqqiyot jamg`armasi hisobiga to`g`ri keldi. Shuningdek,
O`zbekiston Respublikasi kafolati ostidagi xorijiy investitsiya va kreditlar 26%
ni, Respublika byudjeti 22%ni, Davlat maqsadli jamg`armalari 16% ni va
Bolalar sportini rivojlantirish jamg`armasi 1%ni tashkil etdi.
Tiklanish va taraqqiyot jamg`armasi hisobidan amalga oshirilayotgan
investitsiya loyihalari asosan iqtisodiyotning tog`-kon snoatida amalga
oshirilmoqda. Bunday investitisiya loyihalariga Sho`rtan gaz kimyo majmuasida
tozalangan metan asosida sintetik suyultirilgan yoqilg`i ishlab chiqarishini
tashkil etish, gazni desulfurizatsiyalovchi 3 ta yangi blok qurilishi, Yoshlik 1
metal konini o`zlashtirish, qurilish sohasi uchun eng asosiy qurilish materiali
hisoblangan sement zavodining qurilishi, ammiak va karbamid ishlab
chiqarishni tashkil etish va boshqa investitsiya loyihalarini sanab o`tish mumkin.
Qarshi-Termiz, Pop-Qo`qon-Andijon temir yo`l liniyalarini elektrlashtirish, 450
MVt quvvatga ega ikkita bug`gaz qurilmasidan iborat umumiy quvvati 900 MVt
bo'lgan yangi issiqlik elektrostantsiyasi qurilishi, Polivinilxlorid (PVX), kaustik
soda va metanol ishlab chiqarish kompleksining qurilishi, A-373 "ToshkentO'sh" magistralining "Qamchiq" dovoni orqali o`tadigan 116 - 190 kmda
joulashgan tog`lik hududlarida 58 km uzunlikdagi avtomobil yo`lini
rekonstruksiya qilish, yerusti raqamli uzatish tarmog`ini rivojlantirish kabi yirik
investitsiya loyihalari O`zbekiston Respublikasi kafolati ostidagi xorijiy
investitsiya va kreditlar hisobidan amalga oshirilmoqda.
Markazlashmagan moliyalashtirish manbalarining 39%ini korhona va
tashkilotlarning o`z mablag`lari tashkil etadi. Bu korhona va tashkilotlarning
asosiy qismi o`z faoliyatlarini kengaytirish hamda texnik va texnologik qayta
126
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
qurollantirish maqsadidagi investitsiyalarini avvalambor o`z mablag`lari
hisobidan amalga oshirishlari bilan bog`liq. Shuningdek, neft va gaz qazib
chiqarish uchun imkoniyati bor barcha hududlarda ( Ustyurt, Buxoro-Xiva,
Xisor, Surhondaryo va boshqa hududlarda) qidiruv burg`ulash ishlarining olib
borilishi, gazni desulfurizatsiyalovchi 3 ta yangi blok qurilishi, Sho`rtan gaz
kimyo kompleksi ishlab chiqarish quvvatini kengaytirish, Gazli gaz konlarini
kompleks ishlab chiqarishga tayyorlash va boshqa ko`plab gaz - kimyo sanoatini
rivojlantirish va kengaytirishga yo`naltirilgan investitsiyalar ham boshqa
moliyalashtirish manbalari bilan korxona va tashkilotlarning o`z mablag`lari
ishtirokida amalga oshirilmoqda.
ОЗИҚ – ОВҚАТ САНОАТИНИНГ ҲУДУДЛАРДА
ЖОЙЛАШУВИ ВА РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ АСОСИЙ
ОМИЛЛАРИ
Сабиров Хасан Нусратович
ТДИУ таянч докторанти
Саноатни рационал жойлаштириш илмий – техник тараққиёт ва ишлаб
чиқари ҳажми билан биргаликда тармоқнинг самарали фаолият кўрсатиши
учун муҳим шарт ҳисобланади. Айни бир вақтда улар тармоқни
ривожлантиришнинг
хал қилувчи омилларидан биридир. Саноатни
рационал жойлаштириш учун муваффақиятли фаолият кўрсатиши билан
бирга хомашё ва ресурсларни олиб келтириш ва ишлаб чиқарилган
маҳсулотни истеъмолчига етказиб бериш бўйича барча транспорт
сарфларини минимум даражасини таъминлаши керак.
Саноатни жойлаштириш миллий иқтисодиётнинг бошқа тармоқлари
каби ўз қонуниятларига эга.
Саноатни жойлаштиришнинг асосий принципларига қуйидагилар
киради:
1.
Корхоналарни
хомашё,
энергия
манбалрига
ва
истеъмол
ҳудудларига максимал яқинлаштириш.
127
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
2. Энг яхши табиий ва социал – иқтисодий шарт – шароитлар мавжуд
иқтисодий ҳудудларни маълум тармоқларга ихтисослаштириш ва уларни
комплекс ривожлантириш.
3. Халқаро меҳнат тақсимотини ҳисобга олиш.
4. Мамлакатнинг турли ҳудудлари иқтисодиётини текислаш.
5. Мамлакатнинг мудофаа қобилятини ҳисобга олиш.
6.Транспорт
харажатларини
минимизациялаш
учун
саноат
корхоналарини бозор эҳтиёжига мос равишда жойлаштириш.
7.
Табиий
ва
меҳнат
ресурсларидан
максимал
фойдаланиш
заруриятини ҳисобга олиш.
Озиқ – овқат саноати тармоқлари уларни жойлаштириш характерига
жиддий таъсир кўрсатувчи алоҳида хусусиятларига эга. Уларнинг
асосийларига қуйидагилар киради:
1. Хомашёнинг турли хилларини ишлаб чиқаришниг мавсумий
характери.
2. Хомашёнинг баъзи турларини транспортда ташиб бўлмаслиги.
3. Хомашё қатор турларини транспортда ташишни ўзини иқтисодий
оқламаслиги.
4. Асосий маҳсулот билан бир қаторда турли озиқ – овқат ва ноозиқ –
овқат маҳсулотлари олишга имкон берадиган қайта ишланадиган органик
хомашёнинг кўп компонентлилиги.
5. Кўпчилик озиқ – овқат маҳсулотларини ҳамма жойда истеъмол
қилиш характери.
6. Аҳолида тайёр озиқ – овқат маҳсулотларини транспортда ташиш
ўзини иқтисодий оқламаслиги.
7. Ишлаб чиқаришни бозор эҳтиёжларига кўра доимо ва масштабли
диверсификациялаш зарурияти.
8. Ишлаб чиқаришни концентрациялаштириш, иқтисослаштириш,
кооперациялаш ва комбинациялаштиришнинг ўзига хос характери.
128
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
9. Озиқ – овқат маҳсулотларининг таннархида ва баҳосида транспорт
харажатлари улушининг кўплиги.
Кўрсатиб ўтилган омиллар озиқ – овқат саноати тармоқларни
жойлаштириш
ўзига
хослигини
ифодалайди,
умуман,
хомашё
ва
маҳсулотга эҳтиёж шартлари билан белгиланади. Ушбу бош омиллар
билан боғлиқ озиқ – овқат саноати таркибида уч гуруҳ тармоқларни
фарқлаш зарур. Корхоналар хомашё манбалари яқинига жойлаштириш
мақсадга мувофиқ тармоқлардир. Улар жумласига хомашё сарфи тайёр
маҳсулот миқдоридан анча кўп ишлаб чиқаришлар киради (хомашё ва
материаллар кўп талаб қилувчи тармоқлар).
Корхоналарнинг тайёр маҳсулоти истеъмол қилинадиган ҳудудларга
яқин тармоқлар. Бунга тайёр маҳсулот ҳажми дастлабки хомашёга
нисбатан кўпроқ ва тезроқ бузиладиган ишлаб чиқаришлар киради (нон
пишириш, кондитер, сут саноати ва бошқа тармоқлар).
Учинчи гуруҳга қишлоқ хўжалик хомашёсига ўз жойида дастлабки
ишлов берувчи, якунловчи жараёнлар эса (қуйиш, қадоқлаш ва ҳ.к.) тайёр
маҳсулотни истеъмол қиладиган ҳудудларда амалга ошириладиган ишлаб
чиқаришлар киради. Уларга виночилик (бирламчи ва иккиламчи вино
заводлари), чой ишлаб чиқариш (чойни ферментлаш ва қадоқлаш
фабрикалари), тамакичилик (ферментлаш ва тамаки фабрикалари), гўшт,
ун ва бошқа тармоқлар.
Озиқ-овқат
саноатини
ҳудудлар
бўйлаб
жойлашуви
ва
ривожланишида табиий-иқтисодий шароит, умумий маънодаги ҳудудий
инфратузилманинг ривожланганлиги, шаҳар ва қишлоқ аҳолисининг
нисбати ҳамда малакали ишчи кадрларнинг мос келиши, илмий-техник
марказларнинг ўзига хос хусусиятларини аниқлаш каби омиллар муҳим
рол ўйнайди. Озиқ-овқат саноатининг ҳар бир турдаги тармоғини маълум
бир ҳудудда жойлаштириш ва ривожлантиришда тармоқнинг қуйидаги
хусусиятларини ўрганиш керак бўлади:
129
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
– озиқ-овақат саноати тармоқларида ўсимлик ва ҳайвонот дунёсига
боғлиқ бўлган хом ашёларнинг қайта ишланиши;
– технологик жиҳатдан бу тармоқлар учун кимёвий ва биокимёвий
жараёнлар муҳимлиги;
– озиқ-овақат саноати тармоқларида хом ашёдан тайёр маҳсулот олиш
учун юқори ёки жуда паст температурада ишлов бериш зарур бўлиши;
– хом ашёга термик ва биокимёвий ишлов бериш ва шунингдек бошқа
турдаги ишловлар бутун технологик тизимни шакллантиришни талаб
қилишидир.
Озиқ-овқат саноатининг кўпгина тармоқларини республикамизнинг
барча иқтисодий ҳудудларида, баъзи бир тармоқларни эса муайян
худудларда жойлаштириш мумкин. Буларга – қандолат, ун-ёрма, макарон
каби маҳсулотларни ишлаб чиқариш. Кундалик истеъмол маҳсулотларидан
нон, сут, гўшт ва алкоголсиз ичимликлар саноати эса ҳар бир аҳоли
пунктида жойлаштирилиши керак. Бироқ шакар, ёғ-мой, консерва, спирт,
виночилик ва шу каби бошқа тармоқларни хом ашё базасига яқин жойда
жойлаштириш мақсадга мувофиқдир. Шундай қилиб, корхоналарни
жойлаштиришни асосли режалаштириш ва иқтисодий таҳлил жараёнида
ҳар бир тармоқнинг ўзига хос хусусиятларини тўғри ҳисобга олиш, ишлаб
чиқаришни жойлаштиришнинг умумий тамойилларига асосланиш саноат
тармоқларини жойлаштиришнинг юқори самарадорлигини таъминлайди ва
ижтимоий меҳнат самарадорлиги ошади.
Аҳолининг турмуш даражаси кўп жиҳатдан агросаноат комплекснинг
ҳолати ва ривожланиш даражасига боғлиқ. Истеъмол бозори асосан
қишлоқ ҳўжалик хомашёсидан тайёрланган озиқ – овқат маҳсулотлари ва
товарлари ҳисобига шакилланади.
Озиқ – овқат саноати тармоқларининг асосий вазифаси фан
талабларига мос равишда саломатлик учун хавфсиз, биологик тўла
қимматли озиқ – овқат маҳсулотларини аҳолининг ҳамма гуруҳларига
зарур миқдорда ва ассортиментда ишлаб чиқаришдан иборат.
130
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Қишлоқ хўжалик ҳомашёсини қайта ишлаш ва озиқ – овқат
маҳсулотлари ишлаб чиқаришнинг замонавий технологияси, маълумки,
механика,
электротехника,
микроиқтисодиёт,
макроиқтисодиёт,
биофизика, биокимё, биотехнология, нанотехнология, саноат иқтисодиёти
ва бошқа илмий йўналишларнинг ютуқларига асосланади. Бу соҳалардаги
энг
сўнгги
ютуқлардан
фойдаланмасдан
туриб
саноатни
ривожлантиришнинг янги босқичига ўтиш, қишлоқ хўжалик хомашёсини
комплекс қайта ишлаш самарадорлигини ошириш, юқори сифатли озиқ –
овқат маҳсулотлари ишлаб чиқаришни кўпайтириш, чиқиндиларни
минимизациялашга эришиш мумкин эмас.
Янги озиқ – овқат маҳсулотлари ишлаб чиқариш хомашёни қайта
ишлашнинг замонавий индустриал методларига, автоматлаштирилган
узлуксиз технологик жараёнларга асосланади.
КОРХОНАЛАР БОШҚАРУВИ САМАРАДОРЛИГИНИ
ОШИРИШНИНГ ИННОВАЦИОН ЙЎНАЛИШЛАРИ
Ислом Каримов номидага
Тошкент Давлат Техника Университети
Магистранти Ш. Х. Максудов
Дунё
аҳoлисининг
ўсиб
бoриши,
экoлoгияни
ёмoнлашуви,
инвестициoн фаoлликнинг кучайиши, иқтисoдий ўсиш сифатини яхшилаш,
инсoн
капитали
ва
энг
илғoр,
юқoри
технoлoгияларгаасoсланган
иннoвациoн иқтисoдиётга ўтишни тақoзo этмoқда. Зерo, «Иннoвация – бу
келажак дегани. Биз буюк келажагимизни барпo этишни бугундан
бoшлайдиган бўлсак, уни айнан иннoвациoн ғoялар, иннoвациoн ёндашув
асoсида бoшлашимиз керак.» Дарҳақиқат, Ўзбекистонда инновацион
менежмент стратегияларини амалга оширишда хорижий тажрибани
ўрганиш ва уларнинг
исботланган ижобий жиҳатлари юзасидан
илмий тадқиқoтлар ўтказилиши лoзим.
чуқур
Мамлакат тoвар экспoрти
таркибида юқoри технoлoгияли тайёр маҳсулoтлар улушини oшириш,
иннoвацияларни
амалиётга
қўллашни
жадаллаштириш
131
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ва
тижoратлаштириш шулар жумласидан.Бугунги рақобатга асосланган
бизнес муҳити шароитида компаниялар самарадорликни оширишга
қаратилган
бошқарув
қарорларини
тезкор
қабул
қилишда
улкан
маълумотлар билан ишлашда муайян қийинчиликларга дуч келмоқда.
“Ақлли” таҳлил воситаларига эга бўлмаслик оқибатида қатор компаниялар
улкан маълумотларни бошқаришга тайёр эмаслар. Маълумки, ҳар бир
саноат инқилоби ортидан ишлаб чиқариш самарадорлигининг ортиши юз
берган бизнес моделлари ва инновациялар ҳисобига жадал суръатларда
ҳаракатланувчи янги рақобатчиларнинг пайдо бўлишига замин яратди.
Рақамлаштириш шароитида менежерларнинг роли ва вазифалари ҳам
табиийки ўзгариб боради. Рақамли технологиялар даври саноатнинг барча
тамоқларида ўзгаришларни рағбатлантирган ҳолда, қарор қабул қилиш,
уларнинг ижроси ва тескари алоқалар жараёнларини такомиллаштиришни
тақозо этмоқда. Шунга мос равишда, раҳбар ходимлар асосий эътиборини
қийинчиликларсиз
транформацияланадиган
глобал
малака
ва
компетенцияларни ривожлантириш ва ўзлаштиришга қаратмоқдалар.
Ўзбекистонда
ҳам
рақамли
иқтисодиётни
нормативҳуқуқий базасини мустаҳкамлаш
йўлида
шакллантиришнинг
муҳим
қадамлар
қўйилмоқда. Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил
3
июлдаги
“Ўзбекистон
Республикасида
рақамли
иқтисодиётни
ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ-3832-сонли қарори
қабул қилиниб, унга мувофиқ, рақамли иқтисодиётни жорий этиш ва
ривожлантириш соҳасидаги ваколатли орган белгиланди, крипто-активлар
айланмаси ва уни тартибга солиш масалаларига аниқлик киритилди.
Эътиборли жиҳати шундаки, мамлакатимизда криптоактивлар айланмаси
махсус норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар билан тартибга солинадиган бўлди.
Бундан ташқари, юридик ва жисмоний шахсларнинг крипто-активлар
айланмаси
билан
боғлиқ
операциялари,
жумладан
норезидентлар
томонидан амалга ошириладиган операциялар солиқ солинадиган объект
ҳисобланмайди, мазкур операциялар юзасидан олинган даромадлар эса
132
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
солиқлар ва бошқа мажбурий тўловлар бўйича солиқ солинадиган базага
киритилмайди.
Шунингдек,
крипто-активлар
айланмаси
соҳасидаги
фаолиятни амалга ошириш учун белгиланган тартибда лицензия олган
шахслар томонидан ўтказиладиган крипто-активлар айланмаси билан
боғлик валюта операцияларига валютани тартибга солиш тўғрисидаги
қонун ҳужжатлари нормалари татбиқ этилмайди. 2018-2020 йиллар учун
қабул
қилинадиган
«Блокчейн»
технологияларини
ривожлантириш
дастурида крипто-активлар айланмаси соҳасидаги фаолиятни, жумладан
мазкур фаолиятни ташкил этишнинг ҳуқуқий асосларини яратиш орқали
жорий этиш ва ривожлантириш, бунда крипто-активларни маҳаллий ва
халқаро крипто-биржаларда реализация қилиш имкониятини назарда
тутиш, 2021 йил 1 январдан бошлаб «блокчейн» технологияларини давлат
органлари
фаолиятига,
жумладан
бошқа
давлат
органлари
ва
ташкилотлари билан ҳамкорлик қилишда, давлат харидларини амалга
оширишда,
давлат
маълумотларни
хизматларини
верификациялашда
кўрсатишда,
татбиқ
шахс
этиш,
тўғрисидаги
устав
фондида
давлатнинг иштироки устувор бўлган йирик тижорат ташкилотларининг
корпоратив
бошқаруви
тизимига,
жумладан
бизнес-жараёнларни
такомиллаштириш, ишлаб чиқариш, маъмурий ва операцион жараёнларни
мақбуллаштириш, шунингдек, замонавийменежментни татбиқ этиш ва
ресурсларни бошқариш учун татбиқ этиш кўзда тутилган. Ўзбекистон
Республикаси Президентининг 2018 йил 2 сентябрдаги “Ўзбекистон
Республикасида
крипто-биржалар
фаолиятини
ташкил
этиш
чоратадбирлари тўғрисида” ПҚ-3926-сонли ҳамда 2018 йил 2 сентябрдаги
““Рақамли ишонч” рақамли иқтисодиёт ривожланишини қўллаб-қувватлаш
фондини ташкил этиш тўғрисида”ги ПҚ-3927-сонли қарорлари ҳам
рақамли иқтисодиётни ривожлантиришда муҳим роль ўйнайди. Қимматли
қоғозлар тўғрисидаги қонунчилик ҳужжатларининг криптоактивлар ва
криптобиржалар фаолиятига татбиқ этилмаслиги ҳам инвесторлар ва
стартап
лойиҳаларини
амалга
оширувчилар
учун
жозибадорликни
133
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
шакллантиришга хизмат қилади. Ҳозирги кунда ахборот технологиялар
боис компаниялар корпоратив бошқарувида ҳам қатор ўзгаришлар содир
бўлмоқда. Хусусан, директорлар кенгашининг бошқарув раиси ва умуман
менежмент билан муносабатлари қайта кўриб чиқилмоқда. Зарурат боис,
директорлар кенгаши “назорат қилиш”дан “ҳамкорлик қилиш”га томон
фаолиятини ўзгартирмоқда. Айни пайтда, “ҳамкорлик модели” қуйидаги
таркибий қисмларни тақозо этади: - бошқарув раисини танлаш жараёнини
режалаштириш ва муваффақиятли амалга ошириш; - стратегияни ишлаб
чиқиш билан фаол шуғулланиш; - рискларни аниқлаш ва уларни юмшатиш
режаларини ишлаб чиқиш; - акциядорларга эътиборни кучайтириш ва шу
орқали уларнинг ишончини мустаҳкамлаш. - натижадорликни самарали
рағбатлантириш. Фикримизча, жадал ўзгаришлар шароитида акциядорлик
жамиятлари бошқаруви самарадорлигини оширишда қуйидаги жиҳатларга
эътибор мақсадга мувофиқ саналади: – инновациялар ва конвергенциялар
шароитида рақобат стратегиясини назорат қилиш; – рискларни бошқариш
такомиллаштириш орқали бозорни эгаллаш имкониятларини ошириш; –
ўзгарувчан геосиёсий ва тартибга солиш муҳитига мослашиш; – узоқ
муддатли капитални тақсимлаш стратегияларини оптималлаштириш; –
иқтидорларни топиш ва келажак ишчи кучини жалб этиш;– стратегик
мувофиқлаштириш
орқали
директорлар
кенгаши
таркибини
мустаҳкамлаш. Замонавий шароитларда хўжалик бирлашмалари ва
жамиятларда корпоратив бошқарувнинг инновацион ривожланишини
таъминлаш учун қуйидаги таклифларни амалиётга жорий этиш юқори
самара бериши мумкин: 1. Директорлар кенгаши ва менежмент ўртасидаги
ижтимоий мустақилликни таъминлаш. 2. Директорларнинг ваколатлари
муддатларига
чеклов
ўрнатиш,
шунингдек,
уларнинг
хилма-хил
ташкилотлардан бўлишини таъминлаш. 3. Директорларни қобилиятлари,
малака ва тажрибалари асосида қатъий танлаш. 4. Коррупция рискини
камайтириш мақсадида барча даражаларда аудит қўмиталарини жорий
этиш. 5. Киберхавфсизликни ошириш, хусусан, ички ахборотларни
134
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
бошқариш, хайкерлик ҳужумларини бартараф этиш, директорлар кенгаши
учун платформалар хавфсизлигини таъминлаш. Хулоса қилиб айтганда,
саноатда
инқилобига
корпоратив
ахборот
ўтиш
шароитида
тизимларини
акциядорлик
жамиятлари
такомиллаштириш,
бошқарув
фаолиятига блокчейн технологияларини кенг жорий этиш, бошқарув ва
назорат органлари фаолиятида рақамли технологиялардан фойдаланиш
кўламини кенгайтириш миллий иқтисодиётнинг етакчи тармоқлари
рақобатбардошлигини оширишга, мамлакат иқтисодиётининг инновацион
ривожланиши суръатларини таъминлашга хизмат қилади. Инновацион
ривожланган мамлакатлар тажрибаси негизида Ўзбекистонда инновацион
менежмент стратегияларини амалга оширишнинг қуйидаги жиҳатларини:
давлат тoмoнидан иқтисoдиётни тартибга сoлишнинг сoлиқ, бoж-тариф,
мoлия-кредит тизимини иннoвациoн ривoжланиш мoдели талаблари ва
ривoжланиш
суръатларига
иннoвациoн
маҳсулoт
зудлик
ишлаб
билан
мoслаштириш
чиқариш
субъектларига
зарур;
•
хoрижий
инвестoрлар, миллий тoвар ишлаб чиқарувчилар, тадбиркoрлар ва давлат
ташкилoтларига
сoлиққа
тoртиш,
бoж-тариф
сиёсатини
қўллаш,
кредитлашда алoҳида рағбатлантирувчи ёндашув тизимни ишлаб чиқиш
зарур.
МАМЛАКАТ ИҚТИСОДИЁТИДА РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИНГ
АҲАМИЯТИ ВА МУАММОЛАРИ
Р.Х.Алимов, ТДИУ профессори
Ш.Р.Джуманиязов, ТДИУ катта ўқитувчиси
Ривожланаётган рақамли иқтисодиёт рақамли товарлар ва хизматлар
платформаси
Интернетда
экотизимининг
шаклланиши
фойдаланувчиларнинг
билан
тавсифланади,
маълумотлари,
бу
саноат
автоматлаштириш тизимларининг кўплаб сенсорлари ва интернетга
уланган фойдаланувчиларнинг маълумотларини кенг ҳамда доимий ўлчаш
135
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ва интернетда маълумотларни йиғиш комбинацияси орқали ривожланади.
Бу "катта маълумотлар" маблағларини ҳосил қилади, уларни аниқлаш ва
таҳлил қилиш мумкин, бунда яширин иқтисодиёт учун ўрин қолмайди.
Ушбу натижалардан сунъий интеллектдан фойдаланадиган тизимларда,
тизим элементларини ва ҳатто бутун тизимни яхшилаш учун автоматик
қарорлар қабул қилишда ишлатилиши мумкин.
Рақамли технологиялар ёрдамида олинган маълумотлар, агар улар
самарали таҳлил қилиниб, маълумотларга айлантирилса, янги билим,
янгилик ва фойда манбаи бўлиб хизмат қилиши мумкин. Масалан,
Интернетда платформа фойдаланувчилари ва истеъмолчиларининг хаттиҳаракатлари тўғрисида тўпланган батафсил маълумотлар платформа
эгаларига пул ишлашга имкон берадиган янги, яхшироқ ҳамда кўпроқ
ихтисослашган маҳсулотлар ва хизматларни таклиф қилишлари мумкин.
Маълумотлар таҳлилидан 2030 йилгача Барқарор ривожланиш дастури кун
тартибини
амалга
оширишда
муваффақиятга
эришиш
учун
ҳам
фойдаланиш мумкин.
Бироқ, имтиёзлар автоматик эмас ва маълумотларга асосланган
ўзгаришлар билан боғлиқ бир қатор муаммоларни келтириб чиқаради.
Жумладан, истеъмолчилар ва тартибга солувчилар ахборот хавфсизлиги,
шахсий ҳаёт ва мулкка, шунингдек шахсий маълумотлардан фойдаланиш
оқибатлари тўғрисида кўпроқ ташвишланмоқдалар. Бундан ташқари, катта
тармоқ эффектлари билан биргаликда
бораётган
бу
бозорнинг
устунлиги
маълумотлар
ва
рақобатга
тобора
ортиб
қарши
хатти-
ҳаракатларнинг хавфини ошириши мумкин.
Савдони рақамлаштириш тобора кучайиб бориши билан халқаро
операциялар учун чегаралар орқали маълумотлар оқимининг аҳамияти
ошиб бормоқда. Рақамлаштиришдан таъсирланган ҳаракатлар Интернеттижорат ва таъминот занжирларини мувофиқлаштиришдан ташқари,
кенгроқ фаолият доирасини интеграциялашган тизимларга киритиш учун
ахборот-коммуникация технологияларидан (АКТ) фойдаланишни ўз ичига
136
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
олади ва натижада маълумотлар қиймат занжирининг асосий ишлаб
чиқариш манбасига айланади.
Рақамли иқтисодиётнинг янги йўналиши узоқ масофали муҳитда катта
ҳажмдаги маълумотларнинг бирлашиши ҳисобланади. Рақамлилаштириш
нафақат ишлаб чиқариш тармоқлари билан жиҳозланган сенсорлардан,
балки электр ҳисоблагичлардан, видеокузатув камераларидан, қўллабқувватловчи хизмат қўнғироқлари журналларидан, онлайн тўловлардан,
электрон
касса
аппаратларидан,
янгиланишларидан,
барча
ижтимоий
соҳаларда
ва
тармоқлардаги
жамиятда
статус
маълумотларни
узатишдан иборат бшўлган имкониятларни беради.
Ҳозирги кунда интернет тармоқлари орқали маълумотларга кириш ва
таҳлил қилиш турли соҳалардаги компанияларнинг рақобатбардошлиги
ҳамда кенгайиши учун ишлаб чиқарувчилар ва экспорт қилувчилар тобора
кўпроқ маълумотлар таҳлилига боғлиқ бўлиб, нафақат операцияларни
рақамлаштирганликлари учун, балки маълумотларга киришни талаб
қиладиган транспорт ва логистика, чакана савдо ва молия каби
хизматларидан фойдаланганликлари сабабли ҳал қилувчи аҳамият касб
этмоқда.
Бундай ижобий натижаларни рақамли ҳисоблаш тизимига ўтишни
нархларнинг кескин пасайиши билан бирга ҳисоблаш қувватининг кескин
ошиши, маълумотларни сақлаш ва юқори тезликда узатиш натижасида
телекоммуникациялар,
корхоналар
ҳамда
жамият
ўртасидаги
муносабатлардаги жиддий ўзгараётганлигидан кўриш мумкин. Масалан,
ҳозирги кунда маълумотларга асосланган рақамли иқтисодиёт шароитида
маълумотлар оқими учун Глобал Интернет Протокол трафик прокси,
сезиларли
даражада
ўсди25.
Зарур
бўлганда
ва
керакли
вақтда
фойдаланувчилар маълумотларни сақлаш ва ҳисоблаш ресурсларининг
25
Unctad, 2019, Digital economy report 2019 value creation and capture: implications for developing countries.
https://unctad.org/en/PublicationsLibrary/der2019_en.pdf
137
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
кенгайтириладиган ва мослашувчан маълумотлар базасига киришлари
мумкин.
Хулоса қилиб айтганда, иқтисодий фаолиятни рақамлаштириш
халқаро савдога тобора кўпроқ таъсир кўрсатар экан, мамлакатлар савдо
сиёсати ва Интернет бошқаруви ўртасидаги муносабатни қандай ҳисобга
олиш кераклиги тўғрисида кўпроқ ўйлашлари керак. Бундай масалалар
икки томонлама ва минтақавий даражада бир қатор эркин савдо битимлари
электрон тижорат ва халқаро маълумотлар оқимига оид қоидаларни ўз
ичига олади. Жаҳон миқёсида электрон тижорат ва рақамли иқтисодиёт
билан боғлиқ муаммолар, шу жумладан маълумотлар билан боғлиқ
муаммолар “Бутунжаҳон савдо ташкилоти фаолиятида акс эттирилиши ва
бу қандай қилиб аниқланиши керак”-деган саволларга жавоб топиш керак.
SIFATLI MAHSULOTLAR ISHLAB CHIQARISHDA RAQAMLI
IQTISODIYOTNI ROLI
Muminova Mahbuba TDIU katta o‘qituvchisi
Nurullayeva Shaxnoza TDIU katta o‘qituvchisi
Bilimlarga asoslangan raqamli iqtisodiyotga o‘tish kontsetsiyasi industrial
davrdan information-texnologik davrining ishlab chiqarish usuliga o‘tish bilan
bog‘liqdir. Ushbu kontseptsiyaning paydo bo‘lishiga asosiy sabab - industrial
iqtisodiyotning barcha tarmoqlari va jabhalarini qamrab olgan hamda uning
miqyosi, dinamikasi va ichki mohiyatini batamom o‘zgartirib yuborgan yangi
raqamli information texnologiyalar paradigmasidir. Ilmiy izlanishlarning
ko‘rsatishicha,
industrial
iqtisodiyotning
information
iqtisodiyot
bilan
almashinishi agrardan industrial iqtisodiyotga o‘tishga aynan ekvivalant emas,
chunki yangi paradigma doirasida iqtisodiyotning asosiy tarmoqlari ilm-fan
sohalaridagi puxta bilimlar talab qiladigan komp’yuter texnologiyalari,
raqobatbardosh va o‘zgaruvchan sharoitlarga tezda
moslasha oladigan
information tarmoqlar sifatida aniqlanadilar. Zamonaviy raqamli iqtisodiyot
tuzilmasining bunday sifat o‘zgarishlari xozirgi kunda global o‘zgarish
tariqasida ko‘rilib, bunda “moddiy” iqtisodiyotdan “intellectual” iqtisodiyotga
138
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
yoki “bilimlarga asoslangan iqtisodiyot – knowledge-bazed economy” ga o‘tish
sifatida tushuniladi. Postindustrial iqtisodiyotga kirib kelayotgan bunday
yangiliklarning
mohiyatini
tushunish
information
texnologiyalarning
ma’lumotlarni qayta ishlash natijasida butunlay yangi bilimlar hosil qilib, yangi
ko‘rinishdagi faoliyat turlarini yaratishini talab qiladi. Keyingi yillarda jahon
iqtisodiy adabiyotida
keng
tarqalgan
“Bilimlarga
asoslangan
raqamli
iqtisodiyot” yoki “Intellectual iqtisodiyot” tushunchasi ilmiy bilimlar majmuasi
va ular (bilimlar, texnologiyalar, chizmalar, usullar va boshqalar) yozilgan
moddiy ma’lumot tashuvchilar (disketlar, fleshkalar, internet resurslari va
boshqalar) moddiy va nomoddiy ishlab chiqarishning rivojlanishi va iqtisodiy
o‘sishning asosiy manba’i bo‘lib qolishini anglatadi. Xuddi shu tufayli ilmiyamaliy, ishbilarmon va professional davralarda raqamli iqtisodiyot rivojlanishi
nuqtai-nazaridan bilimlar,
ma’lumotlar,
yangiliklar
va
ilmiy-texnologik
innovatsiyalar har tomonlama chuqur o‘rganila boshlandi. Yangi ixtirolar, ilmiytexnik ma’lumotlar va innovatsiyalar esa O‘zbekiston iqtisodiyoti asosiy
sektorlarining
raqamli
iqtisodiyot
nuqtai-nazardan
qayta
tuzilishi
va
rivojlanishini aniqlab bera boshladi.
Eng avvalo, bilim va ma’lumotlarning zamonaviy raqamli iqtisodiyot
rivojlanishidagi o‘rni o‘rganiladi, so‘ngra bilim va ma’lumot yaratadigan tizim
va uning tuzilishi hamda funktsiyalari ko‘rib chiqiladi. Raqamli iqtisodiyot
uchun hizmat qiladigan bilimlarga asoslangan tizimning kuchli va kuchsiz
tomonlari o‘rganilib, uning infratuzilmasi tadqiq qilinadi.
Jamiyatning mahsulot ishlab chiqarish infratuzilmasini o’rganilganda unda
ishlab chiqarilayotgan mahsulot yoki hizmatlarda qanday bilimlar aks etishi va
bu bilimlarning pirovard natijalari qanday bo’lishiga ahamiyat beriladi. Bu yerda
asosiy diqqat-e’tibor bevosita bilimlar hosil bo’ladigan va uning shartsharoitlariga bog’liq bo’lgan raqamli iqtisodiyot infratuzilmasi tushunchasiga
qaratiladi. Undan so’ng, uning zamonaviy sharoitlarga bog’liq alohida
hususiyatlari viloyatlararo miqyosda o’rganiladi. Bilimlarning biror bir moddiy
yoki ma’naviy ne’mat yaratadigan tashuvchisi, saqlovchsi va foydalanuvchisi
139
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
inson bo’lgani tufayli, jamiyat uchun kerakli bo’lgan amaliy bilimlar asosan
ta’lim tizimida hosil qilinadi.
Shuning uchun ham bilimlarga asoslangan raqamli iqtisodiyotda sifatli
mahsulotlar ishlab chiqarishning asosi - ta’lim muassasalaridagi zamonaviy
sifatli ta’lim jarayonida hosil bo‘ladi, deyishimiz mumkin. Ishlab chiqarish va
ta’lim tizimi orasidagi asosiy bog’liqlik va munosabatlar majmui ham xuddi shu
bilan aniqlanadi. Raqamli iqtisodiyotni bilimlardan foydalanish asosida tahlil
qilib chiqqanda ishlab chiqarish tizimi, ishlab chiqarish potentsiali, bilimlarga
asoslangan iqtisodiyotning ishlab chiqarish jarayoni, bu bilan bog’liq iqtisodiy
munosabatlar sub’ektlari, innovatsion tizim, innovatsion potentsial, innovatsion
amaliyot sub’ektlari va boshqa tushunchalar o‘rganiladi.
Yangilik kiritishlar va uning raqamli iqtisodiyotdagi ahamiyatini Y.
Shumpeter aniqlab, ularning man’bai sifatida raqobatning asosiy faktori bo‘lgan
korporatsiyalarning ilmiy faoliyatini ko‘rsatgan. Ammo bu holda ham asosiy
dominanta sifatida yangi g’oyalarni samarador iqtisodiy yechimlarga aylantira
oladigan novator-tadbirkor insonning ijodi hisoblanadi. Ikkinchi jahon urushidan
so‘ng, Amerika iqtisodchisi R. Solou AQSH iqtisodiyotidagi quyidagi qiziqarli
bog’liqlikni aniqladi: ishlatilayotgan kapitalning ko‘paytirilishi mahsulot
o‘sishining 12,5% gagina sabab bo‘ladi, qolgan 87,5 % li o‘sish esa texnologik
o‘zgarishlarga bog’liq bo‘lar ekan.
Solou iste’molga bo‘lgan talab investor va xaridor tomonidan belgilanishini
taklif qildi. Bundan tashqari, muvozanat holatida yaratilgan mahsulotlar to‘liq
to‘lanadi va omborlarda moddiy va ishlab chiqarish zaxiralari qolmaydi.
I  s (k ) -bitta ish birligidagi investitsiya funktsiyasidir.
Iste’mol va investitsiyalar hajmi sF (k ) egri chizig’ini ko‘rsatadi.
Ikkala egri chiziq orasidagi masofa mijozlar talabining hajmini ko‘rsatadi.
Shuni ta’kidlash kerakki, vaqt o‘tishi bilan kapitalning samarali rentabelligi
pasayadi, shuning uchun tadbirkorlar o‘z kapitallarini to‘ldirishga harakat
qilishadi. Kapitalning ishchi kuchiga nisbati har doim birinchisining nafaqaga
chiqishi bilan birga keladi, shuning uchun bu sodir bo‘lmaydi, investitsiyalar
140
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
oqimini
ko‘paytirish kerak.
Solou
modelining
iqtisodiy
muvozanatiga
kapitalning pasayishi, iste’mol darajasi va investitsiyalar hajmining o‘sish
ko‘rsatkichlari
to‘xtatilganda
erishiladi.
Ushbu
holat
ushbu
uchta
ko‘rsatkichning barchasi barqarorlashganda kapital-ishchi kuchining maksimal
darajasi deb nomlanadi.
Solou modeli hozirgi iqtisodiy o‘sish sur’atlarida jamiyatning iste’mol
qobiliyatini maksimal darajada oshiradigan ishlab chiqarish darajasini topishga
yordam beradi. Ushbu model to‘planishning oltin qoidasi deb nomlanadi.
Daromad iste’moli faqat kapitalning chiqib ketishi va ishlab chiqarish o‘rtasida
maksimal kapitalning barqaror nisbati bilan maksimal farqga erishilganda hosil
bo‘ladi. Ko‘rinib turibdiki, maksimal darajada iste’molga investitsiyalarning
daromadliligi ishlab chiqarishning o‘sish sur’atlariga teng bo‘lganda erishish
mumkin. Demografik o‘sish omili, shuningdek kapitalni yo‘q qilish uning
zaxiralarini kamaytiradi. Odamlar sonining ko‘payishi bitta xodimning
unumdorligini pasaytiradi. Ushbu yo‘qotishlarni qoplash uchun aholi sonini
hisobga olgan holda investitsiyalarni ko‘paytirish kerak.
Solou modelida ishlab chiqarish funktsiyasi ko‘rib chiqiladi
Y  F ( K , L , A)
O’zgaruvchi A mehnatni tejaydigan texnik taraqqiyotni aks ettiradi va har
doim mehnat L resurslari hajmi bilan birga ko’rib chiqiladi , ya’ni LA murakkab
omil - doimiy mehnat unumdorligi bo’lgan ishchilar soni. ishchilar sonini
ko’paytirish orqali va A ish samaradorligini oshirish orqali ham o’sishi mumkin.
Shunday qilib, Solou modelida ishlab chiqarish funktsiyasi quyidagi shaklga
ega:
Y  F ( K , LA)
Bundan tashqari, chiziqli bir hillik xususiyatlarini hisobga olgan holda
(doimiy miqyosda qaytish), uni aniq parametrlarga yozish mumkin (doimiy
samaradorlik bilan mehnat birligiga):
Y
K
 f( )
LA
LA
yoki
y  f (k )
141
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
bu yerda y va k - bu doimiy samaradorlik bilan mos ravishda mehnat
unumdorligi va kapital-mehnat nisbati.
Shundan so‘ng, texnika va texnologiyaning rivojlanishini o‘rganadigan bir
qancha soha mutahassislari, shu jumladan, iqtisodchilar ham ishlab chiqarish
o‘sishining asosi - kerakli joyda, kerakli vaqtda va kerakli iqtisodiyot
tarmoqlariga ilmiy-texnologik yangiliklar kiritish ekanligini ta’kidladilar.
Shunday qilib, raqamli innovatsion iqtisodiyot bilimlarni yuqori darajada
tashkillashtirish asosida yoki bilimlarga asoslangan iqtisodiyot sharoitlarida
amalga oshiradi. Undan so‘ng paydo bo‘ladigan raqamli iqtisodiyot esa ishlab
chiqarishning yangi faktori – informatsiyani ajratib olish va uni keng miqyosda
ishlatish bilan bog’liq bo‘ladi. Zamonaviy bilimlar va informatsiyadan
foydalanish asosida uyshtiriladigan ijtimoiy ishlab chiqarishning mahsuloti
sifatida yangiliklar kiritish yoki raqamli innovatsiyalar vujudga kelsa, ularning
ishlab chiqarilishi, taqsimlanishi, almashinuvi va iste’moli raqamli innovatsion
iqtisodiyot borligidan darak beradi. Ushbu iqtisodiyot an’anaviy iqtisodiyotning
barcha sektorlarini isloh qilish va rivojlantirish uchun tom ma’nodagi
imkoniyatlar yaratib beradi. Shu jumladan, bu holat depressiv, stagnant va
rivojlanib kelayotgan holatlardagi milliy iqtisodiyotlarga ham tegishlidir.
RAQAMLI IQTISODIYOTNING MEHNAT BOZORIDAGI O`RNI
Narmanov.U.A Fanlar akademiyasi
Maqsudov.A.M Toshkent moliya isntituti
Har bir mamlakat uchun makroiqtisodiy barqarorlik, aholi ish ta`minlash va
ishsizlik kamaytirish asosiy vazifalardan hisoblanadi. Shu bilan bir qatorda XXI
asrda raqamli iqtisodiyot
har bir soha va yo`nalishga kirib kelmoqda. Bu
ma`lum ma`noda mehnat bozorining talab va taklifiga o`z ta`sirini ko`rsatadi.
Raqamli inqilob bizning hayotimizni va jamiyatimizni misli ko'rilmagan
tezlik va misli ko'rilmagan miqyosda o'zgartiradi, bu esa ulkan imkoniyatlar va
ulkan qiyinchiliklarni keltirib chiqaradi. Yangi texnologiyalar barqaror
142
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
rivojlanish maqsadlariga erishishga katta hissa qo'shadi, shular qatorda ijobiy
natijalarga erishish imkoniyatlarini yaratib beradi.
Dunyo iqtisodiyotining globallashuvi va texnologik rivojlanish sharoitida
O'zbekistonning iqtisodiy rivojlanishini raqamli iqtisodiyotsiz jadal o'sishini
tasavvur qilish qiyin.
O`zbekistonda ham raqamli iqtisodiyot rivojlantirish bo`yicha
ko`plab
ishlar qilinmoqda. Jumladan, Oʼzbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil
19 fevraldagi "Аxborot texnologiyalari va kommunikatsiyalari sohasini yanada
takomillashtirish chora-tadbirlari toʼgʼrisida"gi Farmoni, 2019 yil 18 mayda
“Raqamli iqtisodiyot va «Elektron hukumat» tizimi infratuzilmalarini yanada
takomillashtirish chora-tadbirlari toʼgʼrisida”gi Qarori mamlakatda raqamli
iqtisodiyotni, zamonaviy axborot texnologiyalarini davlat boshqaruvida tatbiq
etishni rivojlantirish hamda axborot xavfsizligini taʼminlashni
huquqiy
kafolatidir. Ushbu hujjatlar iqtisodiyotning orqada qolgan tarmoqlarini, ularni
amalga
oshirish
darajasi
bo'yicha
texnologiyalari rivojlanish zarurligini,
aniqlaydi,
axborot-kommunikatsiya
raqamlashtirish ta'sirini o'rganish
maqsadlari, ishlab chiqarishga yangi texnologiyalarni joriy etish kerakligi
ko`rsatmoqda.
Raqamli iqtisodiyotning fan sifatida rivolanishida xorijiy olimlarning ilmiy
ishlari (E. Brignolfsson, R. Bucht, M. Kastells, T. Mesenburg, N. Negroponte,
M. Skilton, R. Stou, D. Tapskot, R. Xiks va boshqalar), rus tadqiqotchilar (I.P.
Boyko, S.Yu.Glazyev, A.V. Zubareva, M.L. Kalujskiy, V.L. Makarov, R.V.
Meshcheryakova, D.E. Namiota, A.A. Petrova, S.A. Plugotarenko, E.B.
Starodubtseva, E.V. Ustyujanina, A.A. Engovatova, T.N. Yudina va boshqalar),
yurtimiz olimlari Q.X.Abdurahmonov, T.F. Bekmurodov, А.N. Аripov, S.S.
Gʼulomov,
B.Yu.
Xodiev,
R.X.Аlimov,
B.А.Begalov,
А.А.Musaliev,
А.Аbdugʼaffarov, А.Аbduvaxidov, D.M.Rasulev, O.T.Kenjaboev, Q.Аlimov,
R.А.Dadabaeva va boshqalar o`z hissalarini qo`shishdi hamda raqamli
iqtisodiyot muammolarini o'rganish va axborot bazasini shakllantirishda muhim
rol o'ynaydi.
143
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Yangi texnologiyalar, ayniqsa, sun'iy intellekt, muqarrar ravishda mehnat
bozorida sezilarli o'zgarishlar bilan bog'liq, jumladan, ayrim sohalarda ish
o'rinlarini qisqartirish va ommaviy miqyosda boshqalarga yangi imkoniyatlar
yaratishga olib keladi. Bunda yollanma ishchilarning strukturaviy ishsizligi
paydo bo`ladi. Bunda ma`lum vaqt oralig`ida yollanma ishchilar yangi kasb
tayyorgarligi uchun bilim va ko`nikmalarini oshiradi. Raqamli iqtisodiyotni
rivojlanishi ish kuchini ko`p talab qiladigan mehnat turlarini mehnat bozorida
chiqarib tashlaydi va yangi mehnat(ish) turlarini paydo qiladi. Raqamli iqtisod
turli xil yangi bilim va ko'nikmalarni, asosan, yangi ijtimoiy himoya choralarini
va sifat jihatidan yangi ish va dam olish o'rtasidagi munosabatlar shakllantiradi.
Innovatsion taʼlim tizimi kadrlar sifatiga, innovatsion iqtisodiyot esa raqamli
iqtisodiyot kabi ishsizlikka taʼsir koʼrsatadi. Eng avvalo raqamli iqtisodiyot
ta'limni rivojlantirish uchun nafaqat ta'lim jarayoniga, balki ushbu jarayonni
tashkil etish usullarini o'rganishga, shuningdek, hayot davomida ta'lim
xizmatlaridan universal foydalanishni ta'minlashga qaratilgan katta vositachidir.
Raqamli texnologiyalarning ijtimoiy-iqtisodiy salohiyatini to'liq ochib berish,
istalmagan oqibatlardan qochish uchun imkon qadar tezroq xalqaro hamkorlikni
mustahkamlash kerak.
O'zbekiston iqtisodiyotni raqamlashtirishning dastlabki bosqichidadir. Samarali
o'tish nafaqat infratuzilma va umuman davlatning tayyorgarligini, balki raqamli
iqtisodiyot va davlatning axborot xavfsizligini ta'minlash uchun ishonchli zamin
yaratishni talab qiladi.
Xitoy raqamli iqtisodiyotning YaIMdagi ulushi 30%ni, Buyuk Britaniya
YaIMdagi ulushi 12,5 %ni, O`zbekistonni esa YaIMdagi ulushi 1%ni ham
tashkil qilmayapti. Chunki O`zbekistonda mehnat bozorida hali ham eski
mehnat turlari hali saqlanib kelinmoqda.
Axborot kommunikasiya rivojlantirish ko`rsatkichi bo`yicha 170 ta davlatlar
orasida 103 o`rinni turubmiz. O'zbekistonda raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish
muammolari
rivojlanayotgan
mamlakatlar
duch
keladigan
umumiy
muammolarga o'xshashdir.
144
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Raqamli iqtisodiyotni mehnat bozorida kirib kelishida quyidagilar muammolar
mavjud, bular.
- Asosiy muammolardan biri telekommunikatsiya infratuzilmasi va
kommunikatsiyasining pastligi. AKTga investitsiyalarning kamligi (2017 yildagi
umumiy
investitsiyalarning
2,8%)
tufayli
respublikada
bazaviy
aloqa
stantsiyalarining zichligi juda pastligicha qolmoqda (1600 aholiga 1 ta baza
stantsiyasi). Bundan farqli o'laroq, Qozog'istondagi bunday minora 643,
Rossiyada esa 235 aholiga AKT ehtiyojlarini qondiradi. Bu esa internet va uyali
aloqa xizmatlari raqamli iqtisodiy o'sishni sekinlashtirishi va raqamli tafovutni
kengayishiga olib keladi. MDH davlatlari bilan taqqoslaganda, 2019 yilda
O'zbekistonda internetning o'rtacha tezligi (mobil va qo'zg'almas keng polosali)
taxminan ikki baravar past.
- Raqamli ko'nikmalarning etishmasligi raqamli transformatsiyaga jiddiy
to'siq bo'lishi mumkin.Bu kadrlar muammosi bilan bog`liq jarayondir.
-Internetning haddan tashqari qimmatligi, internet tarmog'ining yetarli
darajada
ta'minlanmaganligi
va
internetning
monopollashtirilgan telekommunikatsiya
past
sanoatining
o'tkazish
qobiliyati
natijasidir.Bu yerda
internet xizmatlari bo`yicha xorijiy kompaniyalarni jalb etilishi lozim.
Raqamli texnologiyalar keng tarqalgan takomillashtirish vositasi bo'lishi
kerak hamda jamiyatning barcha sohalarida:
- ijtimoiy muammolarni hal qilish;
- davlat, biznes va aholi o'rtasidagi aloqalarni soddalashtirish;
- mehnat faolligini oshirish,
- kasbiy vakolatlarni kengaytirish;
- yangi iste'mol tovarlarini yaratish va boshqalar.
Raqamli iqtisodiyot rivojlanishining asosiy omili, shubhasiz, to'plangan inson
kapitalining tashuvchisi bo'lgan, kelgusida rivojlanish va takomillashtirishga
tayyor bo'lgan yuqori ma'lumotli odamlar bo'lib qolmoqda.
O`zbekistonda raqamli iqtisodiyot rivojlantirish va mehnat bozorida texnika
taraqqiyoti, yangi texnologiyalar joriy etilish orqali ish o`rinlari yaratilish
145
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
oqibatida zamon talablariga javob beradigan bo`lajak kadrlarning etishtirishimiz
lozim.
Buning uchun Janubiy Koreya elektron ta`lim tizimi asosida O`zbekistonda ham
elektron milliy tizimi yaratish, bu tizim orqali esa
maktabgacha ta`lim
muassalarida, xalq ta`lim muassalarida, akademik litseylarda va oliy ta`lim
muassalarida o`z qamroviga olish kerak.
O`zbekistonda raqamli iqtisodiyotning rivojlantirish natijasida yasharin
iqtisodiyotni kamayishiga, mehnat bozorida yangi kasb turlarini paydo
bo`lishiga hamda soliq tushumlari oshishiga o`z hissasini qo`shadi
Foydalanilgan adabiyotlar ro`yxati:
1.
O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 7 fevraldagi “20172021 yillarda O‘zbekiston Respublikasini rivojlantirishning beshta ustuvor
yo‘nalishi bo‘yicha Harakatlar strategiyasi to‘g‘risida”gi PF-4947-sonli
Farmoni.
2.
O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 19 fevraldagi “Axborot
texnologiyalari va kommunikasiyalari sohasini yanada takomillashtirish choratadbirlari to‘g‘risida”gi Farmoni.
3.
Головенчик, Г.Г. Цифровая глобализация как новый этап
развитиямировой экономики / Г.Г. Головенчик // Стратегические
направления социально-экономического и финансового обеспечения
развития национальной экономики : материалы II Междунар. науч.-практ.
конф., Минск, 27–28 сентября 2018 г. / редкол. : В.В. Пузиков [и др.]. –
Минск : Право и экономика, 2018. – С. 194–195.
4.
Цифровая экономика: монография / Арчакова С.Ю., Свиридова С.В.,
Сироткина Н.В., Шкарупета Е.В. и др.; / под ред. проф. Н.В. Сироткиной.
М.: Научная книга, 2019. 424 с. (26,5 п.л./ доля автора 6,25 п.л.).
5.
Q.X.Abdurahmonov Raqamli iqtisodiyot: Janubiy Koreya tajribasi va
undan O‘zbekistonda foydalanish istiqbollari.”Biznes-ekspert” jurnali. Номер:
№4(124)-2018.
6.
Потехина И.П. Системный экономический рост: воздействие
.информационно-коммуникационного фактора // Психология и экономика.
2012. Том 2.
7.
Dahlman C., Mealy S., Wermelinger M. (2016) Harnessing the Digital
Economy for Developing Countries. Paris: OECD. Available at:
146
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
http://www.oecd-ilibrary.org/docserver/download/4adffb24-en.pdf (accessed 1
June 2018).
RAQAMLI IQTISODIYOT: MUAMMOLAR VA YECHIMLAR.
Muminova Maxbuba, Nurullaeva Shaxnoza
TDIU “Ekonometrika” kafedrasi katta o’qituvchilari
Abduqayumov Abdumalik Nizomjonovich
TDIU 3-kurs talabasi
Hammamizga ma’lumki, hozirgi davrda raqamli iqtisodiyot va u bilan
bog’liq bo’lgan bir qancha samarador texnologiyalar hayotimizga shiddat bilan
kirib kelmoqda. Xuddi shuning uchun ham davlat va jamiyat taraqqiyotini
yanada jadallashtirish maqsadida respublikamiz rahbariyati bir qancha muhim
qarorlarni qabul qildi. Masalan, O’zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat
Mirziyoyev 2018-yil 28-dekabrdagi 2019-yil uchun eng muhim ustuvor
vazifalar haqidagi Oliy Majlisga Murojaatnomasida ham mamlakatimizda
raqamli
iqtisodning
rivojlanishi
bo’yicha
quyidagilarni
aytib
o’tdi:
“Iqtisodiyotning barcha sohalarini raqamli texnologiyalar asosida yangilanishini
ko’zda
tutadigan
“Raqamli
iqtisodiyot
milliy
kontseptsiyasi”ni
ishlab
chiqishimiz kerak. Shu asosda “Raqamli O‟zbekiston-2030” dasturini hayotga
tadbiq etishimiz zarur. Raqamli iqtisodiyot yalpi ichki mahsulotni kamida 30
foizga o’stirish, korruptsiyani keskin kamaytirish imkonini beradi. Nufuzli
xalqaro tashkilotlar o‟tkazgan tahlillar ham buni tasdiqlamoqda. Shuning uchun
Hukumatga ikki oy muddatda raqamli iqtisodiyotga o’tish bo’yicha “yo’l
xaritasi”ni ishlab chiqish topshiriladi. Bu borada axborot xavfsizligini
ta’minlashga alohida e’tibor qaratish zarur”26. Shuning uchun ham uni qanday
rivojlantirish masalalari jamiyat va xalq oldida ko’ndalang bo’lib turibdi. Ushbu
maqolada O’zbekiston Respublikasida raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish
strategiyasining ba’zi bir yo’nalishlari mualliflar nuqtai-nazaridan muhokama
qilinadi.
26
O’zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018-yil 28-dekabrdagi 2019-yil uchun eng muhim
ustuvor vazifalar haqidagi Oliy Majlisga Murojaatnomasi.
147
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Avvalo shuni aytish kerakki, raqamli iqtisodiyot o’zaro bog’liq bo’lgan
ishlab chiqarish va boshqaruv jarayonlarining zanjiridan iborat bo’lib, uning
ajralmas elementi zanjirlararo (insonlararo, mashinalararo, bulutlar orqali, data
markazlararo) raqamli texnologiyalar yordamida amalga oshiriladigan ma’lumot
almashinishdir. Raqamli iqtisodiyotda raqamli ko’rinishdagi ma’lumotlar barcha
ijtimoiy-iqtisodiy sohalardagi ishlab chiqarishning asosiy elementi hisoblanadi
va bunday iqtisodiyot tizimiga bosqichma-bosqich o’tish mamlakatimizning
global miqyosdagi raqobatbardoshliligi oshirib, fuqarolarning hayot sifatini
yanada oshiradi, yangi ish joylarini yaratadi, jadal iqtisodiy o’sishga imkon
yaratadi va milliy mustaqillikni ham ta’minlab beradi. Ushbu raqamli
iqtisodiyotni rivojlantirish dasturi quyidagi maqsadlarini amalga oshirish uchun
xizmat qilishi kerak :
 O’zbekiston Respublikasida raqamli iqtisodiyotning ekotizimini yaratish;
 Mamlakat raqamli iqtisodiyot tizimining institutlari va infratuzilmasini
yaratish;
 Respublikaning barcha tarmoqlarini qamrab oluvchi information jamiyat
tashkil qilish uchun kerakli bo’lgan barcha chora-tadbirlarni amalgaoshirish;
 Global
miqyosda
va
global
bozorlarga
respublikamizning
raqobatbardoshliligini oshirish.
Endi global information tizimda mavjud bo’lgan ochiq ma’lumotlar va
adabiyotlardan foydalangan xolda bir qancha rivojlangan mamlakatlar misolida
raqamli iqtisodiyot infratuzilmasini shakllantirishning asosiy ko‟rsatgichlari va
uning o’ziga xos-xususiyatlari bilan tanishib chiqamiz:
Raqamli elektron biznes sohasidagi kompaniyalarning kapitalizatsiyasi
foydalanuvchilar soniga va ular sonining ko’payishiga bog’liq bo’lib qoladi . Bu
esa kompaniyalarga sotuvdan katta miqdordagi daromad olinishiga sabab
bo’ladi. Masalan, YouTube bir kunda 120 million so’rov oladi, Facebookda esa
2,5
milliarddan
ko’p
ishtirokchilar
mavjud.
Xuddi
shu
juda
katta
foydalanuvchilar guruhini qamrab olish nafaqat kapitalizatsiyani ko’paytiradi,
balki reklamada ham katta miqdordagi mablag’ ishlab olishga sabab bo’ladi.
148
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Masalan, 2015 yilda Facebook reklamaning o’zidan 26,9 milliard dollardan
ortiq mablag’ ishlab oldi. 2016 yil natijalari bo’yicha Facebookning yillik
daromadi 27,6 milliard dollarni tashkil qilib, sof foyda 10,2 milliard dollarni
tashkil etgan . Shunday qilib, raqamli iqtisodiyot – yangi iqtisodiy muhit bo’lib,
u biznes uchun yangi va juda katta imkoniyatlar yaratib beradi.
Raqamli iqtisodiyot sharoitlarida raqobat kurashining tuzilishi va xarakteri
ham butkul o’zgarib ketadi. Aniq va ravshan qilib ta’kidlash mumkinki, raqamli
iqtisodiyot va elektron tijoratning yangi texnologiyalari ta’sirida biznesmodellar ham o’zgarib ketadi. Masalan, yo’lovchilar tashish bozoridagi
agregator-kompaniyalar
kompaniyalaring
ish
(GettTaxi,
faoliyatiga
Yandex.Taxi
ko’pgina
kabilar)
o’zgarishlar
transport
kiritib,
ularni
iste’molchilarga ancha yaqinlashtirishga erishdilar. Oziq-ovqat yetkazib berish
kompaniyalari ham sotuvchilarni iste’molchilarga yaqinlashtirib berdilar va
raqobatli bozorda katta muvaffaqiyatlarga erishdilar. Bularning natijasida
an’anaviy offlayn kompaniyalar o’z bizneslarini transformatsiya qilishga
yohudon-laynga o’tishga majbur bo’ladilar. Bu holat esa tadbirkorlarga
internetda o’z bizneslarini tashkil qilishga undaydi.
 Raqamli iqtisodiyot tezkor biznes-analitika tahlili asosida biznes uchun
yangi g’oyalar qidirish hamda mijozlar bilan teskari aloqani amalga oshirish
imkoniyatini yaratib berdi. Bu esa potentsial mijozlarning innovatsion
kutishlariga nisbatan reaktiv ravishda ta’sir qilish imkonini yaratdi. Bunday
ishlar natijasida Google Analitics va Яндекс. Метрика kabi bepul servislar
hosil bo’ldi.
 Raqamli iqtisodiyot innovatsiyalarning hayotiy sikli ancha kamayishi
bilan ham tavsiflanadi. Bu esa ko’plab yangi smartfonlar modellarining,
kompyuterlarning,
mobil
ilovalarning,
kompyuter
o’yinlarining
yangi
versiyalarining tezkorlik bilan paydo bo’lishiga turtki bo’ladi. Bir qancha
olimlar va mutaxassislarning fikrlaricha, transportda ham yangi innovatsion
transport tizimlari paydo bo’lishi kutilmoqda. Masalan, magnit-levitatsion
vositalar, vakuumli transport vositalari, Hyperloop tizimlar va boshqalar
149
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
bularga yaqqol misolbo’lishi mumkin.
 Kollektiv bilimlardan foydalangan holda innovatsion g’oyalarni
generatsiya qilish (mass collaboration, kraudsorsing), mahsulot va xizmatlar
ishlab chiqarish, yangi innovatsion loyihalarni moliyalashtirish (kraudfunding).
 Moddiy boyliklarni birgalikda iste’mol qilish imkoniyatlari (Sharing
Economy) jamiyatning ko’pchilik a’zolarida moddiy boyliklarga egalik qilishga
bo’lgan munosabatni o’zgartirib yubordi. Masalan, rivojlangan mamlakatlardagi
ko’pchilik yoshlar o’zlari uchun xususiy mulk sotib olish va unga egalik qilishga
katta qiziqish bildirmayaptilar. Chunki ular uchun ko’proq hayotiy erkinlik,
ma’naviy
xatti-harakatlar
erkinligi
va
hissiyotlarga
berilish,
dunyo
mamlakatlariga sayohatlar, ekologik turizm tadbirlari ko’proq ahamiyatga ega
bo’libqoldi.
 Iste’molchilarda mahsulot yoki xizmat haqida fikr hosil qilishda
ijtimoiy tarmoqlarning ahamiyati tobora oshib borishi. Chunki hozirgi kunlarda
ijtimoiy tarmoqlarda ishlash va muloqot qilish barcha yoshlar hayotining
ajralmas qismi bo’lib qolgani hech kimga siremas.
 Intellektual
mulkka
egalikning
yangi
litsenziya
turlari
(xalq
litsenziyalari - Public Lisence) paydo bo’lishi. Bunda yaratilgan mahsulot yoki
xizmatga ko’pchilikning egalik qilish qoidasi amal qiladi. Masalan, xalq
tomonidan intellektual mulkka egalik qilishga imkon beradigan Creative
Common (CC) turidagi litsenziyalar, ochiq dasturiy ta’minot uchun jamoaviy
litsenziyani ko’zda tutadigan General Public License (GPL,GNU);
 Biznes-modellarning transformatsiyasi. Raqamli iqtisodiyot yangi
biznes- modellarda namoyon bo’ladi va bu bozorning boshqa ishtirokchilarda
o‟ziga hos bo‟lgan zanjirli reaktsiya hosil qiladi. Bular ichida eng ommaboplari
–
kastomlashtirilgan
personallashtirilgan
mahsulot
xizmatlar
va
olish
xizmatlarga
istagi,
bo’lgan
kompaniyaning
intilish,
rivojlanish
strategiyasiga elektron tijorat vositalarini jalb qilsh hamda Freemium-model,
Tree-to-play, Print-on-demand, Full-Crowdsoursing, Donation kabi raqamli
biznes arxitekturalaridan foydalanishdir. Ishlab chiqaruvchi firmalarning
150
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
internet orqali bevosita sotuvlarni tashkil qilishi, elektron vitrinalardan
foydalanish, tarmoq va tarmoqlararo virtual birjalarni tashkil qilish, omborlarsiz
ishlash imkoniyati (drop shopping) va zahiralarni talabga binoan qondirish (ondemand).27
Hozirgi paytda jahondagi bir qancha rivojlangan mamlakatlar (AQSH,
Xitoy, Yaponiya, Evropa Ittifoqi mamlakatlari, Rossiya va boshqalar), jahon
iqtisodiyotida ro’yberishi boshlangan o’zgarishlarni hisobga olgan holda,
iqtisodiyotning ko’pchilik tarmoqlarini raqamlashtirish bo’yicha jadal harakatni
boshlamoqdalar. Lekin, bu ma’lumotlarni nazarda tutgan holda shuni qayd
etishga majburmizki, birorta, jumladan, yetakchi mamlakatlarda ham raqamli
iqtisodiyot o’zi nima ekanligi va u kelajakda qanday oqibatlarga olib kelishi
mumkinligi haqida to’laqonli falsafiy tushunish yo’q. Ko’rinib turibdiki, raqamli
iqtisodiyot
deganda,
ko’plab
mamlakatlar
iqtisodiy
munosabatlar
va
boshqaruvning yangi shakllarni emas, balki, iste’molchilar bilan aloqa qilish va
to’lovlarning yangi elektron raqamli shakllarini tushunadi, xolos. Aftidan,
ko’pchilik mamlakatlar raqamli iqtisodiyotni ongli ravishda tashkil etmaydilar,
balki
mavjud
iqtisodiy
munosabatlarni
raqamlashtirish
jarayoni
bilan
shug’ullanadi, xolos. Iqtisodiyotni raqamlashtirish jarayonining ba’zi yetakchi
mamlakatlari esa qarama-qarshi yondashuvlar tanlab olishgan. Masalan, AQSH
bozor yo’nalishini, Xitoy esa rejali iqtisodiyotni tanlab olgan. Qolgan
mamlakatlar ma’lum bir oraliq variantlarga rioya qilishadi. Shuni alohida aytib
o’tish kerakki, xuddi Xitoy kabi, AQSH dasturi nuqtai-nazaridan ham
iqtisodiyotni raqamlashtirish jarayonida biz globallashuvning yangi bosqichini
ko’ramiz. Dunyodagi eng kuchli ikkita iqtisodiyot sifatida AQSH va Xitoy
uchun globallashuv foydali, chunki iqtisodiy jihatdan kuchliroq bo’lgan o’yinchi
doimo o’z ustunligini namoyish etish imkoniyatiga ega bo’ladi. Agar bu
27
Аюпов Р.Х., Балтабаева Г.Р. Ракамли валюталар бозори: инновациялар ва ривожланиш истикболлари.
–Т: “Фан ва технология” nashriyoti, 2018, 172 бет.
151
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
sohadagi AQSH ning ko’rib chiqadigan bo’lsak, raqamli iqtisodiyotni tashkil
qilish jarayonini to’rt asosiy blokka ajratish mumkinligi ma’lum bo’libqoladi:
1. Raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish uchun kerakli bo’lgan shart-
sharoitlarini yaratish (ya’ni, tegishli normativ-huquqiy baza tashkilqilish);
2. Raqamli transformatsiya qilinishga eng tayyor bo’lgan iqtisodiyot
sub’ektlarida raqamli iqtisodiyot platformalarining vujudga kelishi va global
miqyosda ishgatushushi;
3. Raqamli iqtisodiyot platformalarning o’zaro raqobat kurashi va ularning
asta- sekinlik bilan integratsiyalashuvi amalgaoshishi;
4. Raqamli iqtisodiyot sohasidagi eng perspektiv yechimlarni butun
iqtisodiyotga joriyqilish.
Biz ham mamlakatimizda raqamli iqtisodiyotni rivojlantirishning AQSH
va Xitoy mamlakatlarida sinovdan o’tgan xuddi shunday strategiyasini
tanlaganimiz maqsadga muvofiq bo’lar edi.
Quyida yuqoridagi muammolarga xulosa va takliflar berib o’tiladi:
Raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish O’zbekiston Respublikasi uchun ham
uning dunyo miqyosidagi raqobatbardoshligini belgilab beradigan strategik
ahamiyatga molik masalalardan biri hisoblanadi. Bu esa davlatimizga raqamli
iqtisodiyotning rivojlanishini uchun shart-sharoitlar yaratish, uni engkerakli
sohalarga yo’naltirish va bu jarayonni imkoniyat darajasida rag’batlantirish
zarurligi demakdir. Milliy iqtisodiyotimizning yana bir muhim ajralib turadigan
jihati shundaki, YaIM asosiy qismi davlat korporatsiyalari (yoki davlat ishtiroki
ulushi katta bo’lgan kompaniyalar) tomonidan yaratiladi. Bunday sharoitlarda
profilli vazirliklar yoki davlat korporatsiyalari rahbarligi ostida industrial
raqamli platformalar yaratish eng oqilona qadam bo’lib hisoblanadi. Bunday
platformalar raqamli iqtisodiyotning tez rivojlanishi va unga mos keluvchi
texnologiyalarning keng tarqalishi uchun zarur infratuzilma bazisini yaratadi.
Fikrimizcha, raqamli iqtisodiyot platformalari tuzishda asosiy e’tiborni quyidagi
yo’nalishlarga qaratish zarur: telekommunikatsiyalar, energetika, transport,
sog’likni saqlash, soliq va soliqqa tortish, dori-darmonlar logistikasi ,
152
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ma’lumotlarni qayta ishlash, turizm, tashqi iqtisodiy faoliyat, ko’chmas mulk
savdosi va ishlab chiqarish. Aynan shu sohalarning rivojlanishi kerakli
infratuzilma va mos texnologik bazis yaratishga imkon beradi.So‟ngra ularni
iqtisodiyotning boshqa sohalarga ko’chirgan holda O’zbekistonda raqamli
iqtisodiyotni maksimal darajada tez shakllantirish mumkin bo’ladi.
Bunday
yondashuv bugungi kunda respublikamiz uchun eng maqsadga muvofiq bo’lib
ko’rinadi, lekin u ham kamchiliklardan xoli emas, albatta. Ammo mos keluvchi
strategiya tanlashda unga asoslanishi lozim bo’lgan raqamli iqtisodiyot
konseptsiyasini shakllantirish uchun taxmin qilingan yo’l risklarini ham, raqamli
iqtisodiyot risklarini ham hisobga olish lozim. Rivojlangan mamlakatlar raqamli
iqtisodiyotining ko’plab dasturlari (AQSH, Avstriya, Avstraliya, Buyuk
Britaniya, Koreya va boshqalar) asosiy e’tiborni “raqamli tibbiyot” va “aqlli
shahar” ijtimoiy yo’nalishlariga qaratgan. Bunday loyihalarni rivojlantirish
yo’nalishi jiddiy iqtisodiy samaraga ega emas, ammo bu tanlov bir qator dalillar
vositasida bir qadar asoslanishi mumkin:
 birinchidan, har qanday keng ko„lamli rivojlanish dasturi g`arb
turidagi ochiq
jamiyatda
omma
tomondan
ma’qullanishi
va
qo’llab-
quvvatlanishi lozim. Shu sababli, raqamli iqtisodiyotning rivojlanishi ijtimoiy
loyihalar belgisi ostida borgani ma’qul;
 ikkinchidan, yirik sanoatlarda raqamli texnologiyalar joriy qilish
ertami- kechmi, o’z-o’zidan iqtisodiy maqsadga muvofiqlik tufayli ro’y beradi.
Ijtimoiy loyihalar esa davlat va xalq tomonidan qo’llab-quvvatlashga
ehtiyojsezadi;
 uchinchidan, ko’pchilik rivojlangan mamlakatlar raqamli iqtisodiyotni
ma’lum bir ko’rinishda amalga oshirishga imkon beradigan sezilarli texnologik
asoslarga keng aholi ommasining bilimli ekanligiga tayanadi. Bizda esa raqamli
iqtisodiyotni yaratish aholining keng qatlamlari uchun tushunarli tarzda amalga
oshirilgani ma’qul;
 to’rtinchidan, raqamli texnologiyalarni sanoatda joriy qilish (masalan,
ishlab chiqarishda buyumlar interneti, 3D-printerlarni ishlab chiqarishga keng
153
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
miqyosda joriy qilish kabilar) ancha tor doiradagi vazifalarni hal qilishi ko’zda
tutilgan. “Raqamli tibbiyot” va “aqlli shahar” ijtimoiy loyihalarini amalga
oshirish esa ko’proq murakkablik va xilma-xillikni talab qiladi va bunday
loyihalar keng xalq ommasi tomonidanqo’llab-quvvatlanadi.
Barcha zamonaviy texnologiyalar uchun, ayniqsa, raqamli boshqaruv
tizimi nuqtai-nazaridan omma uchun shunday ko’rinishdagi «ijtimoiy stresstest» zarurdir. Yuqorida aytib o’tilgan fikrlar va g’oyalar tufayli, ushbu ijtimoiy
yo„nalishlarning ijtimoiy muhit uchun muhimligi tushunarli bo’lgandir. Lekin
ularning raqamli iqtisodiyot respublika dasturida qanday o’ringa ega bo’lishi
lozimligi noaniq bo’lib qolaveradi. Respublikada raqamli iqtisodiyotni
rivojlantirishning ilk pallasida, moddiy, ma’naviy, dasturiy, texnik va ijtimoiy
zahiralar cheklanganligi sababli, sa’yiharakatlarni qaysi yo’nalishga qaratish
zarurligi haqida qaror qabul qilish zarur bo’lishi ehtimoli juda katta, ya’ni,
oldimizda ikki yo’l turibdi: ularning biri texnologiyalarni ijtimoiy moslashtirish
bilan shug’ullanish, ikkinchisi esa mahalliy texnologik asoslarni raqamli
iqtisodiyot vositasida rivojlantirish yo’li. Bizning fikrimizcha esa, raqamli
iqtisodiyot va 4.0 Industriyaning O’zbekistonda korporativ miqyosdagi joriy
qilinish yo’nalishlariga takliflar sifatida quyidagi sohalarni ko’rsatishimiz
mumkin:28
 Professional xizmatlar – on-demand professional services – buxgalter
xizmatlari, dizaynar xizmatlari, maslahatchilar, tarjimonlar vaboshqalar.

On-layn bank xizmatlari (Banking).

Blokcheyn vositasidagi soliq va soliqqa tortish xizmatlari.
 Jamoaviy moliyalashtish – collaborative finance – kraudfonding
(crowd- funding), o’zaro kreditlash (peer-to-peerlending).

Moliya bozori operatsiyalari va elektrontijorat.

Ko’chmas mulk savdosi vatenderlar.
28
Гулямов С.С. Raqamli iqtisodiyotda blokcheyn texnologiyalari. Т.: “IqtisodMoliya” nashriyoti,
2019. 396 bet.
154
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)

Ishki va tashqi xalqaro turizm sohalari.

Korporativ va shaxsiy transport xizmatlari.

Uyda ko’rsatiladigan xizmatlar –( on-demand householdservices).

Uy-joydan birgalikda foydalanish –( peer-to-peeraccommodation).

Transportdan birgalikda foydalanish – (peer-to-peertransportation).

3D-printerlarni barcha sohalarga joriy qilish.

Ta’lim sohasida ommaviy ochiq on-layn xizmatarni (MOOC –
massive open online cources) joriy qilish.
Raqamli iqtisodning yana boshqa bir xizmatlari, shu jumladan, big data,
sun’iy intellekt, mashina vositasida ta’lim berish, kraudsorsing, kraudfunding,
blokcheyn va bulutli texnologiyalar ham kelajak iqtisodiyotida va korporativ
boshqaruvda hal qiluvchi ahamiyat kasb etishini hayotning rivojlanish
tendensiyalari yaqqol ko’rsatib turibdi.
Foydalanilgan adabiyotlar ro’yxati.
1.
2019-yil
O’zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018-yil 28-dekabrdagi
uchun
eng
muhim
ustivor
vazifalar
haqidagi
Oliy
MajlisgaMurojaatnomasi.
2.
Постановление Кабинета Министров «О дополнительных
мерах по дальнейшему развитию и внедрению цифровой экономики в
Республике Узбекистан от 31 августа 2018года.
3.
Гулямов С.С.Raqamli iqtisodiyotda blokcheyn texnologiyalari. Т.:
“Iqtisod Moliya” nashriyoti, 2019. 396bet.
4.
Аюпов Р.Х., Балтабаева Г.Р. Ракамли валюталар бозори:
инновациялар ва ривожланиш истикболлари. –Т: “Фан ва технология”
nashriyoti, 2018, 172 бет.
5.
ЛапидусЛ.В. Цифровая экономика: управление электронным
бизнесом и электронной коммерцией. –М.: ИНФРА-М, 2017. -281с.
6.
https://ru.wikipedia.org/wiki/- Vikipediadagisahifa.
155
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ – МАМЛАКАТ ИЖТИМОИЙИҚТИСОДИЙ РИВОЖЛАНИШИНИ ЖАДАЛЛАШТИРИШНИНГ
АСОСИЙ ОМИЛИДИР
Шамсиева Ф. М. –ТДИУ, “Эконометрика”
кафедраси ассистенти
Мақсади ахборот ресурслари
ва
технологияларини,
ахборот
тизимларини қўллашдан иборат бўлган рақамлаштириш мамлакатни
ижтимоий-иқтисодий ривожланишини жадаллаштириш, давлат бошқарув
тизимининг самарадорлигини оширишнинг асосий омилларидан биридир.
Шунинг учун ҳам Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат
Мирзиёевнинг
28
декабр
2018
йилдаги
Олий
Мажлисга
Мурожаатномасида таъкидлаганидек: “... иқтисодиёт ривожига жиддий
туртки
берадиган,
иқтисодиётнинг
барча
соҳаларини
рақамли
технологиялар асосида янгилашни назарда тутадиган Рақамли иқтисодиёт
миллий концепциясини ишлаб чиқишимиз керак. Шу асосда “Рақамли
Ўзбекистон – 2030” дастурини ҳаётга тадбиқ этишимиз зарур.
Рақамли иқтисодиёт ялпи ички маҳсулотни камида 30 фоизга
ўстириш, коррупцияни кескин камайиш имконини беради. Нуфузли
халқаро ташкилотлар ўтказган таҳлиллар ҳам буни тасдиқламоқда...”29
Рақамлаштиришнинг
асосий
объекти
ҳисобланган
ахборотни
таркиби, тузилиши ва сифати, шунингдек, ахборот хизматларидан
фойдаланиш имкониятларини кенглиги кўп жиҳатдан иқтисодий ўсиш ва
ижтимоий тараққиётнинг тезлигини белгилайдилар, ахборот бирлигини ва
мамлакатда ахборот жамиятининг шаклланишини таъминлаган ҳолда
мамлакатимизни
имконият
жаҳон
яратади
ахборот
ва
тизимига
миллий
интеграциялашуви
товарларимизнинг
учун
халқаро
рақобатбардошлигини оширади.
Рақамли иқтисодиётнинг ривожини жадаллаштириш кўп жиҳатдан
бу жараёнга тизимли ёндошувни, яъни дастурлаш ва лойиҳалаштиришнинг
асосий тамойилларига риоя этилишини тақозо этади. Таъкидлаб ўтишимиз
29
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг “Олий Мажлисга Мурожаатнома”си,
2018 йил, 28 декабр, Куч адолатда № 52-53 (722), 2-бет.
156
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
керакки, тизимли ёндошувнинг асосий тамойилларига кўра ҳар бир лойиҳа
(масала, рақамлаштириш объекти) бир бутун тизим сифатида қаралиши
лозим. Бу тизим ўзига нисбатан ташқари бўлган механизмлар билан ўзаро
муносабатда бўлиши шарт.
Шунинг билан бирга рақамли иқтисодиётга ўтиш жараёнларини,
энг аввало, иқтисодиётнинг аҳоли турмуш сифатини ва инсон капиталини
интеллектуал асосини яратувчи, миллатнинг маънавий ва жисмоний
саломатлигини ошишини таъминловчи тармоқлари ва соҳаларида амалга
ошириш лозим.
Ўзбекистон
жараёнларини
Президентининг
Республикасида
рақамли
жадаллаштиришда
2018
йил
21
иқтисодиётга
Ўзбекистон
ноябрдаги
ўтиш
Республикаси
“Рақамли
иқтисодиётни
ривожлантириш мақсадида рақамли инфратузилмани янада модернизация
қилиш
чора-тадбирлари
тўғрисида”ги
ПҚ-4022-сон
қарори
муҳим
аҳамиятга эга бўлди. Унга кўра “Электрон ҳукумат” ва рақамли
иқтисодиёт тизимини ривожлантириш доирасида идоралараро ва идоравий
ахборот тизимлари, маълумотлар базалари, дастурий маҳсулотларни
яратиш ва жорий этиш бўйича қарорлар буюртмачини мажбурий тарзда
белгилаш, шунингдек, ахборот тизимлари ва маълумотлар базаларини
яратиш
ҳамда
кейинчалик
қўллаб-қувватлашда
молиялаштириш
манбаларини аниқ кўрсатган ҳолда қабул қилинади.
“Электрон ҳукумат” ва рақамли иқтисодиёт тизими доирасидаги
лойиҳаларни амалга ошириш:
- давлат бошқарувида ахборот тизимларини жорий этиш, ушбу
соҳада ягона давлат сиёсатини ишлаб чиқиш ва амалга ошириш ҳамда
давлат органлари ва ташкилотлари фаолиятини мувофиқлаштириш
қисмида – Агентлик;
-
давлат
органлари
ва
бошқа
ташкилотларнинг
электрон
ҳамкорлигини таъминлаш учун идоравий ва идоралараро маълумотлар
узатиш тармоқларини ривожлантириш ҳамда фаолият юритиш қисмида –
157
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ўзбекистон
Республикаси
Ахборот
технологиялари
ва
коммуникацияларини ривожлантириш вазирлиги;
- давлат органлари ва бошқа ташкилотларда ахборот тизимларини
назорат
қилиш
ва
такомиллаштириш
ахборот
ҳавфсизлигини
қисмида
–
таъминлаш
Ўзбекистон
тизимини
Республикаси
Ахборотлаштириш ва телекоммуникациялар соҳасида назорат бўйича
давлат инспекцияси;
- идоравий ахборот тизимлари ва ахборот ресурсларининг узлуксиз
ишлашини таъминлаш, электрон давлат хизматлари кўрсатиш тизимини
ривожлантириш қисмида – вазирликлар, идоралар ва бошқа ташкилотлар
томонидан таъминланади.
Ҳаракатлар
стратегиясида
“Электрон ҳукумат”
тизимини
такомиллаштириш, давлат хизматлари кўрсатишнинг самараси, сифатини
юксалтириш ва бу хизматдан аҳоли ҳамда тадбиркорлик субъектлари
томонидан фойдаланиш имкониятини ошириш белгиланган. Шу билан
бирга, рақамли иқтисодиётга ўтишга тўсқинлик қилаётган айрим муаммо
ва камчиликлар сақланиб қолмоқда. Хусусан, давлат ахборот тизимларини
ривожлантиришнинг ягона принциплари ишлаб чиқилмагани, ушбу
соҳадаги тадбирлар ўзаро ва бошқа ахборот тизимлари билан узвий
боғланмагани
ҳолда
амалга
оширилаётгани,
ўз
навбатида,
давлат
хизматларини кўрсатиш ва идоралараро электрон ҳамкорлик қилишда
замонавий
ахборот-коммуникация
технологияларини
кенг
қўллашга
Республикаси
давлат
салбий таъсир кўрсатмоқда.
Президентимизнинг
“Ўзбекистон
бошқарувига рақамли иқтисодиёт, электрон ҳукумат ҳамда ахборот
тизимларини жорий этиш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги
фармонига мувофиқ, 2019 йилнинг 1 апрелига қадар амалга оширилаётган
лойиҳаларнинг танқидий кўриб чиқилишини ҳамда республикада рақамли
иқтисодиётни ривожлантириш мақсад ва вазифаларига мос келадиган
лойиҳаларнинг давом эттирилишини таъминлаш белгилаб берилди.
158
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Бундан ташқари, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018
йил 19 февралдаги
"Ахборот технологиялари ва коммуникациялари
соҳасини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида"ги фармони
ижросини таъминлаш, шунингдек, мамлакатда рақамли иқтисодиётни,
замонавий ахборот технологияларини давлат бошқарувида татбиқ этишни
ривожлантириш ҳамда ахборот хавфсизлигини таъминлашни кўзда
тутувчи ҳужжат – Вазирлар Маҳкамаси қарори лойиҳаси Ўзбекистон
Республикаси норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар лойиҳалари муҳокамаси
порталида эълон қилинди.
Шу билан бирга, 2030 йилга қадар “Рақамли Ўзбекистон”
концепциясини ишлаб чиқиш юзасидан ҳам чора-тадбирларни амалга
ошириш
белгиланган.
Давлат
бошқаруви
тизимини
янада
такомиллаштириш, рақамли иқтисодиётни жорий этиш ва ривожлантириш
учун шарт-шароитлар яратиш, инвестиция муҳитини яхшилаш, шунингдек,
2017–2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг
бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясини амалга
ошириш мақсадида 2018 йил 3 июлда Ўзбекистон Республикаси
Президентининг “Ўзбекистон Республикасида рақамли иқтисодиётни
ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори қабул қилинди.
Қарорга кўра, рақамли иқтисодиётни ривожлантиришнинг галдаги
муҳим вазифалари сифатида –инвестицион ва тадбиркорлик фаолиятининг
турли
шаклларини
диверсификация
қилиш
учун
криптоактивлар
айланмаси соҳасида турли фаолиятларни, жумладан, майнинг (турли
криптовалюталарда янги бирликлар ва комиссион йиғимлар форматида
мукофот олиш имкониятини берувчи янги блоклар яратиш ва тақсимловчи
платформани қўллаб-қувватлаш бўйича фаолият), смарт контрактлар
(рақамли транзакцияларни автоматик тартибда амалга ошириш бўйича
ҳуқуқ ва мажбуриятлар битилган электрон шартнома), консалтинг,
эмиссия, айирбошлаш, сақлаш, тарқатиш, бошқариш, суғурталаш, краудфандинг
(жамоавий
молиялаштириш),
шунингдек,
“блокчейн”
159
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
технологияларини жорий этиш ва ривожлантириш; малакали кадрларни
тайёрлаш; криптовалюталар ва хорижий ташкилотлар билан ҳамкорликни
йўлга қўйиш; бу борада ҳуқуқий базани яратиш кабилар назарда тутилган.
“Электрон ҳукумат” тизими рақамли иқтисодиётнинг ажралмас
таркибий қисми ҳисобланади. Шу боис, Президент фармонида электрон
ҳукуматнинг давлат, аҳоли ва бизнеснинг самарали ҳамкорлигини,
шунингдек, жаҳоннинг рақамли маконига интеграциялашувини таъминлаш
бўйича ягона миллий тизим сифатидаги мақсадли аҳамиятини белгилаш
кўзда тутилган. Лойиҳалар бўйича ягона миллий дистрибьюторни ташкил
этиш орқали яхлит жараён (ишлаб чиқиш, лойиҳалаштириш, келишиш,
товарлар,
ишлар,
хизматлар
харид
қилиш,
шунингдек,
уларни
фойдаланишга топширишнинг ягона тизими) барпо этилади. Натижада
мамлакатимизда давлат хизматлари кўрсатиш тизими изчиллик билан
такомиллашиб
боради,
инвестиция
иқлими
ва
ишчанлик
муҳити
яхшиланади.
KICHIK BIZNES VA XUSUSIY TADBIRKORLIKNI
RIVOJLANTIRISHDA BANK MOLIYA TIZIMINING ROLI
Tohirov Jahongir, Muhammadiyev Dilmurod
Toshkent Davlat Iqtisodiyot Universiteti Magistrantlari
Bozor munosabatlari sharoitida iqtisodiyotni rivojlantirishning asosiy
omillaridan biri kichik biznes va tadbirkorlik faoliyatini rivojlantirishdir.
Tadbirkorlik shaxsiy daromad, foyda olishga qaratilgan fuqarolarning mustaqil
faoliyati. Bu faoliyat o’z nomidan, o’z mulkiy ma’suliyati va yuridik shaxsning
yuridik mas’uliyati evaziga amalga oshiriladi. Tadbirkor qonun tomonidan
ta’qiqlanmagan barcha xo’jalik faoliyati, shu jumladan, vositachilik, sotish, sotib
olish, maslahat berish, qimmatbaho qog’ozlar bilan ish olib borish bilan
shug’ullanishi mumkin.
Tadbirkorlik yo’nalishi firmalarning yo’nalishini va yangi imkoniyatlarni
o’rganishga intilishni anglatadi va shuning uchun firmaning innovatsionlik,
xavfxatarni va proaktivlikni qabul qilish tamoyillari orqali o’zini namoyon
160
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
qiladi. Tadqiqot ishlariga katta e’tibor qaratib, tadbirkorlarga yo’naltirilgan
jarayonlarning yuqori darajasiga ega bo’lgan firmalar yangi tashkiliy shakllar va
atrof-muhit
konfiguratsiyalarini
yaratishda
tajribaga
ega
va
bozor
mexanizmlarini o’z manfaatlariga moslashtira oladi. Tadbirkorlik yo’nalishini
kapitalizatsiya qilish orqali firmalar biznes hamkorlari bilan loyihalarni amalga
oshirishda yuqori tendentsiyani rivojlantiradi. Hamkorlik yo’li bilan olingan
resurslar yangi mahsulotni ishlab chiqish va bozorning ta’sirchanligi kabi
qobiliyatlarni yaratishi mumkin. Natijada, firmalar ichida ishlab chiqilgan
qobiliyatlar raqobatbardosh ustunlikni va ish faoliyatini oshiradi.
Davlat va jamiyat tashkilotlari. Bugungi kunda kichik biznesni qo’llashni
o’zlarining asosiy vazifasi deb hisoblaydigan davlat va jamiyat tashkilotlarining
soni ko’paymoqda. Ular faqat moliyaviy yordam qilmasdan, balki (qoida
bo’yicha imtiyozli kredit shaklida), xodimlarni o’qitish va boshqa ishlarda
yordam beradi.
Kapitalni jalb qilishning boshqa imkoniyatlari ham bor. Masalan, ixtirochi
investorlar guruhidan moliya olish mumkin, buning uchun u agar ishi
yurishmay, qolganda o'zining ishlab chiqqan texnologiyasiga egalik huquqini
ularga topshirishi kerak. Xorijiy moliya manbalari mavjud. Masalan, xorijiy
firmalar, ular boshqa davlatlarga investitsiya qilish imkoniyatlarini faol
o'rganmoqdalar shu bilan birga
kichik biznes sub’yektlari faoliyatiga
investitsiyalash jalb qilish amaliyotini takomillashtirish bilan bog’liq bo’lgan
muammolarning mavjudligi va ularni hal etishga qaratilgan chora tadbirlar
mamlakat iqtisodiyotini rivojlantirishda asosiy omil hisoblanadi.
Kichik biznesning ishbilarmonlik tarkiblarini kredit bilan ta'rninlash – bu
ularga moliyaviy pul yoki tovar shaklidagi vositalarni ma'lum muddatga xo'jalik
faoliyatini amalga oshirish uchun berishdir. Kredit bilan ta'minlashni quyidagi
turlari mavjud:
• xo'jalik yurituvchi subyektlarga pul ssudalarini yoki tovarni kapital
o'rnida to'g'ridan-to'g'ri berish shakli.
161
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
• hisob-kitob turlaridan biri sifatida kredit bilan ta'minlash, ya'ni to'lov
muhlati uzaytirilganligi hisobiga asosan.
Kichik biznes va xususiy tadbirkorlikning aholini ish bilan band etishi va
o’rta sinfni shaklantirishi kabi xususiyatlari xorijiy iqtisodiy adabiyotlarda
batafsil yoritilgan. Rivojlangan mamlakatlar tajribasidan ma’lumki, kichik
korxonalar iqtisodiy rivojlanish, ilmiy-texnika ixtirolarini, aholining talabini
qondirish
uchun
qo’llashda
istiqbollidir.
Boshqarish
sohasida
kichik
korxonalarda eng kam xarajat qilinishi bilan birga mulk haqiqiy egasining
qo’lida bo’lib, undan foydalanish, ko’paytirish doimo yaxshi natijalarga olib
kelgan.
Milliy iqtisodiyotning raqobatbardoshligi iqtisodiy faoliyat jarayonlari va
uning natijalarini aks ettiruvchi ko’rsatkichlarda kichik biznes ulushining yuqori
bo’lishiga ham bog’liq ekanligi shubhasizdir. Kam xarajat hisobiga yangi ish
o’rinlari yaratish imkoniyati, yirik biznes kirib bora olmaydigan bozor
segmentlarini egallay olish qobiliyati, ayniqsa, xizmat ko’rsatish sohasida va
uncha katta bo’lmagan mahalliy resurs bazalarini o’zlashtirishda juda qulay
tashkiliy
shakl
ekanligi
kichik
biznesni
rivojlantirishning
ahamiyati
beqiyosligini ko’rsatadi. Shu sababli ham kichik biznesni jadal rivojlantirish
masalasi mahsulot ishlab chiqarishni mahalliylashtirish, xizmat ko’rsatish
sohasini rivojlantirish va shuningdek, mamlakatning eksport salohiyatini
oshirish masalalari bilan chambarchas bog’langan.
2019
yil
yanvar-sentabr
oylarida
hududlar
bo’yicha
kichik
tadbirkorlikdagi eksport (tovar, xizmat)larning jami eksportdagi eng ko’p ulushi
Xorazm viloyati 91,5 %, va eng past ko’rsatkichni Qorakalpogiston
Respublikasida - 19,6 % ni tashkil etdi. Jumladan, xususiy mulkni, kichik biznes
va xususiy tadbirkorlikni ishonchli himoya qilishni ta'minlash yuzasidan qabul
qilingan chora-tadbirlar dasturlarining izchil amalga oshirilishi natijasida 2018
yilning yanvar-iyunida 25,9 mingtadan ortiq kichik korxona va mikrofirmalar
(fermer va dehqon xo‘jaliklarisiz) tashkil qilindi, bu o‘tgan yilning shu davriga
nisbatan 8,6 % ko’p demakdir. Eng ko’p kichik korxona va mikrofirmalar savdo
162
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
sohasida (23,2 %), sanoat tarmog’ida (22,0 %), qurilish tarmog’ida (12,7 %),
qishloq, o’rmon va baliq xo’jaligida (12,4 %), yashash va ovqatlanishda (7,7 %),
tashish va saqlashda (3,9 %) tashkil etilgan. 2019 yilning yanvar-sentabrida 72,4
mingtadan ortik kichik korxona va mikrofirmalar (fermer va dehqon
xo’jaliklarisiz) tashkil qilindi, bu o’tgan yilning shu davriga nisbatan 1,9
martaga ko’p demakdir. Eng ko’p kichik korxona va mikrofirmalar savdo
sohasida (38,6 %), sanoat tarmog’ida (21,8 %), qurilish tarmog’ida (10,0 %),
qishloq, o'rmon va baliq xo'jaligida (7,5 %), yashash va ovqatlanish bo'yicha
xizmatlar tarmog’ida (7,5 %), tashish va saqlashda (3,3 %) tashkil etilgan.
Natijada, firmalar ichida ishlab chiqilgan qobiliyatlar raqobatbardosh
ustunlikni va ish faoliyatini oshiradi. Umuman olganda, mazkur yo'nalishda olib
borilayotgan samarali islohotlar natijasida kichik biznes va xususiy tadbirkorlik
sohasining
Kichik
tadbirkorlik
subyektlarining
mamlakat
yalpi
ichki
mahsulotidagi hissasi 57,2 foizgacha, sanoatda esa 34,5 foizgacha oshdi. Hozirgi
kunga kelib iqtisodiyotda ish bilan band aholining 78 foizi mazkur sohada
mehnat qilmoqda.
Xulosa
qilib
aytganda,
Kichik
biznes
va
xususiy
tadbirkorlik
iqtisodiyotning o'zgarishlariga tez moslashuvchan soha sifatida ichki bozorni
iste'mol tovarlari bilan to'ldirish, xizmat ko'rsatishning yangi va zamonaviy
turlarini kengaytirish, eksport salohiyatini rivojlantirishda muhim ahamiyat kasb
etmoqda.
Mamlakatda kichik biznes korxonalarini investitsiyalash va uning davlat
tomonidan qo’llab-quvvatlashni yanada yaxshilash yuzasidan quyidagi tavsiya
va takliflarni amalga oshirish lozim:
• kreditlar qaytarilishini kafolatlovchi davlat dasturini ishlab chiqish va shu
asosda joylarda uning mexanizmini joriy etish;
• banklarning investitsiya faoliyatini takomillashtirish, respublika eksport
salohiyatini oshirishga xizmat qiluvchi loyihalarni moliyalash uchun, xalqaro
moliya bozoridan xorijiy investitsiyalarni jalb etish uchun operatsiyalarni
kengaytirish;
163
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
• kichik biznes loyihalarini amalga oshirishni banklar tomonidan nazorat va
monitoring
qilishni
ta’minlash,
shuningdek,
bankning
bu
sohaga
yo’naltiriladigan o’z investitsiyalarini ko’paytirish;
ЎЗБЕКИСТОН РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТИДА БАНКЛАРНИНГ
РОЛИ
Муминова Маҳбуба ТДИУ катта ўқитувчиси
Нуруллаева Шахноза ТДИУ катта ўқитувчиси
Мамлакатимизда
рақамли
иқтисодиётнинг
айрим
элементлари
аллақачон муваффақият билан ишламоқда. Ҳозирги кунда, ҳужжатлар ва
коммуникацияларнинг
оммавий
равишда
рақамли
воситаларга
ўтказилишини ҳисобга олиб, электрон имзога рухсат бериш, давлат билан
мулоқот қилиш ҳам электрон платформаларга ўтказилмоқда.
Рақамлаштириш тушунчасининг ўзи буюмлар интернетидан тортиб
электрон
ҳукумат
технологияларигача
бўлган
замонавий
ахборот
технологияларини «ёппасига» қўллаш асосида товарлар ва ҳизматлар
ишлаб
чиқаришни
бошқариш
ва
ишлаб
чиқаришнинг
ўзини
такомиллаштиришнинг янги босқичидан далолат беради.
Ҳозирги кунда жаҳон молия-банк тизимида биринчи навбатда,
рақамли иқтисодиётнинг электрон тўлов тизимлари, криптовалюталар ва
воситачиларсиз
кредитлаш
каби
элементлар
бозоридаги
улушнинг
шиддатли ўсиши билан боғлиқ бўлган инқилобий ўзгаришлар рўй
бермоқда. Маълумки, анъанавий фаолият соҳаларидан фарқли равишда,
интернет-компанияларнинг бозор баҳоси ҳеч қанадй моддий асосга эга
эмас ва компания қанчалик кўп фойдали маълумотлар тўплаган бўлса,
маҳсулот (ёки ҳизмат) ишлаб чиқариш шунчалик арзонлашади. Ҳозирги
кунда ўзининг офислари ва банкоматларига эга бўлган рақамли банклар ва
молиявий
муассасалар
сонининг
жадал
суръатлар
билан
ўсиши
кузатилмоқда. Рақамли банклар ҳизматлари замонавий инсонларнинг ҳаёт
164
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
фаолиятининг барча соҳаларига, биринчи навбатда, мобил қурилмалар,
ижтимоий тармоқлар, ахборот сервислари, электрон тижорат, интернетсавдо ва бошқаларга кириб боришда кузатилади.
Рақамли банк ўз мижозларига рақамли каналлардан фойдаланган
ҳолда турли хилдаги рақамли кўринишдаги маҳсулот ва ҳизматларни
таклиф қилади. Бундай банк инфратузилмаси рақамли коммуникатсиялар
учун оптималлаштирилган бўлиб, ҳозирча рақамли технологияларнинг тез
алмашинувига унчалик тайёр эмас. Бундай банкларнинг асосий вазифалари
қаторига мижознинг ҳисоб рақамлари ҳолати ва амалга ошириган
операциялар ҳақида уни тезкорлик билан ҳабардор қилиш, унинг учун энг
яқин бўлган банк бўлинмаси, банкомат, алмашинув пункти ёки автокиоск
излаб топиш киради. Бундан ташқари, рақамли банк ўз мижозларига
шундай онлайн-сервис тақдим этиши лозимки, у барча платформаларда
ишлай
олсин
ва
ўз
фаолиятини
асосан
мобил
қурилмаларга
йўналтирилсин. Банкинг рақамли моделини такомиллаштиришнинг еттита
асосий йўналишини кўрсатишимиз мумкин:
 ахборотни бошқаришнинг янги усуллари ва воситаларини ишлаб
чиқиш;
 очиқ АПИ тизимидан фойдаланиш;
 молиявий-техник компаниялари билан ҳамкорлик ва рақобат;
 мобил тўловларнинг ривожланиши;
 банкинг соҳасидаги инновацияларни бошқариш стратегиясини
ишлаб чиқиш ва амалиётга жорий қилиш;
 фаолиятни инноватсион тартибга солишни амалга ошириш.
Рақамли ҳизмат кўрсатишга тўла-тўкис ўтиш нафақат банкларга,
балки хилма-хил банк ҳизматларидан тезкор ва қулай тарзда фойдалана
оладиган истеъмолчиларга ҳам фойда келтиради (масалан, ҳаражатларнинг
пасайиши, мулоқот доирасини қамраб олиш имконияти, мослашувчанлик,
мижозни яхшироқ билиш). Республика банк тизимида замонавий АКТ
165
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
дастурий-техник воситаларига асосланган инновацион технологиялар фаол
жорий қилинмоқда.
Ўзбекистон Республикаси Маркабий банк Бошқармасининг банк
тизими фаолияти якунлари бўйича кенгайтирилган мажлисида қайд
этилишича, молия ҳизматлари структурасида банк ҳизматларининг улуши
88%ни ташкил қилган ва олдинги йиллар билан таққослаганда 1,2
бараварга ўсган. Бундан ташқари, 2019 йил учун банк тизими ҳизматлари
сонини кенгайтириш ва сифатини яхшилаш, бу соҳага замонавий ахбороткоммуникация технологияларини жадал жорий қилиш бўйича муайян
вазифалар
белгилаб
берилган.
Республикада
масофадан
туриб
кўрсатиладиган банк ҳизматларидан мунтазам фойдаланадиган мижозлар
улуши кўплаб қулай омиллар туфайли оғишмай ўсмоқда. Аҳолининг
молиявий саводхонлик даражаси пастлиги ва нақдсиз ҳисоб-китобларга
ишонмаслик банк ҳизматлари кўрсатишнинг рақамли каналлари тез
тарқалишига тўсқинлик қилиши мумкин. Шунингдек, таъкидлаш жоизки,
банкларнинг рақамли ҳизматларга ўтиши узоқ муддатли ва серҳаражат,
акциядорлар томонидан фаол қўллаб-қувватлашни, катта миқдорда
маблағлар ажратишни талаб қиладиган жараён ҳисобланади. Ҳозирги
кунда банклар ўз мижозларига бир қатор онлайн-ҳизматлар ва масофавий
банк ҳизматларини кўрсатмоқда. Хусусан, Ўзбекистон Республикаси ТИФ
Миллий
банкиўз
мижозларига
қуйидаги
онлайн-ҳизматлар
таклиф
қилмоқда:
1) банк операциялари ҳақида СМС орқали хабардор қилиш;
2) амалга оширилган амаллар тўғрисида электрон почта (е-mail)
орқали хабардор қилиш;
3) мижозлар учун персонал IVR -кабинет ташкил қилиш.
Мижозларга масофавий банк ҳизматлари кўрсатиш ва онлайнҳизматлар таклиф қилиш амалиётининг кўрсатишича, маҳаллий банклар
чекланган турдаги онлайн-ҳизматлар таклиф қилмоқда, шунингдек, банк
фаолиятини истеъмолчилар талабларига нисбатан оммалаштириш жараёни
166
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
жуда тезлик билан рўй бермоқда. Агар маҳаллий банклар рақамли
каналлар бўйича хилма-хил молиявий ҳизматлар тақдим этадиган бўлса,
истеъмолчилар банк сервисларидан исталган вақтда ва исталган жойда
фойдаланиш имконига эга бўлган бўлар эдилар. Мижозларга масофавий
банк
ҳизматлари
кўрсатиш
ва
онлайн-ҳизматлар
кўрсатишни
ривожлантириш мақсадида қуйидаги чоралар кўриш таклиф этилади:
1) янги технологиялар ёрдамида банклар билан истеъмолчилар
ўртасидаги масофани қисқартириш;
2)
мижозлар
сервисларини
билан
мунтазам
интерфаол
маслаҳат
усулда
ишлаган
асосида
ташкил
ҳолда
банк
қилиш
ва
ривожлантириш;
3) анъанавий банклар ва профессионал ташкилотлар ўртасида рақамли
технологияларни жорий қилиш бўйича коллаборатив муносабатлар ишлаб
чиқиш ва уларни ҳаётга тадбиқ этиш;
4)
мижозларни
банк
операциялари
ўтказишда
янги
рақамли
технологиялардан фойдаланишга жалб қилиш.
Банк ҳизматларининг инновацион турларини банк тизимига фаол
жорий қилиш учун республикада рақамли иқтисодиётни ривожлантириш
стратегиясини
ишлаб
чиқиш
зарур
бўлиб,
бунинг
учун
нафақат
инвестициялар, балки рақамлаштириш соҳасида биздан ўзиб кетган
ривожланган мамлакатлар тажрибаларини яхшилаб ўрганиш ҳам зарур.
Банк саноати – шиддат билан рақамли ривожланишга бўлган ёрқин
мисоллардан бири бўла олади. Кўплаб виртуал валюталар моддий
таъминотга эга бўлмасдан, ижтимоий шартнома шакли ҳисобланади.
Таъкидлаш жоизки, валюталар, облигатциялар, акциялар, опстионлар,
векселлар ва бошқа шу каби молиявий воситаларнинг мутлақ кўпчилиги
ҳам ижтимоий шартнома шакли ҳисобланади ва тўлиқ моддий таъминотга
эга бўлмайди. Бироқ агар классик валюта қиммати асосан уни эмиссия
қиладиган мамлакатнинг молиявий-иқтисодий ва сиёсий ҳолатига боғлиқ
бўлса, криптовалюталар қиймати фақат ундан фойдаланувчилар кутадиган
167
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
натижалар билан белгиланади. Кембридж университети тадқиқотларига
кўра, криптовалюталардан фойдаланувчилар умумий сони сўнгги уч йил
ичида тўрт баравар – 2013 йилдаги 8,2 миллиондан 2018 йилга келиб
тахминан 50 миллионгача ўсди. Таъкидлаш жоизки, рақамли иқтисодиётга
ўтилиш билан иқтисодий ўсиш тенденсиялари янада фаол ўсиш томон
ўзгариши мумкин. Бир томондан, яқин йилларда криптоиқтисодиёт
умумий ҳажми алоҳида мамлакатлар бюджети билан таққосланадиган
даражага этади. Бошқа томондан, ушбу иқтисодий фаоллик бутун дунё
бўйлаб (энг катта қизғинлик Хитой, Япония, Европа Иттифоқи давлатлари,
Россия, АҚШ, Грузия ва Африканинг бир қатор мамлакатларида
кузатилди) тарқалган, аммо унинг кўлами ҳар бир алоҳида мамлакат
иқтисодиёти умумий ҳажмида ва жаҳон миқёсида у қадар сезиларли
миқдорда эмас. Бир қатор давлатлар блокчейн технологиясини қўллаган
ҳолда, ўзининг мос келувчи марказий банклар томонидан эмиссия
қилинадиган ва назорат қилинадиган виртуал валютасини ҳам яратиш
истагини билдирди.
168
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
2-шўъба. МАМЛАКАТ ИҚТИСОДИЁТИ ОБЬЕКТЛАРИДА
АХБОРОТ ИНФРАТУЗИЛМАСИ ВА АХБОРОТ ХАВФСИЗЛИГИ
ТИЗИМЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ
ИФРОВАЯ ЭКОНОМИКА: ДЕСЯТЬ НОВЫХ ТЕХНОЛОГИЙ
Гулямов Саидахрор Саидахмедович
д.э.н., академик, проф. каф. «Информационные
технологии в экономике»
Ташкентского государственного
экономического университета
В современный период на просторах мирового экономического
пространства идёт процесс формирования цифровой экономики.
Под
цифровой
экономикой
подразумевается
такая
система
экономических, социальных и культурных отношений, основой которых
является повсеместное применение цифровых технологий.
В Узбекистане развитие инновационной деятельности является
одним из приоритетных направлением государственной экономической
политики.
Доказательством
данному
высказыванию
служит
Постановление Президента Республики Узбекистан Ш.М. Мирзиёева от 3
июля 2018 года № ПП-3822 «О мерах по развитию цифровой экономики в
Республике
Узбекистан»,
в
котором
говорится:
«Государством
принимаются широкомасштабные меры по развитию цифрового сектора
экономики,
внедряются
системы
электронного
документооборота,
развиваются электронные платежи и совершенствуется нормативноправовая база в сфере электронной коммерции.
Цифровая
экономика,
функционирующая
на
информационно-
технологических платформах, развивается с интенсивной скоростью, что
обуславливает необходимость создания новых моделей таких платформ.
Технологии
данных),
«блокчейн»
«искусственный
(технологии
интеллект»,
распределенного
использование
реестра
возможностей
суперкомпьютеров, а также деятельность по крипто-активам являются
169
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
одним из направлений развития цифровой экономики во многих странах
мира [1].
В Республике Узбекистан разработана и активно внедряется
национальная стратегия «Цифровой Узбекистан»-2030.
Однако, процесс формирования цифровой экономики является не
всегда гладким и молниеносным.
На
сегодняшний
день
выявлены
следующие
проблемы
при
выполнении национальной стратегии «Цифровой Узбекистан»-2030:
- оснащение регионов Узбекистана оптико-волоконными системами
пока имеет недостаточный объем;
- скорость и процент беспроводного широкополосного покрытия
интернетом невысокие;
- затруднен доступ к базовой сетевой инфраструктуре в отдаленных
районах страны;
- несмотря на активную подготовку специалистов в отрасли ИКТ,
ощущается дефицит высококвалифицированных кадров;
- процессы эффективного развития цифровой экономики требуют
постоянно модернизации технической и технологической платформ [2].
Однако,
не
инновационных
следующие
смотря
решений,
технологии,
на
в
трудности
настоящий
которые
внедрения
период
зародились
с
современных
можно
начала
выделить
периода
формирования цифровой экономики.
Технология «больших данных», которая позволяет анализировать и
обрабатывать
большое
количество
данных
разного
формата
на
экстремальном пределе практичности.
Внедрение технологии «блокчейн» в отрасли и сферы национальной
экономики Республики Узбекистан было обсуждено на САММИТЕ по ИКТ
в мае 2019 года. В частности, поднимались такие вопросы как место и роль
данной технологии в достижении рыночных реформ, основных целей
развития и экономической конкурентоспособности, развитие цифровых
170
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
архивов, в частности в инвестиционной деятельности, в торговле, на бирже
крипто-активов.
12 ноября 2018 года впервые в Узбекистане состоялось первое
пилотное внедрение технологии «блокчейн».
Внедрение было осуществлено в рамках совместного проекта между
узбекским Фондом поддержки развития цифровой экономики «Цифровое
доверие» и российской компанией Blockchain Industrial Alliance. Данная
технология внедрена в область автоматизированной системы реестров для
Государственного центра экспертизы и стандартизации лекарственных
средств, изделий медицинского назначения и медицинской техники [10].
Данная технология позволяет хранить и обрабатывать данные,
которые доступны любому медицинскому учреждению, имеющему права
доступа. Со временем эта система позволит врачам, поставщикам
лекарственных средств и медицинских изделий, пациентам получать
различные виды информации 24 часа в сутки 7 дней в неделю.
Таким
образом,
регистрацию
личности,
технология
различных
«блокчейн»
транзакций,
осуществляющих
ту
или
включает
подтверждение
иную
операцию,
в
себя
подлинности
заключение
контрагентов.
Следующая технология, которая в настоящее время получают
широкое распространение системы искусственного интеллекта (англ.
Artificial intelligence, AI) [3].
Под искусственным интеллектом понимается современная научная
технология создания интеллектуальных машин, программных комплексов,
способных осуществлять обработку текста на естественном языке,
осуществлять машинное обучение, осуществлять работу экспертных
систем,
выдавать
рекомендации,
осуществлять
работу
на
уровне
виртуальных агентов.
Как показывает практика, в современный период существует два
направления развития искусственного интеллекта:
171
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
- решение различных проблем, которые связаны с приближением
систем искусственного интеллекта к возможностям человека и их
интеграция, которая реализована природой самого человека.
- создание искусственного разума, который представляет собой
интеграцию разработанных систем в единую интегрированную систему,
способную решать множество проблем человека.
Ученые
выделяют
несколько
свойств
систем
искусственного
интеллекта:
- понимание языка;
- возможность мыслить и обучаться;
- принимать оптимальные решения.
В
настоящее
время
системы
искусственного
интеллекта
используются во многих отраслях и сферах национальной экономики. И их
совершенствование постоянно продолжается [4].
Ещё
одной
распространение
составляющей
в
условиях
технологий,
формирования
получивших
цифровой
большое
экономики,
являются нейротехнологии [6].
Нейротехнологии представляют собой совокупность новейших
технологий, разработанных на основе принципов функционирования
нервной системы.
Данный вид технологий являет очень актуальным, так как именно
этот
вид
технологий
способствует
получению
рекомендаций
и
определенных действий для повышения качества и продолжительности
жизни людей [7].
Ученые
выделяют
следующие
наиболее
перспективные
разновидности нейротехнологий: нейромедтехника, нейрообразование,
нейрокоммуникации и маркетинг, нейрофармакология, нейроразвлечения
и спорт, нейроассистенты.
Следующая разновидность технологий, получившая развитие в
эпоху формирования цифровой экономики – квантовые технологии.
172
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Квантовые
технологии
–
это
область
физики,
в
которой
используются особенности так называемой квантовой запутанности.
Основной целью квантовой технологии является создание систем и
устройств, основанных на квантовых принципах:
- принцип дискретности;
- принцип неопределенности Гейзенберга;
- квантовая суперпозиция чистых состояний систем;
- квантовое туннелирование через потенциальные барьеры;
- квантовая сцепленность состояний.
Квантовые технологии в современный период используются для
разработки квантового компьютера, квантовой криптографии, квантовой
телепортации, квантовых изображений, квантовых сенсоров и т.д.
Наряду с квантовыми технологиями все больше
и больше
используется понятие новые производственные технологии [8].
Новые производственные технологии представляют собой комплекс
процессов проектирования и выпуска индивидуальных материальных
объектов различной сложности, стоимость которых сопоставима с
товарами, выпускаемыми для массового производства.
К таким товарам относятся:
-новые материалы для различных сфер деятельности;
- бионический дизайн;
- суперкомпьютерный инжиниринг;
- гибридные технологии
Так же в современный период получает распространение технология
– промышленный интернет или как его ещё называют индустриальный
интернет вещей.
Данная технология подразумевает подключение к сети Интернет
любых небытовых устройств, датчиков, оборудования, сенсоров, а также
интеграцию данных составляющих между собой, что способствует
формированию
новых
бизнес-моделей
и
соединению
различных
173
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
пользователей
для
решения
различных
экономических
и
производственных задач [9].
Большое распространение сегодня также получает такая технология,
как робототехника, т.е. разработка и построение программируемых
устройств, которые помогают выполнять различные операции при
взаимодействии с внешней средой без помощи человека.
В свою очередь робототехника подразумевает развитие такой
технологии,
как
сенсорика
(система
чувствительных
датчиков).
Конкретный тип датчиков определяется целями и местом применения
роботов или отдельных сенсорных устройств.
Следующая
технология,
получившая
распространение
в
современный период – это технология применения беспроводной связи.
Примеров беспроводной связи на сегодняшний день очень много. Это и
сотовая связь, и Bluetooth.
Технология виртуальной реальности также находит все большее
распространение
в
современной
жизни.
Виртуальная
реальность
имитирует различные виды воздействия, а также реакции которые вызваны
этим воздействием в реальном времени.
Технология
образовании,
виртуальной
реальности
активно
используется
в
маркетинговой, рекламной деятельности, а так же в
индустрии развлечений [8].
Наряду
с
технологией
виртуальной
реальности
получает
распространение технология дополнительной реальности от английского
словосочетания -augmented reality- AR -«дополненная реальность».
Данная технология позволяет совместить виртуальные и реальные образы,
работает в 3D, а также взаимодействует в ренальном вренмени. Настоящая
технология в основном используется в кинематографии, мобильнқх
технологиях, медицине, полиграфии и т.д.
Таким образом, формирование цифровой технологии оказывает
большое влияние не только на развитие самих технологических решений,
174
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
но и служит постоянному совершенствованию социально-экономического
развития страны, а также повышению ее конкурентоспособности на
мировом экономическом рынке.
Список литературы
1. Постановление Президента Республики Узбекистан «О мерах по
развитию цифровой экономики в Республике Узбекистан» № ПП – 3822 от
3 июля 2018 года. // Национальная база данных законодательства,
04.07.2018 г., № 07/18/3832/1452.
2. Бегалов Б.А., Жуковская И.Е. Методологические основы влияния
информационно-коммуникационных
технологий
на
развитие
национальной экономики. Монография. Т.: IQTISODIYOT, 2018, 178 с.
3. Бекмуратов
Т.Ф.,
Дадабаева
Р.А.
Основные
направления
перспективных исследований по развитию цифровой экономики. Труды
международной научно-технической конференции «Актуальные проблемы
оптимизации и автоматизации технологических процессов и производств».
Карши, Узбекистан. 17-18 ноября 2017г. Карши, 2017 С. 172-178.
4. Гулямов С.С., Шермухамедов А.Т. (2016) Роль России во
внедрении
инновационных
проектов
в
республике
Узбекистан.
//
Инновационные процессы и технологии в современном мире, №1, -С.176178.
5. Жуковская И.Е. Инновационные подходы к управленческим
процессам в условиях становления цифровой экономики //Вестник
факультета
управления
Санкт-Петербургского
государственного
экономического университета. 2018, Выпуск № 4. – С. 21-29.
6. Натан Марц, Джеймс Уоррен Большие данные: принципы и
практика построения масштабируемых систем обработки данных в
реальном времени. Издательство Вильямс, 2016- 356 с.
7. Петров А. «Big data от А до Я» (2015) // Блог компании DCA
(Data-Centric
Alliance)
Big
Data.
Интернет
ресурс:
habr.com/ru/company/dca/blog/280700
175
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
8. Сухарев О.С. Структурный анализ технологических изменений и
стратегия экономического роста // Известия Уральского государственного
экономического университета. 2018 Т. 19. No 3. С. 26−41.
9. www.stat.uz – официальный сайт Государственного комитета
Республики Узбекистан по статистике.
10. www.mitc.uz/
-
официальный
сайт
Министерства
информационных технологий и коммуникаций Республики Узбекистан
ТАЪЛИМНИ РАҚАМЛАШТИРИШДА АХБОРОТ ВА
ТЕХНИК ТАЪМИНОТНИНГ ЎРНИ
Файзиев Р.А. ТДИУ, профессор,
Файзиева Д. Р., ТДИУ магистранти
Жамиятимиз ва бизнес жараёнида рақамлаштириш жадал олиб
борилмоқда, аммо таълим муассасаларида кенг қамровли рақамллаштириш
жуда
суст
кетмоқда.
Таълим
жараёнини
рақамлаштиришга
фақат
компютер, планшет ёки интерактив доскалар сотиб олиш орқалигина
эришиб бўлмайди.
Ҳозирги даврда компютер, планшет ёки интерактив доска замонавий
таълим муассасаларининг деярли ҳар бир ўқув хонасидан топиш мумкин,
кўплаб ўқитувчилар талабалар билан алоқада қилиш ва уларга уй
вазифасини бериш учун эса ижтимоий тармоқлар ёки мессенжерлар
хизматидан фойдаланишади.
Таълим муассасаларини рақамлаштириш ҳар доим янги, янада
самарали ахборот технологияларини ўрганиш ва ўқитиш жараёнларини
яратишни ўз ичига олиши керак, бу эса ручка ёки доскаларни электрон
версия билан алмаштиришдан кўра, янги жараёнларни амалга оширади.
Технология педагогикага ҳар доим асқотиши керак.
Ахборот технологиясидан ўқитишни бойитиш ва унинг услубий
хилма-хиллигини
ошириш,
шу
орқали
таълим
олувчиларга
янги
материални ўрганишнинг шарт-шароитлари билан таъминлаш учун
176
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
фойдаланиш
мумкин.
Таълим
-
тарбия
беришда
ахборот
технологияларидан фойдаланиш ўқув дастури ва муассасанинг стратегик
мақсадларидан келиб чиққан ҳолда тизимли равишда амалга оширилиши
лозим.
Таълимда технологиядан фойдаланишда асосий эътибор техник
маҳоратни ўргатишга эмас, балки турли фан ва мавзуларда педагогик
ахборот-коммуникация технологияларидан фойдаланишга қаратилиши
лозим. Аслида, технологиядан фойдаланишнинг энг катта самараси ундан
ўқув жараёнида тизимли фойдаланишдир.
Ахборот технологиялари ўқув воситаси вазифасини бажаради,
масалан, ўқитувчи томонидан яратилиши ёки интернетда мавжуд бўлиши
мумкин
бўлган
ўқув
материалини
тарқатиш.
Ўқув
материаллари,
видеоклиплар ва онлайн-журналлар каби кўплаб тайёр материаллар ҳозир
Интернетда мавжуд.
Ахборот олиш-Internet ва ахборот технологияларининг асосий
таклифидир. Веб ва ижтимоий тармоқлар кенг ахборот манбалари бўлиб,
аслида Internet “жаҳон кутубхонаси” деб аталади. Қидирув хизматлари ва
мақолалар маълумотлар базалари орқали кўп манбаларни топиш мумкин.
Бундан
ташқари,
энциклопедиядан
Википедияда
ҳам
таълимга
биргаликда
оид
ва
яратилган
ўрганиш
учун
онлайн
фойдали
маълумотларни топиш мумкин.
Мулоқот - бу технологиянинг энг муҳим имкониятларидан биридир.
Компютерлар ва Internet бизга электрон хат, хабарлар, қўнғироқлар
алмашиш ва video конференциялар ташкил қилиш имконини беради.
Талабалар турли соҳа мутахассислари билан мулоқотда бўлиши учун
ахборот технологияларидан фойдаланишлари мумкин. Талабалар ва
ўқитувчилар билан онлайн мулоқоти - мулоқотнинг яна бир шаклидир.
Компютер энди фақат техника эмас, у ҳам алоқа воситасидир.
Ахборот-коммуникация технологиялари таълим олувчилар улардан
ўз контентларини яратишда фойдаланганда жуда фойдали ҳисобланади.
177
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Таълим олувчилар компютер ёки mobil қурилмаларда ўз матнларини,
расмларини, овоз, мусиқа ва бошқаларни яратишлари мумкин. Ахборот
технологияларидан фойдаланишнинг янада ривожланган шакли таълим
олувчиларни интерфаол контент яратиши ва уларни чиқаришда дастур ва
алгоритмлардан фойдаланишни ўз ичига олади.
Internet ва ижтимоий тармоқлар ўқувчиларнинг ёки бутун гуруҳнинг
биргаликдаги натижаларини эълон қилиш учун ишлатилиши мумкин.
Мисол учун, таълим олувчилар онлайн журнал яратишлари ёки ўз мусиқа
асараларини ёки video клипларни нашр қилиши мумкин. Таълим олувчи
натижаларини нашр қилиш кўпинча мотивацион таъсир кўрсатади – “иш
ўқитувчи уни ўқиши учунгина қилинмайди”.
Ахборот
технологиясидан
фойдаланиб,
талабалар
ўзларининг
концептуал асарларини: хариталар, диаграммалари ёки графикларини
ишлаб чиқишлари мумкин. Бу ҳолда, у муҳим фикрлаш воситаси сифатида
ҳаракат
қилади.
Муҳими
натижанинг
ўзи
эмас,
балки
таълим
олувчиларнинг ўз ахборот тузилмалари ва фикрлаш йўлларини ишлаб
чиқиш жараёнидир.
Онлайн таълим муҳити ҳамкорликда ўқитиш учун воситаларни
таклиф етади. Мисол учун, муҳокама форумлари. Ҳамкорликда билим
ҳосил қилиш тамойили ҳамкорликдаги ахборот ҳосил қилиш — билим
яратиш-ёлғиз ишлашдан кўра яхшироқ ўрганиш ва яхши натижа беришга
ёрдам беради. Ҳамкорликдаги билим яратиш онлайн билим яратиш
жараёни
босқичлари
ҳужжатлаштирилади
ва
кўриш
учун
шакллантирилади, чунки у таълим олиш учун муҳим аҳамиятга ега. Кейин
уларни қайта кўриб чиқишингиз, тақдим этилган фикрларга қайтишингиз
ва кейинчалик уларни ривожлантиришингиз мумкин.
Бугунги ахборот жамиятида компютер ёки ахборот-коммуникация
технологияларининг
ўрни
фикрловчи
ҳамкорга
яқинлашмоқда.
Компютерлар ҳали ўзлари учун фикрлай олмасалар-да, талабаларнинг
178
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
фикрлаш жараёнларини қўллаб-қувватлашлари мумкин, масалан, аналитик
саволлар бериш ва фикрлаш (ёки фикрларни акс эттириш).
Рақамли таълимнинг асосий мақсади технологияда емас, балки
ахборот технологияларининг усул сифатида янги таълим ва ўқитишни
таъминлайди. Ахборот-коммуникация технологиялари амалиётда бошқача
акс эта олмаган ҳолда амалга ошириб бўлмайдиган ўрганишни тарғиб
қилувчи усуллардан фойдаланишга имкон беради. Рақамли таълим
бевосита мулоқат ва масофавий таълим учун бир неча педагогик жиҳатдан
тегишли иш усулларини жорий этади. Рақамли таълимнинг диққат
марказида бевосита мулоқат ва масофавий вазиятларда ҳамкорликда
ишлаш шакллари мавжуд.
Рақамли таълим, масалан, онлайн таълим ва ўқув топшириқлари
билан тизимли ишлашдан иборат бўлиши мумкин
Ўқув топшириқлари таълим олувчилар ахборотни ўрганишдаёқ
қандай кузатиш ва қайта ишлашни белгилайди. Шунинг учун ўқув
топшириқларининг
мақсади
ҳар
доим
янги
нарсаларни
ўрганиш,
ўрганилганларни синаб кўрмасликдир. Рақамли таълимнинг яна бир
асосий елементи-билимларни яратишдир. Ўқувчилар турли манбалар: вебсаҳифалар, китоблар, журналлар ёки шахсий тажриба ва кузатишлар
ёрдамида янги билимларни бирлаштиради ва тузадилар. Ўрганишўқувчилар янги ахборот яратадиган фаолиятдир.
Билим яратиш ҳам ҳамкорликдаги бўлиши мумкин. Рақамли таълим
ўқитувчи ва бошқа таълим олувчилар билан ғояларни муҳокама қилиш ва
ривожлантиришни осонлаштиради. Шунинг учун ҳам таклиф қилинаётган
ғоя ва натижаларни эълон қилиш, жараён давомида улар юзасидан фикрмулоҳазалар олиш ва уларни биргаликда ривожлантириш муҳим аҳамиятга
эга. Агар ўқувчилар фикр-мулоҳазаларни фақат ўқув жараёнининг охирида
қабул қилсалар, ундан ўқув жараёнида фойдалана олмайдилар.
Ўқитувчилар онлайн ўрганишга бевосита мулоқат орқали ўрганишда
қўлланиладиганлардан
фарқ
қилувчи
методлар
орқали
таъсир
179
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
кўрсатадилар. Шунинг учун рақамли таълим кўпроқ даражада ўрганилиши
ва ривожланиши керак.
Анъанавий бевосита мулоқатли таълимни ривожлантириш ўқитувчи
фаолияти ва ўқув жараёнига асосланган бўлиб, рақамли таълимни ишлаб
чиқишда бошланғич нуқта талабанинг ўқув жараёнини лойиҳалаш бўлиши
керак. Ўқитувчи ва раҳбариятнинг қандай ҳаракатлари, ўқув жараёнига
қандай вазифалар ҳисса қўшишини тушуниш учун, аввало, ўқув
жараёнини ўзи ишлаб чиқиш ёки ўқувчининг масалани ўрганиш учун
қандай билиш фаолияти кераклигини тушуниш керак. Буни таълим
дизайнтдаги бир парадигма ўзгариш сифатида ҳисоблаш мумкин.
Рақамли ўқув жараёнини иўлаб чиқишнинг бошланғич нуқтаси
таълим
мақсадини,
шунингдек,
ўқувчиларнинг
олдинги билим
ва
ваколатларини аниқлашдир. Ўқувчиларнинг олдинги малакалари асосида
ўқув жараёни орқали эгалланган компетенциялар, билим ва кўникмаларни
тушуниш ўқув жараёнини қуриш учун аниқ асос яратади. Лойиҳалашда
асосий қийинчиликлар турли хил талабаларнинг турли хил мақсадларга
мувофиқ ўрганиш ва малакага эришишларини тан олади.
Ўрганиш ўқитиш жараёнига асосланади. Унинг турли элементлари ўқув ҳолати, ўқув масалалари, ўқитишнинг ўзи, шунингдек репетиторлик
ва тескари алоқа - бир-бири билан чамбарчас боғлиқ бўлиб, ягона вақт
доимийлигини ташкил этади. Рақамли таълимда, ўқув вазиятларида ҳам
бевосита мулоқот, ҳам масофавий бир текис тақсимланади. Рақамли ўқув
жараёни давомида кўрсатмалар ва мулоҳазалар билан белгиланади, бу
орқали ўқувчилар ўз компетенцияларини ривожлантирадилар.
180
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
СОВРЕМЕННЫЕ ТЕНДЕНЦИИ ВЛИЯНИЯ ИНФОРМАЦИОННОКОММУНИКАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ НА УПРАВЛЕНЧЕСКИЕ
ПРОЦЕССЫ В ОТРАСЛЯХ И СФЕРАХ НАЦИОНАЛЬНОЙ
ЭКОНОМИКИ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН
Жуковская Ирина Евгеньевна
к.э.н., доц., зав.каф. «Информационные
технологии в экономике»
Ташкентского государственного
экономического университета
Формирование цифровой экономики оказывает большое влияние на
оптимизацию методов и средств управления экономическими объектами.
Для формирования цифровой экономики в Республике Узбекистан на
сегодняшний день создана прочная нормативно – правовая база.
Так, 13 декабря 2018 года принят Указ Президента Республики
Узбекистан
«О
дополнительных
мерах
по
внедрению
цифровой
экономики, электронного правительства, а также информационных систем
в государственном управлении Республики Узбекистан».
В Постановлении Президента Республики Узбекистан «О мерах по
развитию цифровой экономики в Республике Узбекистан» от 3 июля 2018
года отмечается: «Государством принимаются широкомасштабные меры
по развитию цифрового сектора
экономики,
внедряются
системы
электронного документооборота, развиваются электронные платежи и
совершенствуется
нормативно-правовая
база
в
сфере
электронной
коммерции».
В
Постановлении
Президента
Республики
Узбекистан
«О
дополнительных мерах по совершенствованию механизмов внедрения
инноваций в отрасли и сферы экономики», опубликованного 8 мая 2018
года, сказано: «За короткие сроки в стране проделана масштабная работа,
направленная
на
формирование
инновационно-ориентированной
экономики и создание условий для широкого внедрения инноваций».
В Указе Президента Республики Узбекистан N УП-5349 «О мерах по
дальнейшему совершенствованию сферы информационных технологий и
181
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
коммуникаций» от 19 февраля 2018 года отмечается: «В стране проводится
последовательная работа по развитию современных информационных
технологий и коммуникаций, созданию целостной системы оказания
электронных государственных услуг, внедрению новых механизмов
диалога государственных органов с населением.
Сегодня перед Узбекистаном поставлена задача: на основе развития
цифровых инноваций добиться самых больших высот в экономическом
развитии не только на внутреннем экономическом рынке, но и стать
конкурентоспособной страной в мировом экономическом пространстве [1].
Рис. 1. Структура услуг связи и информатизации в Республике
Узбекистан за январь-октябрь 2019 г., в %
Источник: www.stat.uz – официальный сайт Государственного комитета
Республики Узбекистан по статистике
На рис. 1 представлена структура услуг связи и информатизации в
Узбекистане за январь-октябрь 2019 года, в %.
Данные Государственного комитета Республики Узбекистан по
статистике показывают, что за период с января по октябрь 2019 года объем
182
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
услуг связи и информатизации составил 8 778,9 млрд. сум.
В общем
объеме указанных услуг удельный вес услуг связи и информатизации
достиг 5,7% (рис.2).
Рис. 2. Удельный вес услуг связи информатизации в общем
объеме услуг в Республике Узбекистан
Источник: www.stat.uz – официальный сайт Государственного комитета
Республики Узбекистан по статистике.
Увеличение объема можно объяснить влиянием целого ряда
факторов, таких как оплата за товары посредством кредитных карт,
Интернет-продажи, открытие новых торговых центров, оптимизации
функционирования гостиничного сектора, сферы общественного питания,
расширение услуг образовательных организаций и индустрии развлечений.
В таблице 2 представлен перечень интерактивных государственных
услуг в Республике Узбекистан.
В условиях формирования цифровой экономики в Узбекистане
интернет-торговля, маркетинговая и рекламная деятельность, поиск
технологических решений и комплектующих материалов и изделий,
системное администрирование технологических процессов, использование
183
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
специализированных баз данных, сетевых технологий – являются
обязательными атрибутами ведения современного бизнеса [2].
Кроме
того,
ИКТ
являются
основой
совершенствования
образовательного процесса, как в вузе, средне специальных, так и в
общеобразовательных учреждениях. C сентября 2005 года в Узбекистане
функционирует
Национальная
общественная
образовательная
информационная сеть ZiyoNET, которая содержит архив информационнообразовательных ресурсов, новостные и справочные материалы, видео и
аудио
–
файлы,
мультимедийные
материалы,
которыми
может
воспользоваться любой пользователь посредством ИКТ.
Большое значение имеет применение ИКТ в банковско-финансовом
секторе. Как показывает опыт, обслуживание клиентов через сеть
«Интернет» позволяет банку сократить трудозатраты в 8 - 9 раз по
сравнению с традиционным обслуживанием. Кроме того, внедрение
информационных
технологий
производительность
труда.
оказывает
существенное
Отрасли,
интенсивно
влияние
на
использующие
информационные технологии, растут в 1,7 раза быстрее, чем в среднем в
экономике. Развитие отрасли информационных технологий предполагает
повышение производительности труда и в самой отрасли информационных
технологий.
В Республике предпринимается ряд шагов по развитию электронного
здравоохранения. Последние решения в этой сфере, нацеленные на
расширение доли частного сектора, а также внедрение обязательного
медицинского страхования, повлекут за собой необходимость высокой
точности учета, подотчетности, управления и прозрачности работы
системой здравоохранения на уровне республики [3].
184
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Таблица 2.
Перечень интерактивных государственных услуг в Республике
Узбекистан
Наименования услуг
Тарифы на универсальные услуги
телекоммуникаций
Перечень почтовых индексов Узбекистана
Коды зон телефонной нумерации Узбекистана
Коды стран мира
Перечень и адреса сайтов госорганов
Государственные информационные ресурсы и
системы
Прием заявлений на получение лицензий
Распределение радиочастот
Интерактивные государственные услуги
госорганов
Состояние счета, а также о задолженности
абонента за использование услуг стационарной
телефонной связи
Информация о состоянии счета, а также о
задолженности абонента за использование
услуг сети Интернет
Информация отправителю и получателю о
доставке писем и бандеролей
Перечень информационно-библиотечных
центров
Пользователи
юр./физ. лица
юр./физ. лица
юр./физ. лица
юр./физ. лица
юр./физ. лица
юр./физ. лица
юр./физ. лица
юр./физ. лица
юр./физ. лица
юр./физ. лица
юр./физ. лица
юр./физ. лица
юр./физ. лица
Источник: Данные Министерства информационных технологий и коммуникаций
Республики Узбекистан
Внедрение информационных технологий значительно уменьшает
трудоемкость управления дорожным движением, розничной торговлей,
логистикой и др. Исследования показывают, что в максимальной степени
рост валового внутреннего продукта на душу населения ряда развитых
стран связан именно с внедрением информационных технологий в
экономику.
В последние десятилетия во многом благодаря применению
информационных технологий достигнут значительный прогресс в ряде
185
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
фундаментальных научных областей. Информационные технологии дают
возможность повысить качество предоставления государственных услуг.
Что предусматривает возможность применения новых форм организации
работы, включая распределение задач между группами и работу вне офиса,
и управления предприятиями с использованием систем планирования
ресурсов
предприятия
(ERP),
электронной
бухгалтерии
и
документооборота, а также систем поддержки принятия решений. Переход
к
таким
возможностям
необходимо
активно
реализовывать
на
предприятиях всех ведущих секторов экономики, что позволит повысить
производительность труда в экономике и более эффективно задействовать
потенциал удаленных территорий.
Повышение
качества
государственного
и
корпоративного
управления является приоритетной целью для развития экономики
Узбекистана.
Узбекистан в последние годы осуществляет поэтапные реформы по
внедрению ИКТ во все сферы, включая государственное управление и
предоставление
значительного
государственных
прогресса
в
услуг,
реализации
что
позволило
концепции
добиться
электронного
правительства в стране.
Развитие
системы
«Электронное
правительство»
позволяет
повысить прозрачность принятия решений в государственном секторе,
повысить прозрачность работы бизнеса, увеличить инвестиционную
привлекательность экономики и снизить уровень коррупции. Решение этих
задач без развития отрасли информационных технологий как инструмента
невозможно.
Большое распространение получают мобильные устройства.
В Узбекистане уже сегодня мобильные устройства, и, в частности,
смартфоны, составляют большую часть в доступе к сети Интернет.
При сохранении таких темпов, а также учитывая стремительное
удешевление смартфонов, можно ожидать, что к 2020 году доля
186
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
смартфонов достигнет 93% от всех подключений в республике. Общее
число абонентов сотовой связи, вероятно, будет колебаться в пределах от
24 до 26 млн. человек, которыми будет генерироваться от 34 до 36,5 ПБ
мобильного трафика. Доля смартфонов и телефонов, находящихся в
использовании абонентов мобильной связи Узбекистана и ее прогнозные
значения представлены на рис. 5.
Рис.3. Существующие значения и прогноз доли телефонов и
смартфонов, находящихся в использовании абонентов мобильной
связи
Узбекистана
Источник: Журнал «Экономическое обозрение», №7, 2016
По данным Speedtest, который
вычисляет скорость и формирует
рейтинг на основе данных, полученных от посетителей из той или иной
страны, лидером рейтинга по скорости мобильного интернета остается
Норвегия (67,17 Мбит/с), по скорости проводного - Сингапур (181,47
Мбит/с).
В месяц сайт Speedtest посещает более 150 млн. людей, он считается
одним из основных сервисов для определения скорости интернета
на месте. Говоря о развитии современных ИКТ нельзя не рассмотреть
такое понятие, как Интернет вещей. Интернет вещей создает огромное
пространство для деятельности операторов мобильной связи. Это могут
быть сервисы радиосвязи, SIM-карты для IoT-объектов или полноценные
187
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
IoT-платформы,
решения
для
умного
дома,
автомобилей,
систем
мониторинга окружающей среды, систем видеонаблюдения и охраны.
Одним из первых по применению в Узбекистане может стать сектор
коммунального обслуживания, где установка электронных счетчиков воды
и газа может реализовать функции автоматического управления поставкой
услуг водо- и газоснабжения. Другое направление – всевозможные умные
системы,
бытовые
и
промышленные,
управление
энергопитанием,
мониторинг оборудования, КИПиА и прочее.
Применение
технологий
IoT
может
быть
развернуто
на
существующих передающих мощностях второго и третьего поколения и в
рамках уже используемых частот путем внедрения дополнительного
программного обеспечения [9].
Отрасль информационных технологий имеет потенциал глобальной
конкурентоспособности и должна стать одной из важнейших точек роста
экономики страны.
Список использованной литературы
1.
Бегалов Б.А., Жуковская И.Е. Методологические основы влияния
информационно-коммуникационных
технологий
на
развитие
национальной экономики. Монография. Т.: IQTISODIYOT, 2018, 178 с.
2.
Бекмуратов
Т.Ф.,
Дадабаева
Р.А.
Основные
направления
перспективных исследований по развитию цифровой экономики. Труды
международной научно-технической конференции «Актуальные проблемы
оптимизации и автоматизации технологических процессов и производств».
Карши, Узбекистан. 17-18 ноября 2017г. Карши, 2017 С. 172-178.
3. Волкова Г.Ю., Зиядуллаев Н.С. (2017). Новая индустриализация как
инновационный драйвер модернизации экономики // Экономист. № 6. – С.
90.
4. Гулямов С.С., Шермухамедов А.Т. (2016) Роль России во
внедрении
инновационных
проектов
в
республике
Узбекистан.
188
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
//
Инновационные процессы и технологии в современном мире, №1, -С.176178.
5. Жуковская И.Е. Инновационные подходы к управленческим
процессам в условиях становления цифровой экономики //Вестник
факультета
управления
Санкт-Петербургского
государственного
экономического университета. 2018, Выпуск № 4. – С. 21-29.
6. Натан Марц, Джеймс Уоррен Большие данные: принципы и
практика построения масштабируемых систем обработки данных в
реальном времени. Издательство Вильямс, 2016- 356 с.
7. Сухарев О.С. Структурный анализ технологических изменений и
стратегия экономического роста // Известия Уральского государственного
экономического университета. 2018 Т. 19. No 3. С. 26−41.
8. Шнепс-Шнеппе М.А., Намиот Д.Е. (2018) Цифровая экономика:
телекоммуникации - решающее звено. М.: Горячая линия – Телеком. – 150
с.
9.
Chakpitak Н., Maneejuk П., Chanaim С., Sriboonchitta С. Thailand
in the era of digital economy: How does digital technology promote economic
growth? Studies in Computational Intelligence, 2018, vol. 753, pр. 350–362.
10. www.stat.uz – официальный сайт Государственного комитета
Республики Узбекистан по статистике.
11. www.mitc.uz/
-
официальный
сайт
Министерства
информационных технологий и коммуникаций Республики Узбекистан
ZAMONAVIY WEB TEXNOLOGIYALAR
B.A. Sharipov – TDIU,
“Ekonometrika” kafedrasi katta o’qituvchisi
Bugungi sharoitda eng ilg‘or axborot-kommunikatsiya texnologiyalarini
keng joriy etish ustuvor ahamiyat kasb etmoqda. Bu sohada qabul qilingan
Milliy dasturga muvofiq, telekommunikatsiya texnologiyalari, aloqa tizimlari va
infratuzilmasi yanada rivojlantirilmoqda, axborot tizimlar komplekslari va
«Elektron hukumat» axborot bazasi shakllantirilmoqda.
189
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Web dasturlash sohasida yangi texnologilar yashin tezligida kirib
kelmoqda.
Bu
sohada
yangiliklarni
kuzatib
borilsa,
bir
qancha
texnologiyalarning paydo bo‘lishi, rivojlanishi bilan bir qatorda ba’zi
texnologiyalarning foydalanishdan chetda qoloib ketayotganini ham ko‘rish
mumkin.
Hozirgi vaqtda web sahifada matnlarni juda chiroyli qilib bezatish yoki
tasvirlarni shakllantirish hech kimni xayron qoldirmaydi. Internet tarmog‘ida
tashkilot haqidagi ma’lumotni taqdim etish uchun foydalanuvchilarga turli xil
imkoniyatlarni taqdim etish kerak, masalan muloqot, izlash, yangilanib turuvchi
ma’lumotlar va boshqalar. Web sahifa ma’lumotlarini boshqarish uchun web
texnologiya yangiliklaridan unumli foydalanish maqsad sari qo‘yilgan yana bir
qadam bo‘ladi.
Python dasturlash tili sodda va o‘qilishi oddiy bo‘lgan dasturlash tili
bo‘lib, u kalit so‘zlar o‘rnida inglizcha so‘zlarni qo‘llab-quvvatlaydi, shuning
uchun bu boshqacha ko‘rinishga ega. Python Interpretori dastur bajarilish
vaqtida uning sintsksisini tekshirib boradi. Bajarilishdan oldin dasturni
kompilyatsiya qilishning hojati yo‘q. Bu PERL va PHP ga o‘xshaydi. Python
Interaktiv holda dasturlarni yozish uchun to‘g‘ridan-to‘g‘ri compilyator bilan
aloqa o‘rnatish imkonini beradi. Python ob’ektga yo‘naltirilgan dasturlash
tamoyillarini qo‘llab quvvatlaydi. Python – boshlang‘ich dasturchilar uchun
ajoyib til bo‘lib, oddiy matnni qayta ishlovchi dasturdan boshlab, brauzerlar
uchun yozilgan o‘yinlarning dasturiy ilovalarini ishlab chiqish imkoniyatini
beradi.
Python
Guido
van
Rossum
tomonidan
saksoninchi
yillarda
Niderlandiyadagi Matematika va informatika ilmiy tadqiqot institutida ishlab
chiqildi. Python tilining sintaksisi Pascal ABC, Modula-3, C++, C, Algol-68,
SmallTalk va Unix shell kabi ko‘plab dasturiy tillardan olingan. Python
mualliflik huquqi bilan himoyalangan. Perl kabi, Python manba kodi endi GNU
General Public License (GPL) brendi ostida mavjud. Python tilining
xususiyatlari quyidagilarni o‘z ichiga oladi[4]:
 O‘qish oson: Python nisbatan kam kalit so‘zlar, oddiy tuzilish va aniq
190
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
belgilangan sintaksisga ega. Bu o‘rganuvchini qisqa vaqt ichida yodlab olish
imkonini beradi.
 O‘qish oson: Python kodi juda aniq va ko‘zga ko‘rinadigan bo‘ladi.
 Oson ishlash: Pythonning muvaffaqiyati – manba kodi juda oson.
 Keng standart kutubxona: Pythonning eng qudratli jihatlaridan biri
kutubxonaning asosiy qismi juda portativ va UNIX, Windows va Macintoshda
o‘zaro faoliyat platformalar bilan mos keladi.
 Interaktiv usul: Pythonda ishlashda terminalda ishlash uchun juda qulay
terminalda test qilib ko‘rsa bo‘ladi.
 Portativ: Python keng apparat platformalarida ishlaydi va barcha
platformalarda bir xil interfeysga ega.
 Kengaytirilgan: Python
tarjimoniga
past
darajadagi
modullarni
qo‘shishingiz mumkin. Ushbu modullar dasturchilarni o‘zlarining vositalarini
samaraliroq bo‘lishiga qo‘shish yoki sozlash imkonini beradi.
 Ma’lumotlar
bazasi: Python
barcha
ma’lumotlar
bazasini
qo‘llab
quvvatlaydi.
 GUI dasturlash: Python Windows MFC, Unix, X Window kabi
platformalarga GUI dasturlar tuzishni qo‘llab quvvatlaydi.
 Moslashuvchan: Python, qobiq buyruq fayliga qaraganda katta dasturlarga
yanada yaxshi tuzilish va qo‘llab-quvvatlash imkonini beradi.
 Yuqorida aytib o‘tilgan xususiyatlardan tashqari, Pythonda yaxshi
xususiyatlarining katta ro‘yxati bor, ularning ko‘pi quyida keltirilgan:
 Funktsional va tuzilgan dasturiy usullarni va OOP ni qo‘llab-quvvatlash.
 Ushbu buyruq fayli sifatida ishlatilishi mumkin yoki katta ilovalar
yaratish uchun byte-kodga to‘planishi mumkin.
 Juda yuqori darajadagi dinamik ma’lumotlar turlari va dinamik turdagi
tekshiruvlarni qo‘llab-quvvatlaydi.
 Avtomatik chiqindilarni to‘plashni qo‘llab-quvvatlaydi.
191
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
 C, C++, ActiveX, CORBA va Java bilan osonlik bilan bog‘lanishi
mumkin.
Google
internet-kompaniyasi
web-dasturlar
tayyorlash
uchun
mo‘ljallangan “Dart” dasturlash tilini namoyish qildi. Ushbu dasturlash tilining
asosiy afzalligi uning moslashuvchanligi, o‘zlashtirishga oson ekanligi va
universalligidir – unda yozilgan web-dasturlar barcha zamonaviy brauzerlarda
ishlayveradi, jumladan mobil qurilmalarda ham[6].
Hozirgi kunda
interaktiv web-sahifalarni
yaratish
uchun asosan
“JavaScript” tilidan foydalaniladi. “Dart” esa bunga muqobil sifatida ishlab
chiqildi.
Yangi tilning rasmiy sayti – www.dartlang.org bo‘lib, unda dasturchilar uchun
yo‘riqnomalar, ushbu tilni o‘rganish uchun qo‘llanmalar va namunaviy kodlar
berib boriladi. Kompaniyaning xabar berishicha, hozircha “Dart”ning “xomaki”
versiyasi chiqarilgan bo‘lib, loyiha ustidagi ishlar hamon davom etmoqda.
ActionScript tili Flashning bоshqаruv tilidir. ActionScriptning yangi
vеrsiyalari
o‘zining оldingi Flash vеrsiyasidаn fаrq qilаdi. Flashning
boshlang‘ich versiyalarida buyruqlаr chеgаrаlаngаn bo‘lib, nоqulаy intеrfеysgа
egа edi. U fаqаt аsоsiy hаrаkаtlаr uchun ishlаtilаr edi. So‘nggi vеrsiyalaridа esа
buyruqlаr sоni ko‘pаytirilib, intеrfеysi esa judа qulаy ko‘rinishga keltirildi.
ActionScript sichqоnchа ko‘rsаtkichi yordamida yoki klаviаturаdаn bеrilаyotgаn
hаrаkаtlаrni bоshqаrish vа mа’lum kаdrdаgi hаrаkаtlаrni bоshqаrish imkоnini
bеrаdi. ActionScriptni to‘liq o‘rgаnish uchun dаsturlаsh tillarini bilish kеrаk
(C++, JavaScript). Аmmо Flash ning qulаyligi shundаki, undа ishlаsh uchun
mоhir prоgrаmmist yoki ActionScriptni to‘liq bilish shаrt emаs. Bajaruvchi o‘zi
uchun kеrаkli bo‘lgаn imkоniyatlаrni bilsа bаs.
Rasmiy realistik bozor ishga tushirildi. U VH (virtual haqiqat) va KH
(kengaytirilgan haqiqat) texnologiyalarini joriy qilish uchun yangi imkoniyatlar
ochadi. VH / KH bozorining web-dizayn rivojlanish dunyosiga ta'sir qilishi
ehtimoldan yiroq, chunki VH va KHni qo'llab-quvvatlaydigan texnologiyalar
oddiy foydalanuvchilarga yanada qulayroq bo'ladi. Biz virtual va kengaytirilgan
192
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
haqiqat nima ekanligini tushuntirib batafsilroq ma'lumot bera olmaymiz. Keng
ma’noda, KH mustaqil raqamli dunyoni yaratadi, va bizning raqamimizga
raqamli tarkibni qo'shadi. Ushbu texnologiyalar foydalanuvchi bilan shov-shuv
qilishning mutlaqo tezlashtiruvchisi bo'lib kelgan. Ular foydalanuvchilar bilan
yanada ishonchli aloqa qilish uchun ishlatilishi mumkin bo'lgan juda kuchli
hissiy munosabatni keltirib chiqaradi. Bundan tashqari, VH va
KH
vizualizatsiya uchun juda katta imkoniyatlar yaratadi. Misol uchun, ALIBABA
mijozlari uchun VH ekskursiyalarini ishga tushirgan, ular mahsulotlarini raqamli
3D nusxalarini ko'rish va ular bilan ishlashga imkon beradi. Bundan tashqari,
ushbu texnologiyalarda ko'rsatilgan qiziqish juda yuqori.
Web
texnologiyalarning
rivojlanishi
bilan
web-sahifalarning
funksionalligi doimiy ravishda oshib boradi va ish stoli funksiyasiga
yaqinlashadi. Bu texnologiya Javascript yordamida amalga oshiriladi. Ushbu
texnologiyani amalga
oshirish uchun bir
necha
o`nlab
yoki
yuzlab
kutubxonalarning ko`pchiligida haqli ravishda qoniqarli va tushunish uchun
qulay bo`lgan JQuery jutubxonasi bo‘lishi kerak. JQuery JavaScript va HTML
kutubxonasi bo‘lib Nyu-Yorkdagi “Varcamp” kompyuter konfrensiyasida 2016yilda John Recsig tomonidan taqdim etilgan. JQuery ning asosiy xususiyati:
Yadro darajasida belgilanadi. Bu hujjatning ob`ekt modeli elementlarini
tanlashdir. Bundan tashqari, JQueryning asosiy funksiyalari ham kengaytilishi
mumkin[1].
Blockchain tez rivojlanayotgan texnologiyadir. Bu g'oya
Nakamotoga
tegishli.
Blockchain
texnologiyasining
mohiyati
Satoshi
umumiy
ma'lumotlar bazasidan foydalanish bo'lib, u doimo muvofiqlashtiriladi.
millionlab kompyuterlar har o'n daqiqada yangilanadigan ma'lumotlar bazasi
yozuvlarini o'z ichiga oladi. Ma'lumotlar ko'p sonli kompyuterlarga tarqalib
ketgan va uni o‘zgartirish uchun hech qanday buyruqlar mavjud emas.
Blockchain xech bir tomondan nazorat qilinmaydi.
Googlening keyingi qadamlari tezkor mobil sahifa loyihasini yaratish
bo‘ldi(AMP). AMP loyihasi butun dunyodagi yetakchi axborot texnologiyalari
193
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
mutaxassislari tomonidan birgalikda ishlab chiqilgan va hozirgi kunga kelib 1,5
milliondan ziyod web-sahifalar tomonidan qabul qilingan. Hozirgi kunda saytda
AMP versiyasini yaratish – bu
mobil qurilmalarda chaqmoq tezligi
ko'rsatkichini ta'minlashning bir usuli. Tezkor mobil sahifalar kodlashni
soddalashtiradi va smartfonlarning yuklab olishni tezligini 10 martaga oshiradi.
Shunday qilib AMP qo‘llanilishi mobil qurilmalarda sahifani yuklash vaqtini 1
sekunddan kam vaqtga qisqartirish imkonini beradi. Buning natijalari juda ko'p.
Eng avvalo, bunday hayratlantiradigan AMP sahifalarni yuklash tezligi sezilarli
darajada muvafaqiyatsizlik ko‘zsatkichini
optimallashtirilgan AMP sahifalari
pasaytiradi. Bundan tashqari,
kichik ekranlarda tabiiyroq ko'rinadi,
jozibador foydalanuvchi interfeysi yaratiladi[3].
Ruby dinamik, ochiq kodli (open-sorce), obyektga yo‘naltirilgan
dasturlash tili bo‘lib, 90-yillarda kompyuter olimi Yukihiro Matsumoto
tomonidan ishlab chiqilgan eng yosh tillardan biri hisoblanadi. Bu tilda o‘qish
va yozish uchun sodda sintaksisdan foydalanilgan, juda ko‘p buyruqlarni
o‘rganib chiqish shart emas. Shuning hisobiga, bu tilni o‘rganish nisbatan oson.
Tilning o‘zi obyektga yo‘naltirilgan bo‘lsada, protsedurali, funksional va
imperativ dasturlashni ta’minlashligi bu tilni juda ham tez moslashuvchi
tillardan qiladi. Ruby nisbatan oson o‘zlashtirilishi bilan dong taratgan,
chamasi 20 minutlik foydalanuvchi uchun yo‘riqnomadan (bu tilning rasmiy veb
saytidan topishingiz mumkin) ba’zi asoslarini juda qisqa muddat ichida tanishib
chiqishingiz
mumkin.
Perl
va
Pythonning
ishqibozlari
mavjud
ba’zi
o‘xshashliklarni topadilar. Bu tilga ovoz berganlar uni tushunish va o‘rganish,
kerak bo‘lganda o‘qish osonligini va bu tilning muvaffaqiyatiga sabab bo‘lgan
yirik, faol hamda jo‘shqin dasturchilar jamiyatiga egaligini maqtashadi.
PHP dasturlash tilining yangilangan versiyasining uzoq kutilgan versiyasi
2015 yil 3 dekabr kuni bo'lib o'tdi. Versiya PHP 7.0.0 etiketli va shunday
rivojlantirish jamoasi ta'kidlanganidek, yangi relizlar faqat PHP yana bir
versiyasi va tili rivojlanishida yana bir jiddiy qadam emas PHP 7. yangi qator
boshlandi.
Ushbu
versiya
Zend
Enginening
yangi
versiyalari
bilan
194
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
chiqariladi[5].
PHP-7da oldingi versiyaga qaraganda juda ko'p o'zgarishlar mavjud.
Loyiha rasmiy veb-sayti (php.net) bir eslatma, yangi til versiyalari, deb - 7 2
marta tezroq PHP 5,6 dan PHP. , Istisno orqali tashish va birlashgan nisbatan
yangi operator tomonidan qo'llab-quvvatlanadigan Anonim darslari, qo'llabquvvatlovchi ba'zi xato joriy - Bu, shuningdek, PHP 7 mavhum sintaktik daraxt
(AST mavhum sintaksisi daraxti) qo'shiladi, deb qayd etdi. Shuni ta'kidlash
kerakki, hozirgi versiyadan avval PHP tili uzoq va murakkab yo'l edi. PHP ning
birinchi versiyasini chiqarish 1994 yilda bo'lib o'tdi. So'ngra bunday
TechCruhch va Facebook (faqat old-oxirida) sifatida bugun bunday taniqli vebloyihalar, CGI-scriptlar kichik majmui ekanligi tili, uning muallifi dasturchi
Rasmus Lerdorf edi. 1995 yilda Lerdorf PHP Tools hamjamiyati manbai kodni
ochildi, shundan buyon tili va uning tarjimoni tashabbuskorlari ochiq manba
loyihasi doirasida rivojlana boshladi.Yigirma yildan ko'proq vaqt mobaynida
PHP tili keng tarqalib ketdi. Bu umumiy maqsadga mo'ljallangan skript tilidir,
lekin veb-ilovalarni ishlab chiqishda eng keng qo'llaniladi. Ushbu tilda, xususan,
ko'plab taniqli pullar to'lanadi.
NET Framework platformasi o‘zi bilan birga ko‘plab yangi texnologiyalar
olib keldi. Yangi dasturlash tillari (C# va VB.NET), ma’lumotlar bazalariga
ulanishni yangi turlari (ADO.NET), boshqariluvchi bajarish muxiti (CLR), webdasturlarni tuzishning yangi yo‘nalishi (ASP.NET) paydo bo‘ldi. Microsoft
kompaniyasi kompyuter dasturlarida qo‘llaniladigan foydalanuvchi interfeysini
tuzish uchun xilma xil texnologiyalar (C++/Windows API, VB6, MFC) ishlab
chiqardi. Ushbu dasturlardan xar biri dasturchiga grafik interfeys bilan ishlash,
asosiy va dialog oynalar, boshqaruv elementlari, menyular bilan ishlash
yo‘llarini taqdim etadi. .NET platformasini avvalgi versiyalarida, foydalanuvchi
interfeysini qurishda Windows Formsni ishlatish, bir qancha afzalliklarni taqdim
etardi. Windows Forms yordamida ko‘pgina dasturlar ishlab chiqarilgan
bo‘lishiga
qaramay,
System.Drawing.dll
misol
uchun,
kutubxonalari
System.Windows.Forms.dll
to‘laqonli
dasturlarda
va
ishlatiluvchi
195
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
texnologiyalar bilan to‘g’ridan to‘g’ri ishlay olmaydi. Net Framework
platformasi -
yangi dasturiy texnologiya bo‘lib, u Microsoft kompaniyasi
tomonidan dasturiy ilovalarni vizual holda tuzishda foydalanish uchun ishlab
chiqilgan kutubxonalar to‘plamidan iborat tizimdir. Ushbu platforma turli
operatsion tizimlarda ishlash uchun mo‘ljallangan. Net Framework biror
operatsion tizimqa bog’liq holda ishlab chiqilmagan.
Foydalanilgan adabiyotlar
1. Этан Браун. Изучаем JavaScript: руководство по созданию
современных веб-сайтов,3-е изд.:Пер. с англ. - СпБ.:ООО "Альфа книга';
2017.-368с.
2. Фрэйн Б. HTML5 и CSS3. Разработка сайтов для любых браузеров и
устройств. 2-е изд. — СПб.: Питер, 2017. — 272 с.
3. http://www.ziyonet.uz - Ziyonet ta’lim sayti.
4. www.python.org – python dasturlash tili bo’yicha ma’lumotlar.
5. http://www.phpmyadmin.net/ – phpmyadmin sayti.
6.www.dartlang.org – Dart tilining rasmiy sayti.
РОЛЬ ИНФОРМАЦИОННОЙ
СИСТЕМЫ УПРАВЛЕНИЯ ЦЕПОЧКОЙ ПОСТАВОК В
ЦИФРОВИЗАЦИИ ПРЕДПРИЯТИЙ
Дадабаева Р.А., к.э.н., доцент ТГЭУ,
Анварходжаев А. А., магистрант ТГЭУ
Наше общество вступило в эру формирования цифровой экономики,
что послужило причиной создания новых подходов к анализу бизнеспроцессов и управлению ими с учетом динамически изменяющейся
окружающей среды. Это обстоятельство, в свою очередь, предопределяет
создание новых, в том числе интеллектуальных информационных
технологий. Информационные системы, использующие такие технологии,
позволяют более углубленно осуществлять анализ, прогнозирование и
оценку
состояний
и,
тем
самым,
принимать
более
адекватные
анализируемым ситуациям решения на тактическом и стратегическом
уровнях управления организацией [1-4].
Обеспечение запасов и учет движения (расходования) товарносырьевых ресурсов, необходимых и достаточных для эффективности и
196
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
непрерывности воспроизводства, является одной из важных задач,
обеспечивающих эффективное функционирование предприятий.
Одной
из
компонент
цифрового
предприятия
является
информационная система управления цепочкой поставок. Такие системы
позволяют осуществлять цифровую обработку и анализ данных о запасах и
потребностях
товарно-сырьевых
ресурсов,
а
также
своевременно
планировать их своевременное пополнение.
Непрерывность производства требует, чтобы на складах постоянно
находилось достаточное количество сырья и материалов для полного
удовлетворения
потребностей
использования.
Поэтому
производства
необходимость
в
любой
момент
бесперебойного
их
снабжения
производства в условиях непрерывности спроса и дискретности поставок
обуславливает создание на предприятиях необходимых и достаточных
запасов товарно-материальных ценностей.
Если учет их на складе ведётся с высокой точностью, то это
обеспечивает
бесперебойную
поставку
необходимых
товаров
для
производства, а также позволяет избегать накапливания неликвидных
материалов и т.д.
Перечисленные выше процессы относятся к классу логистических.
Эти процессы в настоящее время претерпевают большие изменения.
Появляются новые концепции. Эволюция концепций происходит с 60-ых
годов. За этот период произошёл переход от ненасыщенного «рынка
производителя»
к
насыщенному
«рынку
потребителя».
После
первоначального насыщения рынка появились требования к качеству
товаров
–
концепция
всеобщего
качества
товара.
Затраты
компенсировались качеством.
Современное производство и логистика развиваются в соответствии
с тремя основными тенденциями: ориентация на клиента, специализация
на ключевых компетенциях и увеличение значения информационных
197
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
технологий. Основный принцип ведения бизнеса на современных
быстроразвивающихся рынках – взаимодействовать, чтобы конкурировать.
Для повышения эффективности процесса поставок следует изменить
существующий на предприятии порядок бизнес-процессов подачи заявок
на поставки с целью сокращения временных и административные
ресурсов, повышения надежности процесса.
Принцип процесса поиска поставщика, заказа на поставку и ее
доставки можно представить в виде схемы, отображенной на рисунке 1 [5].
Рис 1. Схема заказа поставок
Процесс работы состоит в следующем. Работник отдела снабжения
осуществляет поиск нужного поставщика в сети, начинает с ним
переговоры и, в случае их успешного завершения, осуществляет заказ на
поставку. Далее обговариваются условия транспортировки, производятся
необходимые оплаты.
Основным звеном в этом процессе является информационная
система управления цепочками поставок.
Внедрение информационных систем управления цепочками поставок
на предприятиях могут облегчать задачи участников цепи снабжения за
счет:

Помощи в принятии решения о том, когда и что производить,
хранить и перемещать.
198
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)

Быстрой передача заказов.

Отслеживания состояния заказов.

Проверки доступности и отслеживание уровня запасов.

Отслеживания поставок.

Планирования производства на основе реальных потребностей
рынка.

Быстрого внедрения изменений в дизайне товара.

Поддержки спецификаций товара.

Распространения сведений о частоте дефектов и возврата.
Информационная система управления поставками функционирует на
основе базы данных. Реляционная БД является простейшей и наиболее
привычной формой представления данных в виде таблицы. В теории
множеств таблице соответствует термин отношение (relation), который и
дал название этой БД. Для нее имеется развитый математический
аппарат—
реляционное
исчисление
и
реляционная
алгебра,
где
определены такие математические операции, как объединение, вычитание,
пересечение, соединение и др. Существенный вклад в разработку БД этого
типа сделал американский ученый Е. Кодд (Е. Codd).
Достоинством реляционной БД является сравнительная простота
инструментальных средств ее поддержки, недостатком — жесткость
структуры данных (невозможность, например, задания строк таблицы
произвольной длины) и зависимость скорости ее работы от размера базы
данных. Для многих операций, определенных в такой БД, может оказаться
необходимым просмотр всей БД [6].
Управление цепями поставок представляется категорией более
глобальной, чем логистика, так как включает следующие ключевые
бизнес-процессы: управление взаимоотношениями с потребителями;
обслуживание
выполнением
потребителей;
заказов;
управление
управление
спросом;
управление
производственными
операциями;
управление снабжением; управление проектированием продукта и его
199
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
доведением до коммерческого использования; управление возвратными
материальными потоками.
Управление цепочками поставок представляет собой стратегию
бизнеса, обеспечивающую эффективное управление материальными,
финансовыми и информационными потоками для обеспечения их
синхронизации в распределенных организационных структурах.
Список литературы
1. ПостНаука [Электронный ресурс] /ИД «ПостНаука» - Режим
доступа: https://postnauka.ru.
З. Tadviser — Портал выбора технологий и поставщиков
[Электронный
ресурс]
/
Tadviser—
Режим
доступа:
http://www.tadviser.ru/index.php.
4. Бекмуратов Т.Ф., Дадабаева Р.А. Основные направления
перспективных исследований по развитию цифровой экономики. Труды
международной научно-технической конференции «Актуальные проблемы
оптимизации и автоматизации технологических процессов и производств».
Карши, Узбекистан. 17-18 ноября 2017г. Карши -2017. С. 172-178.
5. https://www.pearson.com/us/higher-education/product/ Laudon J.
Laudon K. Management Information Systems. Managing the Digital Firm. 15th
Edition /9780134639710.html
6. Шустова Л.И., Тараканов О.В.http://bookwebmaster.narod.ru/bd.html
МИЛЛИЙ ИҚТИСОДИЕТНИ БОШҚАРИШ ЖАРАЁНИНИ
ИНТЕНСИВ РАВОЖЛАНТИРИШДА АХБОРОТ
ТЕХНОЛОГИЯЛАРИНИ ЎРНИ ВА РОЛИ.
Тошкент Давлат Техника Университети
Магистранти Ш. Х. Максудов
Бошқарувнинг ахборот технологиясини жорий этишга ҳаракат
қилган ҳар қандай корхона, унинг мураккаблигидан тезда ўз имкониятлари
чегараланганлигини англайди. Бу вақтда илмий изланиш натижаларини
амалий ахборот даражасига етказишни таъминлашда ахборот-маслаҳат
хизмати ёрдамга келади. Улар бу ахборотни охирги фойдаланувчи –
қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқарувчиларига етказадилар ва
улардан тўғри фойдаланилса, самарага эришилади. Бизнинг фикримизча,
200
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
энг аввало, қандай ахборот излашни, қандай кўринишда ишлашни, ахборот
корхонада кимга кераклигини, умуман, самарали ахборот таъминотининг
аниқ имконияти мавжудлигини аниқлаш лозим. Ахборотга бўлган талабни
таҳлил қилиш ва уни қондиришнинг мумкин бўлган бирор бир ечимни
топиш
бошқарув
ахборот
технологиялари масалаларидан биридир.
Бошқарув ахборот технологиялари соҳасида инновация имконияти унча
катта эмас. Чунки ахборот жараёнлари ва уни ташкил этиш бошқарув
масаласи, уларнинг расмий ва норасмий вариантда амалга оширилиши
ташкилийбошқарув
вазифаларининг
таркибий
қисмидир.
Ахборот-
маслаҳат хизмати тизимини яратишнинг асосий шарти тизимга янги
ахборот
технологияларини
қўллаш,
етарли
қувватдаги
компьютер
тармоғини ташкил этиш ва ишлатишдир. Бундай тармоқлар ахборотларни
ишлаб чиқиш ва истеъмол қилиш амалий тизимлари ўртасида кўприк
вазифасини ўтайди. Одатда, улар айрим бошқарув функцияларига
мўлжалланмай ёки фойдаланувчилар гуруҳига хизмат кўрсатмасдан
ахборотни ишлашда мустақил вазифани ҳам бажаради. Инновацион
ахборот технологияларининг иқтисодиётнинг реал сетори тармоқларида
шиддат билан қўлланилиши улар асосида автоматлаштирилган иш
жойларини ташкил этишга катта туртки бўлди. Бугунги кунда қишлоқ
хўжалигига ахборот хизмати кўрсатишни ташкил этиш жуда долзарб
масала
бўлиб
қолди.
Аммо,
қишлоқ
хўжалигини
бошқариш
технологиясини интеллектуаллаштиришда сусткашликлар ҳам мавжуд.
Шуни алоҳида таъкидлаш ўринлики, кейинги йилларда хорижда ва
республикамизда янги ахборот технологияларини яратишнинг назарий ва
амалий
муаммолари
кенг
тадқиқ
этилган.
Ушбу
йўналишдаги
тадқиқотларнинг кенгайиши, инновацион ахборот технологияларининг
шаклланиши янги ахборот технологиялари ва тизимларини иқтисодиёт
тармоқларига қўллаш имкониятини кенгайтирди. Аммо аграр соҳанинг
ўзига
хос
хусусиятларини
ҳисобга
олувчи
инновацион
ахборот
технологиялари ва тизимларини яратиш борасида илмий тадқиқот олиб
201
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
бориш ҳамда уларни соҳага татбиқ қилиш бугунги куннинг долзарб
йўналишларидан бири ҳисобланади. Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариш
бошқарувини янги, янада юқорироқ даражага кўтарувчи янги инновацион
ахборот технологиялари ва ахборот хизмати кўрсатишни ташкил этиш ва
бу муаммога тубдан янгича ёндашишни ишлаб чиқиш масаласини
батафсил кўриб чиқиш учун қишлоқ хўжалик корхоналарига ахборот
хизмати кўрсатишни ташкил этишнинг замонавий шаклларини яратиш
мақсадга мувофиқдир. Бугунги кунда фақат айрим молиявий жиҳатдан
кучли қишлоқ хўжалик корхоналари замонавий инновацион ахборот
технологиялари
билан
таъминлангандир.
Корхона
раҳбари
ва
мутахассисларининг замонавий ахборот технологияларидан самарали
фойдаланиш масаласи долзарблигича қолмоқда. Чунки шиддат билан
ривожланиб бораётган ахборот-коммуникация технологиялари йиллар
ўтган сари маънавий эскириб бормоқда ҳамда унинг ўрини янада
такомиллашган технологиялар эгаллаб бормоқда.
Мавжуд ахборот тизимлари йирик ишлаб чиқариш секторлари ёки
туман
даражасидаги
мўлжалланган.
Улар
марказларда
кучли
ахборотларни
инновацион
ахборот
қайта
ишлашга
технологияларни
ишлатишга ёки бир қанча шахсий инновацион ахборот технологиялардан
тузилган маҳаллий тармоқни қўллашга мўлжалланган. Бундай тизимнинг
ҳал қиладиган масалаларидан бири қишлоқ хўжалик корхоналари
фаолиятининг барча йўналишларини қамраб олишдир. Улар жуда кўп
кириш ва чиқиш ҳужжатларига эга бўлиб, дастурлар таъминоти ишини
оғирлаштиради ва чалкаштиради. Ўз навбатида бу эса уларни қўллашдан
жуда катта вақтни, катта ҳажмдаги маълумотларни сақлаш қурилмаларини
ҳамда тизим иш фаолиятини кузатиб борувчи дастурчи-мутахассислардан
чуқур билим талаб этади. Қишлоқ хўжалигини компьютерлаштириш
масаласини ўрганиш шуни кўрсатмоқдаки, олдин ишлаб чиқилган
тизимлар
ижобий
сифатларига
қарамасдан,
фойда
ва
харажат
муносабатларини аниқлаш тамойилига, тизимнинг корхона иш шароити
202
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ўзгаришига мослашув тамойилига жавоб бера олмайди.
Компьютер
тизими ёрдамида аниқ бухгалтерия масалаларини ечишда қишлоқ хўжалик
корхонаси раҳбари қарор қабул қилиш учун таҳлилий тоифадаги
ахборотларни ҳам олиш керак. Ахборот корхонага маълум бир фойда
келтириш учун ишончли, ўз вақтида олинган ва раҳбарият ишлатиш учун
яроқли бўлиши зарур. Ушбу қўшимча маълумотдан келадиган фойда уни
олиш билан боғлиқ бўлган харажатлар билан аниқланган бўлиши лозим.
Бугунги кунда агросаноат тизимлари, фермер хўжаликлари ва айрим товар
ишлаб чиқарувчиларнинг бозордаги талаб ва таклиф, селекциядаги илмий
ютуқлар, ишлаб чиқаришдаги илғор технологиялар, хўжалик юритиш ва
тадбиркорликдаги тажрибалар, ишлаб чиқариш воситалари ҳолати ва
уларни ишлатиш, ер ва бошқа ресурслар, қонунчиликдаги охирги
ўзгаришлар,
меъёрий
ҳамда
кўрсатмали
ҳужжатлар
ва
ҳоказолар
тўғрисидаги тезкор маълумотларга бўлган талаби доимо сезилади.
Маълумки, хўжалик юритишнинг самарадорлиги кўп жиҳатдан қабул
қилинадиган
хўжалик
қарорларига
ва
тузиладиган
истиқбол
кўрсаткичларига боғлиқдир. Бу эса ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатиш
шароитини таҳлил қилиш ва ҳисобга олишнинг самарали тизимини қўллаш
туфайлигина
амалга
оширилади.
Қишлоқ
хўжалиги
ишлаб
чиқарувчиларининг асосий иқтисодий ва илмий марказлардан ҳудудий
ажралганлик шароитида ўз вақтида тўлиқ ва ишончли ахборотга эга
бўлиши ресурслар таъминоти чегараланганлиги, рақобат ва тартибсиз
бозор хўжалиги шароитида қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқарувчиларҳаёт
фаолиятини
таъминлашнинг
муҳим
шартидир.
Самарали
хўжалик
юритишда зарур бўладиган ахборотнинг, уларнинг ҳосил бўлиши ва
истеъмоли жойларининг, уларни йиғиш, қайта ишлаш ва сақлаш усул ва
услубларининг турли-туманлиги ахборот тизимлари фаолиятини тартибга
келтиришни ва доимий такомиллаштиришни талаб этади. Қишлоқ хўжалик
корхоналарида ахборот тизимларини мутахассислар меҳнатини тўғри
тақсимланган ҳолда ташкил этиш бош бухгалтернинг асосий функционал
203
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
вазифасига киради. Маълумки, ахборот ички ва ташқи бўлиши мумкин.
Ташқи ахборот қишлоқ хўжалигининг хўжалик юритиш шароити ўзгарган
ҳолда талаб даражасида фаолият кўрсатиши учун зарур бўлиб, уларга
қуйидагилар киради. 1. Ҳуқуқий ва бошқаришга оид (буйруқлар, вазирлик,
солиқ ва бошқа органларнинг услубий кўрсатма ва бошқа материаллари).
2.
Жаҳон
ва
биржада
белгиланган
баҳолар.
3.
Ҳамдўстлик
мамлакатларининг асосий биржаларидаги баҳолар. 4. Қишлоқ хўжалиги
маҳсулотлари, ёқилғи, техникалар, ўсимликларни ҳимоялаш воситалари ва
бошқаларга бўлган талаб ва таклиф тўғрисида ахборотлар. 5. Табиий
шароит, ернинг агротехник тавсифи, машина ва механизмлар тизими
ҳақида маълумотлар. 6. Ҳамдўстлик мамлакатларида қишлоқ хўжалигини
юритиш ва иқтисодиёт масалалари бўйича таҳлилий маълумотлар. 7.
Реклама материаллари ва бошқа ахборотлар.
анъанавий
манбаси
телевидение,
радио,
Ташқи ахборотнинг
газета
ва
журналлар,
муассасаларнинг ахборотлари, ахборот етказиш, фан-техника тараққиётни
қўллаш хизматлари ва бугунги кунда интернет тармоқлари ҳисобланади.
Бу
ахборотнинг
истеъмолчилари,
асосан,
қишлоқ
хўжалик
корхоналарининг раҳбарлари ва мутахассисларидир. Уларни йиғиш ва
тизимга
солиш,
иқтисодчилар,
соҳа
доирасидаги
агрономлар,
мутахассислар
зоотехниклар,
(бухгалтерлар,
ветеринарлар,
инженер-
механиклар) зиммасидадир. Бу турли кўринишдаги ахборотларни йиғиш,
бир тизимга келтириш, сақлаш ва ишлатишда унга қаттиқ чегара
ўрнатилиши лозим. Шу сабабли кўрсатилган ахборотларни йиғиш учун
маълум бир шахс ва уларни қабул қилиш вақти белгиланади. Бу ҳолатлар
бош бухгалтерларнинг ҳужжатлар айланиш графигида тасвирланиши
лозим. Бу эса ишлаб чиқариш жараёни вақтида тезкор (оператив) бошқарув
қарорларини қабул қилиш имкониятини берувчи шахсий инновацион
ахборот
технологияларида
ахборотларни
қайта
ишлашнинг
янги
технологияларини ишлаб чиқиш ва қўллашни талаб этади, деган хулосага
келсак бўлади. Режа-ҳисоб ишларини компьютерлаштириш кўпинча
204
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
меҳнатни ташкил қилиш ва янги иқтисодий шароитларда қўлланувчи
ҳисоб юритишнинг янги шаклларини қўллаш билан бир вақтда олиб
борилади. Шунинг учун ҳам дастурий таъминотнинг мосланувчанлик
мезони муҳимдир. Дастурий таъминот мавжуд ҳисобот шаклларини,
маълумотнома ахборотларини, ҳисоблаш услубиятини таҳрирлаш ва
янгиларини
яратишни
ташкил
қилиб,
созлаш
ва
мослаштириш
имкониятига эга бўлиши лозим. Ахборотларнинг ишлаш тизими содда ва
дастурчи бўлмаган оддий фойдаланувчиларга мўлжалланган бўлиши
зарур. Мураккаб дастурлар бўйича телефон тармоғи орқали ихтиёрий
вақтда дастур муаллифларидан зарурий ахборотни олиш имконияти
бўлсин. Хўжалик компьютерларини модем ёрдамида телефон тармоғига
улаш компьютер тармоғи масъул оператори билан алоқа ўрнатишга ва
тезкор
зарурий
маълумотни
олишга
имконият
яратади.
Ахборот
узатишнинг катта тезлигини ҳисобга олсак, алоқанинг (телефон, радио)
техник каналлари орқали ахборот алмашиш баҳоси ва алмашишнинг
тезкорлиги бўйича маълумотларни компьютер технологиялари билан
узатиш почта орқали ўтишдан қулайлигини кўриш мумкин. Ички
ахборотлар хўжалик ҳисобот юритиш, шу жумладан, тезкор-техник ҳисоб
тизимида рўйхатдан ўтказилади, тизимлаштирилади ва умумлаштирилади..
Ҳисобот ахборотларни ишлаш тизимига ахборот қишлоқ хўжалик
корхонаси
шароитига
аниқ
боғлиқ
ҳолда
турли
вариантларда
киритилганлиги учун ҳар бир дастурни айрим ҳолда ишлатиш керак. Бу
хўжаликда мавжуд компьютерлар сони ва уларнинг жойлашуви, ҳисоб
қилувчи ходимнинг автоматлаштирилган иш жойини ташкил этишнинг
мақсадга
мувофиқлиги,
ҳисоб
қилувчи
ҳодимнинг
компьютер
саводхонлиги ва ҳоказо омилларга боғлиқ. Ҳисоб олиб бориш бўйича
қарорлар лойиҳасининг намунавий мажмуасини ишлатиш тажрибаси шуни
кўрсатадики, ягона ахборот базага, ишчи жойлари билан ахборот
алмашинувида
маҳаллий компьютер
тармоғига
асосланган
қишлоқ
хўжалиги ишлаб чиқариш мутахассисларининг автоматлаштирилган иш
205
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
жойларининг интеграллашган тизимини ишлаб чиқиш зарур. Бундай
тизимни лойиҳалаштириш ва қўллашда компьютер технологияларига
қатор талаблар қўйилади. Қишлоқ хўжалигида ахборот соҳалари схематик
ривожлатририш керак. Улар уч асосий тармоққа бирлаштирилган: илмийтехник ахборотларни яратиш (ахборотли ишлаб чиқариш); ахборотларни
тайёрлаш, ишлатиш, сақлаш ва узатиш; уни истеъмол қилиш. Ахборот
ишлаб чиқариш тармоғи айнан материал ишлаб чиқариш тармоқлари каби
тавсифланади. Материал маҳсулот қиймат ва истеъмол қийматига эга
бўлган меҳнат маҳсулидир. Бу маҳсулот (ахборот) интеллектуал қисм
бўлиб, кейинчалик у узатиш, тарқатиш ва истеъмол босқичларидан ўтади
ва қисман ёки тўлалигича ўз қийматини бу босқичларда ҳосил бўлган
маҳсулотга ўтказади. Бу тармоқда ахборотни истеъмолчига етказиш билан
шуғулланувчи
воситачилик
жуда
кўп
вазифасини
мутахассислар
бажаради.
банд.
Қишлоқ
Шундай
қилиб,
хўжалиги
институтлари бу тизимларнинг марказий тугунлари бўлиб,
у
ахборот
унинг
вазифалари бу тармоқ вазифалари билан тўла мос тушади. Улар тармоқ
эҳтиёжини қондириш учун жуда катта қайта ишланган ахборот беради
ҳамда барча ҳамдўстлик мамлакатлари, яъни тармоқлараро алмашинув
учун давлат илмий-техник ахборот тизими ахборот базасини бутлашни
амалга оширади. Янги хўжалик юритиш шароитида ахборот институтлари
(ахборот муассасалари) роли воситачиликка олиб бориши керак. Бугун
ахборот институтлари қошида тижорат йўналишидаги алгоритм ва
дастурлар фонди (жамғармаси), маълумотлар базаси ва банкини ташкил
этиш мумкин ва зарур. У ишлаб чиқарувчилар ўртасида бир хил
кўринишда ахборот алмашишга хизмат қилади.
206
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
СОВЕРШЕНСТОВОВАНИЕ ПРОЦЕССА УЧЕТА ТОРГОВЫХ
ОПЕРАЦИЙ НА ОСНОВЕ ИНТЕГРАЦИИ ПРОГРАММНЫХ
ПРОДУКТОВ
Белалова Гузаль Анваровна,
старший преподаватель кафедры
«Информационные технологии в экономике»
Пилипенко Елена Федоровна,
старший преподаватель кафедры
«Информационные технологии в экономике»
В
современных
условиях возрастает
зависимость
бизнеса
от
информационных технологий, причём для его успешного развития важен
не столько набор приложений, позволяющий автоматизировать отдельные
функции или бизнес-процессы, сколько интеграция информационных
систем и приложений.
Под интеграцией информационных систем (ИС) обычно понимается
объединение ИС, связывающее множество документов, а также отношений
в данных системах30.
В свою же очередь под интеграцией корпоративных приложений
специалисты понимают технологию и приложения, задача которых
вовлечь в работу несколько приложений, используемых в одной
организации, в единый процесс и осуществлять преобразование форматов
данных между ними без их потери и избыточности.
Корпоративные приложения никак не могут существовать независимо
друг от друга. Поэтому специалистами в сфере ИТ используется термин
интеграция,
под
ним
понимается
связь
между
различными
информационными системами и корпоративными приложениями, а также
платформ на которых они работают и вычислительной техники на которой
это все установлено.
30
Когаловский М.Р. Методы интеграции данных в информационных системах/ Институт проблем рынка
РАН, М.: 2017 – 125 с.
207
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Поэтому мы можем понимать под интеграцией в ИТ отрасли не
только интеграцию ИС, но и интеграцию технических и аппаратных
средств, применяемых компаниями в своей работе.
Распределение большинства бизнес-функций между приложениями
предоставляет компаниям всю возможность выбора такого ''лучшего''
пакета программ для бухгалтерского учёта, а так же ''лучшего'' из
приложений для управления взаимоотношениями между компанией и её
клиентами, а также и использование ''лучшей'' из системы обработки
заказов и др.
Учитывая огромное многообразие среди индивидуальных требований
предприятий, создание такого универсального приложения не входит в
интересы разработчиков программного обеспечения, т.к. оно не будет
являться тиражируемым, а сроки на его разработку, тестирования и
внедрения занимают слишком много времени. Но почти все современные
приложения создаются только для решения определённого типа задач. Но,
тем не менее, большой поток требований к возможному расширению
функциональности приложений со временем приводит к появлению в
программном пакете дополнительных функций.
Для поддержки общих бизнес-процессов организации, а также
совместного
использования
данными
несколькими
приложениями,
последние из них будет необходимо интегрировать. Основной целью
интеграции является обеспечение эффективного, надёжного и безопасного
обмена данными между интегрируемыми приложениями.
В настоящее время для регистрации внешнеторговых контрактов
используется программное приложение «E-Kontrakt 2», которое является
единой базой для хозяйствующих субъектов и таможенных органов
республики Узбекистан, предназначено для ведения и взаимообмена
информацией по регистрации и исполнению экспортно-импортных
контрактов.
208
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Данное программное обеспечение является одним из модулей
межведомственной единой автоматизированной информационной системы
по внешнеторговым операциям, созданное на основе современных
интернет-технологий.
Использования
«E-Kontrakt
2»
предоставляет
нижеследующие
возможности, описанные на рисунке 1.

Сокращение объемов ручного и, как следствие, общего объема
труда при работе с информацией;

Повышение
полноты,
достоверности,
актуальности
информации в БД;

Создание Базы Данных для своевременного обеспечения всех
пользователей в строгом соответствии с их ролями и правами достоверной
и актуальной информацией по внешнеторговым операциям на основе
комплексной автоматизации процессов сбора, контроля, хранения и
выдачи информации;

Повышение оперативности обработки информации по учету
внешнеторговых контрактов и уровня контроля их выполнения;

Получение
отчетов
о
внешнеторговых
операциях;
Автоматизация и ускорение таможенного оформления контрактов по
внешнеэкономической деятельности, усовершенствование мониторинга по
экспортно-импортным операциям.
В настоящее время продолжается работа над совершенствованием
действующей системы для полного сохранения накопленной базы данных
и обеспечения защиты информации.

Доступ для работы с данным приложением имеет только
зарегистрированный пользователь, с соответствующим правом и роль. Для
доступа к системе необходимо приобрести и зарегистрировать в центре
регистрации ключей государственного таможенного комитета (ГТК) USB
устройство типа Ikey или Ekalit, на которое центр регистрации ключей ГТК
209
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
запишет свой сертификат ключа. Сертификат при входе в систему
используется как имя пользователя. Пароль необходимо ввести вручную.
Рис.1. Преимущества использования программы «E-Kontrakt 2» в
торговых компаниях31
Пароль первоначально выдается центром регистрации ключей, в
дальнейшем пользователь может его изменить. Вход в систему только
через Интернет браузер internet explorer v 6+.
Рассмотрим особенности применения программы «1С Бухгалтерия»,
которая в настоящее время является основным программным продуктом,
используемым в торговых предприятиях
и впоследствии она будет
интегрироваться с программным приложение «E-Kontrakt 2».
На
сегодняшний
день
программные
продукты
1С
являются
стандартом для работы бухгалтерского, управленческого и других видов
учета в малом и среднем бизнесе.
31
Разработано авторами
210
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Основной
задачей
базы
данных
этой
программы
является
объединение и рационализация первичной документации, для выведения
финансового
результата
организации,
расчета
налоговой
базы
и
предоставления налоговой отчетности. Ведение учета в 1С основано на
законодательных актах и кодексах РУз.
Программный продукт «1С: Бухгалтерия 8.0.» является массовым
решением и открытой системой.
Отметим основные участки учета, которые данная программа
позволяет автоматизировать:
 Учет материально-производственных запасов
 Складской учет
 Учет торговых операций
 Учет комиссионной торговли
 Учет агентских договоров
 Учет операций с тарой
 Учет банковских и кассовых операций
 Учет расчетов с контрагентами
 Учет основных средств и нематериальных активов
 Учет основного и вспомогательного производства
 Учет НДС
 Учет заработной платы, кадровый и персонифицированный учет
 Налоговый учет по налогу на прибыль
 Регламентированная отчетность
В программу включены обязательные (регламентированные) отчеты,
предназначенные для представления руководству для анализа и принятия
управленческих решений, контролирующим государственным органам,
отчеты для органов статистики и государственных фондов.
211
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Регламентированные
отчеты,
для
которых
такая
возможность
предусмотрена нормативными документами, могут быть выгружены в
электронном виде.
Регламентированная
отчетность
о
доходах
физических
лиц
формируется автоматически и для представления в налоговые органы
может быть записана на съемный носитель.
Благодаря открытой платформе «1С:Бухгалтерия 8.0.» конфигурация
обеспечивает пользователей рядом возможностей, которые облегчают
работу с программой (рис.2). К ним относится:
 Автоматическое
 Механизм
 Работа
обновление конфигурации через интернет
поиска данных
с распределенными информационными базами
 Загрузка
классификаторов и курса валют
 Контроль
и исключение ошибочных ситуаций
 Управление
доступом к учетным данным.
212
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Рис.2.Возможности программного комплекса «1С: Бухгалтерия
8.0»32
Для задачи интеграции с программным приложением «E-Kontrakt 2»
необходим полностью автоматизированный обмен данными, возможно, с
обращением к бизнес-логике внешней системы.
Существуют различные
подходы к
реализации
интеграции
с
приложениями 1С, какой из них выбрать – зависит от требований задачи.
1.
Реализация
на
основе механизмов
интеграции,
предоставляемых платформой, своего собственного специализированного
API на стороне приложения 1С (например, набора Web- или HTTPсервисов, которые будут вызывать сторонние приложения для обмена
данными с приложением 1С). Плюс этого подхода – устойчивость API к
изменению реализации на стороне приложения 1С. Особенность подхода
— требуется менять исходный код типового решения 1С, что может
потенциально потребовать усилий при слиянии исходных кодов при
переходе на новую версию конфигурации. В этом случае может прийти на
помощь
новая
прогрессивная
функциональность
— расширения
конфигурации. Расширения – это, по сути, механизм плагинов, который
позволяет создавать дополнения прикладных решений, не меняя самих
прикладных решений. Вынос интеграционного API в расширение
конфигурации позволит избежать сложностей при слиянии конфигураций
при переходе на новую версию типового решения.
2.
Использование механизмов интеграции платформы, которые
предоставляют доступ снаружи к объектной модели приложения и не
требуют доработки приложения или создания расширения. Плюс такого
подхода – не нужно менять приложение 1С. Минус – если приложение 1С
было доработано, то могут потребоваться доработки в интегрируемом
приложении. Пример такого подхода – использование для интеграции
32
Разработано авторами
213
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
протокола OData, реализованного на стороне платформы 1С:Предприятие
(подробнее о нем ниже).
3.
Использование
готовых
прикладных
протоколов,
реализованных в типовых решениях 1С. Многие типовые решения от 1С и
партнеров реализуют на основе механизмов интеграции, предоставляемых
платформой, свои собственные прикладные протоколы, ориентированные
на конкретные задачи. При использовании этих механизмов не требуется
написание кода на стороне приложения 1С, т.к. мы пользуемся штатными
возможностями прикладного решения. На стороне приложения 1С нам
нужно лишь выполнить определенные настройки.
Перед нами стоит задача двунаправленного обмена данными между
программой 1С Бухгалтерия и приложением E-Kontrakt 2.
В некоторых случаях обмен данными через внешние источники
данных может оказаться оптимальным решением. Внешние источники
данных – это прикладной объект конфигурации 1С, позволяющий
взаимодействовать с любой ODBC-совместимой базой данных как на
чтение, так и на запись. Внешние источники данных доступны как в
Windows, так и на Linux.
Одно из ключевых понятий в механизме обмена данными – это план
обмена. План обмена – это особый тип объекта прикладного платформы
1С,
определяющий,
в
частности,
состав
данных,
которые
будут
участвовать в обмене (какие именно справочники, документы, регистры и
т.п.). План обмена содержит также информацию об участниках обмена (так
называемых узлах обмена).
Вторая составляющая механизма обмена данными – механизм
регистрации изменений. Данный механизм автоматически отслеживает в
системе изменения данных, которые должны быть переданы конечным
потребителям в рамках плана обмена. С помощью этого механизма
платформа отслеживает изменения, произошедшие со времени последней
214
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
синхронизации, и позволяет минимизировать объем данных, передаваемый
в рамках очередного сеанса синхронизации.
Обмен
данными
происходит
при
помощи
XML
сообщений
определенной структуры. Сообщение содержит данные, изменившиеся со
времени последней синхронизации с узлом, и некоторую служебную
информацию. Структура сообщений поддерживает нумерацию сообщений
и позволяет получать подтверждения от узла-получателя о приеме
сообщений. Такое подтверждение содержится в каждом сообщении,
приходящем от узла-получателя, в виде номера последнего принятого
сообщения. Нумерация сообщений позволяет понять платформе, какие
данные уже были успешно переданы на узел-получатель, и избежать
повторной передачи, передавая лишь данные, измененные со времени
приема узлом-отправителем последнего сообщения с квитанцией о
полученных узлом-получателем данных. При такой схеме работы
обеспечивается гарантированная доставка даже при ненадежных каналах
передачи и потере сообщений.
Возможности,
открывающиеся
при
использовании
внешних
компонент, весьма широки. Можно реализовать взаимодействие по
специфическому протоколу обмена данными с внешними устройствами и
системами, встроить специфические алгоритмы обработки данных и
форматов данных и т.п.
Обмен данными между приложением 1С и приложением E-Kontrakt 2
может происходить:
 через
выделенный файловый каталог
 через
каталог FTP
 через
веб-сервис, развернутый на стороне приложения 1С. Файл с
данными передается как параметр веб-методов
 через
электронную почту.
В случае обмена через веб-сервис приложение E-Kontrakt 2 будет
инициировать сеанс обмена данными путем вызова соответствующих веб215
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
методов приложения 1С. В остальных случаях инициатором сеанса обмена
будет
приложение
1С
(путем
помещения
файла
с
данными
в
соответствующий каталог или отправкой файла с данными на настроенный
почтовый адрес).
Также на стороне 1С настраивается, с какой периодичностью будет
происходить синхронизация (для вариантов с файловым обменом через
каталог и электронную почту):
 по
расписанию (с заданной периодичностью)
 вручную;
пользователь
должен
будет
вручную
запускать
синхронизацию каждый раз, когда это ему потребуется.
Существующее типовое решение «1С:Конвертация данных», которое
использует механизмы платформы для конвертации и обмена данными
между
типовыми
конфигурациями
1С
обеспечит
интеграцию
с
приложением «E-Kontract 2».
СОВРЕМЕННЫЕ СРЕДСТВА И МЕТОДЫ ОБЕСПЕЧЕНИЯ
БЕЗОПАСНОСТИ ИНФОРМАЦИОННОГО ОБМЕНА В
ИНФОРМАЦИОННЫХ СИСТЕМАХ ПРЕДПРИЯТИЙ И
ОРГАНИЗАЦИЙ В УСЛОВИЯХ ФОРМИРОВАНИЯ ЦИФРОВОЙ
ЭКОНОМИКИ
Норбоева Н.Э.
Ассистент кафедры «Информационные
технологии в экономике» ТГЭУ
В современном обществе информация является очень ценным
ресурсом в любой деятельности человека. Поэтому каждое предприятие
заинтересованно в своей информационной безопасности. Информационной
безопасностью
называют
меры
по
защите
информации
от
неавторизованного доступа, разрушения, модификации, раскрытия и
задержек в доступе [1].
Целью информационной безопасности является защита ценности
системы, сохранить и гарантировать точность и целостность информации,
а
также
минимизировать
разрушения,
если
информация
будет
216
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
модифицирована или разрушена. Информационная безопасность требует
учета
всех
событий,
в
ходе
которых
информация
создается,
модифицируется, распространяется или, когда к ней обеспечивается
доступ [2].
Технологии
защиты
данных
основываются
на
применении
современных методов, которые предотвращают утечку информации и ее
потерю. Сегодня используется шесть основных способов защиты:
Препятствие; Маскировка; Регламентация; Управление; Принуждение;
Побуждение. Все перечисленные методы нацелены на построение
эффективной технологии защиты информации, при которой исключены
потери по причине халатности и успешно отражаются разные виды угроз.
Под
препятствием
понимается
способ
физической
защиты
информационных систем, благодаря которому злоумышленники не имеют
возможность попасть на охраняемую территорию.
Маскировка – способы защиты информации, предусматривающие
преобразование данных в форму,
не пригодную для
восприятия
посторонними лицами. Для расшифровки требуется знание принципа.
Управление – способы защиты информации, при которых осуществляется
управление
над
всеми
компонентами
информационной
системы.
Регламентация – важнейший метод защиты информационных систем,
предполагающий введение особых инструкций, согласно которым должны
осуществляться все манипуляции с охраняемыми данными. Принуждение
– методы защиты информации, тесно связанные с регламентацией,
предполагающие введение комплекса мер, при которых работники
вынуждены выполнять установленные правила. Если используются
способы воздействия на работников, при которых они выполняют
инструкции по этическим и личностным соображениям, то речь идет о
побуждении.
217
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Рис.2. Способы и средства защиты информации
Источник: Казарин О. В., Шубинский И. Б. Надежность и безопасность
программного обеспечения. Учебное пособие для бакалавриата и магистратуры. М,:
Издательство Юрайт, 2019., с.74
Обеспечение
информационной
безопасности
организации
осуществляются на практике использованием различных механизмов
защиты, для создания которых применяют следующие средства:
- физические;
- аппаратные;
- программные;
- аппаратно-программные (технические);
- криптографические;
- административные (организационные);
- законодательные (правовые);
- морально-этические.
Физические средства защиты - это разного рода механические,
электронно-механические устройства, специально предназначенные для
218
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
образования физических препятствий на возможных путях проникновения
и доступа возможных нарушителей к компонентам автоматической
системы и защищаемой информации, а также технические средства
визуального наблюдения, связи и охранной сигнализации. Физическая
безопасность связана с введением мер защиты, которые защищают от
стихийных бедствий, например, таких как пожар, наводнение, ураган,
землетрясение [3].
Аппаратные средства защиты - это различные электронные,
электромеханические
устройства,
прямо
встроенные
в
блоки
автоматизированной информационной системы или оформленные в виде
автономных устройств и сопрягающиеся с этими блоками. Их задача
внутренняя защита структурных элементов средств и систем вычислительной техники, например, процессоров, терминалов, периферийного
оборудования. Реализуются это с помощью метода управления доступом
(идентификация, аутентификация и проверка полномочий субъектов
системы, регистрация, реагирование).
Программные средства защиты используются для выполнения
логических и интеллектуальных функций защиты. Включаются либо в состав программного обеспечения автоматизированной информационной
системы, либо в состав средств, комплексов и систем аппаратуры контроля.
Программные
средства
защиты
являются
наиболее
распространенным видом защиты, так как они универсальны, просты в
использовании, имеется возможностью изменения и развития. Данное
обстоятельство делает их и самыми уязвимыми элементами защиты
информационной системы организации. В настоящее время создано
большое количество операционных систем, систем управления базами
данных, сетевых пакетов и пакетов прикладных программ, включающих
разнообразные средства защиты информации.
Аппаратно-программные средства защиты представляют собой
различные электронные устройства и специальные программы, входящие в
219
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
состав
автоматической
системы
предприятия
и
исполняющие
самостоятельно или в комплексе с другими средствами, функции защиты
(идентификацию и аутентификацию пользователей, разграничение доступа
к
ресурсам,
регистрацию
событий,
криптографическое
закрытие
информации).
Криптографический метод защиты информации, основанный на принципе
ее шифрования. Криптографический метод может быть осуществлен как
программными,
так
и
аппаратными
средствами.
Средство
криптографической защиты информации осуществляет криптографическое
перестройку информации для обеспечения ее безопасности.
Криптографическая защита или криптографическое преобразование
информации, шифрование является одним из важных способов защиты
информации [4].
Административный
организационного
метод
защиты
характера,
является
регламентирующие
методом
процессы
функционирования системы обработки данных, применением ее ресурсов,
деятельность
обслуживающего
персонала,
а
также
порядок
взаимодействия пользователей с системой так, чтобы в максимальной
степени затруднить или исключить возможность реализации угроз
безопасности
или
минимизировать
размер
потерь
в
случае
их
осуществления. Главная цель административных мер сформировать
политику в области обеспечения безопасности информации и обеспечить
ее выполнение, выделяя необходимые ресурсы и контролируя состояние
дел.
К правовым мерам защиты относятся действующие в стране законы,
указы и нормативные акты, регламентирующие правила обращения с
информацией,
закрепляющие
права
и
обязанности
участников
информационных отношений в процессе ее обработки и использования, а
также устанавливающие ответственность за нарушения этих правил,
препятствуя тем самым неправомерному использованию информации и
220
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
являющиеся сдерживающим фактором для потенциальных нарушителей.
Правовые
средства
защиты
носят
в
основном
упреждающий,
профилактический характер и требуют постоянной разъяснительной
работы с пользователями и обслуживающим персоналом системы.
К морально-этическим средствам относятся нормы поведения и правила
обращения с информацией. Которые традиционно сложились или
складываются по мере распространения электронно-вычислительных
машин в обществе, стране. Эти нормы большей частью не являются
обязательными, как законодательно утвержденные нормативные акты.
Однако, их несоблюдение ведет обычно к падению авторитета, престижа
человека, группы лиц или организации. Морально-этические нормы
бывают как неписаные, например, общепризнанные нормы честности, так
и писаные, то есть оформленные в некоторый устав правил или
предписаний.
Морально-этические
средства
защиты
являются
профилактическими и требуют постоянной работы по созданию здорового
морального климата в коллективах подразделений.
Таким образом, можно сделать вывод, что, на данном этапе
общемирового развития, роль информационной среды очень велика.
Информация является системообразующим фактором во всех этапах жизни
общества, она все более активно влияет на состояние политической,
экономической,
оборонной,
личной,
имущественной
и
других
составляющих безопасности. Поэтому несмотря на то, что построение
эффективной системы информационной безопасности является сложным и
непрерывным процессом, этому нужно уделять значительное внимания [5].
Таким образом, можно констатировать, что на практике используют
несколько групп методов защиты, в том числе:
- препятствие на пути предполагаемого похитителя, которое создают
физическими и программными средствами;
- управление, или оказание воздействия на элементы защищаемой
системы;
221
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
-
маскировка,
или
преобразование
данных,
обычно
–
криптографическими способами;
- регламентация, или разработка нормативно-правовых актов и
набора мер, направленных на то, чтобы побудить пользователей,
взаимодействующих с базами данных, к должному поведению;
- принуждение, или создание таких условий, при которых
пользователь будет вынужден соблюдать правила обращения с данными;
- побуждение, или создание условий, которые мотивируют пользователей к
должному поведению.
Каждый из методов защиты информации реализуется при помощи
различных категорий средств. Основные средства – организационные и
технические.
Разработка
комплекса
организационных
средств
защиты
информации должна входить в компетенцию службы безопасности.
Чаще всего специалисты по безопасности:
- разрабатывают внутреннюю документацию, которая устанавливает
правила
работы
с
компьютерной
техникой
и
конфиденциальной
информацией;
- проводят инструктаж и периодические проверки персонала;
инициируют подписание
дополнительных соглашений
к
трудовым
договорам, где указана ответственность за разглашение или неправомерное
использование сведений, ставших известных по работе;
- разграничивают зоны ответственности, чтобы исключить ситуации,
когда массивы наиболее важных данных находятся в распоряжении одного
из
сотрудников;
организуют
работу
в
общих
программах
документооборота и следят, чтобы критически важные файлы не
хранились вне сетевых дисков;
- внедряют программные продукты, которые защищают данные от
копирования или уничтожения любым пользователем, в том числе топменеджментом организации;
222
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
- составляют планы восстановления системы на случай выхода из
строя по любым причинам.
Если
в
компании
нет
станет приглашение специалиста
выделенной
по
ИБ-службы,
безопасности
на
выходом
аутсорсинг.
Удаленный сотрудник сможет провести аудит ИТ-инфраструктуры
компании и дать рекомендации по ее защите от внешних и внутренних
угроз. Также аутсорсинг в ИБ предполагает использование специальных
программ для защиты корпоративной информации [6].
Группа
технических средств защиты информации совмещает
аппаратные и программные средства. Основные:
- резервное копирование и удаленное хранение наиболее важных
массивов данных в компьютерной системе – на регулярной основе;
- дублирование и резервирование всех подсистем сетей, которые
имеют значение для сохранности данных;
- создание возможности перераспределять ресурсы сети в случаях
нарушения работоспособности отдельных элементов;
- обеспечение возможности использовать резервные системы
электропитания;
-
обеспечение
безопасности
от
пожара
или
повреждения
оборудования водой;
- установка программного обеспечения, которое обеспечивает
защиту баз данных и другой информации от несанкционированного
доступа.
В комплекс технических мер входят и меры по обеспечению
физической недоступности объектов компьютерных сетей, например,
такие практические способы, как оборудование помещения камерами и
сигнализацией [7].
Чтобы исключить неправомерный доступ к информации применяют
такие способы, как идентификация и аутентификация.
223
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Идентификация
–
это
механизм
присвоения
собственного
уникального имени или образа пользователю, который взаимодействует с
информацией.
Аутентификация – это система способов проверки совпадения
пользователя с тем образом, которому разрешен допуск.
Эти средства направлены на то, чтобы предоставить или, наоборот,
запретить допуск к данным. Подлинность, как правила, определяется тремя
способами: программой, аппаратом, человеком. При этом объектом
аутентификации может быть не только человек, но и техническое средство
(компьютер, монитор, носители) или данные. Простейший способ защиты
– пароль.
Использование
всех
средств
и
методов
информационной
безопасности служит эффективному функционированию информационной
системы организации.
ТРИ УРОВНЯ ЗАЩИТЫ ОТ БАНКОВСКИХ РИСКОВ
Тожиев Мираъзам Мирсоли угли
Самостоятельный соискатель
Кафедры Банковское дело
Научный руководитель
Назаров Ш.Х
Мировой финансовый кризис 2007-2008 года стал поворотным
пунктом в истории банковского сектора. Это беспрецедентное событие
повлекло за собой ужесточение контроля деятельности финансовых
институтов со стороны правительств, регуляторов и комитетов по
разработке стандартов. В связи с этим был проведен широкий спектр
реформ, целью которых явилось совершенствование механизма рискменеджмента и внутреннего аудита, и их внедрение в банковский сектор.
Республика Узбекистан в свою очередь на ряду с другими странами также
из года в год совершенствует систему риск-менеджмента и внутреннего
аудита внедряя передовые опыт в банковский сектор страны.
224
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
На протяжении уже почти полувека своего основания Базельский
комитет по банковскому контролю активно разрабатывает и внедряет
стандарты по совершенствованию устойчивости банковского сектора. В
период
своей
деятельности
Базельский
комитет
разработал
ряд
документов, который послужил основой риск-менеджмента банковского
сектора.
Стандарты,
разрабатываемые
комитетом,
не
являются
обязательными, однако большинство стран применяют их в национальных
законодательствах в том числе и Узбекистан.
В связи с ростом недоверия к банковскому сектору, особенно после
кризиса конца двухтысячных, разработчики стандартов и регуляторы
начали широкомасштабные реформы касательно развития системы рискменеджмента и внутреннего аудита банков. Одна из основоположных и
наиболее
значимых
моделей
управления
рисками
была
принята
Базельским комитетом в 2015 году, где отражены и представлены
принципы корпоративного управления банка.
Корпоративное управление формирует механизмы распределения
полномочий и ответственности, при помощи которых наблюдательный
совет и высшее руководство осуществляют управление и ведение банком
коммерческой деятельности, включая:
• определение стратегии и целей банка;
• подбор персонала и контроль достижения результатов их деятельности;
• управление операционной деятельностью банка на регулярной основе;
•
защита
интересов
вкладчиков,
выполнение
обязательств
перед
акционерами или участниками, учет интересов прочих заинтересованных
сторон;
• построение корпоративной культуры и деятельности организации в целях
осуществления эффективной деятельности в соответствии с действующим
законодательством и регулированием;
• обеспечение деятельности подразделений, осуществляющих контроль.
225
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Вышеуказанные
действия
способствуют
в
поддержании
устойчивости коммерческих банков, что является составляющей основой
финансовой стабильности. Учитывая данный момент качество ведения
организации
является
критически
важным
фактором
достижения
экономического благополучия. Органы надзора, в свою очередь, также
заинтересованы в качественном корпоративном управлении, поскольку
оно является важным элементом непрерывного функционирования банка и
может негативно повлиять на профиль рисков банка при его низкой
эффективности.
Качественное
корпоративное
управление
может
предоставить
органам надзора возможность больше полагаться на самостоятельное
урегулирование банковских процессов.
В связи с этим регуляторы уделяют особое внимание высокому
уровню
компетенции,
ответственности,
подотчетности,
сбалансированности системы сдержек и противовесов банка, в том числе
эти требования распространяются на наблюдательный совет и высшее
руководство, а также подразделения по управлению рисками, комплаенсслужбу и службу внутреннего аудита.
За последние годы банки проявили заинтересованность в усилении
таких элементов корпоративного управления, как надлежащий контроль,
осуществляемый
наблюдательными
советами,
качество
управления
рисками, внутренний аудит и комплаенс-контроль. Кроме того, многие
банки
совершенствовали
процедуры
оценки
профессиональной
компетенции членов наблюдательного совета, образования независимых
комитетов
по
управлению
рисками
при
наблюдательном
совете,
назначения руководителя подразделения (директора) по управлению
рисками усилении его роли, а также организовали совместную работу
комитетов по управлению рисками и аудиту.
Особое внимание к возникающим рискам и механизму управления
ими обусловлено необходимостью определения функций подразделений в
226
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
рамках системы управления рисками. Такой механизм определяется как
«три линии обороны», каждая из которых играет свою важную роль.
Операционное подразделение – первая линия обороны – является
«владельцем» риска, принимая риски и управляя ими при осуществлении
своей деятельности.
Подразделение по управлению рисками в совокупности отвечает за
их дальнейшее выявление, измерение, мониторинг и включение в
отчетность в рамках всей организации в качестве второй линии обороны,
действуя независимо от первой линии. Комплаенс-служба также относится
ко второй линии обороны.
Служба внутреннего аудита является третьей линией обороны, в
рамках деятельности которой проводятся проверки по выявлению
отдельных видов риска, а также общие проверки и последовательный
надзор в целях предоставления наблюдательному совету информации,
свидетельствующей об эффективности управления банком, включая
систему управления рисками, а также единообразного применения политик
и процедур банка.
В системе управления рисками должны быть чётко определены
сферы ответственности за управление рисками, так называемые «три
линии обороны»:
•
операционное подразделение;
•
подразделение
по
управлению
рисками
и
комплаенс-служба,
независимые от первой линии обороны;
•
служба внутреннего аудита, независимая от первой и второй линий
обороны.
Особенности взаимодействия трех линий обороны зависят от
характера и масштаба деятельности банка, его размера и профиля рисков.
Вне зависимости от характера организации линий обороны, обязанности
каждой из линии обороны должны быть чётко определены и доведены до
сведения всех работников.
227
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Как ранее было указано, операционное подразделение относится к
первой линии обороны, неся ответственность за текущее управление
рисками. В его обязанности входит выявление, оценка и представление
отчетности по рискам, с учетом риск-аппетита банка и соответствующих
политик, процедур и систем контроля. Характер выполнения данным
подразделением своих обязанностей отражает принятую в банке культуру
управления рисками. Наблюдательный совет способствует поддержанию
высокого уровня культуры соответствия лимитам по рискам и управления
рисками.
Вторая линия обороны включает независимое подразделение по
управлению рисками. Это подразделение дополняет общую систему
действий первой линии обороны посредством мониторинга и ведения
отчетности. Помимо указанного, данное подразделение осуществляет
контроль за деятельностью банка по принятию рисков, а также оценку
рисков и связанных с рисками вопросов независимо от операционного
подразделения.
Подразделения
по
управлению
рисками
должны
привлекать высшее руководство и других руководителей к выявлению и
критической оценке рисков, а не полагаться только на оценку,
проведённую самим подразделением по управлению рисками. Помимо
прочего, финансовое подразделение выполняет важную функцию, собирая
и предоставляя наблюдательному совету, высшему руководству и
операционному подразделению информацию о финансово-хозяйственной
деятельности и отчёты о прибыли и убытках, необходимые для принятия
решений по ведению деятельности банка и оценке рисков.
Вторая
эффективную
линия
обороны,
также
комплаенс-службу.
включает
Помимо
независимую
других
и
обязанностей,
комплаенс-служба осуществляет на постоянной основе мониторинг
соблюдения законодательства, а также обязательных для банка правил,
норм
и
стандартов.
Наблюдательный
совет
утверждает
политику
комплаенс-контроля и доводит их до сведения всех работников банка. В
228
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
рамках деятельности комплаенс-службы проводится оценка соблюдения в
деятельности банка указанных политик, а сведения о том, каким образом
управляется комплаенс-риск, доводятся до высшего руководства и
наблюдательного совета при необходимости. Работники комплаенсслужбы должны иметь достаточный авторитет, независимость, ресурсы, а
также возможность напрямую взаимодействовать с наблюдательным
советом.
Третью линию обороны составляет независимая и эффективная
служба
внутреннего
аудита.
Помимо
прочего,
она
осуществляет
независимый анализ и проводит оценку качества и эффективности системы
внутреннего контроля банка, а также работы первой и второй линий
обороны и системы управления рисками, включая организационную
структуру, стратегическое планирование, вопросы системы оплаты труда и
процессы принятия решений в банке. Работники службы внутреннего
аудита
должны
обладать
соответствующим
уровнем
компетенции,
квалификацией и не участвовать в разработке принципов работы по
управлению
рисками,
реализации
этих
принципов
и
управлении
подразделением по управлению рисками или другими подразделениями,
входящими в первую и вторую линии обороны.
Вышеуказанные меры кардинально способствуют формированию
устойчивости банковской системы и обеспечат стабильный рост ее
активов. В данное время Центральным банком Республики Узбекистан
разрабатывается
методология
по
внедрению
данной
практики
отечественные банки страны.
229
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
в
АНАЛИЗ ОБРАБОТКИ И ПЕРЕДАЧИ ПАКЕТОВ ТРАФИКА В
КОММУТАЦИОННЫХ ЦЕНТРАХ
Садчикова С.А., ТУИТ, к.т.н., доцент, +998908057915,
cbeta137@yahoo.com
Шоминосов Ш.Ш., ТУИТ, магистрант 2 курса, +998998767530,
mr.shoaziz@mail.ru
Келажакда
алоқа
тармоқларнинг
ривожланиши
мультисервис
тармоқлари (МСС) концепциясининг асосий қоидаларини амалга ошириш
доирасида содир бўлади. Белгиланган сифат хусусиятлари билан чексиз
хизматларни тақдим этадиган алоқа тармоқларини қуриш қоидаларини
шакллантиради. Шунинг учун қайта ишлаш ва узатиш учун тармоққа
кирадиган ташқи пакетли трафикнинг хусусиятларини таҳлил қилиш
долзарб масаладир.
Introduction. The development of communication networks in the future
occurs within the framework of the implementation of the main provisions of the
concept of multiservice networks (MSN). It forms the rules for building
communication networks that provide an unlimited range of services with
specified quality characteristics. Therefore, the analysis of the characteristics of
external packets traffic entering the network for processing and transmission is
an urgent issue.
Основная часть. Требования к условиям передачи и приема
информации
вытекают
из
характера
предоставляемых
услуг.
Соответствующий перечень категорий трафика, поступающий в МСС
оборудования
маршрутизаторов
и
коммутаторов
третьего
уровня,
выглядит следующим образом.
Первая категория– потоки передачи пакетных данных реального
времени, чувствительные к вариации задержки (высококачественная
пакетная телефония и видео конференцсвязь). Вторая категория –
транзакции и передача данных, отличающиеся высокой степенью
интерактивности (например, сигнализация). Третья категория – транзакции
и передача данных, интерактивные. Четвертая категория – потоки,
230
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
чувствительные к потере информации в процессе ее передачи и приема по
сети
(массивные
данные,
потоковое
видео).
Пятая
категория
–
традиционные приложения IP – сетей с характеристиками передачи и
приема по умолчанию [1].
Трафик делится на следующие составляющие: трафик реального
времени
(голосовая
интерактивной
связь,
передачи
видеоконференция
данных
(обмен
связь),
трафик
веб-страницами),
трафик,
терпимый к задержкам (передача электронной почты).
Используются следующие характеристики для пакетных данных: для
потерянных пакетов, определяется как доля IP-пакетов, отброшенных из-за
блокировки в процессе их передачи и приема по сети; доля отказов в
установлении соединения, определяется как доля заявок, составляющих
рассматриваемый поток, для которых механизм управления допуском
отказал в резервировании канального ресурса в количестве и качестве,
необходимом для обслуживания поступившей заявки; скорость передачи
информации пользователя, определяется как отношение объема успешно
переданной информации к периоду наблюдения и измеряемая в битах в
секунду (скорость передачи информации). Для обеспечения выше
указанных характеристик, к обслуживанию трафика различных классов
предъявляются различные требования. Для трафика, допускающего малые
задержки и потери, необходимо установить некоторые преимущества,
называемые «приоритетами».
Если данные приоритеты учитываются только в моменты выбора
заявки, то их называют относительными. Если же выбранная заявка
наивысшего приоритета прерывает уже начавшееся обслуживание заявки
более низкого приоритета, то такая дисциплина обслуживания называется
обслуживанием с абсолютным приоритетом. В мультисервисных сетях
используется обслуживание с относительным приоритетом [2].
В центрах коммутации
телекоммуникационной сети для заявок
каждого приоритета образуется отдельная очередь. Заявка из очереди,
231
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
соответствующей более низкому приоритету, выбирается на обслуживание
в случае, когда очереди более высоких приоритетов оказываются пустыми.
Передача
сообщений
различных
пользователей
производится
пакетами на основе установления отдельного виртуального соединения
(тип логического канала). Необходимо предусмотреть методы контроля и
учета за установлением соединения. Одной из важнейших задач при
организации управления сетью и решении основных проблем сети,
является выполнение действий, направленных на устранение блокировок,
поврежденийи аварийных состояний. Превышение внешнего трафика над
допустимым значением, может привести сеть в состояние перегрузки, при
этом
возможно
следующие
состояния:
блокировка,
т.е.
удаление
соответствующих пакетов из передачи и приема; доставка адресату или
получателю данных с худшими показателями качества, например, за
большее время (за счет ожидания пакета в буфере обмена) или с большей
долей потерянных пакетов; доставка адресату или получателю данных за
большую стоимость.
Последнее из параметров действий выглядит предпочтительней, так
как оно не увеличивает доход, а также не ухудшает значения показателей
обслуживания и параметров качества [3].
В настоящее время проделана работа специалистами и инженерами
связи по классификации трафика приложений. В качестве основных
критериев классификации приняты следующие характеристики трафика: 1)
относительная предсказуемость скорости передачи пакетных данных; 2)
чувствительность трафика к задержкам пакетов; 3) чувствительность к
вариациям
задержки;
4)
чувствительность
трафика
к
потерям
и
искажениям пакетов.
Рассмотрим чувствительность трафика к задержкам пакетов при
передаче и приеме. 1. Трафик реального времени включает в себя аудио- и
видеоинформацию, критичную к задержкам при передаче. Допустимые
значения задержек обычно не превышают 0,1 с, 0,2 с. Также, задержка
232
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
должна иметь малые флуктуации-джиттер. 2. Трафик транзакций. При
передаче этого вида трафика задержки не должны превышать 1с. В
противном случае пользователи будут вынуждены прерывать работу и
ждать ответа на свои сообщения, так как после получения ответа они
могут продолжить отправлять свои данные и сообщения. В некоторых
случаях превышение допустимого времени задержек приводит к потере
пакетов. 3. Трафик данных. Задержки при передаче трафика этой
категории могут иметь практически любые значения и достигать даже
нескольких секунд. Для такого трафика полоса пропускания и скорость
передачи основной информации более важна, чем время задержек:
увеличение пропускной способности сети влечет за собой уменьшение
времени передачи и приема. Приложения, передающие большие объемы
данных, разработаны, в основном, так, что захватывают всю доступную
полосу пропускания сети. Пакеты в сети передачи данных передаются от
источника к получателю на основе виртуальных каналов (или логических
каналов
для
других
случаев),
которые
организуются
на
основе
последовательного включения коммутационных центров с помощью
каналов связи [4].
Основные процессы обработки и передачи пакетов в коммутационных
центрах представим в виде трех фазной системы массового обслуживания
(СМО) (рис.1).
В первой фазе выполняется прием информационных пакетов звука,
видео и данных с соответствующей интенсивностью поступления их в
коммутационный центр (в коммутатор или маршрутизатор) (λ1 , λ2 , λ3 ),
Суммарная интенсивность поступления пакетов в коммутатор будет
определяться выпажением:
Λ = ∑ λi
233
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Рис.1. Трехфазная модель коммутационного центра сети передачи данных
Во второй фазе на основе приоритета пакета и данных в таблице
маршрутов
выпполняется
процесс
перачи
их
в
выходной
порт
маршрутизатора. В третьей фазе выполняются процедуры передачи пакетов
в другие маршрутизаторы и коммутаторы 3 уровня.
В маршрутизаторах используются высокоскоростные технические
средства. Время обработки пакетов в них очень маленькое, время задержки
пакетов возникает при передаче их по каналам связи, которые имеют
ограниченную пропускную способность и которые подвержены к
случайым возмущениям[5].
Заключение. Приведенные выше материалы могут служить основой
при
формировании
мультисервисных
сетях
структуры
связи
коммутационных
формируются
центров.
пакетные
данные
В
и
обрабатываются в коммутаторах и маршрутизаторах только в пакетном
виде.
Список литературы
1. Олифер В.Г., Олифер Н.А. Компьютерные сети. Принципы, технологии,
протоколы. - СПб.: "Питер", 2010.
2. Олифер В.Г., Олифер Н.А. Основы сетей передачи данных. - СПб.:
"Питер", 2009.
3. Хамбракен Д. Компьютерные сети: Пер. с англ. - М.: ДМК Пресс, 2004.
4. Новиков Ю.В., Кондратенко С.В. Локальные сети. Архитектура,
алгоритмы, проектирование. - М.: ЭКОМ, 2009.
234
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
5. Уолрэнд Дж. Телекоммуникационные и компьютерные сети. - М.:
Постмаркет, 2007.
6. Нанс Б. Компьютерные сети: Пер. с англ. - М.: "БИНОМ", 2006.
МАРКЕТИНГ АХБОРОТ ТИЗИМЛАРИДАН СУҒУРТА
ФАОЛИЯТИДА ФОЙДАЛАНИШДАГИ МАВЖУД МУАММОЛАР
Абдусаломов А.Б.,
ТДИУ мустақил тадқиқотчиси
Ҳозирги замонавий молия бозорида рақобатда муваффақият қозонишнинг бирдан-бир йўли фақат ахборот-коммуникация технологияларидан
(АКТ) кенг фойдаланишдир. Таҳлилларимиз шуни кўрсатмоқдаки, жаҳоннинг етакчи суғурта компаниялари улардан мижозларни жалб этиш,
суғурта компанияси ҳаражатларини камайтириш, суғурта бухгалтериясини
тўғри олиб боришда фойдалинишмоқда.
Мижозлар бундан буён муайян суғурталовчининг чегирмалари,
хизмат кўрсатиш сифати ёки зарарларни йўқотиш самарадорлигига
унчалик жиддий эътибор бермаётганини ҳам кузатиш мумкин. Бир
суғурталовчини бошқаси билан алмаштириш биринчи навбатда суғурта
маҳсулотининг нархи билан боғлиқ. Лекин, ҳозирда суғурталовчиларнинг
ичида
мижозларга
йўналтирил-ган
ва
уларининг
эҳтиёжларини
қондирадигани рақобат муҳитида ютиб чиқади. Ҳозирги молиявий бозорни
технологик ечимларсиз тасаввур қилиб бўлмайди, шунинг учун ҳам
суғурта
компанияларнинг
фаолиятда
АКТлари
функционал
имкониятларидан кенгроқ фойдаланган компания ўз мақсадига эришади.
Ҳозирда бутун дунё рақамли иқтисодиёт томонига йўлланмоқда.
АКТла-рининг ривожи инвестицион фаолиятининг устувор омилларидан
бири ҳисобланади. Шунинг учун ҳам, ҳар қандай суғурта компаниясининг
ривож-ланиш стратегиясини доимий яхшилаб боришга эҳтиёж бор. Шу
билан
бирга,
суғурталовчининг
офисига
шахсан
келиш
талаб
қилмаймадиган суғурта хизматларини сотиб олиш имконини берадиган
истиқболли суғурталовчилар ҳам мавжудлигини таъкидлаб ўтиш жоиздир.
Суғурта йирик салоҳиятга эга бўлиб, унинг ривожи аҳолининг яшаш
235
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
турмуш даражасини кўтаришга олиб келади. АКТ, жумладан ахборот
тизимлари суғурта ишида ўз амалиётини топмоқда.
Умуман олганда, суғурта компаниясидаги ахборот тизимлари ички
ёки
ташқи
фойдаланувчиларга
йўналтирилган
бўлиб,
лекин
улар
суғурталовчи бизнес-жараёнлари билан боғланган ҳолда иштирок этади.
Ҳар бир алоҳида суғурта тури учун сотиш, суғурта қилиш, қўллабқувватлаш ва зарарларни қоплаш учун суғурта компанияларида масъул
алоҳида бўлим яратилган ҳолатлар одатий ҳолдир. Суғурта муайян турига
жавоб берадиган ҳар бир бўлим ходимлари суғурта компаниясининг ягона
ахборот
тизимида
ишлашиб,
барча
маълумотларнинг
бир
жойга
тўпланишини таъминлашади. Бундай суғурта компания иши тушунарли
бўлиб, бироқ у бир нечта камчи-ликларга эга, яъни уларнинг асосийси
бўлимлар
ўртасида
манфаатлар
тўқнашувидир,
натижада
албатта
мижозларга хизмат кўрсатиш сифати пасайишига олиб келади. Шунинг
учун ҳам бундай бўлимлар қуйидаги
муҳим жиҳатларига эга ҳолда
фаолият кўрсатиши лозимдир:
- алоҳида бўлим мижозлар базасига дастлабки маълумотларни
киритиш, уларни юритишга тайёрлаш учун масъулдир;
- суғурта маҳсулотларини сотиш суғурта турига қараб эмас, балки
юридик ёки жисмоний шахслар билан иш олиб борувчи бўлим томонидан
хизмат кўрсатувчи мижозлар турларига қараб бўлинади. Шу билан бирга,
ушбу бўлим ичида ҳар бир ходим суғурта компаниясида мавжуд бўлган
лицензия билан барча суғурта турлари бўйича сиёсатни амалга ошириши
мумкин;
- алоҳида суғурталаш ва суғурта бухгалтерияси бўлимлари барча
турдаги суғурта хизматларини бир вақтнинг ўзида бажаради;
- қўллаб-қувватлаш ва зарарларни қоплаш жараёнлари алоҳида
суғурта турларига бўлинади ва алоҳида бўлимларга ажралади.
Ҳозирда суғурта компаниясининг маркетинг ахборот тизимини
шаклла-нишининг асосий тамойили мижоз диққат марказининг ўртасида
236
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
бўлиши тамойили, бу эса мижозларнинг содиқлигини ошириш, мижозлар
профилини аниқлаш ва мижозлар базасини доимий равишда таҳлил қилиб
бориш маъносини англатишлигини ҳисобга оламиз. Ушбу тамойилни
амалга оши-риш учун мижозларни юридик ва жисмоний шахсларга
ажратиш етарли эмас.
Суғурта компаниясининг маркетинг ахборот тизимидаги бизнесжараёнларининг ўзаро боғлиқлигини мақбуллаштириш бўйича қуйидаги
таклифларни ўртага ташлаймиз:
- мижозларга шахсийлаштирилган таклифларни шакллантириш керак.
Аслида,
компания
марказлаштириш
ўзи
олдида
даражасини
мижозларнинг
компания
содиқлигини
миқёсида
ва
кенгайтириш
вазифасини қўйиши керак, шу жумладан мижозлар базасини таҳлил қилиш
ҳам. Бу суғурта хизматидаги истиқболли эҳтиёжлари билан мижознинг
профилини ривожлантиришини ўз ичига олади. Бу эса, операцион бўлим
вазифаларини бирлаштирадиган ахборот марказини яратиш йўли билан
амалга оширилиши мумкин, лекин мижозлар учун мўлжалланган ушбу
таклифни яратиш учун маълумотлар базалари қайта ишланадиган колл
маркази ва таҳлил маркази билан тўлдирилади;
- суғурта компаниянинг мижозларни суғурта хизматлари билан
қамраб олиш даражасини ошириш бўйича сиёсатини амалга ошириш
мижозларнинг турларига қараб бўлинишнинг самарасизлиги, савдо
каналларига бўлиниш-лиги янада мантиқий бўлади, аммо ҳар бир савдо
канали учун бўлинмалар очиш мақсадга мувофиқ эмас;
- суғурталовчининг барча бизнес-жараёнлари мижозларни аниқлаш
учун зарур тартиб билан “қаттиқ боғланган” бўлиши шарт;
- суғурта таваккаллар портфелини сегментларга ажратиш орқали
суғурта таваккалини бошқариш фақатгина андеррайтинг ва суғурта
бухгатерияси бошқармаси томонидан эмас, балки қайта суғурталаш
бўлими ва суғурта компанияси хавфсизлик хизмати томонидан амалга
оширилиши керак;
237
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
- мижознинг барча турдаги суғурта турлари бўйича мурожаат қилишлари мумкин бўлган "барча хизматлар бир жойда" усулидан фойдаланиб,
барча қонунчилик янгиликларини ва мижозларнинг қулайлигини ҳисобга
олган ҳолда, ечим ташкил этиш.
Зaмoнaвий АКТ тўплaнгaн axбoрoт мaҳсулoтлaрини кишилaригa
тeзкoр сурaтдa eткaзиб сeрмeҳнaтлик дaрaжaсини пaсaйтиргaн ҳoлдa
мaвжуд муaммoлaрни ҳaл этиш учун кeнг имкoниятлaр ярaтиб бeрмoқдa.
Шунинг учун ҳaм АКТни иқтисoдиётнинг бaрчa тaрмoқлaридa сaмaрaли
қўллaш
мaмлaкaтни
тexнoлoгик
вa
иқтисoдиёт
жиҳaтидaн
ривoжлaнтиришни ифoдaлoвчи кўрсaткич бўлиб xизмaт қилмoқдa.
Ҳoзирги кундa суғуртa фaoлиятини тaкoмиллaштириш AКТсиз
тaсaввур қилиб бўлмaйди. Ўзбeкистoндa интeрнeт–суғуртaни ривoжлaниб
бoриши истиқбoлли aҳaмиятгa эгa бўлиб, бу истиқбoл суғуртa xизмaтлaри
бoзoри ҳaжминингкaттaлиги вa бoзoрнинг сaлoҳиятли иштирoкчиси бўлгaн
мижoзгa мулoқoт қилиши учун тeлeфoн рaқaмлaрини қoлдириш, e-mail
aнкeтaлaрини тўлдириш тaклифи бўлгaн off–line тaртибидaги ҳaридлaрни
aмaлгa oширишни тaклиф қилиш имкoниятлaри мaвжуд бўлгaн сaйтлaргa
эгa бўлиб бoрaётгaнлиги билaн бoғлиқдир.
Бизнинг
фикримизча,
маркетинг
ахборот
тизимини
шакллантиришнинг бир қисми сифатида суғурта компаниясининг бизнесжараёнлари ўртасидаги муносабатлар 1- расмда келтирилган кўринишда
бўлиши керак.
Таклиф қилинаётган расмда суғурталовчи маркетинг ахборот
тизими-даги бизнес-жараёнлари ўртасида муносабатларини ташкил этиш
аксарият
суғурта
компанияларида
амалга
оширилган
анъанавий
усуллардан кўра қўйидаги афзалликларга эга:
- мижозларни диққат марказига қўйиш юқори даражасига эга;
- суғурта компаниясининг савдо ҳажмига ҳар бир савдо каналининг
миқдорий ҳиссасини баҳолаш ва замонавий юқори технологияли дунёда
238
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
уларнинг роли ҳисобга олинган ҳолда, айниқса, телекоммуникация
каналла-ридан фойдаланиш бўйича ўз вақтида бўшлиқларни аниқлаш;
- ҳужжатлар билан ишлаш харажатларни камайтиради, мижозларни
аниқлаш, бу айниқса молиявий мониторинг бўйича қонунчилик талаблари
ҳисобга олинган тақдирда тўғри;
- ўзгарувчан таваккал вазиятга дарҳол жавоб бериш ва тариф
сиёсатида ҳисобга олиш имконини беради.
Аксарият суғурта компанияларининг мавжуд бўлган маркетинг
ахборот тизимларида вақтинчалик ўзгаришларни амалга ошириш қийин
кечади. Одатда, маълум бир бизнес-жараён учун янги АКТ ечимлари талаб
қилинади. Компания ахборот тизимида мавжуд бўлган инфратузилмасини
ўзгартириш
одатда
қийин,
қиммат
ва
баъзида
ўз
фаолиятининг
самарадорлигини йўқоти-шига олиб келади. Бироқ, кўплаб суғуртачилар
тайёр дастурий таъминотни сотиб олиш учун маблағга эга эмаслар,
кўпинча ўзларининг дастурий таъминотини ривожлантириш йўлини
танлайди.
Маълумотлар йиғиш маркази
Колл
марказ
Амалиёт
бўлими
Таҳлил
бўлими
Мижозларни
қўллаб қувватлаш
Сотувларни бошқариш
Воситачи сотувлар бўлими
Тўғридантўғри
сотувлар
бўлими
Суғурта
воситачилар
и
Суғурта
бўлмаган
воситачилари
Телекомм
у-никация
сотувлари
бўлими
Суғурталовчи риск менежмент маркази
Қайта
суғуртала
ш бўлими
Андеррайтинг ва суғурта
бухгалтерияси бўлими
Хавфсизл
ик
хизмати
Барча турдаги суғурталар бўйича зарарларни қоплаш бўлими
239
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
1- расм. Суғурта компанияси маркетинг ахборот тизимларида бизнесжараёнларининг ўзаро боғлиқлиги.
Якка тартибдаги бизнес-жараёнлар учун ихтисослашган АКТ ечимларини харид қилиш ёки ривожлантириш ва уларни қобиққа интеграциялашувидан фойдаланиш мақсадга мувофиқдир.
Жaҳoн бoзoригa чиқишнинг aсoсий вoситaси бўлиб Интeрнeт вa АКТ
ҳисoблaниб, шу бoис ҳам кeлгусидa суғуртa тизимининг мувaффaқияти
axбo-рoт ва Интeрнeт xисoблaниб, кeлгусидa улaрдaн қaй дaрaжaдa
фoйдaлaнишимизга бoғлиқ бўлaди.
Aмaлиёт шуни кўрсaтмoқдaки, суғуртa кoмпaниялaри фaoлиятидa
AКТдaн фoйдaлaнишдa қуйидaги муaммoлaр дoлзaрблигичa қoлмoқдa:
a) суғуртa
кoмпaниялaри
бўлимлaри
ўртaсидaги
ҳужжaтлaр
aлмaшинуви aксaрият ҳoллaрдa қoғoз кўринишидa бўлиб кўпгинa қaрoр
қилиш
жaрaён-лaрини
сeкинлaштирмoқдa.
Бундaн
тaшқaри
ушбу
жaрaёнлaргa кeтaдигaн қoғoзлaргa қилинaдигaн ҳaрaжaтлaр кундaн кунгa
oртиб бoрмoқдa. Шунинг учун ҳaм ушбу жaрaёнлaрдa AКТ функциoнaл
имкoниятлaридaн кeн фoйдa-лaниш тaлaб қилинмoқдa;
б) бoзoр тaлaблaридaн кeлиб чиққaн ҳoлдa жисмoний вa юридик
шaxслaр учун AКТлaр aсoсидa суғуртa xизмaтлaрининг янги турлaрини
тaк-лиф қилмoқ кeрaк бўлмoқдa;
в) бaxтсиз йўл ҳoдисaси рўй бeргaн ҳoлдa мaсoфaдaн туриб ушбу
ҳoлaтгa бaҳo бeриш
AКТни функциoнaл имкoниятлaридaн кeнг
фoйдaлaниш тaлaб қилинмoқдa;
г) чeт элдaн туриб суғуртa пoлисини буюртмa қилиш вa уни
Ўзбeкистoн ҳудудигa кeлгaндa элeктрoн пoчтa oрқaли қaбул қилиш тaлaб
қилинмoқдa;
д) суғуртa пoлиси сoтилгaн вaқтдa жудa кўп ҳaтoликлaр вa
кoррупциягa дуч кeлинмoқдa;
е) кoмпaнядa ҳудудлaрaрo ҳужжaрлaтлaр aлмaшиниши қисқa вaқт
мoбaйнидa кaмaйтиришни тaлaб этмoқдa;
240
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ж) кoмпaниядa АКТдaн қисмaн фoйдaлaнилaди, aсoсaн ҳисoб
oпeрaция-лaри
вa
буxгaлтeрия
ҳисoбoтлaрини
юритишни
aвтoмaтлaштириш учун;
з) кoмпaния фaoлиятидaги мaқсaдлaрнинг ҳaммa вaқт ҳaм aниқ
эмaслиги;
и) бoшқaрув усуллaри сaмaрaдoрлигининг пaстлиги, рeaл ҳoлaт вa
риск oмиллaрини инoбaтгa oлмaсдaн туриб интуитив рaвишдa aсoссиз
бoшқaрув қaрoрлaри қaбул қилиниши.
Кoмпaниядa муaммoлaрини мувaффaқиятли ҳaл қилиш, ишлaр
сифaтини юксaлтириш вa ушбу сoҳaни ривoжлaнтиришнинг aсoсий
oмиллaридaн бўлиб AКТ aсoсидa сaмaрaли бoшқaрув тизимини ярaтиш вa
жoрий қилиш ҳисoб-лaнaди. Бунинг учун рeспубликaмиздa бaрчa шaрт–
шaрoитлaр кeнг ярaтиб бeрилгaн. Ҳoзирги пaйтдa кoмпaниялaрининг
aксaрияти лoкaл axбoрoт тaрмoғигa улaнгaн биттaдaн ўнтaгaчa бўлгaн
aвтoмaтлaштирилгaн иш ўрин-лaридaн кeнг фoйдaлaнишмoқдa.
Суғуртa
кoмпaниялaридa
AКТдaн
сaмaрaли
фoйдaлaнишдa
ривoжлaнгaн дaвлaтлaрнинг ўртaсидa кaттa тaфoвутлaр бoрлиги кўзгa
тaшлaнмoқдa. Ғaрб дaвлaтлaридa aнчaдaн бeри мижoзлaрнинг тaлaбини
ҳисoбгa oлиш, мижoзлaр билaн ўзaрo мунoсaбaтлaрини дoимий рaвишдa
тaҳлил қилиш aсoсидaги мeнeжмeнтгa кoмплeксли ёндaшув тизими
ҳисoблaнмиш CRМ (Customer Relation ships Management) мижoзлaр билaн
ўзaрo
мунoсaбaтлaрини
бoшқa-риш
axбoрoт
қўллaнилмoқдa. Eврoпa Иттифoқи дaвлaтлaридa
тизимлaри
кeнг
Интeрнeтни кeнг
қўллaётгaн суғуртa кoмпaниялaр сoни дoимий рaвишдa oртиб бoрмoқдa.
Бундaн тaшқaри Интeрнeт oрқaли суғутa тўлoвлaрни aмaлгa oширилaётгaн
сoни ҳaм ўсмoқдa.
Axбoрoт тизимлaрини лoйиҳaлaштириш, ишлaб чиқиш вa жoрий
қилиш
билaн
шуғулaнувчи
тaшкилoтлaри мкoниятигa
ғaрбдaги
мoскeлaдигaн
кoмпaниялaри
янги
oлдин
xизмaтлaрни
йирик
тaқдим
этишмoқдa.
241
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ҳoзирги кунгa кeлиб суғуртa кoмпaния ўз бoшқaрувидa ғaрбдa ёки
ўзи-миздa ишлaб чиқaрилгaн axбoрoт тизимлaридaн кeнг фoйдaлaнa
бoшлaшди.
Лoкaл axбoрoт тизим oстилaрини кoмпaния тoмoнидaн жoрий
қилишдa улaрни биттa ягoнa тизимигa бирлaштиришдa вa бoшқaришдa
қуйидaги бир қaтoр муaммoлaр вужудгa кeлмoқдa:
1. Кoмпaниядa турли бўлимлaри учун мўлжaллaнгaн бирнeчтa лoкaл
axбoрoт
тизимлaрини
қиммaттушaди,
пaсaйтирaди,
иш
фaoлиятини
axбoрoтлaрнинг
кeрaк
бўлгaн
юритиш
aниқлилиги
мaълумoтлaрни
вa
субъeктлaргa
дoлзaрблигини
излaб
тoпишини
қийинлaштирaди.
2. Кoмпaния рaҳбaригa ўзaрo бир-бири билaн бoғлиқ бўлмaгaн тaртиблaшмaгaн, дoлзaрб бўлмaгaн axбoрoтлaр oқими билaн ишлaшгa тўғри
кeлaди. Бундaй axбoрoтлaр ҳaжмининг oртиб бoришиулaрнинг ҳисoби,
тaҳлили вa улaр aсoсидa тeзкoр бoшқaрув қaрoрлaрини қaбул қилиш
бoрaсидa янги муaммoлaрни вужудгa кeлтирaди.
3. Кўпкинa фoйдaлaнилaётгaн дaстурий мaҳсулoтлaрдa элeктрoн oлиб
бoриш вoситaлaри умумaн мaвжуд эмaс.
Суғуртa кoмпaниясидa axбoрoт тизимлaригa бўлгaн янa бир тaлaб –
бу унинг қaрoрлaр қaбул қилишдaги тeзкoрлиги вa ишлaш тeзлигидир.
Шунинг учун ҳaмсуғуртa
кoмпaниядa ўзининг тaлaбини ўзгaртиришни
тaлaб қилa-дигaн axбoрoт тизимлaри қизиқтирaди вa улaр мaвжудигa ҳaмдa
истиқбoл-дaги янги жaрaёнлaрни тeз мoслaшaдигaн бўлиши кeрaкдир.
Суғуртa кoмпa-ниядa AКТдaн фoйдaлaнишдa юқoридa кeлтирилгaн қaйси
бир йўнaлишини тaнлaш бoрaсидa унинг стрaтегияси, мaвжуд мoлиявий
рeсурлaри вa тexник жиҳaтдaн тaъмaгaнлиги oмиллaригa бoғлиқ бўлиб
зaмoнaвий
иннoвaциягa
aсoслaнгaн
тexнoлoгиялaрсиз
улaрнинг
кeлaжaгини тaсаввур қилиб бўл-мaйди.
Бизнинг фикримизчa суғуртa кoмпaниядa AКТ функциoнaл имкoниятлaридaн кенг фoйдaлaниш ҳисoблaнaди. Шунинг учун ҳaм AКТни суғуртa
242
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
кoмпaниядa бaрчa бoсқичи билaн узлуксиз ҳoлдa кўриб чиқиш кeрaк
бўлaди. Aмaлиёт шуни кўрсaтмoқдaки, тexнoлoгиялaрнинг ривoжлaниши
кoмпaниядa иш юритишигa жиддий тaъсир кўрсaтиб вa пoлислaр
сoтилишдa кaмчилик-лaргa йўл қуйилиб, AКТни кeнг жoрий қилгaнлaргa
қўшимчa рaқoбaт устунликлaрини бeрмoқдa. AКТни қўллaш кoмпaния
тўғрисидaги кaттa ҳaжмдaги мaълумoт вa axбoрoтлaргa тeзкoр киришни,
улaрни бaҳoлaшни, қaйтa ишлaшнивa тaқдим қилишгa кeнг имкoният
ярaтиб бeрaди. Лeкин, шунгa қaрaмaй AКТдaн фoйдaлaниш дaрaжaси ҳaли
ҳaм унчaлик юқoри бўлмaяпти. Бунгa бизнинг фикримизчa кoмпaния
рaҳбaрлaрининг
AКТдaн
сaмaрaдoрликдaн
oлиниши
бeҳaбaрлиги,
мумкин
ҳaммa
бўлгaн
иқтисoдий
ҳaм
мaлaкaли
вaқт
мутaxaссислaрнинг жaлб қилинмaслиги кoммуникaция вoситaлaрининг
узoқ ҳудудлaргa тўлиқ eтиб бoрмaгaлиги кaби oмиллaр тaъсир қилмoқдa.
Ривoжлaнгaн дaвлaтлaр кoмпaния субъeктлaри тoмoнидaн сaмaрaли
фoйдaлaниб кeлaётгaн axбoрoт тизимлaрини қўллaмaслик улaр нaрxининг
юқoрилиги
билaн
инфрaтузилмaдaн
ифoдaлaнaди.
кeлиб
чиққaн
Шунинг
ҳoлдa
учун
ҳaм
мaвжуд
AКТдaн
кeнг
кўлaмдa
фoйдaлaнишни йўлгa қўйиш тaлaб қилинaди.
АНАЛИЗАТОРЫ СЕТЕВЫХ ПАКЕТОВ – СНИФФЕРЫ
Шарипов Б.А.
-ТДИУ, кафедра «Эконометрика»
Анализаторы сетевых пакетов, или снифферы, первоначально были
разработаны как средство решения сетевых проблем. Они умеют
перехватывать, интерпретировать и сохранять для последующего анализа
пакеты, передаваемые по сети. С одной стороны, это позволяет системным
администраторам и инженерам службы технической поддержки наблюдать
за тем, как данные передаются по сети, диагностировать и устранять
возникающие проблемы. В этом смысле пакетные снифферы представляют
собой мощный инструмент диагностики сетевых проблем. С другой
243
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
стороны, подобно многим другим мощным средствам, изначально
предназначавшимся
для
администрирования,
с
течением
времени
снифферы стали применяться абсолютно для других целей.
Действительно, сниффер в руках злоумышленника представляет
собой довольно опасное средство и может использоваться для завладения
паролями и другой конфиденциальной информацией. Однако не стоит
думать, что снифферы — это некий магический инструмент, посредством
которого любой хакер сможет легко просматривать конфиденциальную
информацию, передаваемую по сети.
Сниффер — это программа, которая работает на уровне сетевого
адаптера NIC (Network Interface Card) (канальный уровень) и скрытым
образом перехватывает весь трафик. Поскольку снифферы работают на
канальном уровне модели OSI, они не должны играть по правилам
протоколов более высокого уровня. Снифферы обходят механизмы
фильтрации (адреса, порты и т.д.), которые драйверы Ethernet и стек
TCP/IP используют для интерпретации данных. Пакетные снифферы
захватывают из провода все, что по нему приходит. Снифферы могут
сохранять кадры в двоичном формате и позже расшифровывать их, чтобы
раскрыть информацию более высокого уровня, спрятанную внутри (рис.
1).
Для того чтобы сниффер мог перехватывать все пакеты, проходящие
через сетевой адаптер, драйвер сетевого адаптера должен поддерживать
режим функционирования promiscuous mode (беспорядочный режим).
Именно в этом режиме работы сетевого адаптера сниффер способен
перехватывать все пакеты. Данный режим работы сетевого адаптера
автоматически активизируется при запуске сниффера или устанавливается
вручную соответствующими настройками сниффера.
Весь перехваченный трафик передается декодеру пакетов, который
идентифицирует и расщепляет пакеты по соответствующим уровням
иерархии. В зависимости от возможностей конкретного сниффера
244
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
представленная информация о пакетах может впоследствии дополнительно
анализироваться и отфильтровываться.
Наибольшую опасность снифферы представляли в те времена, когда
информация передавалась по сети в открытом виде (без шифрования), а
локальные сети строились на основе концентраторов (хабов). Однако эти
времена безвозвратно ушли, и в настоящее время использование
снифферов для получения доступа к конфиденциальной информации —
задача отнюдь не из простых.
Рис. 1. Схема работы сниффера
Дело в том, что при построении локальных сетей на основе
концентраторов существует некая общая среда передачи данных (сетевой
кабель) и все узлы сети обмениваются пакетами, конкурируя за доступ к
этой среде (рис. 2), причем пакет, посылаемый одним узлом сети,
245
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
передается на все порты концентратора и этот пакет прослушивают все
остальные узлы сети, но принимает его только тот узел, которому он
адресован. При этом если на одном из узлов сети установлен пакетный
сниффер, то он может перехватывать все сетевые пакеты, относящиеся к
данному сегменту сети (сети, образованной концентратором).
Рис. 2. При использовании концентраторов сниффер способен
перехватывать все пакеты сетевого сегмента
Коммутаторы являются более интеллектуальными устройствами, чем
широковещательные
концентраторы,
и изолируют сетевой трафик.
Коммутатор знает адреса устройств, подключенных к каждому порту, и
передает пакеты только между нужными портами. Это позволяет
разгрузить другие порты, не передавая на них каждый пакет, как это делает
концентратор. Таким образом, посланный неким узлом сети пакет
передается только на тот порт коммутатора, к которому подключен
получатель пакета, а все остальные узлы сети не имеют возможности
обнаружить данный пакет (рис. 3).
246
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Рис. 3. При использовании коммутаторов сниффер способен перехватывать
только входящие и исходящие пакеты одного узла сети
Поэтому если сеть построена на основе коммутатора, то сниффер,
установленный на одном из компьютеров сети, способен перехватывать
только те пакеты, которыми обменивается данный компьютер с другими
узлами сети. В результате, чтобы иметь возможность перехватывать
пакеты, которыми интересующий злоумышленника компьютер или сервер
обменивается с остальными узлами сети, необходимо установить сниффер
именно на этом компьютере (сервере), что на самом деле не так-то просто.
Правда, следует иметь в виду, что некоторые пакетные снифферы
запускаются из командной строки и могут не иметь графического
интерфейса. Такие снифферы, в принципе, можно устанавливать и
запускать удаленно и незаметно для пользователя.
СОВРЕМЕННЫЕ ВОПРОСЫ ПРИМЕНЕНИЯ
НФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИИ В РАЗВИТИИ ЦИФРАВОЙ
ЭКОНОМИКИ.
Тошкент давлат техника университети
магистри Максудов Шахзод
Одним из основных направлений современного мирового развития
глобальной экономики являются качественные структурные изменения,
связанные с переоценкой экономических ценностей на принципах
цифровых технологий, прежде всего, с опережающим переходом развитых
247
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
стран к экономике знаний и услуг. При изучении формирования основных
тенденций развития цифровой экономики в Узбекистане автором
использованы методы системного, экономического и статистического
анализа, аналитического обобщения, методы работы с компьютерными
сетями и общенаучные принципы работы с научной литературой. Как
видно из выше представленных формулировок понятия «цифровая
экономика», ключевыми в ее определении являются обмен знаниями,
технологиями, позволяющими это сделать, и люди, способные участвовать
в этом обмене и управлять им.
В
мире
идет
процесс
становления
цифровой
экономики.
Формирование цифровой экономики оказывает влияние на развитие всех
отраслей и сфер национальной экономики, что напрямую отражается на
методах управления объектами экономики. Сегодня в нашей стране в
целях
формирования
цифровой
экономики
сформирована
и
совершенствуется определенная база, в которой можно отметить:
- внедрение и развитие цифровых стандартов связи;
- расширение услуг связи и информатизации;
- обеспечение информационной безопасности;
- совершенствование управления информационными потоками и знаниями
в инновационных системах.
Как свидетельствует практика, основными компонентами цифровой
экономики для Узбекистана сегодня являются потребление/электронная
торговля,
инвестиции
на
развитие,
государственное
управление,
экспортно- импортная деятельность. В технологичном аспекте при
формировании цифровой экономики можно выделить четыре тренда:
развитие и практическое применение мобильных технологий, бизнесаналитику, использование облачных вычислений, социальные медиа. В
условиях развития цифровой экономики вопрос эффективного применения
современных информационно- коммуникационных технологий (ИКТ) в
деятельности экономических объектов является актуальным. Кроме того,
248
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
необходимо отметить, что в современный период формирования цифровой
экономики, конкурентные преимущества всегда выше у тех экономических
объектов, которые имеют не только доступ к цифровым данным, но и
используют
самые
передовые
технологии их обработки,
системы
электронного документооборота. Практика показывает, что основным
фактором успеха в цифровой экономике становятся не сами технологии, а
новые модели управления технологиями и данными, которые позволяют
принимать грамотные управленческие решения на основе учета всех видов
рисков и оперативного моделирования возможных ситуаций. Опыт
показывает, что с каждым годом растут сферы реализации цифровой
экономики, и в настоящее время можно выделить как наиболее развитые
следующие: - электронный бизнес; - социальную сферу; - интернетбанкинг; - образование; - телекоммуникации; - информационные системы;
- промышленность.
В Узбекистане сегодня все современные экономические процессы
формируются
на
базе
использования
передовых
информационно-
коммуникационных технологий. Цифровая экономика описывается как
экономическая деятельность, которая каждый день реализуется благодаря
миллиардам онлайн-подключений среди людей, компаний, данных и
устройств. Хотя цифровая экономика больше рассматривается с бизнес
точки зрения, цифровая экономика также имеет непосредственное и
глубокое влияние и на образование. Следует глубоко задуматься над
понятием цифровой экономики, и над тем, как подготовит нашей обшестве
к цифровой экономике, чтобы они максимально могли использовать
предоставленные возможности. Конечно разумеется, что если мы хотим
добиться успеха в цифровой экономике, нам необходимы сильные навыки
которые мы должны сами тоже учится и обновлять улучшении новинками
компьюторнными
программами
и
гаджетами
необходимо
важно
интегрировать эти виды технологических навыков. Сейчас наше общество
и экономика все больше проникают в цифровые технологии. Технология в
249
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ее различных формах является значительной частью нашей рабочей среды
и нашего образа жизни. Тем не менее, существует разница между
использованием цифровых технологий в повседневной жизни и работе а
также в образовании. Приобретение цифровых навыков необходимо
начинать с раннего возраста и вести на протяжении всей жизни. Это может
произойти как часть учебных программ или занятий после школы.
Молодежь является активным пользователем Интернета, приложений и
игр, и им кроме того, необходимо узнать о базовых структурах и основных
алгоритмах, а также стать цифровыми создателями и лидерами. В условиях
формирования цифровой экономики основными принципами управления
становятся такие, как управление сложными экономическими процессами
на основе автоматизированной обработки и анализа больших массивов
данных, возможность получения разнообразной информации в реальном
масштабе времени, оперативность принятия любого управленческого
решения, мгновенное реагирование на возникающие изменения и
интерактивность
среды.
Необходимо
уделять
больше
внимания
эффективному решению проблем, которые цифровая трансформация
создает для онлайн-безопасности и кибер-гигиены. Нам необходимо
укрепить критическое мышление молодежи и грамотность в средствах
массовой информации. Развитие цифровой экономики дает большие
преимущества в устранении гендерного разрыва в образования, так как
этот вопрос до сих пор остается уязвивым вопросом в жизни множества
людей. В то время как девушки и мальчики имеют одинаковый уровень
интереса и компетентности в цифровых технологиях продолжают
развивать этот интерес к учебе или к своей карьере.
Цифровая технология имеет огромный, в значительной степени
неиспользованный потенциал для образования. Таким образом, можно
сделать вывод, что в Узбекистане, как и на всем мировом пространстве в
современный период идёт процесс формирования цифровой экономики,
которая представляет собой систему экономических, социальных и
250
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
культурных
отношений,
основанных
информационно-коммуникационных
технологии
дают
возможность
на
использовании
технологий.
повысить
цифровых
Информационные
качество
предоставления
государственных услуг. Это предоставляет возможность применения
новых форм организации работы, включая распределение задач между
группами
и
работу
вне
офиса,
и
управления
предприятиями
с
использованием систем планирования ресурсов предприятия (ERP),
электронной бухгалтерии и документооборота, а также систем поддержки
принятия решений. Переход к таким возможностям необходимо активно
реализовывать на предприятиях всех ведущих секторов экономики, что
позволит повысить производительность труда в экономике и более
эффективно задействовать потенциал удаленных территорий. Повышение
качества
государственного
и
корпоративного
управления
является
приоритетной целью для развития экономики Узбекистана. Содержание,
структура, качественные характеристики информации не всегда могут в
полной мере обеспечить процессы управления в сфере финансовоэкономической. Надо в качестве наиболее важных с точки зрения
установления места и значимости учетной информации в информационном
пространстве. Учетная информация может представлять интерес и сама по
себе, а также данные учета служат основным источником информации для
финансового анализа, используются для целей экономики, и других
областей, связанных с жизнедеятельностью корпораций. В тоже время
учетная информация постоянно испытывает на себе информационное
воздействие перечисленных и многих прочих сфер, составляющих
информационное
пространство.
На
развитие
учетной
информации
оказывает влияние формирование средств информации и связи.
Кроме
того,
сегодня
в
Узбекистане
сделан
важный
шаг
к
систематизации массивов информации о передовых технологиях и трендах
работы с данными. Один из важнейших результатов работы является
определение перспективных сквозных технологий, которые могут дать
251
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
импульс
развитию
прикладных
решений
в
различных
отраслях
одновременно. Наглядным примером такого вида технологий является
обработка
биометрических
данных
(распознавание
лица,
голоса,
отпечатков пальцев и др.), которая нужна и в медицине, и в интернет
банкинге, и при оказании государственных услуг, и во многих других
отраслях. При этом обновление перечня перспективных технологий
работы с цифровыми данными продолжается. Таким образом, можно
сказать, что в Узбекистане, как и во всем мире, формируется цифровая
экономика.
252
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
3-шўъба. РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИ ШАКЛЛАНТИРИШ
ЖАРАЁНЛАРИНИ МОДЕЛЛАШТИРИШ ВА ПРОГНОЗЛАШ.
ТИЖОРАТ БАНКЛАРИДА МИЖОЗЛАРНИНГ КРЕДИТГА
ЛАЁҚАТЛИЛИГИНИ ЭКОНОМЕТРИК ПРОГНОЗЛАШ
Алмурадов Абдулла Алмурадович
ТДИУ, “Эконометрика” каф. доценти, и.ф.н.
Ишназаров Акром Исмоилович
ТДИУ, “Эконометрика” каф. катта ўқитувчиси
Tижорат банкларининг кредитлари банк фаолиятида асосий ўрин
тутган операциялардан биридир. Ўзбекистон Республикаси «Банк ва банк
фаолияти
тўғрисидаги
қонуни»да33
банк
терминига
тушунтириш
берилганда бу ташкилот учта операцияни албатта амалга ошириши
кераклиги берилган. Булардан бири кредит бериш операциясидир. Банк
кредити иқтисодий субъектлар учун зарур ҳолларда вақтинча юзага келган
молиявий
қийинчиликларни ечишда
ёрдам
берувчи муҳим
манба
ҳисобланади. Иккинчи томондан эса банклар олиб бораётган операциялари
ичида энг кўп фойда берувчи операциядир. Шу билан бирга, кредит
операциялари банк фаолиятида энг рискли операциялардан бири бўлиб
ҳисобланади [3]. Шу сабабли, мижозларнинг кредитга лаёқатлигини
прогноз қилиш банк кредит рискларини камайтириш имконини беради.
Бундай прогноз қилиш учун эса эконометрик моделлардан фойдаланилади.
Тижорат банки мижозларининг кредитга лаёқатлигини баҳолашнинг
эконометрик моделини тузиш учун қуйидаги вазифаларни бажариш лозим
бўлади: тижорат банкининг ривожланиш кўрсаткичларини таҳлил қилиш;
банкнинг кредит фаолиятини ўрганиб чиқиш; мижозларнинг кредитни
тўлаш қобилиятини ҳисоблаш усулларини аниқлаш; банкдан берилаётган
кредитларнинг қайтарилувчанлигини таҳлил қилиш; тавсия қилинган
33
Ўзбекистон Республикаси « Банк ва банк фаолияти тўғрисида»ги Қонуни, 09.12.2014 й.
253
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
усуллар асосида прогнозлашнинг эконометрик моделини ишлаб чиқиш ва
модел асосида келгуси даврга прогноз қийматларини ҳисоблаш.
Маълумки, банкларнинг молиявий-иқтисодий кўрсаткичларини
эконометрик моделлаштиришда барча иқтисодий-техник кўрсаткичларни:
банк активлари (заҳиралар) ҳажми, берилган кредитлар ҳажми, банкнинг
кредит портфели, мижозларнинг кредитга лаёқатлиги, капиталнинг қайтиш
муддати ва ҳоказоларни эътиборга олган ҳолда эконометрик модел
тузилади.
Замонавий
илмий-иқтисодий
тадқиқотларда
корреляцион-
регрессион таҳлил усуллари ёрдамида олинган бир омилли ва кўп омилли
эконометрик моделларнинг аҳамиятлилигини текширишда хусусий, жуфт,
кўплик
корреляция,
детерминация
ва
аппроксимация
хатолиги
коэффициентларидан ҳамда турли хил мезонлар: Фишер, Стьюдент,
Дарбин-Уотсон мезонларидан кенг фойдаланилади [1, 2].
Ҳозирги даврда, илмий-иқтисодий тадқиқотларда кенг тарқалган
эконометрик тенгламалар – ишлаб чиқариш функцияларининг аҳамияти
катта. Ишлаб чиқариш функциялари орқали ишлаб чиқариш жараёни
натижавий
кўрсаткичига
омилларнинг
таъсири
даражаси
ва
характеристикаларини аниқлаш, миқдорий баҳолаш мумкин.
Маркaзий банк томонидан мижозларнинг кредитга лаёқатлигини
баҳоловчи қуйидаги кўрсаткичлар белгиланган: абсолют ликвидлик
коэффициенти (Х1), тез қоплаш коэффициенти (Х2), банк сиёсатига тез-тез
ўзгартиришлар киритилиши (Х3), банк мижозларнинг структураси (Х4),
кафолатга олинган мулкнинг ликвидлилик даражаси (Х5) ва ҳоказолар (Хn).
Текширишга
тегишли
бўлган
барча
иншоотлар,
корхоналар,
ташкилотлар, деталлар, аппаратлар, буюмлар мажмуаси бош (асосий)
тўплам деб аталади. Асосий тўпламни барча аломатлари бўйича тўлиқ
ўрганиш ва таҳлил қилиш мураккаб жараён бўлиб, кўп вақтни ва катта
миқдорда маънавий ва моддий харажатлар сарфлашни талаб қилади. Шу
сабабли текшириш учун бош тўпламдан маълум бир қисмини ажратиб
254
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
олинади. Текшириш учун олинган ушбу қисмий тўпламга танланма тўплам
дейилади. Танланмадаги объектлар (буюмлар) сони танланма ҳажми деб
аталади. Танланма тўплам ваколатли (репрезентатив) бўлиши учун, катта
сонлар қонуни бўйича у тасодифий бўлиши керак [1, 2].
Амалиётда иккита x ва y ўзгарувчан миқдорлар ўртасидаги
муносабатларнинг
функционал,
статистик
ва
корреляцион
боғланишларини кузатиш мумкин. Агар x миқдорнинг D соҳага тегишли
ҳар бир қийматига бирор усул ёки қонун бўйича y миқдорнинг бирор Е
соҳадаги аниқ бир қиймати мос қўйилса, унда y ўзгарувчи миқдор x
ўзгарувчи миқдорнинг функцияси дейилади. x ва y миқдорларнинг
орасидаги ушбу бир қийматлик мосланиши символик тарзда y=f(x)
кўринишида ёзилади. Бундай боғланишга функционал боғланиш деб
аталади. Функционал боғланиш жадвал, аналитик ва график кўринишда
берилиши мумкин.
Статистик боғланишда тасодифий миқдорлардан бирининг ўзгариши
иккинчи
тасодифий
миқдор
эҳтимоллари
тақсимоти
қонунининг
ўзгаришига олиб келади. Иқтисодий-статистик тадқиқотларда энг долзарб
масалалардан бири иккита x ва y тасодифий микдорлар орасидаги
статистик боғланишни топишдир.
Тасодифий
миқдорлар
орасидаги
статистик
боғланишлар
корреляцион-регрессион таҳлил усуллари ёрдамида ўрганилади [1, 2].
y тасодифий миқдор қийматларининг x нинг Х=х қийматига мос
келувчи ўртача арифметик қийматига шартли ўртача yх қиймат дейилади.
Ушбу yх қиймат шартли математик кутилиш билан ифодаланади:
y x  M Y / X  x  f ( x)
(1)
Ушбу шартли ўртача y x қийматнинг x билан боғланишига y ва x
тасодифий миқдорлар орасидаги корреляцион боғланиш дейилади. Бунда
(1) тенглама y нинг x га регрессия тенгламаси деб аталади. f(x)
функциянинг шакли y нинг x га регрессия чизиғи дейилади.
255
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Юқорида зикр қилинган мулоҳазаларни x ва y тасодифий миқдорлар
тартибига нисбатан такрор қўллаб, x нинг Y=у қийматига мос келувчи
шартли ўртача xу қийматини ва x нинг y га регрессия тенгламасини ҳосил
қиламиз:
x y  M X / Y  y    ( y )
(2)
Регрессия – бу битта тасодифий миқдорнинг иккинчи тасодифий
миқдор қийматлари билан боғланган шартли математик кутилишининг
ўзгариш қонунидир. Шундай қилиб, y тасодифий миқдорнинг x тасодифий
миқдорга регрессияси ва худди шунингдек x нинг y га регрессия
тенгламалари мос равишда y x  f (x) ва x y   ( y ) шартли ўртача қийматлар
орқали ифодаланади [1, 2].
Очиқ
турдаги
боғланган
кўрсаткичлар,
масалан,
режанинг
бажарилиши фоизи, даражалар, тегишли салмоқлар, йиғиндида четланиш,
ўсиш даражаси, индекслар ва ҳоказолар маълум формулалар ёрдамида
олдиндан ҳисобланиши мумкин.
Иккинчи турдаги боғланишлар олдиндан маълум эмас. Лекин
инсонлар мураккаб ҳодисаларни ва жараёнларни бошқариши учун уларга
хос махфий боғланишларни тушунтира олиши ва прогнозлаши керак. Шу
сабабли мутахассислар кузатувлар ёрдамида махфий боғланишларни
очишга ва уларни формулалар орқали ифодалашга, яъни ҳодисаларни ва
жараёнларни математик тарзда моделлаштиришга интилмоқда. Шундай
имкониятлардан бирини корреляцион-регрессион таҳлил тақдим этади.
Иқтисодчилар математик моделларни уч хил умумий мақсадда:
тушунтириш,
прогнозлаш
ва
бошқариш
учун
тузадилар
ва
фойдаланадилар.
Ҳозирги
вақтда
компьютердаги
электрон
жадвалларнинг
корреляцион-регрессион таҳлил воситалари билан таъминланиши туфайли
энг мураккаб гуруҳга тегишли, чуқур илмий ва шу сабабли кам
фойдаланиладиган, деярли экзотик усуллардан бири бўлмиш корреляцион256
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
регрессион таҳлил мутахассис учун кундалик, самарали ва оператив
аналитик қуролга айланди.
Корреляцион-регрессион
таҳлил
усулларидан
фойдаланиб,
аналитиклар корреляция коэффициенти ёрдамида кўраткичлар ўртасидаги
боғланишлар зичлигини ўлчайдилар. Бунда ҳар хил турдаги (кучсиз,
ўртача, кучли) боғланишлар кузатилади. Агар боғланишлар ўта муҳим
бўлса, унда мақсадга мувофиқ равишда уларнинг регрессион модели
тарзида
математик
ифодасини
топиш
ва
моделнинг
статистик
аҳамиятлигини баҳолаш лозим. Иқтисодиётда регрессия тенгламаси
ўрганилаётган ҳодисани ёки кўрсаткични прогнозлашда фойдаланилади.
Шу сабабли регрессион таҳлил кузатувлар натижасида ҳосил қилинган
маълумотлар ўртасидаги ошкормас ва яширин боғланишларни очишда
замонавий математик статистиканинг асосий усули деб ҳисобланади [1, 2].
Тижорат банкларида кредит рискларига энг кучли таъсир қилувчи
омиллар бу гаровга қўйилган мулкларнинг ликвидилик даражаси ва янги
мижозлар сони ҳисобланади. Биз қуйида шу икки омил бўйича регрессия
тенглмасини тузамиз.
Кредит рисклари коэффициенти (y) ва унга таъсир этувчи омиллар:
x1 – янги мижозлар сони (умумий мижозларга нисбатан фоизда); x2 –
мижозлар мулкларининг ликдивидлик даражаси (фоизда) кўрсаткичлари
билан боғлиқлиги тижорат банкларидан бирининг маълумотларидан
фойдаланиб кўриб чиқилди. Excel электрон дастуридан фойдаланиб
қуйидаги регрессия тенгламаси тузилди:
y  21,0934  0,2183x1  0,3697x2
(2.3)
Энди y, x1, x2 омиллар орасидаги корреляция коэффициентларини
топамиз [1, 2]:
ryx1 
x1 y  x1 y 127,3136  8,5516 14,3544

 0,6848;
 x1   y
1,642  3,433
ryx2 
x2 y  x2 y 1326,512  90,6076 14,3544

 0,9662;
 x2   y
9,064  3,433
257
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
rx1x2 
Ушбу
x1 x2  x1 x2 785,816  8,5516  90,6076

 0,6434.
 x1   x2
1,642  9,064
ҳисобланган
корреляция
коэффициентларининг
сонли
қийматларидан равшанки, кредит риски билан унга таъсир этувчи омиллар
орасида ўта яхши боғланиш мавжуд экан.
Кўпликдаги корреляция коэффициентини ҳисоблаймиз [1, 2].
Бизнинг масаламизда
R
0,812  0,832  2  0,81  0,83  0,73 
2
1  0,73
1,3450  0,981558
 0,94035  0,9697.
0,4671
Бунда ҳам кредит риски (натижавий кўрсаткич) ва унга таъсир
этувчи омиллар орасида ўта яхши алоқа мавжуд эканлиги аниқланди.
Энди корреляцион таҳлилда битта омилнинг 1% га ўзгаришида
натижавий кўрсаткичнинг неча % га ўзгаришини кўрсатувчи эластиклик
коэффициентларини ҳисоблаймиз [1, 2]:
Ý x1  a1 
Ý x2  a2 
x1
7,596
 0, 2183 
 0,1377;
y
12,044
x2
85,1593
 0,3697 
 2,6137.
y
12,044
Регрессия тенгламасининг статистик аҳамиятлилигини текшириш
учун Фишернинг Ғ-мезони ва Стьюдент t-мезонидан фойдаланамиз.
Бизнинг
мисолимизда
кўпликдаги
корреляция
коэффициенти
R=0,9697; кузатувлар сони n=15; омиллар сони k=2.
Фишер Ғ-мезонининг ҳисобланган қиймати [1, 2]:
2
R 2  (n  k )
0,9697  (15  2)  0,94035 13  12,22455  14,6384.
F

2
1  R  ( n  1) 1  (0,9697) 2  (15  1) 0,0597  14
0,8351




Кейинги босқичда Фишер F-мезонининг ҳисобланган қиймати
жадвалдаги F-мезон қиймати билан таққосланади. Ҳисобланган Фишер Fмезони 14,6384 га тенг. Жадвалдаги Фишер F-мезони қиймати 2,6 га тенг.
Бизнинг мисолимизда Фишер F-мезони қиймати жадвалдаги F-мезон
қийматидан катта бўлди ва шунинг учун тузилган регрессия тенгламаси
статистик аҳамиятли ва ўрганилаётган жараёнга мос келади дейидади.
258
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Стьюдент t-мезонининг ҳисобланган қиймати:
t
R  n  k  1 0,9697  15  3  1 0,9697  3,316625


 53,9176.
1 R2
1  (0,9697) 2
0,0597
Стьюдентнинг t-мезонининг ҳисобланган қиймати жадвалдаги қиймат
билан таққосланади. Ҳисобланган қиймат 53,9176 га тенг, жадвалдаги tмезонининг қиймати 1,74 га тенг. Стьюдент t-мезонининг ҳисобланган
қиймати Стьюдент t-мезонининг жадвалдаги қийматидан катта бўлганлиги
учун, регрессия тенгламасининг параметрлари ишончли деб ҳисобланади.
Натижавий кўрсаткич қолдиқларида автокорреляцияни аниқлашда
Дарбин-Уотсон мезонидан фойдаланамиз [1, 2]:
2
e  e 
DW  
e
i
i 1
2
i

15,44655
 2,77703.
5,562255
Корреляция коэффициенти хатолиги S xy 
1  rxy2
n 1
формула орқали
аниқланади. Бизда:
S x1 y 
S x2 y 
1  rx21 y
n 1
1  rx22 y
n 1

1  0,6849 0,31514

 0,0842;
3,7417
15  1

1  0,9662 0,0338

 0,0090.
3,7417
15  1
Детерминация коэффициенти 0,9404 бўлганлиги учун, тузилган
эконометрик модел иқтисодий объектга адекват ҳисобланади.
Юқоридаги амалга оширилган таҳлиллардан қуйидаги хулосага келиш
мумкин: тузилган эконометрик моделни ўрганилаётган жараёнга мос
келувчи эконометрик модел деб ҳисобланади ва кейинчалик бу модел
асосида банкнинг асосий кўрсатичларини келгуси йилларга прогноз қилиш
мумкин.
Олинган натижалар кўрсатадики, прогноз даврида кредит рисклари
коэффициенти (Y) ўртача 17,07 фоизга ошар экан (1-расм). Янги мижозлар
сони (X1) эса ўртача 19,15 фоизга ортар экан (1-расм). Мижозлар
мулкларининг ликдивидлик даражаси (X2) эса ўртача 5,38 фоизга ортар
экан (2-расм).
259
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
1-расм.Банкнинг кредит рисклари коэффициенти (Y) ва янги мижозлар
сони (X1) нинг прогноз қийматлари
2-расм. Банкда мижозлар мулкларининг ликдивидлик даражаси
(X1) нинг прогноз қийматлари
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати
1.
Эконометрика
асослари.
Д.Расулев,
Ш.Нуруллаева,
Н.Рўзметова,
М.Мўминова. Ўқув қўлланма. –Т.: Иқтисодиёт. 2019.-249 б.
260
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
2.
Эконометрика. Учебник. /под ред. И.И.Елисеевой. –М.: Финансы и
статистика, 2014. – 344 с.
3.
Абдуллаева Ш. Банк иши. Ўқув қўлланма.–Т.: ТМИ Молия,2015.– 354 б.
ИҚТИСОДИЙ-МАТЕМАТИК МОДЕЛЛАШТИРИШ АСОСИДА
ФЕРМЕР ХЎЖАЛИГИ ФАОЛИЯТИНИ ИҚТИСОДИЙ ТАҲЛИЛ
ҚИЛИШ ВА БАШОРАТЛАШ
Т.Тургунов (ТошДАУ)
Маълумки,
иқтисодий
ҳодиса
ва
жараёнларни
математик
моделлаштириш иқтисодий таҳлил ва башоратлашнинг асосий ва аҳамиятли
қуролидир. Математик моделлаштириш текширилаётган объект ҳақида аниқ
тасаввурга эга бўлиш, унинг ички таркиби ва ташқи алоқаларининг характери
ва таъсирини миқдорий ифодалаш имкониятини беради. Модел бошқариш
субъекти томонидан шундай тузиладики, бунда объектнинг ўзига хос бўлган
характеристикалари, хусусиятлари, ички ва ташқи ўзаро муносабатлари,
таркибий ва функционал параметрлари ва бошқа томонлари изланиш
мақсадида ўз ифодасини топади.
Моделлаштириш усулининг мазмуни ўрганилаётган объектни дастлабки
кузатиш ва унинг аҳамиятли характеристикаларини аниқлаб ажратиш асосида
моделни тузиш, уни экспериментал ёки назарий таҳлил қилиш, олинган
натижаларни объект ҳақидаги мавжуд маълумотлар билан солиштириш ва
зарур бўлганида моделга тузатишлар киритиш ҳамда ундан амалда
фойдаланишни ташкил этишдан иборатдир.
Иқтисодий таҳлилда ўрганилаётган ҳодисалар асосан математика ва
бошқа
математик
воститалар
ёрдамида
ифодаланган
математик
моделлардан фойдаланилади. Математик моделлар формула кўринишида
ёзилган, миқдо-рий характеристикали; аниқ сонли характеристикалар
билан сонли моделлар; мантиқий ифодалар ёрдамида ёзилган мантиқий
моделлар ва график усулида ифодаланган график моделларга ажратилади.
261
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Компьютер техникаси ёрдамида амалга ошириладиган моделлар электрон
моделлар деб аталади.
Иқтисодий
таҳлил
иқтисодий-математик
қилиш
ва
моделлар
башоратлашда
ҳақиқатга
тўғри
қўлланиладиган
келиши
учун
ўрганилаётган объектни аҳамиятли томонлари ва алоқаларини, ўзига хос
хусусиятларинини ифодалаши керак. Ҳар қандай кўринишдаги иқтисодийматематик
моделни
хусусиятларини
тузиш
ҳисобга
учун
характерли
олган
ҳолда
бўлган
тамойиллар
иқтисодий-математик
моделлаштириш жараёнини шартли равишда уч босқичга ажратиш
мумкин:
1)ўрганилаётган ҳодиса ёки жараёнга хос бўлган назарий қонуниятларни ва унинг таркиби ҳамда хусусиятлари ҳақида эмпирик маълумотлар
таҳлил қилинади, бундай таҳлил асосида моделлар шаклланади;
2) масалани ечиш усулларини ахтариш;
3) олинган натижаларни таҳлил қилиш.
Иқтисодий-математик моделлаштиришда ўрганилаётган иқтисодий
тизим жуда мураккаб таркибга эга бўлган ҳолларда, бундай тизимнинг
барча асосий хусусиятлари ва алоқаларини қамраб оладиган иқтисодийматематик моделлар, схемалар ҳали тузиб чиқилмаган бўлади. Бундай
иқтисодий тизимга мисол бўлиб, фермер хўжалиги иқтисодиётини олиш
мумкин. Бундай ҳолларда ўрганилаётган объектни соддалаштириш
зарурияти туғилади, унинг баъзи бир иккинчи даражали хусусиятларидан
воз кечилади ва бу тизимни математик ифодалаш ва таҳлил қилиш мумкин
бўлган, аввалгисидан маълум бир таркибий синфларга мос равишда
соддалаштирилади. Бунда соддалаштириш даражаси шундай бўлиши
керакки, ушбу иқтисодий объектни барча аҳамиятли хусусиятлари
изланиш мақсадига мос равишда моделга киритилган бўлиши керак.
Моделаштириш жараёни биринчи босқичининг муҳим моменти
бўлиб, моделни тузишда пировард мақсадини аниқ ифодалаш ҳамда турли
вариантлар ечимларини солиштириш учун мезонни аниқлаш ҳисобланади.
262
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Иқтисодий таҳлилда бундай мезонлар бўлиб, қуйидаги кўрсаткичлар
бўлиши мумкин: хосилдорлик, махсулдорлик, даромад, энг катта фойда,
ишлаб чиқаришнинг энг кичик харажатларини топиш, чорва моллари учун
энг арзон рацион таннархини аниқлаш, меҳнат унумдорлигини ошириш ва
бошқалар.
Математик программалаш масалаларида бундай мезон мақсад
функцияси билан ифодаланади. Масалан, ишлаб чиқариш дастури
таркибига фойдани ошириш захираларини ахтариб топиш мақсадида
олинаётган маҳсулот турига ўзгариш киритиш таъсирини ўтказишни
таҳлил қилиш зарур бўлсин. Оптималлик мезони бўлиб бу ҳолда
иқтисодий математик модел тузишда максимал фойда олинади.
Масалани
иқтисодий-математик
модели
қуйидаги
кўринишда
бўлади:
Мақсад функцияси:
Z max = i cjxj
қуйидаги чегаравий шартларда:
 xj <= S
j=1,2,3,...,n,
i
 aijxj<=Bi
i
xj>=0
бу ерда: xj - j- турдаги ишлаб чиқарилаётган маҳсулот миқдори
cj
–
j-турдаги маҳсулотни ишлаб чиқришдан олинадиган
фойда
Масалани қўйилишида одатда маҳсулот ишлаб чиқариш учун
тақсим-ланадиган ресурслар чегараланган деб тахмин қилинади. Шунинг
учун ўрганилаётган жараёнлар учун қайси бир ресурслар ҳал қилувчи ва
шу билан лимитловчи ҳисобланади, уларнинг захираларини аниқлаш жуда
ҳам аҳами-ятлидир. Агар барча ишлаб чиқариш ресурслари, хомашё,
меҳнат ресурслари, ускуналар қуввати ва бошқалар маҳсулот ишлаб
263
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
чиқаришда фойдаланилса, ҳар бир маҳсулот учун барча ресурслар
харажатлари меъёрини аниқ билиш керак бўлади.
Иқтисодий жараённи ифодаловчи барча чегаравий шартлар бирбирига зид бўлмаслиги керак, яъни масаланинг ҳеч бўлмаганда барча
шартларини қаноатлантирувчи бир ечими бўлиши керак.
Иқтисодий жараёнларни моделлаштиришнинг иккинчи босқичида
тузилган моделни ечиш учун энг қулай математик усул изланади. Энг
яхши модел бўлиб жуда мураккаб бўлмаган ва ҳақиқий ҳодиса ёки
жараёнга жуда ҳам ўхшаб кетадиган эмас, балки энг оптимал ечим олиш ва
энг аниқ иқти-содий баҳоларни аниқлаш имконини берувчи модел
ҳисобланади. Ортиқча деталлаштириш модел тузишни қийинлаштиради,
кўпинча иқтисодий таҳлил қилишда қандайдир афзалликлар бермайди ва
хулосаларни бойитмайди. Ортиқча
йириклаштириш, умумлаштириш
аҳамиятли иқтисодий маълумот-ларни йўқотишга ва баъзи ҳолларда
ҳақиқий шароитни нотўғри ифодалашга ва натижаларни нотўғри талқин
қилишга олиб келади.
Моделлаштиришнинг учинчи босқичида олинган натижа ҳар томонлама, кенг таҳлил қилинади. Танланган моделнинг тўғрилиги ва сифатини
пировард мезони бўлиб амалиёт, олинган натижа ва хулосаларни ҳақиқий
ишлаб чиқариш шароитига тўғри келиши, қилинган таҳлил ва хулосаларни
иқтисодий мазмунга эгалиги ҳисобланади. Агарда олинган натижалар
ҳақи-қий ишлаб чиқариш шароитига тўғри келмаса, унда бундай мос
келмаслик сабаблари иқтисодий талқин қилинади. Бундай сабаблар
қуйидаги ҳолларда бўлиши мумкин: маълумотларни етарлича ишончли
эмаслиги, фойдаланган математик усул ёки моделни ўрганилаётган
иқтисодий объектнининг хусусиятлари ва мазмунига мос келмаслиги ва
бошқалар. Асосий сабаб аниқланганидан сўнг моделга зарур бўлган
ўзгартишлар киритилади, маълумотлар тузатилади ва масалани ечиш
бошидан такрорланади.
264
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Шундай қилиб, фермер хўжалиги фаолиятини иқтисодий-математик
моделлаштириш унинг ишлаб чиқариш фаолиятини таҳлил қилишга асосланган бўлиши ва ўз ўрнида моделлаштириш масалалари ечими олинган
натижалари ва хулосалари билан қилинаётган таҳлилни чуқурроқ кенгайтириши керак.
Хулоса қилиб айтганимизда,
ўрга-нилаётган
объектни
моделлаштириш усулининг мазмуни
дастлабки
кузатиш
ва
унинг
аҳамиятли
характеристикаларини аниқлаб ажратиш асосида моделни тузиш, уни
экспериментал ёки назарий таҳлил қилиш, олинган натижаларни объект
ҳақидаги мавжуд маълумотлар билан солиштириш ва зарур бўлганида моделга
тузатишлар киритиш ҳамда ундан амалда фойдаланишни ташкил этишдан
иборатдир. Иқтисодий таҳлил қилиш ва башоратлашда қўлланиладиган
иқтисодий-математик
моделлар
ҳақиқатга
тўғри
келиши
учун
ўрганилаётган объектни аҳамиятли томонлари ва алоқаларини, ўзига хос
хусусиятларинини ифодалаши зарурдир.
ЗНАЧЕНИЕ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В
ЭКОНОМЕТРИЧЕСКИХ ИССЛЕДОВАНИЯХ
Нуруллаева Ш.Т.,
Муминова М.А., ТГЭУ
Центральной
проблемой
эконометрики
является
построение
уравнений и систем уравнений (экономико-математических моделей),
выражающих
экономические
закономерности,
связи,
зависимости,
динамические тенденции и определение возможности их практического
использования для анализа и прогнозирования.
Построение эконометрических моделей предполагает выполнение
множества
математических
расчетов,
обработку
больших
объемов
информации, в связи с чем возникает необходимость в широком
использовании компьютерных средств обработки информации. Для этих
265
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
целей разработаны и широко используются пакеты прикладных программ
статистической обработки данных (например, StatGrafics, SPSS, SyStat,
Statistica, Gretl и др.).
На
современном
эконометрическое
настоящее
исследование
время
разнообразных
этапе
этапе
без
исследователю
программных
невозможно
применения
доступно
продуктов,
представить
компьютеров.
большое
которые
В
количество
могут
быть
использованы для решения эконометрических задач.
Применяемое
в
эконометрических
исследованиях
программное
обеспечение можно разделить на следующие группы:
 программы,
реализующие
технологию
электронных
таблиц MS Excel, OpenOffice.org Calc и др;
 статистическиепакеты
общегоназначения:SPSS, Statistica, StatGraphics и др.;
 программы, ориентированные на решение эконометрических
задач Econometric Views, Stadia, Matrixer и др.;
 математические пакеты общего назначения Mathcad, Matlab,
Maple, Mathematica.
К достоинствам электронных таблиц относится доступность, наличие
обширного методического обеспечения с примерами использования в
эконометрике,
широкая
известность,
информатики,
электронные
таблицы
так
как
изучается
согласуются
с
в
курсе
большинством
статистических пакетов.
Электронные
следующие
большого
таблицы MS Excel представляют
возможности:
количества
проведение
математических
расчетов
и
исследователю
с
использованием
статистических
функций,
использование пакета «Анализ данных».
Из большого количества программного обеспечения в зависимости от
целей исследования можно выбрать требуемого программное обеспечение
для автоматизации вычислений в пределах поставленной задачи.
266
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Эконометрический пакет EViews обеспечивает особо сложный и
тонкий
инструментарий
обработки
данных,
позволяет
выполнять
регрессионный анализ, строить прогнозы в Windows-ориентированной
компьютерной среде. С помощью этого программного средства можно
очень
быстро
выявить
наличие
статистической
зависимости
в
анализируемых данных и затем, используя полученные взаимосвязи,
сделать прогноз изучаемых показателей.
Целесообразно выделить следующие сферы применения EViews:
- анализ научной информации и оценивание;
- финансовый анализ;
- макроэкономическое прогнозирование;
- моделирование;
- прогнозирование состояния рынков.
Особо широкие возможности открывает EViews при анализе данных,
представленных в виде временных рядов. EViews представляет собой
современный статистический пакет, «заточенный» под анализ временных
рядов.
Программа
интерфейсом,
EViews
проста
в
обладает
обращении
и
удобным
и
интерпретации
дружелюбным
результатов.
Структура ее достаточно монолитна: вы не увидите здесь такого
количества модулей, как, к примеру, в пакете STATISTICA или SPSS. В
EViews
представлен
широкий
спектр
моделей
и
методов
эконометрического анализа:
- методы: ARCH, Binary, Censored, Count, GMM, LS, NLS, Ordered,
TSLS, ML
- модели: LRM, GRM, ARIMA, Logit, Probit, Tobit, VAR, ECM, VECM.
Графические возможности пакета EViews, несмотря на свою простоту,
обеспечивают основные форматы представления данных необходимые для
успешной работы аналитика.
Сфера
применения
пакета
EViews
охватывает
все
аспекты
современной теории и практики бизнеса. EViews позволяет работать с
267
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
различными типами переменных, однако лучше всего его возможности
раскрываются при решении задачи прогнозирования количественных
показателей,
представляющих
функциональные
собой
временной
ряд.
при
обработке
количественных
возможности
Высокие
переменных, позволяют говорить о EViews как о надежном инструменте
для
прогнозирования
продаж,
динамики
ресурсов,
финансовых
показателей. Следует отметить, что в пакете EViews «зашит» достаточно
полный арсенал методов по обнаружению и борьбе с типичными для
поставленных выше задач проблемами:
- гетероскедастичность (HC NW, HAC White, ARCH-LM, White);
- автокорреляция (DW, LM-test);
- нестационарность и наличие коинтеграции (DF, ADF, cointegration
test).
Встроенные тесты (Chow forecast, Chow breackpoint, Ramsey reset)
позволят
проверить
гипотезы
о
наличии
структурных
сдвигов.
Аналогичные задачи, можно решать в EViews, с использованием, к
примеру, теста Вальда, или различные вариантов тестов на идентичность
параметров.
Тест Грейнджера на причинность позволяет аккуратно обосновать
выбранное
направление
прогнозирования
причинно-следственной
финансовых
временных
рядов
зависимости.
EViews,
Для
помимо
традиционных инструментов прогнозирования позволяет использовать
анализ
отклика
на
импульсы
и
моделирование
условной
гетероскедастичности.
Пакет EViews позволяет работать с восьмью типами данных (годовые,
полугодовые, квартальные, месячные, недельные (5 дней), недельные (7
дней), ежедневные и не датированные наблюдения). Допускается также
переход от одного типа к другому с использованием различных процедур
интерполяции и экстраполяции.
268
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Поскольку эконометрический пакет EViews создан под оболочку
Windows, ему присущи те же свойства, что и всем продуктам,
совместимым с Windows, например, MicrosoftWord, Excel и т.д. Поэтому
на некоторых очевидных свойствах пакета EViews мы не будет
останавливаться слишком подробно.
Существует два основных способа сохранения рабочего файла
EViews. С одной стороны, можно сохранить рабочий файл EViews,
воспользовавшись опциями Главного меню File/Save… или File/Saveas…С
другой стороны, можно воспользоваться опцией меню рабочего файла
Save (соответствующая «кнопка» в меню рабочего файла).
Отметим, что открыть уже существующий рабочий файл можно,
воспользовавшись опцией File/Open…Главного меню EViews и указав путь
к нужному файлу.
Каждый объект рабочего файла EViews имеет свой специфический
формат и свое обозначение («кнопку»), которое отображается в окне
рабочего
файла
после
создания
объекта:
вектор
коэффициентов
(CoefficientVector) – задается по умолчанию при создании рабочего файла;
уравнение (Equation); график (Graph); группа (Group); логарифм функции
правдоподобия (LogL); скаляр (число) (Scalar); временной ряд (серия)
(Series);
фазовое
пространство
(Statespace);
система
(System);
симметричная матрица (SYM – SymmetricMatrix); матрица (Matrix); модель
(Model); панель данных (Pool); размер выборки (Sample); таблица (Table);
текст (Text) – векторная авторегрессия (VAR – VectorAutoregression);
вектор (столбец или строка) (Vector/RowVector). Чтобы создать любой из
перечисленных
объектов,
можно
воспользоваться
меню
Object/NewObject…Главного меню EViews.
Гистограмма
и
статистики
(HistogramandStats)
отображают
гистограмму временного ряда с информацией о временном ряде (название
ряда, размер выборки, количество наблюдений) и соответствующие
выборочные статистики: математическое ожидание (Mean), медиану
269
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
(Median), максимальное значение (Maximum), минимальное значение
(Minimum),
стандартное
отклонение
(Std.
Dev.),
коэффициенты
асимметрии (Skewness) и эксцесса (Kurtosis), а также значение статистики
Харке-Бера (Jarke-Bera) с соответствующим Р- значением (Probability).
Получить оценку любой модели (в том числе и авторегрессионной)
можно и при помощи различных опций Главного меню окна EViews.
В строке Method можно выбрать метод оценивания уравнения:
LS – метод наименьших квадратов;
TSLS – двухшаговый метод наименьших квадратов;
ARCH–авторегрессионная модель с условной гетероскедастичностью;
GMM – обобщенный метод моментов;
BINARY – бинарная модель (logit, probit, extremevalue);
ORDERED – модель порядкового выбора;
COUNT
–
модель,
предназначенная
для
оценки
данных,
являющихсянатуральными числами.
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ШАРОИТИДА ЧОРВАЧИЛИК
ТАРМОҒИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЯЙЛОВЛАРДАН УНУМЛИ
ФОЙДАЛАНИШ МОДЕЛЛАРИ
САУХАНОВ Ж.К.
Маълумки, чорвачилик Қорақалпоғистон Республикасининг қишлоқ
хўжалгида етакчи тармоқларидан бири ҳисобланади. Охирги 3 йил ичида
мазкур минтақада ялпи қишлоқ хўжалигининг ўртача 55,6% айнан
чорвачилик соҳасига тўғри келган34. Шу боис ҳукуматимиз томонидан
мазкур ҳудудда айнан чорвачиликкни ривожлантириш ва ушбу фаолият
билан шуғулланувчи қишлоқ аҳоли ва тадбиркорларни ҳар томонлама
рағбатлантириш бўйича кенг миқёсли ишлар амалга оширилмоқда.
Шунингдек, Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2019
34
Қорақолпоғистон Республикаси Давлат статистика бошқармаси маълумотлари
270
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
йил 13 ноябрь куни видеоселектор35да бу соҳани ривожланишига
тўсқинлик қилаётган бир қатор муаммолар мавжуд бўлиб, улардан бири
чорва озуқасига бўлган эҳтиёж атиги 40 фоизга қондирилаётганлигини
алоҳида
таъкидлаб
ўтди.
Дарҳақиқат,
1990-2018
йилларда
Қорақолпоғистон Республикаси пичанзор ва яйловларнинг майдони
аксинча қарийб 2,4 мартага камайган. Бу мазкур соҳада номувофиқлик
мавжудлигининг
яққол
мисолидир.
Бу
албатта
мазкур
ҳудудда
чорвачиликнинг янада ривожланишига салбий таъсир кўрсатади.
Шу боис келгусида чорвачилик мажмуасини ривожлантириш
интенсивлаштириш ва чорва молларини минтақанинг табиий-иқтисодий
шароитига мос равишда оқилона жойлаштиришни чуқурлаштириш
мақсадга мувофиқ.
Бу
масалани
оптималлаштиришда
айнан
иқтисодий-математик
моделлардан фойдаланган ҳолда оптималлаштириш ҳудудда чорвачиликни
ривожлантиришда
шароитида
муҳим
чорвачиликни
роль
ўйнайди
албатта.
ривжлантиришда
Қорақалпоғистон
қуйидагича
математик
моделни фойдаланган ҳолда оптималлаштириш чорвачиликнинг янада
ривожланишига туртки бўлади.
Даставвал (
– фасллар тартиби) фаслларини ҳисобга олган
ҳолда, яйлов майдонларини Қорақалпоғистон Республикаси ҳудудлари
бўйича тақсимлаш моделини ишлаб чиқамиз. Бунинг учун қуйидагича
шартли белгиларни киритамиз.
– уларга мос равишда йилнинг баҳор, ёз, куз, қиш,
фасллари.
– ҳудуддаги яйловлар ва чорва моллари боқиладиган
ҳудудлар сони.
–
фаслдаги чўл ҳудудидаги яйловларнинг 1 гектар майдондаги
ем – ҳашак массаси, тонна.
35
https://xabar.uz/iqtisodiyot/prezident-otkazgan-videoselektorda-haftaning
271
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
–
фаслдаги текис ҳудуддаги яйловларнинг 1 гектар майдондаги
ем хашак массаси, тонна.
– фаслда ўртача бир бош чорва молига (қўй, эчки, туя,
қорамол) зарур бўлган ем хашак массаси, тонна.
фаслда
– ҳудудларда чорва молларини боқиш учун
ажратилган яйлов қисми.
фаслда чўл ҳудудларида чорва молларини боқиш учун
ажратилган яйлов қисми.
фаслдаги Қорақалпоғистон Республикаси
ҳудудларидаги уларга мос равишда қўйлар, эчкилар, туялар ва қорамоллар
сони.
–
фаслдаги Қорақалпоғистон
Республикаси ҳудудларидаги чорва молларининг умумий сони.
фаслдаги
Қорақалпоғистон Республикаси ҳудудларида
–чорва моллари турларини боқиш учун кетадиган умумий ҳаражатлар
(j=1,2,3,4 қўй, эчки, туя, қорамол)
фаслда Қорақалпоғистон Республикаси чўл ҳудудларида –
чорва моллари турларини боқиш учун кетадиган умумий ҳаражатлар
(j=1,2,3,4 қўй, эчки, туя, қорамол)
фаслда Қорақалпоғистон Республикаси текис ҳудудларида
–чорва моллари турларини боқиш учун ажратилган яйловлар миқдори
гектар (j=1,2,3,4 қўй, эчки, туя, қорамол).
фаслда Қорақалпоғистон Республикаси чўл ҳудудларида –
чорва моллари турларини боқиш учун ажратилган яйловлар миқдори
гектар (j=1,2,3,4 қўй, эчки, туя, қорамол).
фаслда Қорақалпоғистон Республикаси текис ҳудудларида
–чорва моллари турлари сони (j=1,2,3,4 қўй, эчки, туя, қорамол).
272
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
фаслда Қорақалпоғистон Республикаси чўл ҳудудларида –
чорва моллари турлари сони (j=1,2,3,4 қўй, эчки, туя, қорамол).
Қорақалпоғистон Республикаси текис ҳудудларида чорва
молларини боқиш учун ажратилган яйловлардан фойдаланиш учун кетган
умумий ҳаражатлар.
Қорақалпоғистон Республикаси чўл ҳудудларида чорва
молларини боқиш учун ажратилган яйловлардан фойдаланиш учун кетган
умумий ҳаражатлар.
Қорақалпоғистон
Республикаси
ҳудудларида
чорва
молларини боқиш учун ажратилган яйловлардан фойдаланиш учун кетган
умумий ҳаражатлар.
Шуларни инобатга олган ҳолда ҳудудлар кесимида молларини
боқиш учун кетган умумий ҳаражатларнинг мақсад функцияларни тузамиз:
1.
Текис ҳудудларда чорва молларини боқиш учун кетган умумий
ҳаражатларнинг мақсад функцияси.
273
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
2.
Чўл ҳудудларда чорва молларини боқиш учун кетган умумий
ҳаражатларнинг мақсад функцияси.
Шундай
қилиб,
юқорида
келтирилган
моделлар
орқали
Қорақолпоғистон Республикасида чорва молларни йил давомида мавжуд
пичанзор ва яйловларда оптимал жойлаштиришга имконият беради. Бу
албатта ер майдонларининг таркибини яхшилаш бўйича чора-тадбирларни
амалга оширишни ҳам талаб этади. Натижада нафақат чорвачилик
маҳсулотларининг ҳажми, шу соҳада бандлар сонини кўпайиши, балки
шўрланган ерлар камайиб, экология ҳамда одам соғлиғига бўлган салбий
таъсирларини камайшига олиб келади.
274
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ИҚТИСОДИЙ ТАДҚИҚОТЛАРДА ЭКОНОМЕТРИК
УСУЛЛАРНИ ҚЎЛЛАШ ХУСУСИЯТЛАРИ
Т.Тургунов (Тош ДАУ, доцент)
Бозор иқтисодиёти шароитида аниқ иқтисодий маълумотларни
тизимли
таҳлил
қилишда
фақатгина
алохида
кўрсаткичларни,
гипотезаларни текшириш, баҳолаш усулларигина қўлланилмасдан, балки
эконометрик
технологиялар
деб
номланган
кенгайтирилган
яҳлит
мақсадли жараёндан фойдаланилади.
Эконометрик
технологиялар
эконометриканинг
назарияси
ва
амалиёти ютуқларига таянади, хусусан эҳтимоллар назарияси ва амалий
математик статистиканинг замонавий натижаларига, бунда технологиянинг
математик асоси унга тегишли илмий фан қобиғида ҳисоб-китоб усуллари
ишлаб чиқилган ҳамда асосланган. Шу билан бир қаторда энг кичик
квадратлар усулига ўҳшаган классик технологиялар ҳам қўлланилади.
Маълумки, кичик квадратлар усули кўп вақтдан буён ишлатилишига
қарамасдан
ҳозирда
ҳам
энг
кўп
фойдаланиладиган
эконометрик
усуллардан бири бўлиб қолмоқда.
Математик статистика эконометрик тадқиқотлар учун кучли восита
хисобланади. Ҳақиқатдан, кўпгина иқтисодий кўрсаткичлар тасодифий
миқдорлар характерига эга, уларнинг аниқ қийматларини олдиндан
башорат-лаш
имкони
йўқ.
Иқтисодий
кўрсаткичлар орасидаги
боғланишлар одатда қатъий функционал характерга эга бўлмай, қандайдир
тасодифий четланишларга эга.
Шунинг учун математик статистика усулларини эконометрикада
қўллаш табиий ва хар тамонлама асосланган ҳисобланади. Бироқ,
иқтисодиётда
аниқ
статистик
маълумотлар
олишда
математик
статистикадан унда учрамайдиган хусусий ишланмалар ва махсус таҳлил
қилиш усулларидан фойдаланишга тўғри келади. Булардан ташқари
275
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
эконометрик
усуллардан
математик
моделларнинг
параметрларини
баҳолашда қўлланилади.
Аниқ иқтисодий махлумотларни статистик таҳлил қилиш кетма-кет,
параллел ёки мураккаб схема бўйича бажариладиган бир қатор жараёнлар
ва алгоритмларни ўз ичига қамраб олади. Хусусан, эконометрик лойиха
менеджери нуқтаи назаридан статистик тадқиқотларни режалаштириш,
оптимал
ёки
самарали
дастур
асосида
зарур
бўлган
статистик
маълумотларни тўплашни ташкил этиш, бевосита маълумотларни тўплаш
ва қайд этиш, маълумотларни
бирламчи қайд этиш, сонли ёки сонли
бўлмаган ҳарактеристикаларни ва тақсимот параметрларини баҳолаш,
статистик гипотезаларни текшириш, олинган баҳоларни ва ҳулосаларини
турғунлигини
текшириш, шуингдек, олинган статистик натижаларни
амалиётда қўллаш каби босқичларни ажратиш мумкин.
Моделларни қуришда турли функцияларни кўриб чиқиш, қурилган
эконометрик моделларни адекватлигини ва аниқлигини асослаш талаб
этилади. Регрессион моделлаштиришдан олинган натижаларини қўллаш
ёрдамида, энг яхши модел танланади ва башоратлаш бажарилади. Вақтли
қаторларни моделлари кўрилганда, моделнинг ҳар бир омилини иқтисодий
кўрсаткичга таъсири солиштирилади, кўрсаткичларнинг эластиклиги топилади, натижаларнинг иқтисодий интерпретацияси амалга оширилади.
Эконометрик технологияларни ўргатиш статистик таҳлилнинг компьютер
тизимларини ишлатган холда амалга оширилади.
Эконометрик
иқтисодий
усулларнинг
масалаларига
мос
амалда
шахсий
қўлланилиши
ечилаётган
компьютернинг
мулоқатли
тизимлари ёрдамида амалга оширилади.
Эконометрик усуллардан муваффақиятли фойдаланиш учун амалий
масалани ечишда хақиқатдан кераклиги ва ундан талаб даражасида фойдаланувчи уни мантиқан тушуниши зарурдир. Хозирги вақтда республикамизда эҳтимоллар назарияси ва математик статистика фанини ўқитишда
276
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
фақат назарий асосларини ўргатилиши юқори даражадаги эконометрик
технологиялар бўйича мутахассисларни тайёрлаш сустлигини кўрсатади.
Иқтисодий ҳодисалар ва жараёнларнинг статистик ва математик
моделлари у ёки бу соҳадаги иқтисодий тадқиқотларнинг ўзига хослиги
билан аниқланади. Иқтисодий жараёнларни сезиларли даражада тезлаштириш нафақат арифметик усуллардан, балки эҳтимолли-статистик
усуллардан ва математик моделлаштиришдан фойдаланишни талаб
қилади.
Тўғри қурилган модел иқтисодий маълумотларни аниқ таҳлилига
асосланиб, иқтисодий вазиятни олдиндан кўра билиш ва назорат қилиш
ҳамда келажакда ривожланиш вариантларини ишлаб чиқишга имкон
беради.
Компютер тизимлари ва махсус амалий дастурларни ривожланиши
ва таҳлил усулларни такомиллаштирилиши эконометрикани иқтисодий
тадқи-қотларнинг қудратли воситасига айлантирди. Хар қандай амалий
техник-иқтисодий тадқиқотларда эконометрика усулларидан
илмий
воситанинг асосий бўлими сифатида фойдаланиш мумкин. Шу сабабли
турли иқтисодий-техник масалаларни таҳлил қилиш ва башоратлашда
экономет-рика усулларидан фойдаланиш катта аҳамият касб этади.
Замонавий шахсий компьютерлар дастурий таъминоти асосида
фойдаланиш
имкониятига
эга
бўлган
иқтисодий-математик
моделлаштириш усуллари амалий иқтисодий илмлар сохасини динамик
ривожланиш бўлимига айланди.
Эконометрикани қўллаш иқтисодий йўналишдаги фанларни ўрганишда жуда яхши
асос бўлади ва бўлғуси иқтисодчиларни малакали
билимлари сифатини оширишга ёрдам беради.
Ахборот ресурсларининг миқдори, техник даражаси ва ундан фойдаланиш эркинлиги хозирги вақтда республикамизнинг ривожланиш даражасини ва дунё миқиёсидаги мавқеини аниқлайди. Яқин муддатларда шакшубхасиз бу мавке ҳал қилувчи кўрсаткич бўлиб қолади.
277
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
РЕСПУБЛИКАМИЗНИНГ ИНВЕСТИЦИОН ЖОЗИБАДОРЛИГИНИ
ЭКОНОМЕТРИК ТАҲЛИЛИ
Эргашев Миржон Ёрқин ўғли
Тошкент давлат иқтисодиёт унверситети магистранти
Бугунги кунда мамлакатга киритилаётган инвестициялар айрим
муаммоларни муваффақиятли ҳал этишнинг муҳим омилига айланмоқда,
хусусан, иқтисодиётни модернизация қилиш, инвестицион жозибадорлик
даражаси, инновацион фаолият ва аҳолининг турмуш даражасини ошириш
кабилардир. Сўнгги йиллар давомида мамлакатимиз ҳудудлари иқтисодий
тараққиёт муаммосини ҳал қилиш тажрибасига эга бўлиб бормоқдалар,
улар
ўрганилиши
ва
умумлаштирилиши
лозим.
Жаҳон
статистик
маълумотларидан маълумки, иқтисодиётда мувофақиятга эришиш ишлаб
чиқариш ҳамда уларга инвестиция жалб қилиш ҳисобига эришилади.
Жаҳон статистик олимларнинг фикрича, ҳозирги дунёда инвестицион ва
инновацион
иқтисодиёт
кўпчилик
ривожланган
мамлакатларнинг
устунлигини таъминлашга хизмат қилмоқда. Бу борада статистик ва
эконометрик тадқиқотлар методологиясини ишлаб чиқиш, мамлакат
ҳудудларининг инвестицион жозибадорлигини кучайтиришга қаратилган
инвестиция сиёсати механизмлари муҳим аҳамиятга эга.
Республикамизда асосий капиталга киритилган инвестиция ва чет
эл инвестициялар миқдори йилдан-йилга тадрижий равишда ўсиб
бормоқда. Бу макроиқтисодий жиҳатдан қараганда ижобий тенденция
бўлиб, асосий капиталга киритилган инвестициянинг ўсиши ҳудудлар ва
мамлакат ижтимоий-иқтисодий фаровонлигини таъминлашда муҳим омил
ҳисобланса,
асосий
капиталга
киритилган
чет
эл
инвестициялар
ҳажмининг ортиб бориши ўз навбатида мамлакат иқтисодиётини янада
яхшилаш ва бошқа ривожланган мамлакатлар билан ўзаро алоқани янги
чўққиларга олиб чиқиш ҳамда ўзаро товар айрибошлашни кўтаришга
хизмат қилади. Бундан ташқари кўриш мумкинки, асосий капиталга
278
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
киритилган
инвестиция
ва
асосий
капиталга
киритилган
чет
эл
инвестициялар ўртасида миқдорий боғлиқлик мавжуд.
Бунинг
учун
иқтисодий
кўрсаткичлар
ўртасидаги
ўзаро
боғлиқликларни миқдорий ифодалаш мақсадида, одатда, регрессион ва
кореляцион таҳлил усулларидан фойдаланилади. Хусусан, регрессион
таҳлил усули қўлланганда уч хил масалани ечиш зарурияти пайдо бўлади:
 иқтисодий кўрсаткичлар ўртасидаги ўзаро боғлиқликларнинг
шакли (регрессия модели)ни аниқлаш;
 регрессия моделининг адекват(ишончли)лигини текшириш;
 регрессия модели ёрдамида топилган натижавий кўрсаткичнинг
прогноз қийматлари учун ишонч интервалларини баҳолаш.
Бу икки асосий капиталга киритилган инвестиция ва асосий
капиталга киритилган чет эл инвестиция кўрсаткичларини миқдорий
жиҳатдан қуйидаги 1-расмда кўришимиз мумкин.
1-расм
Ўзбекистонда 2005-2018-йилларда асосий капиталга киритилган
инвестиция ва асосий капиталга киритилган чет эл
инвестицияларнинг ўзаро боғлиқлик графиги
Манба: Ушбу расмдаги 2005-2018
йиллардаги маълумотлар
Ўзбекистон Республикаси Статистика Қўмитаси маълумотлари асосида
тайёрланди.
279
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Бугунги кунда мамлакатимизда марказлашган инвестициялардан
фойдаланиш
самарадорлигини
ошириш
борасида
муаммоларнинг
мавжудлиги ва уларни ҳал этишга қаратилган илмий таклиф ва амалий
тавсиялар ишлаб чиқиш долзарб масалалардан ҳисобланади.
Охирги ўн уч йиллик асосий капиталга киритилган инвестиция ва
асосий капиталга киритилган чет эл инвестицияларни ЯИМ таркибида
тутган улушини қуйидаги 2-расмда кўришимиз мумкин.
2-расм
Ўзбекистонда 2005-2018-йилларда асосий капиталга киритилган
инвестиция ва асосий капиталга киритилган чет эл
инвестицияларнинг ялпи ички маҳсулотдаги улуши, (% да)
Манба: Ўзбекистон
Республикаси
Давлат Статитика
қўмитаси
маълумотлари асосида тайёрланди.
2-расмдаги маълумотлардан кўринадики, 2008-2018-йиллар оралиғида
асосий капиталга киритилган чет эл инвестицияларнинг ялпи ички
маҳсулотдаги улуши охирги йилларда 8,0 %га етмаган. Шунинг учун ҳам,
Мамлакатимизда
охирги
йилларда
инвестиция
сиёсати
давлат
макроиқтисодий ривожланиш сиёсатининг муҳим ажралмас қисми бўлиб
бормоқда. Бунга яққол мисол сифатида, 2017 йил 12 январь ПФ-4931280
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
сонли ““Ургут”, “Ғиждувон”, “Қўқон” ва “Ҳазорасп” эркин иқтисодий
зоналарини
ташкил
этиш
тўғрисида”ги
Ўзбекистон
Республикаси
Президентининг Фармонини келтириш мумкин. Бу фармондан кўзланган
асосий мақсадлардан бири, минтақаларда ишлаб чиқаришни янги босқичга
кўтариш учун чет эл инвестицияларини жалб қилишдир.
281
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
4-шўъба. РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИ ШАКЛЛАНТИРИШ
ШАРОИТИДА УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА ИННОВАЦИОН
ТЕХНОЛОГИЯЛАР
ЎҚУВ МАШҒУЛОТИ ЖАРАЁНИНИ ФОРМАЛ БАҲОЛАШ
МОДЕЛИ
Абидов Абдужаббор Абдухамидович,
ТДИУ “Иқтисодиётда ахборот технологиялари” доценти, т.ф.н.
Захирова Нигора Нуритдинова,
ТАТУ ”Ахборот таълим технологиялари” ассисенти
Олий таълим тизимида билим бериш даражасини ошириш,
машғулотларини
мазмуни ва моҳиятидан
ўқув
келиб чиқиб, педагогик
технологиялар ёрдамида талабаларнинг рейтингини ўзгаришини аниқлаш
асосий мақсад бўлсин.
Масаланинг
машғулотларида
Интерфаол
қўйилиши.
қўллаб
қўллаб
методларни
ўзлаштириш
ўқув
кўрсаткичларини
максималлаштириш жараёнини моделлаштириш масаласи қўйиляпти.
Масалани
ечиш
усули.
Ўқув
машғулоти
жараёнини
формаллаштириш асосида модель яратиш.
Масала объекти Олий таълим муассаси, ҳамда субъектлари: педагог
ва талабалар.
Ўқув машғулоти ўтказиш учун педагогни - Р, талабаларни - T, зарур
инструментал
воситаларни
-V
ва
қўлланиладиган
педтехнология
методларини - Q деб белгилайлик ва ўз навбатида қуйидагилар ўринли
бўлсин:
P = (P1, P2, …, Pl),
(1)
T = (T1, T2, …, Tn),
(2)
Q = (Q1, Q2, …, Qz),
(3)
282
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Бу ерда е,n,z - мос равишда ўқитувчилар, студентлар ва қўлланиши
мумкин бўлган педтехнология методлари сони. Агар барча машғулотларни
битта ўқитувчи олиб борса,қуйидаги тенглик P=P1= P2=…=Pе ўринли.
Бошқа ҳол ҳам бўлиши мумкин. Масалан лаборатория дарсини бошқа
ўқитувчи қолганларини маърузачи домла ўтса, бу ҳолда қуйидаги формула
ҳақли: P=(P1, P3) ва ҳ.о.
Педтехнологиялар учун қуйидаги методларни : «Блум кубиги» - Q1,
“KWHL” - Q2, “SWOT-таҳлил” – Q3, “ВЕЕР” - Q4 , “Кейс-стади” – Q5,
“Ассесмент” – Q6 методларини ва
бирор бир шу интерфаол методга
асосланган ўқитиш программасини – Q7 деб белгилаб олайлик(аслида бу
рўйхатни узайтириш мумкин).
Яна қандай белгилашлар зарур? Булар қуйидаги тўпламлардир:
V = (C, N,S, E),
(4)
U1 =( A1,B1,M1,K1 )
(5)
U2=( A2,B2,M2,K2 )
(6)
мазкур формулаларда: компьютер - C, тармоқ - N, фойдаланиладиган
программалар - S, электрон дарслик(ўқитиш программаси даражасидаги
мукаммаликка эга бўлмасин) - E белгиси тарзида кўрилади. Талабанинг
ўзлаштириш кўрсаткичини оддий ҳолда - U1
деб,
машғулотдаги
фаоллигини A1, фаннинг ишчи дастури талабларига мувофиқ
билиши
керак талаблар учун -B1, малака даражасини – M1 ва кўникмалар ҳосил
қилганини –K1 билан
белгилаб, бошқа ҳолда, агар машғулотда
педтехнологиялар қўлланилса U1 учун A1,B1,M1,K1 параметрлар ўрнига U2
учун A2,B2,M2,K2 параметрларидан фойдаланамиз ва улар мос равишда
талабанинг ўзлаштириш кўрсаткичини, машғулотдаги фаоллигини, ишчи
фан дастури бўйича
билиши керак талаблар, малакаси даражасини ва
кўникмалар ҳосил қилганини англатади.
Ўқув машғулоти(O) бир неча турдан иборатлигин ҳисобга олиб яна
формула киритамиз:
O = (O1, O2, O3, O4, O5, O6, O7, O8),
(7)
283
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
J = ( J1, J2, J3, J4, J5, J6, J7, J8 ),
(8)
у ҳолда маъруза -O1, амалий дарсни - O2, лаборатория машғулотини - O3,
семинарни - O4, мустақил иш топшириш вақтини - O5, оралиқ назоратни O6, қолдирган дарс ва қайта топшириш - O7, якуний назоратни – O8 ва
бошқаларни шунга мос белгиланиши мумкин дейлик. J1, J2, J3, J4, J5, J6, J7,
J8
-белгилар шу абзацда келтирилган машғулот турларига
мос
талабаларни ўзлаштириш кўрсаткичи бўлсин(1-расм).
Ўқув машғулотидаги
топшириқларни (Xк) i- талаба компьютерда
бажариши, ёки/ҳамда тест ечиши, ёки/ҳамда оғзаки савол жавоб, ёки/ҳамда
эссе ёзиш, ёки/ҳамда реферат тайёрлаш, ёки/ҳамда ёзма жавоб ёзиш ва
бошқа амаллар билан бажариш маълум бўлсин.
Бу ерда ёки/ҳамда тушунчаси орқали, баъзи ҳолатларда талабадан бир
вақтнинг ўзида: тестда синаш ва кейин оғзаки савол жавоб талаб
қилиниши ёки эссе ёзиб бериш ҳолатлари мавжудлиги назарда тутилган.
Яна қуйидаги белгилашларни амалга оширамиз. i -чи талабани r–чи
машғулотда анъанавий ўқитиш усулидаги ўзлаштириш кўрсаткичини RAr,i деб,
педтехнологиялар асосидаги эса – RPr,i белгиси билан
аниқлаштирайлик. У ҳолда r-чи машғулот турига (Хк) мос машғулотдаги
талаба фаоллиги интерфаол усул қўлланилганда A2 , қўлланилмаса
кўрсаткичи
қуйидагича
аниқлади.
Бунинг
учун
ёрдамчи
A1
REY
параметрини киритиб, қуйидаги ҳисобни амалга оширамиз.
Талабаларга r-чи машғулотда қуйиладиган баллар, J1, J2, ... лар мос
равишда рейтинг баҳолаш тизими кўрсатмасида белгиланади.
Фараз қилайликки m-та интерфаол усулидан фойдаланилди ва улар (3)
формулада келтирилган усуллардан камида биттасидир, яъни m>0 бўлса,
у ҳолда A2 га, аксинча бўлиб, бирор интерфаол методи ишлатилмаганда,
яъни m=0 бўлса, A1 га REY қиймати ўтади.
Яъни, қуйидаги тенгламалар ҳақли.
A1 = REY, агар m=0
(10)
A2 = REY, агар m>0
(11)
284
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
J1 , агар Хк= “маъруза”
J2 , агар Хк= “амалий”
J3 , агар Хк= “семинар”
J4 , агар Хк= “лаб.иши”
REY
J5 , агар Хк= “мустақил”
=
(9)
J6 , агар Хк= “оралиқ”
J7 , агар Хк= “қайта топшириш”
J8 , агар Хк= “якуний”
P-педагог P1
P2
P3 V-восита
YM
K
C комь
N
пютер
тармо
қ
S дас.
там.
E Электрон
дарсликлар
терфаол
Машғуло
т
методлар
тури O
Баҳоланиши
Q1-Блум
O1
J1маърузада
Q- ин-
маъруза
Q2-KWHL
O2 амалий
J2амалийда
Q3- SWOT
O3
J3семинарда
семинар
Q4-BEEP
O4
J4лаб.ишида
лаб.иши
Q5-кейс
J5мустақил
O5мустақи
л
Q6-ассес
O6оралиқ
J6 оралиқда
Q7-o’qproq
O8якуний
J8 якуний
Топшири
ш шакли
КБ ком
пьютерд
а машқ
СЖ
ТЕСТ
савол
жаво
б
ЭСС
Е
РЕФ
ерат
ЁЖ
Ёзма
иш
1-расм. Ўқув машғулоти жараёнини формал моделлаштириш
285
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Энди (5), (6) формулалардаги U1, U2 ларни ҳисоблаш зарур.Оддий
ҳолларда,
машғулотда талабанинг ўзлаштириш кўрсаткичи U1=A1
формуласи ёки интерфаол усул қўлланилса U2= A2 билан аниқланиши
етарлидир. Аммо,
талаба мустақил ишми,
топшираётганидами ёки
қолдирган дарсини
оралиқ назоратда олган баҳосига қўшимча
фаннинг ишчи дастурга мувофиқ талаба билиши керак талаблар учун -Bi,
малака даражасини – Mi ва кўникмалар ҳосил қилганини –Ki инобатга
олиб қўшимча баллар қўшилса (5), (6) формулар, бошқа
аниқ
кўринишдаги қуйидаги формулаларга келади.
U1 = A1+B1+M1+K1
(12)
U2= A2+B2+M2+K2
(13)
Аммо бу формулалар мажбурийлик талаб қилмай, ўқитувчи ихтиёри
асосида ишлатилишмаслиги мумкин ва
у ҳолда Bi+Mi+Ki=0 деб
кўрилади(i=1,2).
Мана энди,
r-чи машғулот
i- талаба бали мос равишда (14)
формулани
RАr,i = U1
(14)
ёки педтехнологиялар асосида ўтилган машғулотдаги i-талаба бали
(15)
формула билан ҳисобланиш ҳақида тенгламаларни киритамиз
RPr,i= U2
(15)
Мақоланинг шу еригача, фақат
ҳисоб китобларни амалга ошириш
биттагина i- талаба учун мазкур
формулаларини
кўрдик, аслида
машғулот бутун бошли гуруҳ ёки поток учун ўтказилади. Бу жараённи 1расмдаги ўқув
машғулоти қатнашчилари(педагог, талабалар),
зарур
инструментал воситалар, қўлланиладиган педтехнология методлари ва
умуман компонеталари ўртасидаги алоқа ва боғликлик модели яхши ифода
этади.
Юқорида келтирилган формулаларни умумлаштириб, талабанинг
семестр давомидаги балларини ҳисоблаш формуласини киритамиз.
286
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
η
RAСi = Σ RAr,i
(16 )
J=1
η
RPСi = Σ RPr,i
( 17)
J=1
Бу ерда, RAСi , RPСi - параметрлари ихтиёрий i- талабанинг бир
фан бўйича ηх2 соат давомида барча ўқув машғулотлари, оралиқ, якуний
назорат бўйича тўплаган балини, интерфаол усули ўтилмаган машғулотлар
учун - RAСi ва бу усуллар қўлланилган машғулотлардаги бали - RPСi
орқали ҳисобланилди.
Гуруҳ давоматини ҳар икки ҳол учун кўрилса, у ҳолда RAG
ва
RPGлар ҳисобланади.
n η
RAG = Σ Σ RAr,i
( 18)
r=1 J=1
n η
RPG = Σ Σ RPr,j
(19 )
r=1 j=1
Масала моҳиятан интерфаол усулда ўқитилган талабалар давомати
анъанавий ўқитишдан қанчалик фарқ қилишини аниқлаш моделини
яратишдан иборат эди ва у қуйидаги кўринишга эга бўлди:
n η
n η
max{ Σ Σ RPr,j  Σ Σ RAr,j }
r=1 j=1
r=1 j=1
Бу ерда n гуруҳдаги талабалар сони,
(20 )
η- ўтказилган ўқув
машғулотлари, мустақил таълим кунлари, қайта топширишлар, оралиқ
назорат ва якуний назорат сонидан ташкил топади.
Эксперимент ўтказиш ва натижалар таҳлили.
Мақолада таклиф этилаётган моделни функционал имкониятларини
амалда қўллаш учун эксперимент ўтказиб кўрамиз.
Объект сифатида Тошкент Ахборот Технологиялари Университети
танланди. Мазкур муассасанинг Ахборот технологиялари факультетини
287
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
икки гуруҳи 654-17, 653-17 танланиб, биринчи гуруҳни экспериментал,
иккинчисини назорат гуруҳи деб аталди. Мос равишда уларда 15дан талаба
бор ва уларнинг ўртача ўзлаштириш кўрсаткичи жуда яқин.
Ҳар икки гуруҳ учун маъруза дарслари одатий равишда ўтказилди.
Битта амалий ва бир марта
лаборатория машғулотида компьютер
ўқитиш программасидан(уни шартли – Lpog деб атаб, у интерфаол
методларни имкониятларини ҳисобга олиб яратилганини эслатиб ўтамиз)
654-17 гуруҳида қўлланилди. Гуруҳ талабалари мустақил топшириқларни
Lpog программиси билан бир соатчадан ортиқ вақт билимларини ошириб,
ўтилган дарсни қайтариб олдилар. 653-17 гуруҳи икки гал ҳам одатий
усулда мустақил топшириқларни бажаришида конспект, маъруза матни
каби одатий ҳолда бериладиган материаллардан фойдаланишди. Бунга бир
соатдан сал зиёд вақт давом этди. Яъни иккала гуруҳ тайёрланиш учун бир
хил вақт сарфлади.
Сўнгра,
амалий
машғулот,
билимларини тест орқали синаб
лаборатория
дарсида
ўрганган
ўзлаштириш балини йиғдилар.
Ўзлаштириш кўрсаткичини тест ечиб аниқлаш компьютерга ўрнатилган
ўқитиш программаси орқали ҳар иккала гуруҳ учун бир хил шароитда
ўтказилди.
654-17 груҳи талабаларини тестни ечиш билан баҳолаш натижалари 1жадвалда бериляпти. Тест ўтказиш ва тестдан олинган баллар бу жадвални
тузишга асосдир. Аҳамият берилса ҳар икки экспериментнинг ўртача бали
0,73ни, яъни 73 фоизни ташкил қилади. Бу яхши кўрсаткич.
1-жадвал
Экспериментда қатнашган иккала 654-17 ва 653-17 гуруҳлари
талабаларини тестлаш натижалари
288
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
эксперимент
654-17
эксперимент
гуруҳи натижалари
талабалари
№ Ф. И. О.
№1-
№2-
тест
тест
1
Шукуриллаев У.
0,73
0,71
2
Далилов Х.
0,66
0,61
3
Мухаммадиев Р
0,82
4
Тожиев Х.
5
гуруҳи натижалари
653-17
талабалари
Ф. И. О.
Юлдашева З.
№1тест
№2тест
0,68
0,62
Никольский А.
0,55
0,55
0,81
Файзиев Д.
0,49
0,55
0,82
0,79
Шайхутдинов Т.
0,81
0,76
Юсупов Ш.
0,66
0,69
Цой В.
0,57
0,55
6
Абдуллаев Б.
0,72
0,72
Юлдашева Г.
0,62
0,59
7
Мусақулов Э.
0,72
0,72
Артыков Т.
0,74
0,70
8
Жалилов Б.
0,71
0,72
Ковыльский. С
0,47
0,49
9
Исроилов Ф.
0,69
0,69
Марков. А.
0,52
0,50
10 Юсупов Ф.
0,75
0,74
Тен. Е
0,72
0,70
11 Абдусаматов О.
0,80
0,78
Гайфулина. Н
0,47
0,70
12 Сидиков Д.
0,82
0,81
Добаев. Е.
0,51
0,49
13 Толипов Д.
0,72
0,72
Ильин. Е.
0,67
0,55
14 Ачилов А.
0,69
0,70
Ким. А.
0,75
0,66
15 Дўстов Ҳ
0,71
Бахметьев. С.
0,55
0,71
Ўртача бал
0,73
0,73
Ўртача бал
0,60
0,61
Сумма
11,01
10,20 Сумма
9,04
9,12
Бироқ, таъкидлаш лозимки, қайси талабанинг ўзлаштириш бали ўсган
ёки камайганлиги ҳақида алоҳида тўхтаб ўтмаймиз, чунки мақсадимиз
моделда таклиф этилаётган жиҳатларини аниқлаш.
Эътиборни 1-жадвалдаги 653-17 гуруҳ натижаларига, қаратайлик.
Гуруҳ талабаларининг йиғган баллар миқдори 1-экспериментда 9,04, 2экспериментда 9,12га тенг. Бу кўрсаткичлар 654-17 гуруҳида мос равишда
11,01 ва 10,20 эди. Ўртача ўзлаштириш бали экспериментал гуруҳда 0,73
бўлса,
назорат
гуруҳида
60,05
бални
ташкил
қилиб,
ўқитиш
289
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
программасидан фойдаланиш қанчалик самарадор эканлигини англатади.
Машғулотларда: Таълимда ахборот технологияларини қўллаш мавзусига
мос
эксперимент
ўтказилганини,
таъкидлаган
ҳолда
эксперимент
натижаларини мақолада берилаётган модель билан таҳлил қилайлик.
1-расмга
эътибор
берсак,
тестдан
олинган
баллар
(7),
(8)-
формулалардаги амалиёт (O2) ва лаборатория дарси(O4)да ўзлаштириш
кўрсаткичларини J2 ва J4 да ҳосил бўлади.
Моделда бу жараён экспериментал гуруҳ учун қуйидагича кечади.
1-жадвал 2-қатор 3-устунидаги ячейка Шукуриллаев баллари билан
тўлдирилади.
Шу талабани иккинчи эксперментдаги балини ҳисоблашда г=2 деб
кўриб иккинчи қадамдан то шу ергача бўлган амаллар қайтарилади.
Шукуриллаевни икки тестдаги балларини суммаси (17) формулада
RPC1=RP11+RP21 ҳосил бўлиб, у 1,4 бални ташкил қилади.
Гуруҳдаги иккинчи талабага ўтилганда
худди шу ҳисоблашлар
амалга оширилади-ю, фақат i=2 деб кўриш лозим. То i=15 етгунча шу
процедуралар такрорланади.
Назорат гуруҳи учун биринчи қадамдан яна барча ҳисоблашлар
кўриладими? Ҳа, бироқ назорат гуруҳи учун 1-машғулот учун r=2да 1талаб Юлдашева З.нинг ўзлаштириш баллари ҳисобланади. Ва назорат
гуруҳи учун (9),(10),(12),(14) ва (16) формулалар асосида ҳисоблашлар
бажарамиз. Бундан ташқари фақат i=2 дан i=15гача назорат гуруҳини
барча талабалар балларини аниқлаб керакли 1 жадвал тўлдирилди.
Ҳисоблаш охирини 18) ёки (19) ва албатта (20) формулалар ташкил
этади. Улар асосида ҳисоблашлар бажарсак, 2-жадвал кўринишидаги
маълумотлар пайдо бўлади.
290
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
2-жадвал
Экспериментнинг асосий натижалари
Гуруҳ номи
Гуруҳ бўйича 1- Гуруҳ бўйича 2- Ҳар
эксперимент
Экспериме
эксперимент
икки Бир гуруҳ
эксперимент
кесимида
суммаси
ги иккала
бали
Бал-
бали
Бал-
бали
Баллар
аниқла-
лар
аниқлана
лар
аниқлана
сум-
надиган
сум-
диган
сум-
диган
маси
эксперимент
баллари
фарқи
реквизити маси
реквизити маси
реквизити
RP1
11,01
RP2
10,20
RAG
21,21
0,79
RA1
9,04
RA2
9,12
RPG
18,16
-0,8
нтал гуруҳ
654-17
Назорат
гуруҳи 65317
Гуруҳлар аро тестлаш 1,97
1,12
3,09
натижаларини
таққослаш
Бу
жадвал
асосида
экспериментлар
гуруҳларда
ўқитиш
программасидан фойдаланиш ҳисобига талабалар давомати ва билим
даражаси ошганлигини кўриш мумкин Биринчи эксперимент натижасида
RPС1 қиймати RAС1 дан кўра 20% дан ортиқ, иккинчи экспериментдан
кейин RPС2 қиймати RAС2 дан 11% кўпроқдир.
Мазкур моделни
алгоритмга қўйиб ҳисоблашлар, экспериментал
гуруҳ талабалар баллари жами RPG= 21,21га тенг бўлганини, RAG=18,16
га, яъни назорат гуруҳи баллари 3,09 бал камлиги кўринади.
291
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА ОЛИЙ ТАЪЛИМ
ТИЗИМИ ФАОЛИЯТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
Шамсиева Феруза Муратходжаевна
ТДИУ “Эконометрика” кафедраси ассистенти,
Бойхонова Мавлуда Ғуломовна
Ўзбекистон Республикаси ИИБ 1-сон Тошкент академик лицейи
Сўнгги
ўн
йил
ичида
дунёда
ахборот-коммуникация
технологияларини (АКТ) ривожлантириш катта аҳамиятга эга бўлди.
Мамлакатлар энергия, материаллар ва молия даражасида асосий ишлаб
чиқариш манбаи сифатида рақамли асбоб-ускуналар ва маълумотларга эга
бўлган янги иқтисодиётга жадал суръатлар билан кириб боришмоқда.
мутахассислар ушбу янги иқтисодиётни рақамли, коммуникацион, тармоқ
ёки интернет иқтисодиёти деб аташади, яъни улар бизнесда АКТ, рақамли
алоқа,
компьютер
тармоқлари,
замонавий
коммуникациялардан
фойдаланиш кераклигини таъкидлайдилар.
Интернетдан рақамли бошқарув технологияларига қадар АКТни
жорий этиш асосида ишлаб чиқаришни бошқариш ва ишлаб чиқаришни
такомиллаштиришнинг янги босқичини кўрсатади. Яқин келажакда ҳар
бир мамлакатнинг жаҳон ҳамжамиятидаги мавқеи компютерлаштириш
даражаси билан белгиланади. Рақамли иқтисодиёт тамойилларини ҳаётга
татбиқ
эта
оладиган
рақобатбардошликка
бориши,
яшаш
йўналишларини
давлатлар
эришиш,
нархининг
иқтисодий
самарадорлик,
турмуш
даражасининг
доимий ўсиб
пасайиши,
ногиронлар
оптималлаштириш,
ўз
учун
таълим
потенциалларидан
ижобий
фойдаланиш сифатида фойдаланишади.
Таълим соҳаси XXI-асрда мамлакатлар ўртасидаги иқтисодий таъсир
рақобатининг энг муҳим ва истиқболли соҳаларидан биридир. Глобал
рақобат ҳукумат учун таълим соҳасидаги мутлақо янги вазифаларни қўяди.
Ушбу мақсадлар янги пайдо бўлган касблар, шунингдек, меҳнат бозорида
292
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
топилмайдиган миқдорда кадрларга бўлган эҳтиёжлар билан боғлиқ.
Рақамли иқтисодиётнинг муваффақиятли ривожланишини таъминлаш
учун таълим тизими иқтисодиёт учун малакали мутахассислар билан
таъминланиши керак. Таълим инфратузилмасини янги эҳтиёжларга
мослаштиришга қодир давлатлар рақамли иқтисодиётга ўтиш жараёнида
иқтисодий мавқеини сезиларли даражада мустаҳкамлайди. Шу маънода
Ўзбекистон Республикасида олий таълим тизимини модернизация қилиш
ва кадрлар тайёрлаш орқали ўз рақобатдошлигини сақлаб қолиш учун
барча имкониятлар мавжуд.
Замонавий иқтисодиёт учун зарур бўлган рақамли кўникмалардаги
камчиликларни бартараф этиш учун эскирган касб-ҳунар таълими ва касб
таълими дастурларининг янгиланиши ҳукуматнинг таълим тизимини
рақамли
иқтисодиёт
эҳтиёжларига
мослаштиришдаги
биринчи
қадамларидан бири бўлиши мумкин. Ушбу ўзгаришлар нафақат пойтахтда
балки, республика миқёсида жорий этилиши керак, чунки рақамлаштириш
учун малакали мутахассисларни талаб қилувчи соҳалар барча ҳудудларда
жойлашган. Замонавий олий таълимнинг ўқув дастурларида талабаларни
муаммолар ва вазифаларни излашга, жамият эҳтиёжлари ва уларни
қондириш усулларини таҳлил қилишга тайёрлайдиган фанлар жуда кам.
Бунинг учун касбий таълимни бошқариш учун интеллектуал ахборот ва
таҳлил тизимини ишлаб чиқиш мақсадга мувофиқдир. Таълим соҳасидаги
ахборотларни бошқариш ва таҳлил қилиш тизими белгиланган вазифалар
ҳамда таълим муассасаларининг жорий фаолиятига мувофиқ таълим
тизимини ривожлантиришга қаратилган бир қатор комплекс вазифаларни
бажариши лозим.
Ҳар қандай иқтисодий тизимни ривожлантириш имкониятларини
белгилайдиган энг муҳим омил сифатида олий таълимнинг ўзига хос
хусусиятларига эътибор қаратилади. Республикамиз меҳнат бозори
эҳтиёжларига мувофиқ равишда олий таълимни модернизация қилиш ва
жаҳон иқтисодий таълимига интеграциялашувини таъминлаш муҳим
293
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
аҳамият касб этади. Ҳозирги кун талаби ривожланаётган рақамли
иқтисодиётда Олий таълим парадигмасини ўзгартиришлари кераклигини
тасдиқламоқда. Бизнингча, таълим фаолиятининг анъанавий моделларидан
ҳозирги замон талабларига жавоб берадиган янгиларига ўтиш мақсадга
мувофиқдир.
Шу муносабат билан ўқув жараёнига ваколатли ёндашувни киритиш,
лойиҳалаштириш асосида ўқитиш усулларидан фойдаланиш, таълимни
рақамлаштириш ва ахборотлаштириш, мустақил таълим йўналишларини
амалга
ошириш
каби
ўқув
жараёнини
ташкил
этишнинг
асосий
тамойилларини такомиллаштириш лозим. Бунда ўқитувчилар, талабалар ва
олимлар жамоалари билан таълим, фан, бизнес тузилмалари ҳамда юқори
технологияли
саноат
корхоналарини
бирлаштириш
орқали
касбий
ваколатларни шакллантириш тамойиллари кўзда тутилади (1-расм).
1-расм. Таълимни рақамлаштириш ва ахборотлаштириш
тамойиллари
1-расмда келтирилган тамойиллар олий таълимнинг инновацион
муҳитини сифат жиҳатидан янги босқичда шакллантириш ва таълим
вазифаларига мувофиқ замонавий тенденцияларни ҳисобга олган ҳолда
294
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
олий таълим муассасасининг бошқариш тизимини яратиш имкониятини
беради. Хулоса қилиб айтганда, бундай ижобий натижаларга эришишда
яқин келажакда замонавий тенденцияларни ҳисобга олган ҳолда кадрлар
тайёрлашни сифат жиҳатидан янги даражага кўтариш мақсадида олий
таълим муассасасининг инновацион салоҳиятини бошқариш механизмини
ишлаб чиқиш керак.
Фойдаланилган адабиётлар
1. В.П. Куприяновский, В.А. Сухомлин, А.П. Добрынин и др.,
Навыки в цифровой экономике и вызовы системы, Международный
журнал открытых информационных технологий, 5 (1) (2017) 19—25.
2. В.П. Куприяновский, Д.Е. Намиот, С.А. Синягов, Демистификация
цифровой
экономики,
Международный
журнал
открытых
информационных технологий, 4 (11) (2016) 59—63.
3. И.Л. Авдеева, Анализ перспектив развития цифровой экономики в
России и за рубежом, Цифровая экономика и «Индустрия 4.0»: проблемы и
перспективы труда научно-практической конференции с международным
2017 года 2017 года (25).
4. В.М. Курейчик В.И. Писаренко, Синергетический подход в
инновационном образовании, Открытое образование, 3 (2007) 8—15.
МАРКЕТИНГ ФАОЛИЯТИ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА
АКТЛАРНИНГ ЎРНИ
“Иқтисодиётда ахборот технологиялари”
кафедраси катта ўқитувчиси Л.Т.Ибрагимова
“Иқтисодиётда ахборот технологиялари”
кафедраси ассистенти Н.Э.Норбоева
Глобал
иқтисодиётда
компьютер
ва
телекоммуникация
технологиялари, дастурий таъминот маҳсулотларини ишлаб чиқариш ва
улар асосида кенг турдаги интерфаол хизматлар кўрсатишни ўз ичига
олган АКТнинг роли ва аҳамияти тобора ортиб бормоқда.
295
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
АКТнинг
ривожланиши
мамлакатнинг
барча
соҳадаги
рақобатдошлиги даражасига ижобий таъсир кўрсатади. Чунки улар катта
ҳажмдаги ахборотни тўплаш, умумлаштириш ва самарали бошқариш учун
қулай шароитлар яратади. Бу бевосита мамлакат иқтисодиёти жадал
ривожланишига, улардан корхоналарда фойдаланиш эса маркетинг
самарадорлигини кўтаришга олиб келади. Шу боис юртимизда ушбу
соҳани
равнақ
топтириш
Республикасининг
ривожлантириш
Дастурнинг
Миллий
комплекс
мақсади
2013-2020
Ўзбекистон
ахборот-коммуникация
дастури
мамлакат
йилларда
асосида
амалга
иқтисодиётининг
тизимини
оширилмоқда.
барча
соҳаларига
замонавий АКТни янада кенгроқ татбиқ этишдан, ахборот ресурслари ва
тармоқларини
жадал
ривожлантиришни
таъминлашдан,
шунингдек
тадбиркорлик субъектлари ва аҳолига кўрсатилаётган интерактив давлат
хизматларини кенгайтиришни рағбатлантиришдан иборатдир
2017–2021
йилларда
Ўзбекистон
Республикасини
ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар
стратегиясида хизмат кўрсатиш соҳасини жадал ривожлантириш, ялпи
ички маҳсулотни шакллантиришда хизматларнинг ўрни ва улушини
ошириш, кўрсатилаётган хизматлар таркибини, энг аввало, уларнинг
замонавий юқори технологик турлари ҳисобига тубдан ўзгартириш
устувор вазифалардан бири сифатида белгиланган. Уни изчил амалга
ошириш натижасида аҳоли ва тадбиркорлик субъектларининг ахбороткоммуникация хизматларига бўлган талаби мақсадли қондирилади.
Бинобарин,
АКТ
имкониятларидан
оқилона
фойдаланиш
корхоналарнинг маркетинг фаолияти самарадорлигини оширишда ва унинг
ҳақиқий бозор хусусиятларига эга бўлишини таъминлашда муҳим ўрин
тутади. Бунинг учун эса, ҳозир мамлакатимиз хизматлар бозорида етакчи
ҳисобланган АКТ хизматлари бозорининг молиявий ва маркетинг
масалаларини комплекс тарзда тадқиқ қилиш ҳамда ҳар томонлама
296
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
асосланган таклиф-тавсиялар ишлаб чиқиш зарур. Бу биз танлаган мавзу
ниҳоятда долзарб эканлигини англатади.
Маркетинг фаолиятини самарали ташкил этиш, маҳсулотлар ва
хизматларни бозорга олиб чиқиш, истеъмолчилар талаб-истакларини
ўрганишнинг
асосий
воситаси
сифатида
АКТнинг
вазифаларига
қуйидагилар киради:
– истеъмолчиларнинг хизматлар ва маҳсулотларга талабларини
инобатга олган ҳолда, сотиб олиш қобилиятини тадқиқ этиш усулларини
ишлаб чиқиш ва уларни амалиётда қўллашга кўмаклашиш;
–
корхона
ишлаб
чиқарган
маҳсулотлар
ҳамда
кўрсатган
хизматларнинг рақобатдошлиги индексини аниқлаш ва баҳолаш;
–
истеъмолчиларнинг
маҳсулотлар
ва
хизматларга
бўлган
талабларини аниқлаш ва ўсиш динамикасини ҳисоблаш;
–
корхоналар
маҳсулотларини
уларнинг
сотиш
каналларига
тақсимлаш бўйича инновацион ёндашувларни ишлаб чиқиш.
Корхона
маркетинг
фаолиятини
бошқаришнинг
энг
илғор
усулларидан бири сифатида замонавий иқтисодиётга АКТнинг самарали
воситаси саналмиш Интернет технологиялари ҳам жадал кириб келмоқда.
Бугунги кунда уларни амалиётга татбиқ этиш ва стратегияларини
белгилаш долзарб вазифалардан бири ҳисобланади.
Корхоналар
алмашинувини
ўз
йўлга
мижозлари
ва
қўйишлари
шериклари
хизмат
ўртасида
кўрсатишни
ахборот
самарали
ташкиллаштириш ва тақдим этиш, ноёб мижозларни қамраб олиш ва
уларга қулайлик яратиш учун катта имкониятлар яратади.
Компанияларнинг маркетинг фаолиятини самарали ташкил этишда
ноанъанавий бизнес сифатида Интернет маркетлар, яъни World Wide Web
(WWW) Интернет савдо тармоқлари жадал ривожланиб бормоқда.
АКТнинг жадал ривожланиши Интернетнинг энг муҳим тизими –
электрон тижорат пайдо бўлишига олиб келди. Замонавий маркетинг
Интернет маркетингининг янги йўналиши вужудга келишига туртки берди.
297
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Дарвоқе, Интернет маркетинг атамаси Интернетнинг гипермедиа
муҳитида маркетинг назарияси ва методологиясидан келиб чиққан бўлиб,
анъанавий маркетинг воситаларидан фарқли хусусиятларга эга. Шулардан
бири унинг гипермедиа табиатига эгалигидир. У ахборотни тақдим этиш ва
ўзлаштиришда юқори самарадорлик мавжудлиги билан тавсифланади.
Бизнес
ва
истеъмолчилар
ўртасидаги
муносабатларни
яхшилашда
маркетинг имкониятларини сезиларли даражада оширади. Интернет
тармоғининг
роли
коммуникатив
функциялар
билан
чегараланиб
қолмайди, у битимлар тузади, харидлар ва тўловларни амалга оширади, шу
зайл глобал электрон бозор хусусиятларини тақдим этади.
АКТни ҳар томонлама равнақ топтириш, ҳуқуқий-ташкилий ва
моддий-техник базасини изчил такомиллаштиришга алоҳида эътибор
қаратилмоқда. Ушбу тамойил асосида илғор АКТнинг салоҳияти,
ютуқлари ва
инновациялари
халқимиз
турмуш
даражасини янада
юксалтиришга, одамлар дунёқарашини ўзгартиришга, мамлакатимизни
янада ривожлантириб, нуфузини жаҳонга ёйишга йўналтирилаётгани
диққатга сазовордир.
СОВРЕМЕННЫЕ ИНФОРМАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ В
СОВЕРШЕНСТВОВАНИИ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОГО ПРОЦЕССА
Нуруллаева Ш.Т.,
Рузметова Н.Ш., ТГЭУ
Современный период развития общества характеризуется сильным
влиянием на него компьютерных технологий, которые проникают во все
сферы
человеческой
информационных
деятельности,
потоков
в
обеспечивают
обществе,
распространение
образуя
глобальное
информационное пространство. Неотъемлемой и важной частью этих
процессов является компьютеризация образования. В настоящее время в
Узбекистане
идет
ориентированного
становление
на
вхождение
новой
в
системы
мировое
образования,
информационно-
298
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
образовательное
пространство.
Этот
процесс
сопровождается
существенными изменениями в педагогической теории и практике учебновоспитательного
процесса,
связанными
с
внесением
корректив
в
содержание технологий обучения, которые должны быть адекватны
современным техническим возможностям, и способствовать гармоничному
вхождению поколения в информационное общество. Компьютерные
технологии призваны стать не дополнительным «довеском» в обучении, а
неотъемлемой частью целостного образовательного процесса, значительно
повышающей его эффективность.
В последние десятилетия в Узбекистане разрабатывается система
дистанционного образования (СДО). Она не заменяет, а дополняет очную и
заочную формы обучения. СДО-это гибкая адаптивная модульная
технология обучения. Она ориентирована на потребителя и опирается на
современные
информационные
и
коммуникационные
технологии,
считается экономически эффективной.
Система открытого образования призвана обеспечить равноправную
возможность получения образования для всех категорий граждан без
исключения. Эта возможность ценна для лиц, которые физически не могут
добраться до места учебы. К этой категории относятся, например, лица,
имеющие ограничения передвижения по состоянию здоровья; лица,
работающие
по
исследования
вахтовому методу.
открытые
популярностью
у
По данным
образовательные
жителей
населенных
социологического
программы
пунктов,
пользуются
удаленных
от
административных центров; у лиц, получающих параллельно второе
образование. Гибкие условия формирования собственной образовательной
программы
привлекают
государственных
служащих,
инженеров,
педагогов, а также людей, желающих повысить квалификацию по плану,
наиболее приемлемому для них. Свобода в выборе времени, места и
темпов обучения привлекают огромное количество лиц, образовательные
299
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
потребности которых не могут быть удовлетворены в следствии
невозможности прерывания основной деятельности.
Идея
непрерывного
образования
предполагает
развитие
и
совершенствование каждого человека на протяжении всей жизни.
Открытое образование реализует идею опережающего образования, что
является
требованием
времени.
По
утверждению
специалистов,
технологические знания стареют каждые 2–3 года, при этом наблюдается
положительная динамика данного процесса. Из этого следует, что при
сохранении прежних образовательных технологий, к концу обучения в
вузе знания выпускника будут в большинстве своем уже устаревшими. Как
следствие
–
необходимость
повышения
квалификации,
то
есть
необходимость открытого образовательного пространства. Открытое
образование
предполагает
свободный
выбор
абитуриентом
образовательного учреждения и бесконкурсное поступление в него.
Одним из препятствий более быстрого развития сети данного вида
образовательных
услуг
является
низкая
степень
осведомленности
населения и о возможностях современных информационных технологий в
сфере образования. Однако, несмотря на это, дистанционное образование
на
базе
компьютерных
телекоммуникаций
становится
все
более
популярным. Прогнозы на перспективу указывают на то, что уже в
обозримом будущем примерно 40 - 50% учебного времени не только в
вузах, но и в школах (по мере появления для этого соответствующих
условий) будет приходиться на долю дистанционного обучения.
Под
информационной
технологией
понимается
процесс,
использующий совокупность средств и методов сбора, обработки и
передачи данных (первичной информации) для получения информации
нового
качества
о
состоянии
объекта,
процесса
или
явления
(информационного продукта).
Если в качестве признака информационных технологий выбрать
инструменты, с помощью которых проводится обработка информации
300
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
(инструментарий технологии), то можно выделить следующие этапы ее
развития:
1-й этап (до второй половины XIX в.) - «ручная» информационная
технология, инструментарий которой составляли: перо, чернильница,
книга.
Коммуникации
осуществлялись
ручным
способом
путем
переправки через почту писем, пакетов, депеш.
2-й этап (с конца XIX в.) - «механическая» технология, оснащенная
более совершенными средствами доставки почты, инструментарий
которой составляли: пишущая машинка, телефон, диктофон. Основная
цель технологии - представление информации в нужной форме более
удобными средствами.
3-й этап (40 - 60-е гг. XX в.) - «электрическая» технология,
инструментарий которой составляли: большие ЭВМ и соответствующее
программное обеспечение, электрические пишущие машинки, ксероксы,
портативные диктофоны. Основная цель информационной технологии
начинает
перемещаться
с
формы
представления
информации
на
формирование ее содержания.
4-й этап (с начала 70-х гг.) - «электронная» технология, основным
инструментарием которой становятся большие ЭВМ и создаваемые на их
базе автоматизированные системы управления (АСУ) и информационнопоисковые
системы,
специализированных
оснащенные
широким
программных
спектром
комплексов.
базовых
Центр
и
тяжести
технологии еще более смещается на формирование содержательной
стороны информации для
управленческой среды различных сфер
общественной жизни, особенно на организацию аналитической работы.
5-й этап (с середины 80-х гг.) - «компьютерная» («новая») технология,
основным инструментарием которой является персональный компьютер с
широким
спектром
стандартных
программных
продуктов
разного
назначения.
301
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
На этом этапе происходит процесс персонализации АСУ, который
проявляется
в
создании
систем
поддержки
принятия
решений
определенными специалистами. Подобные системы имеют встроенные
элементы анализа и искусственного интеллекта для разных уровней
управления, реализуются на персональном компьютере и используют
телекоммуникации. В связи с переходом на микропроцессорную базу
существенным
изменениям
подвергаются
и
технические
средства
бытового, культурного и прочего назначений.
6-й этап – «сетевая технология» (иногда ее считают частью
компьютерных технологий). Широко используются в различных областях
глобальные и локальные компьютерные сети. Ей предсказывают в
ближайшем будущем бурный рост, обусловленный популярностью ее
основателя - глобальной компьютерной сети Internet.
В последние годы термин «информационные технологии» часто
выступает синонимом термина «компьютерные технологии», так как все
информационные технологии в настоящее время так или иначе связаны с
применением
компьютера.
Однако,
термин
«информационные
технологии» намного шире и включает в себя «компьютерные технологии»
в качестве составляющей. При этом, информационные технологии,
основанные на использование современных компьютерных и сетевых
средств, образуют термин «Современные информационные технологии».
По мнению специалистов управления экономикой и образованием для
реализации современных информационных технологий требуется:
-создать технологические условия, аппаратные и программные
средства, телекоммуникационные системы, обеспечивающие нормальное
функционирование сферы производства;
-обеспечить индустриально-технологическую базу для производства в
рамках
международного
разделения
труда
в
национальных
конкурентоспособных информационных технологий и ресурсов;
302
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
-обеспечить первоочередное развитие опережающего производства
информации и знаний;
-подготовить квалифицированные кадры;
-реализовать комплексное внедрение информационных технологий в
сферу
производства,
управления,
образования,
науки,
культуры,
транспорта, энергетики и др.
Туризм соҳасида инновацион технологияларни қўлланилиши
“Иқтисодиётда ахборот технологиялари”
кафедраси доценти Н.Х.Шоахмедова
“Иқтисодиётда ахборот технологиялари”
кафедраси ассистенти Д.М.Юсупова
Ўзбекистонда туризм жаҳон бозори талаблари билан ривожланиб
бораяпти. Бугун юртимизга ташриф буюрмоқчи бўлган сайёҳ интернет
орқали ўз саёҳатини режалаштириши, меҳмонхона ва авиакомпаниялар
онлайн
хизматларидан
фойдаланиши
мумкин.
Мамлакат
ҳудудида
смартфонлардаги махсус мобиль иловалар орқали такси чақиртириш,
овқат буюртма қилиш, ресторанда жой банд қилиш ёки бораётган
манзиллари
ҳақида интернетдан
маълумот
олиш
имконияти
бор. Ахборот технологиялари шу тариқа саёҳат индустриясида тараққий
этишни давом эттиради.
Ўрта Осиё ва Кавказорти мамлакатларидаги йирик ва жадал
ривожланаётган онлайн
агентлик
ҳисобланган
Oriental Express
CA
Ўзбекистон туристик хизматларини тарғиб қилишда фаоллик кўрсатаяпти,
йилдан йилга OrexCA.com фойдаланувчилари диёримиз, ундаги рангбаранг урф-одатлар, туристик манзилгоҳлар ҳақида шу манбадан маълумот
олади.
Қолаверса,
Ўзбекистонда
туроператорлар
ва меҳмонхоналар
ўртасида интернет воситасида ахборот алмашиш сервиси – Hotelios жорий
қилинган.
Мазкур
тизим
МДҲ давлатлари орасида
муқобили
йўқ
бўлган инновацион лойиҳа ҳисобланади. Суғурта полисларини онлайн
303
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
олиш имкониятларининг мамлакатимизда жорий қилингани ҳам шулар
жумласидандир.
Бироқ, биз Ўзбекистонга кўпроқ сайёҳлар ташриф буюришига
эришиш, бизда мавжуд маданий, тарихий обидалар ва ўзига хос табиатга
эга
манзилгоҳларни
амалга оширишимиз
оммалаштириш
керак.
хавфсизлиги чора-тадбирлари
уларнинг
шаҳару
бўйича
Халқимиз тинчлиги
кўрилган
қишлоқларимизга
ҳолда,
кўп
ва
ишларни
сарҳадларимиз
юртимиз меҳмонлари,
келиши
учун
иложи
борича
қулайликлар яратилса, инновациялар ёрдамида уларнинг харажатларини
тежаш масалалари ҳал қилинса, Ўзбекистондаги туристик хизматлар янада
жозибадор бўлади ва кўпроқ даромад олиб келади.
Ўзбекистонда туризм тармоғини замонавийлашуви ҳақида гапирар
эканмиз, миллий авиакомпаниямиз активида кўпаяётган дримлайнерлар
ҳамда яқин келажакда ривожланиши умид қилинаётган чартер рейслар
ҳақида тўхталиб ўтишимиз зарур.
зираворлар”
халқаро
Бухорода бўлиб ўтган “Ипак ва
фестивали
доирасидаги
анжуманда
Туркиянинг халқаро ҳамкорлик бўйича агентлиги – TIKA вакиллари ушбу
мамлакатнинг
қилинса,
турли шаҳарларидан
тасаввуф
Бухорога
чартер
намояндалари шарафига
рейслар ташкил
бунёд
бўлган
зиёратгоҳларга келишни истаган турк сайёҳлари сони бир миллионгача
етиши
мумкинлигини таъкидлаган
эди.
Бундай
лойиҳани
амалга оширишда хавфсизлик чораларини кўриш муҳим, ўйлайманки,
бунда замонавий ахборот технологияларини кенг қўллаш яхши натижа
беради.
Саёҳатни қулайроқ ва камхаржроқ бўлиши учун индивидуал туризмга
ҳам босқичма-босқич кенг йўл очиш зарур. Яъни юртимизга сайёҳлар
жамоа бўлиб келишидан ташқари, чет элликларнинг ўзи мустақил равишда
шаҳарларимизни сайр қилишини рағбатлантириш керак, деб ҳисоблайман.
Хусусан,
Airbnb,
Couchsurfing, HomeAway
каби
интернет
304
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
хизматлари орқали саёҳатни ташкил қилиш анча самарали ва ҳамёнбоп
бўлиб қолган.
Бу йўналишдаги қадамлар аллақачон амалга оширила бошлагани
қувонарли. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Туризм соҳасини
жадал
ривожлантиришни
таъминлаш
чора-тадбирлари тўғрисида”ги
Фармонида, хусусан, бир неча бандлар виза режими, аэропортларда
рўйхатдан
ўтиш
жараёнларини соддалаштириш,
туризмни
янада
либераллаштиришга оид кўрсатмаларни назарда тутади. Ундан ташқари,
мазкур Фармон, онлайн муҳокамага қўйилган Ўзбекистон Республикасида
ўрта
муддатли
истиқболда
туризмни
ривожлантириш Концепцияси
лойиҳаси соҳага замонавий технологияларни жорий этишни қўллабқувватлайди.
Соҳа янгиликларидан бохабар ва замонавий билим, кўникмаларга
эга кадрлар тайёрлаш бўйича ҳар бир ўтиладиган фан доирасида ўша
йўналишга оид инновациялар, хусусан, IT инновациялар ўқитилиши –
тегишли мавзулар ўқув дастурларига киритилмоқда. “Туризмда ахборот
технологиялар”
фанлари
жорий қилинганлиги
ҳам
бу
бўйича
қилинаётган яхши ишларга мисол.
Амалиётчиларни таълим жараёнларига жалб этиш ҳам бугуннинг
талаби, жорий меҳнат бозорига
рақобатбардош кадр тайёрлашнинг
шартидир. Бирор мавзу – ҳам назарий, ҳам амалий томондан очиб
берилиши
аудиторияга
ҳам
қизиқ, ҳам
фойдали.
Лекин
бундай
маърузаларни ўтказишни мунтазамлигига эришишни таҳлил қилишимиз
керак. Соҳа бўйича ўтказиладиган конференция, семинар ва бошқа
тадбирларнинг амалий аҳамиятини ошириш зарур, бундай тадбирлар
илмий мақолаларни тўпламларда чоп эттириш имкониятини яратиш билан
чекланиб қолмай, муҳокама этилган масалаларга аниқ ечимларни ўз
ичига олган
резолюциялар
манфаатдор
ташкилот ва
идоралар,
компанияларга етказилиши керак. Шунда изланувчилар томонидан ишлаб
чиқилган муҳим таклифлар саноатга тадбиқ этилади.
305
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Шунингдек, хорижий ҳамкорликни ривожлантириш бўйича ишлаб
чиқилаётган режалар онлайн конференциялар, вебинарлар ва хориж
мутахассислари билан масофавий маърузалар ташкил этиш каби ахборот
технологиялари
фаол
мурожаат қилинган
лойиҳаларни
ўз
ичига
олишига умид билдирамиз.
Мактабгача таълим хизматлари бозорида рақамли иқтисодиётни
ривожлантиришнинг аҳамияти
Шаропова Нафосат Раджабовна
ТДИУ Маркетинг кафедраси таянч докторанти
Жаҳон иқтисодиётида рақамли иқтисодиёт ва унга асосланган
бошқарув усулларининг амалиётда кенг қўлланилиши мактабгача таълим
хизматлари бозорининг ривожланишига туртки бўлмоқда. Чунки, бугунги
кун истеъмолчилари маркетолог ва раҳбарлардан ўзларининг эҳтиёж ва
талабларини
тизимли
ва
тезкор
ўрганишни
талаб
этмоқдалар.
Тадқиқотлардан маълумки, истеъмолчилар мактабгача таълим тизимидан
нафақат болаларига ғамхўрлик қилиш ва тарбия беришни, балки
болаларини замонавий билимларга эга бўлишларига кўмаклашишларини
хоҳлайдилар. Шу сабабли, муассаса раҳбарлари бозор ва маркетингга оид
билим ва кўникмага эга бўлишлари билан бир қаторда мактабгача таълим
хизматлари бозорида рақамли иқтисодиётга оид тушунчаларга эга
бўлишлари зарур. Бизнинг фикримизча, шундагина истеъмолчиларнинг
ривожланган давлатлар стандартларига жавоб бера оладиган сифатли
мактабгача таълим хизматларига бўлган талабларини қондиришга эришиш
мумкин.
2017-2021
йилларда
Ўзбекистон
Республикасини
янада
ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегиясида таълим ва фан
306
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
соҳасини ривожлантириш бўйича белгиланган устувор вазифалар36
амалга
доирасида
оширилаётган
таълим
тизимидаги
истиқболли
ислоҳотлар натижасида мактабгача таълим тизимининг тузилмавийтаркибий
ўзгаришлари
амалга
оширилмоқда
ва
улар
фаолиятида
замонавий таълим хизматлари жорий этилмоқда. Аммо, ҳозирги шароитда
мактабгача таълим тизимида сифатли ва арзон таълим хизматларини
ташкил этиш мақсадида истеъмолчиларнинг талаб ва истакларини
аниқлаш билан бир қаторда уларнинг фикр-мулоҳазаларини ўрганиш
борасида амалга ошириладиган мақсадли маркетинг тадқиқотларидан
фойдаланиш,
тадқиқот
самарадорлигини
ошириш
ҳамда
тадқиқот
воситаларидан самарали фойдаланиш даражаси пастлигича қолмоқда.
Ушбу долзарб муаммоларнинг самарали ечимини излаш учун мактабгача
таълим
хизматлари
бозорида
рақамли
иқтисодиёт
тизимларини
шакллантиришни тақозо этади.
Ривожланган
давлатларнинг
ялпи
ички
маҳсулотида
рақамли
иқтисодиётнинг улуши 2010 йилда 1,2 фоизни ташкил этган бўлса, 2018
йилга келиб, ушбу кўрсаткич 5,5 фоизни ташкил этди37. Ривожланаётган
мамлакатлар ялпи ички маҳсулотида рақамли иқтисодиётнинг улуши эса,
3,6 фоиздан, 2017 йилга келиб, 4,9 фоизга етди.38Ўзбекистонда олиб
борилаётган ижтимоий-иқтисодий ислоҳотлар шароитида жамият ва
иқтисодиётнинг барча секторларида ахборот-коммуникация технологияларидан кенг фойдаланишга қаратилган изчил чора-тадбирлар амалга
оширилмоқда.
Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 28
декабрда Олий Мажлисга қилган Мурожаатномасида «Иқтисодиётнинг
36
Ўзбекистон Республикаси Президентининг “2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини
ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси” 2017 йил 7 февралдаги
ПФ-4947-сонли фармони, IV. Ижтимоий соҳани ривожлантиришнинг устувор йўналишлари, 4.4. Таълим
ва фан соҳасини ривожлантириш бўлими.
37
Measuring the Information Society Report Volume 1. 2018. ITU Publications. Statistical reports. International
Telecommunication Union. Place des Nations. CH-1211 Geneva Switzerland.
38
Г.Б.Муминова.Ахборот коммуникация хизматлари бозорини ривожлантиришда инновацион маркетинг
стратегияларидан фойдаланиш» мавзусида ёзилган диссертация автореферати. ТДИУ, 2019, 54 б.
307
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
барча соҳаларини рақамли технологиялар асосида янгилашни назарда
тутадиган рақамли иқтисодиёт миллий концепциясини ишлаб чиқишимиз
керак. Шу асосда «Рақамли Ўзбекистон – 2030» дастурини ҳаётга тадбиқ
этишимиз зарур. Рақамли иқтисодиёт ялпи ички маҳсулотни камида 30
фоизга ўстириш, коррупцияни кескин камайтириш имконини беради»39, деб белгилаб берган вазифалари мамлакатимиз мактабгача таълим
хизматлари
бозорини
ривожлантиришда
рақамли
ва
интерактив
маркетингдан фойдаланиш зарурлигини тақозо этади.
Мактабгача таълим хизматлари бозорида рақамли иқтиосдиётни
шакллантириш мақсадида мактабгача таълим хизматлари бозорининг
онлайн
“mtm.uz”
этилмоқда. Ушбу
дастурини
яратиш
муаллиф
томонидан
таклиф
дастурнинг асосий мақсади - мактабгача таълим
хизматларини кўрсатувчи юридик шахслар ва ота-оналарнинг виртуал ва
замонавий АКТдан самарали фойдланган ҳолда ушбу тизимда рақамли
иқтисодиётни шакллантиришдир.
“mtm.uz” дастурида ота-оналар, мактабгача таълим хизматларини
кўрсатувчи юридик шахслар ва шунингдек, мактабгача таълим тизимига
оид маҳсулотларни ишлаб чиқарувчи корхоналар учун мактабгача таълим
хизматларини ташкил этишда зарур бўлган хизматлар ва маҳсулотлар
ҳақидаги маълумотларни олиш ва жойлаш имконияти мавжуд бўлади.
Дастурда асосан қуйидаги вазифаларни амалга ошириш кўзда
тутилмоқда:
 мактабгача таълим муассасалари, хизматлари турлари ва нархлари
ҳақида тўлиқ маълумот олиш;
 мактабгача таълим муассасаларининг шарт-шароити акс этган фото
суратлар ва видео роликларни кўриш ва жойлаш;
39
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат МирзиёевнингОлий Мажлисга Мурожаатномаси. 2018
йил 28 декабрь. www.uza.uz
308
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
 нодавлат
МТМларини
ташкил
этиш
учун
ҳужжатларни
расмийлаштириш хизматлари (стол услуга)ни кўрсатувчи шахслар ҳақида
маълумот олиш;

нодавлат МТМларини очиш учун бизнес режа тузиб берувчи
шахслар ҳақида маълумот олиш;
 мактабгача таълимга оид китоблар, ўқув қуролларини ишлаб
чиқарувчи корхоналар ҳақида маълумот олиш ва жойлаш;
 ижтимоий сўровнома (ота-оналар учун мўлжалланган)ни тўлдириш.
Шунингдек, ушбу онлайн бозорга мактабгача таълим хизматларини
кўрсатувчи юридик шахслар ва мактабгача таълим тизимига оид
маҳсулотларни ишлаб чиқарувчи корхоналарни мақсадли лойиҳалар
эьлон қилиш орқали жалб қилиш кўзда тутилмоқда ва лойиҳада ғолиб
бўлган
юридик
шахслар
хизмат
ва
маҳсулотлари
ҳақидаги
маълумотларини ушбу сайтга жойлаштиришга рухсат берилади.
Хулоса ўрнида мактабгача таълим хизматлари бозорида рақамли
иқтисодиётни шакллантиришнинг аҳамияти сифатида қуйидагиларни
санаб ўтиш мумкин:
Ота-оналарнинг мактабгача таълим хизматлари бозори субъектлари
ва Вазирлик билан вертуал алоқасини таъминлаш имконияти яратилади;
Ушбу дастур орқали мактабгача таълим хизматларини
кўрсатувчи
юридик шахслар ва шунингдек, мактабгача таълим тизимига оид
маҳсулотларни ишлаб чиқарувчи корхоналар ўзларининг маҳсулотлари ва
хизматлари ҳақида истеъмолчиларга маълумотларни осон ва самарали
етказиш тизими йўлга қўйилади;
Ота - оналарга мактабгача таълим муассасасини танлашда ва ўзларига
қулай бўлган ҳудудда жойлашган мактабгача таълим муассасалари
ҳақидаги тўлиқ маълумотлар олиш имконияти яратилади;
Мактабгача таълим хизматларининг онлайн
бозорига киришнинг
онлайн тизими яратилади.
309
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
IS – LM моделининг моҳияти, тенгламалари ва графиклари
Каримов Жавлон Кузиевич
ТДИУ катта ўқитувчи
Товар ва пул бозорида умумий мувозанатга эришиш шартлари ва
макроиқтисодий сиёсат тадбирларининг бу икки бозорга таъсирини
умумлаштириб тадқиқи қилиш IS – LM модели ёрдамида бажарилади.
IS – LM модели қисқа муддатли даврга ҳам товарлар ҳам пул
бозорида биргаликда мувозанат ўрнатилиши механизмини характерлайди.
Бундай товарлар бозори деганда ҳам истеъмол ҳам инвестицион товарлар
бозори тушунилади. Гарчанд истеъмол ва инвестицион товарларга талаб
турли омиллар билан белгилансада IS – LM моделида улар бир бутун деб
қаралади. Пул бозори деганда хазина векселлари ва тижорат қоғозлари
кўринишидаги
қисқа
муддатли
кредит
воситаларини
олди
сотди
механизми тушунилади. Бу бозорни облигациялар бозоридан фарқлаш
зарур. Пулнинг облигацияларда ифодаланган нисбий баҳоси облигациялар
бўйича фоиз ставкасидир.
АD-AS моделида товар ва пул бозорларининг алоқаси эътиборга
олинган эди. Яъни товарлар ва хизматлар баҳоларининг кўтарилиши пулга
бўлган талабни ошириши бу эса ўз навбатида фоиз ставкасининг
кўтарилишига олиб келиши, оқибатда инвестиция харажатлари ва умуман
ялпи харажатлар камайиши АD-AS моделида кўзда тутилган эди. IS – LM
модели АD-AS моделини қисқа муддатли даврга аниқлаштиради ва бу
моделда ҳар иккала бозор ягона макроиқтисодий тизимнинг векторлари
сифатида намоён бўлади.
Модель бу секторларда таркиб топган шароитларга боғлиқ тарзда
фоиз ставкаси R билан даромад даражаси Y нинг мувозанатли даражасини
белгилайди. Модель биринчи бор 1937 йил Ж.Хикс томонидан Кейнснинг
макроиқтисодий концепцияси моҳиятини изоҳлаш мақсадида таклиф
қилинган бўлиб, “Хикс Хочи” деб ҳам юритилади.
310
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
IS – LM (инвестиция – жамғармалар, ликвидлиликнинг афзаллиги –
пул) фоиз ставкаси R билан даромадлар Yнинг бир вақтнинг ўзида ҳар
иккала бозорда мувозанатни таъминлайдиган комбинацияларини топиш
имконини беради.
Моделнинг асосий тенгламалари қуйидагилар:
1.
Y  C  I  G  Xn - асосий макроиқтисодий айният.
2.
C  a  bY  T  - истеъмол функцияси, бу ерда T  Ta  tY .
3.
I  e  dR - инвестиция функцияси.
4.
Xn  d  m'Y  nR - соф инвестиция функцияси.
5.
M / P  kY  hR - пулга талаб функцияси.
IS –
LM моделида кўрилган барча тенгламалар бажарилса
мувозанатга эришилади.
Моделнинг эндоген ўзгарувчилари Y , C , I , Xn ва фоиз ставкаси R .
Моделнинг экзоген ўзгарувчилари G, Ms ва чегаравий солиқ ставкси t.
a, b, c, d , m, n, k ва h ва эмпирик коэффициентлар бўлиб мусбат ва
нисбатан барқарордир.
Y ҳақиқий  Y потенциал бўлган қисқа муддатли даврга мувозанат
кўриб чиқилаётганда, моделда, баҳолар даражаси ўзгармас, фоиз ставкаси
R ва даромад Y ўзгарувчан деб олинади.
Y ҳақиқий  Y потенциал бўлган, яъни тўлиқ бандлик шароитида
баҳолар даражаси P ўзгарувчан, Ms номинал катталик ва бошқа барча
ўзгарувчилар реал катталиклардир.
IS – эгри чизиғи ва унинг тенгламаси
IS – эгри чизиғи товарлар хизматлар бозорида фоиз ставкаси R ва
даромадлар даражаси Y нинг комбинацияларини характерловчи, бир
вақтнинг ўзида асосий макроиқтисодий айният, истеъмол, инвестиция ва
соф экспорт функциялари қондириладиган нуқталарни характерлайди. Бу
эгри чизиқнинг ҳар бир нуқтасида инвестициялар ва жамғармалар ўзаро
тенг бўлади.
311
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
IS – эгри чизиғининг Кейнс хочи ва инвестиция функцияси графиги
ёрдамида келтириб чиқарамиз. (1-2-3 – чизмалар)
Фоиз ставкасининг K1 дан R2 га қадар кўтарилиши инвестициялар
миқдорини I 1 дан I 2 га қадар камайишига олиб келади. Бу ҳақиқий
харажатлар эгри чизиғини E1 дан E 2 га қадар пастга томон E  I га тенг
миқдорда сурилишига олиб келади. Оқибатда даромадлар миқдори Y1 дан
Y2 қадар


1

Y  E  m миқдорга пасаяди, бу ерда  m 
1  b1  t   m  .

Демак товарлар ва хизматлар бозорида даромадлар даражаси ва
фоиз ставкаси динамикаси ўртасида тескари боғлиқлик мавжуд.
IS-эгри чизиғини, шунингдек, жамғариш, инвестиция функциялари
ёрдамида келтириб чиқариш мумкин.
E
E=Y
E1
E2-ДЕ(DI)
I
1-чизма. Кейнс хочи
Y
R
R
R2
R1
IS
I
I2
I1
I
Y2
2-чизма. Инвестиция функцияси
Y1
Y
3-чизма. IS-эгри чизиғи
графиги
Даромадларнинг Y1 дан Y2 қадар ўсиши жамғармаларни S1 дан S 2
қадар ўсишига олиб келади. Натижада инвестициялар I 1 дан I 2 қадар
I  S миқдорга кўпаяди. Бу эса фоиз ставкасини R1 дан R2 га қадар
пасайишига олиб келади.
312
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
R ўзгармаган ҳолда IS эгри чизиғининг ўнгга ва чапга силжиши
қуйидаги омиллар таъсирида рўй беради:
-
истеъмол харажатлари даражаси;
-
давлат хариди даражаси;
-
соф солиқлар (солиқлар – субсидиялар – трансфертлар);
-
инвестиция ҳажмининг ( R нинг мавжуд ставкасида) ўзгариши.
IS тенгламасини истеъмол, инвестиция ва соф экспорт функциялари
тенгламаларини асосий макроиқтисодий айниятга қўйиб, уни R ва Y га
нисбатан ечиб топилади.
S
S
S2
4-чизма. Жамғариш функцияси
S1
графиги
Y
R
R
R1
R2
IS
I
I1
I2
I
Y2
5-чизма. Инвестиция функцияси
Y2
Y
6-чизма. IS-эгри чизиғи
графиги
R га нисбатан топилган IS тенгламаси:
R
a  c  g 1  b1  t   m
1
b

Y
G
Ta , бу ерда
d n
d n
d n
d n
T  Ta  t  Y
Y га нисбатан топилган IS тенгламаси:
313
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Y
ac g
1
b
d n

G
Ta 
R,
1  b1  t   m 1  b1  t   m 1  b1  t   m
1  b1  t   m
бу ерда T  Ta  t  Y
1  b1  t   m / d  n
бурчагини
кўрсатади
IS эгри чизиғининг Y
ва
фискал
ҳамда
ўқига нисбатан оғиш
пул
кредит
сиёсати
самарадорлигининг нисбий параметрларидан бири ҳисобланади.
LM – эгри чизиғи ва унинг тенгламаси
LM эгри чизиғи ўзгармас нархлар шароитида пул воситалари
бозорида вужудга келадиган фоиз ставкси ва даромадлар даражаси
ўртасидаги ўзаро боғлиқликни акс эттиради.
LM эгри чизиғиининг ҳар бир нуқтасида пулга талаб M Д пул
таклифи ўқига M S га тенг бўлади (hiquidity Preference = Money Supply). Пул
бозорида бундай мувозанатга даромад Y нинг ошиши билан фоиз сиавкаси
R кўтарилсагина эришилади.
Маълумки, пулга талаб миқдорига фоиз ставкасидан ташқари
даромадлар даражаси ҳам таъсир кўрсатади. Даромадлар юқори бўлса,
харажатлар ҳам кўп бўлади. Бу эса, ўз навбатида истеъмол ва бошқа
харажатлар учун пулга талабни ошишига олиб келади. Шундай қилиб,
даромадлар даражасининг юқорироқ бўлиши пул талабини оширади.
Бошқача айтганимизда, даромад ва пулга талаб динамикаси ўртасида тўғри
боғлиқлик мавжуд.
Пулга талаб функциясини қуйидагича ёзамиз:
M / P  f  R; Y 
Пул бозори ҳолатини белгиловчи кўрсаткичлар ўртасидаги бундай
ўзаро муносабатларни 7-чизмада тасвирлаймиз.
7а-чизмадан кўриниб турибдики, пулга бўлган талаб, фоиз ставкаси
пасайиши билан, шунингдек, даромадлар кўпайиши натижасида ҳам
ошади. Даромадларнинг ошиши натижасида пулга талаб эгри чизиғи M Д 1
314
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
юқори сурилиб M Д 2 ҳолатини эгаллайдт ва унда пул бозоридаги мувозанат
нуқтаси, r1 ҳолатидан r 2 ҳолатига ўтади.
Шундай қилиб, юқорироқ даромад юқорироқ фоиз ставкасига олиб
келади ва буни LM эгри чизиғи акс эттиради. У пул бозорида фоиз
ставкаси ва даромад ўртасидаги муносабатларни кўргазмали тарзда
ифодалайди. Даромад даражаси қанча баланд бўлса, пулга талаб шунча
юқори ва шунга мувофиқ мувозанатли фоиз ставкаси ҳам шунча юқори
бўлади.
LM эгри чизиғи ўзига хос конфигурацияга эга: горизонтал қисм ва
вертикал қисм. LM эгри чизиғининг горизонтал қисми фоиз ставкаси R
нинг минимал даражасидан пасая олмаслигини англатса, вертикал қисм
фоиз ставкаси R нинг максимал даражаси чегарасидан ташқаридан ҳеч
ким ўз маблағларининг диквид (пул) шаклида ушлаб турмаслигини ва
уларни қимматбаҳо қоғозларга айлантиришини англатади.
R
R
LM
R2
R1
MД
MД
M
P
Y1
M
P
7a-чизма. Пул бозоридаги
Y2
7б-чизма. LM эгри чизиғи
мувозанат графиги
графиги
Баҳоларнинг ўзгариши ҳамда пул таклифи ҳажмидаги ўзгаришлар
LM эгри чизиғини (фоиз ставкаси R ўзгармас бўлган ҳолда) силжишига
олиб келади.
LM эгри чизиғи тенгламаси пулга талаб функциясини R ва Y га
нисбатан ечиб топилади.
315
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
R га нисбатан LM эгри чизиғи тенгламаси қуйидагича:
R  k / h Y  1 / h M / P  .
Y га нисбатан LM эгри чизиги тенгламаси қуйидагича:
Y  1 / k M / P   h / k R
k / h коэффициенти LM эгри чизиғининг Y ўқига нисбатан оғиш
бурчагини характерлайди ҳамда фискал ва пул кредит сиёсатининг нисбий
самарадорлиги баҳолайди.
IS-LM моделида макроиқтисодий мувозанат
IS-LM эгри чизиқлари кесишадиган нуқта IS-LM моделидаги
иқтисодий мувозанат ҳолатини кўрсатади.
Бу нуқта ўзида шундай фоиз ставкаси " R" ни ва даромад даражаси
"Y " ни аниқлайдики, бунда товарлар ва хизматлар бозорида талаб ва
таклиф ҳамда реал пул маблағларига бўлган талаб ва уларнинг таклифи
ўзаро тенг бўлади. (8-расм).
R
LM
R
IS
Y
Y
8-расм. IS-LM моделидаги иқтисодий мувозанат
Бу ерда R * - мувозанатли фоиз ставкаси;
Y * - мувозанатли даромад ҳажми.
IS ва LM эгри чизиқларининг ўзаро кесишиши пул таклифи
инвестициялар ва жамғармаларни ўзаро тенглаштирувчи фоиз ставкаси
шаклланиши учун етарли эканлигини англатади.
316
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
IS-LM моделида ишлаб чиқаришнинг мувозанатли ҳажми IS эгри
чизиғининг R га нисбатан ҳисобланган тенгламасидаги катталикларни LM
эгри чизиғи тенгламасига қўйиб, шу тенгламани Y га нисбатан ечиб
топилади.
Y  ha  e  g  G  bTa  / k d  n   h1  b1  t   m'  d  n  / k d  n   h1  t   m' M / P 
бу ерда T  Ta  t  Y .
Баҳолар даражаси P ўзгармас бўлган ҳолда Y нинг мувозанатли
даражаси ягона бўлади.
R
нинг мувозанатли даражаси
Y
нинг
мувозанатли даражасини IS ёки LM тенгламасига қўйиб R га нисбатан
ечиб топилади.
IS эгри чизиғи режалаштирилган харажатларга боғлиқ бўлганлиги
учун унинг ўзгариши фискал сиёсатидаги ўзгаришларни характерлайди.
LM пул таклифига боғлиқ бўлганлиги учун ундаги ўзгариш монетар сиёсат
тадбирлари натижасини кўрсатади.
Бундан хулоса шуки IS-LM модели фискал ва монетар сиёсатнинг
иқтисодиётга биргаликда кўрсатадиган таъсирини баҳолаш имконини
беради. Давлат харажатларининг ўсиши ёки солиқларнинг камайиши IS
эгри чизиғини ўнгга силжитади. Давлат харажатларининг камайиши ва
солиқларнинг ошиши эса бу эгри чизиқни чапга силжитади. Худди
шунингдек пул таклифининг ошиши LM эгри чизиғини ўнгга, камайиши
эса чапга силжитади. IS-LM модели маълум макроиқтисодий натижаларга
эришишнинг турли вариантларни кўриб чиқиш имкониятини беради.
ЗАМОНАВИЙ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ АСОСИДА ОЛИЙ
ЎҚУВ ЮРТЛАРИДА МАСОФАВИЙ ТАЪЛИМНИ
РИВОЖЛАНТИРИШ ЙЎНАЛИШЛАРИ
Ашурова Ҳақиқ Ҳошимовна
таянч докторант ТДИУ
Мамлакатимизда таълим соҳасини тараққий эттириш, хусусан, олий
таълимни
ривожлантириш
орқали
иқтисодиёт
тармоқларига
замон
317
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
талаблари асосида фаолият кўрсатувчи малакали кадрларни тайёрлаш
имкониятини оширишга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Бугунги кунда
мамлакатимизда олий таълимни тубдан ислоҳ қилиш ва ривожлантириш,
олий таълим сифатини ошириш, таълим жараёнига замонавий ахборот
технологияларини кенг жорий этиш каби вазифалар долзарб масалалардан
бири бўлмоқда.
Ўзбекистон
Республикаси
Президентининг
“Олий
таълим
муассасаларида таълим сифатини ошириш ва уларнинг мамлакатда амалга
оширилаётган кенг қамровли ислоҳотларда фаол иштирокини таъминлаш
бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги Қарори мамлакатимизда
ахборот технологияларини қўллаш асосида олий таълим тизимини
ривожлантириш бўйича зарурий чора-тадбирларни амалга ошириш учун
қонуний асос бўлиб хизмат қилмоқда.
Замонавий ахборот технологиялари асосида олий ўқув юртларида
масофавий таълимни ривожлантириш йўналишларидан бири олий таълим
тизимида “SMART университет”ларни ташкил этиш ҳисобланади. Бу
бўйича дастлабки ишлаб бошлаб юборилиб, жумладан, Низомий номидаги
Тошкент давлат педагогика университетида “SMART университет”
элементларини жорий этишга қаратилган лойиҳани амалга оширилиб
бошланди.
Халқаро стандартлар асосида масофавий таълимни жорий этиш
йўналишларидан бири “SMART университет”ларни ташкил этиш бўлиб,
“SMART” айни пайтда технология оламида кенг қўлланилувчи ибора
бўлиб, Specific (ўзига хос), Measurable (ўлчаб бўладиган), Attainable
(эришиб бўладиган), Relevant (долзарб), Time-боунд (аниқ муддатли)
сўзларининг қисқартмасидан олинган. Мазкур лойиҳа олий таълим
муассасасининг
ўқув,
ахборотлаштиришга
илмий
қаратилган
ва
бошқарув
маълумотлар
жараёнларини
базасини,
ахборот
тизимларини яратиш, улардан фойдаланиш, хизматлар кўрсатиш ҳамда
бошқа ахборот тизимлари билан интеграция қилинадиган олий таълим
318
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
муассасасининг “SMART университет” ягона платформасининг асосий
тамойилларини белгилаб беради.
Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университетида
ҳозирги
кунга
қадар
замонавий
талаблар
даражасида
“SMART
университет”ни жорий этиш бўйича қатор тадбирлар амалга оширилди.
Жумладан:
- университетда фойдаланишда бўлган турли хил ахборот тизимлари,
компьютер дастурлари ўзаро интеграция қилинди;
- фойдаланувчиларни ягона идентификация тизим орқали исталган
жойдан университет ресурсларидан фойдаланишлари йўлга қўйилди;
- бугунги кундаги қурилмаларга мос иловалар яратиш эвазига мавжуд
тизимлардан,
шунингдек
ахборот
ва
ўқув-таълим
ресурсларидан
фойдаланиш географияси кенгайтирилди, фойдаланувчиларга қулайликлар
яратилди;
- талабалар билимини назорат қилишнинг автоматлашган тизими
жорий этилди;
-
университетнинг
таълим,
илмий
ва
маъмурий
фаолияти
жараёнларини бошқаришни автоматлаштиришга қаратилган “E-univesitet””
ахборот тизимининг 15 та компонентдан иборат таркибий тузилмаси
ишлаб
чиқилди.
Бугунги
кунда “E-univesitet” ахборот
тизимининг
бошланғич 8 та компоненти дастурий платформа кўринишида таълим
жараёнига жорий қилинди;
- талабалар ва профессор-ўқитувчиларни идентификация қилиш
тизими (FingerPrint технологияси) орқали уларнинг давоматини назорат
қилишнинг электрон тизими жорий этилди;
- битирув малакавий ишлари, магистр PhD ва DSs даражаларини
олиш
учун
ёзилган
автоматлаштирилган
диссертациялар,
тизими
ва
плагиатга
бирламчи
текширишнинг
маълумотлар
базаси
шакллантирилди;
319
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
- “SMART” технологиялардан фойдаланиш бўйича профессорўқитувчи ва талабалар билими ошириб борилди, янги технологияларни
таълим жараёнига жорий этиш бўйича “мастер-класслар” ташкил қилинди.
Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети
Туркиянинг Informascope компанияси билан лойиҳа асосида замонавий
технологик ечимлар ҳамда техник ва дастурий маълумотлар билан
иштирок этиш масаласи бўйича келишиб олди ва университетида “SMART
университет”ни босқичма-босқич жорий этишга киришилди. Informascope
компанияси нашр ишлари, шунингдек, кутубхона маҳсулотлари ва
хизматлари кўрсатувчи хорижий йирик ва етакчи компания ҳисобланади.
У ўзининг кўп йиллик тажрибасига таяниб, жаҳон миқёсида информацион
эҳтиёжларни қондиришга қаратилган кенг қамровли ва индивидуал
ечимларни ишлаб чиқмоқда ва халқаро электрон таълим стандартларини
амалда қўллаш бўйича муваффақиятга эришмоқда.
Педагогика соҳасида таянч олий таълим муассасаси ҳисобланган
Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университетидаги таълим
жараёнига SMART элементларини жорий қилиш бўйича мамлакатимиз ва
хориждаги бошқа олий ўқув юртлари билан ҳамкорлик асосида қўшимча
бир қатор ишлар амалга оширилди. Жумладан:
- Қарши муҳандислик-иқтисодиёт инстутида тадбиқ этилган ахборот
тизимларидан Е-минбар тажрибаси ўрганилиб, Тошкент давлат педагогика
университетида жорий қилинган ахборот тизимларини ўзаро интеграция
қилиш натижасида SMART-аудитория фаолияти йўлга қўйилди. SMART
аудитория ўзида FingerPrint, SMART-минбар, мультимедия проектори каби
замонавий ахборот технологияларини жамлаган тизим бўлиб, унда
таълимнинг барча жараёнларини онлайн тарзда бошқариш имконияти
яратилди;
- университетнинг “Инновацион педагогика” қўшма факультетида
маърузаларга
Беларусь
давлат
педагогика
профессор-ўқитувчилари жалб қилиниб,
университетининг
етук
улар conf.uzcloud.uz махсус
320
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
платформаси ёрдамида онлайн вебинар маъруза машғулотларини олиб
бормоқда.
Ушбу
платформада
видео,
овоз
ва
ўқитувчининг
компьютеридаги тақдимотини бир вақтда трансляция қилиш, шунингдек
вебинарни тўлиқ ёзиб олиш имконияти яратилди.
“SMART университет”ни ташкил этиш доирасида йўлга қўйилган
Finger Print технологияси талаба ва профессор-ўқитувчиларнинг бармоқ
изларини сканерлаш асосида давоматни автоматик тарзда аниқлаш ҳамда
марказий серверда қайд этиб бориш жорий этилди. Ушбу технология
ўқитувчининг дарс бошланишида анъанавий йўқлама (давомат аниқлаш)
учун сарфлайдиган вақтини тежаш билан бирга факультет ва кафедраларга
масъул ходимларнинг иш самарадорлигини ва шаффофлигини оширди.
SMART - минбар дастурий платформаси профессор-ўқитувчига
ўзининг виртуал кабинетидаги ишини ташкил қилиш, жорий сана учун
дарс жадвали, тақвим-мавзули (календарь-тематик) режа, бугунги мавзу ва
дарсга оид бошқа маълумотлар билан танишиш, машғулот давомида
талабаларга мавзу доирасида янада кўпроқ маълумот беришда қулай
восита ҳисобланади.
Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети
мисолида
олий
таълим
муассасаларининг
ахборот
технологиялари
инфраструктурасини тизимли такомиллаштириш, масофавий таълим
жараёнини ташкил этиш, таълимни бошқариш ва назорат қилишни
автоматлаштириш, бу борадаги хорижий давлатлар тажрибаларини таҳлил
қилиш
ва
таълим
оширилмоқда.
жараёнига
Мазкур
тадбиқ
университетнинг
қилиш
ахборот
жараёнлари
амалга
технологияларини
такомиллаштириш соҳасидаги ишларини бошқа олий ўқув юртларида ҳам
жорий этиш таклиф этилмоқда.
Татбиқ қилинаётган автомат тизимларнинг самараси шундаки,
давоматни текширишга ўқитувчиларнинг вақти кетмайди. Биз биламизки,
аввал дарснинг бир қисми талабаларнинг давоматини қайд қилиш билан
ўтиб кетар эди. Демак ўқитувчи талабаларга дарс мавзусини янада кўпроқ
321
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
очиб бериш, талабалар эса дарсда ёки маърузада олган билимлари,
қобилиятини намоён қилиш имкониятига эга бўлишади. Олий таълим
муассасаси раҳбарлари ҳам бу жараёнини бевосита кузатиб боришади.
Бундан ташқари, агар талаба қандайдир сабаб билан қатнаша олмаган
бўлса
дарс
жараёнини
онлайн
режимда
кўриб
бориши
мумкин
бўлади. Энди дарсларга комиссия гуруҳи кириб, назорат қилиши шарт
эмас. Мазкур жараённи бемалол онлайн тарзда ҳар куни назорат қилиш
мумкин бўлади.
Замонавий ахборот технологиялари асосида олий ўқув юртларида
масофавий таълимни ривожлантириш бўйича Республикамиз олий ўқув
юртларида
амалга
оширилаётган
мазкур
тажриба
иқтисодий
йўналишлардаги олий ўқув юртларида ҳам кенг жорий этилса, бу
мамлакатимизда замон талабларига тўла мос келувчи иқтисодчи кадрларни
тайёрлаш жараёнларига ўзининг катта ёрдамини беради.
УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ МОДЕРНИЗАЦИЯ
ҚИЛИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ ЎРНИ
ТДИУ магистранти
Абдуллаев Дониёрбек Хайдаржон ўғли
Бугунги кунда мамлакатимиз таълим соҳасини янада ривожлантириш
бу соҳада амалга оширилаётган кенг қамровли ислоҳотлар таълим
тизимида
таълим-тарбия
сифатининг
юқори
даражада
бўлишини
таъминлашга қаратилган бўлиб, ушбу йўналишда муваффаққиятни
белгиловчи асосий омиллардан бири – таълим муассасаларида раҳбарлар
ва педагог кадрларнинг замонавий билим олишлари, кўникма ва
малакаларини унтазам равишда ривожлантириб боришлари ҳамда таълим
олишнинг инновацион ва ахборот-дидактик шаклларини илмий тадқиқ
қилиш ҳисобланади. Бу эса ўз ўрнида таълим тизимини тубдан ислоҳ
қилишни
тақозо
этмоқда.
Чунки
мукаммал
таълим
тизими
322
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
республикамизнинг
истиқболдаги
интеллектуал
имкониятларини
ва
ривожланишини белгилаб берувчи ўқувчи ва талаба ёшларни ҳар
томонлама ижодкор, эркин фикрлай олувчи, мустақил фаолият юритадиган
бўлиб тарбиялашда муҳим аҳамият касб этади.
Инновацион шароитда узлуксиз таълим тизимининг турли соҳаларида
фаолият олиб бораётган мутахассис кадрларни олий таълимнинг бирорта
соҳасига тайёрлашда кўпгина сифатлар талаб қилиниб, мазкур сифатларни
таъминловчи системалар тавсифи қуйидагиларни ўз ичига олади: таълим
мазмуни; умумий ўрта таълимда ўқувчиларнинг тайёргарлик ва тайёрлаш
даражаси;
педагог
кадрлар;
ахборот
методик
таъминот;
таълим
технологиялари; илмий фаолиятга кириш ва бошқалар.
Ҳозирги кун меҳнат ва хизматлар бозори талабларига тўла жавоб
берадиган, сифат кўрсаткичларини етарли даражада таъминладиган ва
юқори салоҳиятга эга бўлган мутахассисга халқаро миқёсда қуйидаги
3 компонентга асосланилиши белгилаб қўйилган:
1. Таълим субъектлари (Таркибий қисмлари):
– таълим ташкилотчилари (ўқув жараёнини ташкил қилишга масъул
бўлимлар ва кафедралар);
– таълимнинг турли хизматларини кўрсатувчи шахслар (профессорўқитувчи, методиcт, маслаҳатчи, лаборант, ўқув дастурлари ва ўқувадабиётлар);
– таълим хизматларидан баҳраманд бўлувчи шахслар (талаба ва
тингловчилар).
2. Талимнинг меъёрий ҳужжатлари (таълим концепциялари, ўқитиш
технологиялари, сифатли таълим бериш воситалари ва эффектив назорат
қилиш методлари).
3. Таълим муҳити (ижтимоий, маданий, психологик мухитлар).
Юқоридаги келтирилган компонентларнинг ҳар бир қисмдаги тайёргарлик
даражасини юқори бўлиши педагогика таълими соҳасида олий таълим
сифати даражасини юқори бўлишида муҳим ўрин тутади. Чунки,
323
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ривожланган технология асрида олий таълим муассасаси фаолиятида
юқорида санаб ўтилган учта компонент ҳам мавжуд бўлиб, мазкур
компонентларнинг ҳар бир қисмини қўйилаётган талабларга мос жаҳон
стандартлари асосида етакчи- профессионал, ўз соҳасининг моҳир
аъзосини тайёрлаш узлуксиз таълим жараёнида амалга оширилади.
Республикамизда олий таълим соҳасини янада ривожлантиришга
қаратилаётган улкан эътибор самарасида “Олий таълим тизимини янада
ривожлантириш
чора-тадбирлари
тўғрисида”ги40
ҳамда
“2017-2021
йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор
йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисидаги”41 Президент
фармонининг 4-банди “Ижтимоий соҳани ривожлантириш” белгиланган
йўналишларидан бири узлуксиз таълим тизимини такомиллаштириш,
сифатли таълим хизматлари имкониятларини ошириш, меҳнат бозорининг
замонавий эҳтиёжларига мос юқори малакали кадрлар тайёрлаш сиёсатини
давом эттириш, таълим ва ўқитиш сифатини баҳолашнинг маълум халқаро
стандартларини жорий этиш асосида олий таълим муассасаларининг
фаолиятини сифати ҳамда самарадорлигини ошириш кабилар таълим
соҳасида аниқ мақсадга йўналтирилган устувор йўналишлардан бири
сифатида эътироф этилган. Шунингдек Ўзбекистон Республикасида
кадрлар сиёсатини такомиллаштириш бўйича чора-тадбирларда ҳам
бошқарув тизимида ходимларни рағбатлантириш ва мотивациялаш,
уларнининг меҳнат фаолияти самарадорлигини ошириш ҳамда уларни
қўллаб-қувватлашдаги асосий вазифалари белгилаб берилган.42
Таълим соҳасида инновацион технологиялар, уларни яратиш ва ҳаётга
татбиқ этиш асосий мавқеда. Сабаби, мактабгача ёшдаги болаларга таълим
ва тарбия бериш, мактабда, академик лицей ва касб-ҳунар коллежларида,
40
Ўзбекистон Республикасининг 2017 йил 20 апрелда қабул қилинган “Олий таълим тизимини янада
ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ-2909-сонли Президент Қарори. www.lex.uz
41
Ўзбекистон Республикасининг 2017 йил 7 февралда қабул қилинган “2017-2021 йилларда Ўзбекистон
Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси
тўғрисида”ги Президент Фармони. www.lex.uz
42
2019 йил 3 октбрда қабул қилинган ПФ-5843-сонли “Ўзбекистон Республикасида кадрлар сиёсати ва
фуқаролик хизматини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Президент
Фармониwww.lex.uz.
324
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
олий ўқув юртларида ўқувчи ва талабаларни ўқитиш, малака ошириш
курсларида
тарбиячи
ва
ўқитувчиларнинг
малакасини
ошириш
ишларидаги ривожланиш айни илмий асосланган ва амалда қайта-қайта
текшириб кўрилган инновациялар билан боғлиқ равишда амалга ошмоқда.
Инновациялар икки йўналишда пайдо бўлади: 1) таълимнинг бугунги
кун талабларига мос мақсади, асосий ёндашув ва тамойилларини
белгилаш; 2) бевосита таълим-тарбия жараёнини (дарс структураси
компонентларини)
инновациялар
такомиллаштириш.
қонунларда
ўз
ифодасини
Биринчи
топади.
йўналишдаги
Инновация
сўзи
янгиланиш, ўзгартириш, янгилик киритиш деган маъноларни билдиради.
Таълим ва тарбия билан боғлиқ инновациялар учун қуйидагилар
изланиш
предмети
саналади:
педагогик
ва
психологик
асослар;
таълимнинг янги ёндашувлари ва тамойиллари; таълим воситалари
(ахборот
компьютер
технологиялари,
дидактик,
иллюстратив
материаллар); таълим метод ва усуллари; назарий билимлар; машқлар,
савол ва топшириқлар тизими; ўқитувчининг фаолияти; ўқувчининг
фаолияти; дарс структураси ва яхлит педагогик технология. Янгилик
яратувчилар ўз ғояларини турли манбалар воситасида кенг жамоатчиликка
етказадилар. Бундай манбаларни қуйидагича уч гуруҳга ажратган маъқул:
1) ўқитувчининг иш тажрибаси акс этган материаллар; 2) матбуот
материаллари, нашрдан чиқаётган ишлар, илмий тадқиқот натижалари: 3)
малака ошириш курсларидаги маърузалар ва бошқалар.
Узлуксиз таълим тизимини модернизация қилишда кўплаб турли
технологиялар мавжуд. Улар таълим беришнинг ўзига хос услуб ва
услубиётини ўзида жамланган ҳолда амалга оширилади. Бу таълим
тизимидаги технологиялардан асосий учтаси қуйида кўрсатилган:
1. Тарбиячи ёки ўқитувчи иш жараёнида ўзида пайдо бўлган янги
ғояларни жамлаб боради, очиқ мулоқотда уларни ҳамкасбларига аён
қилади, маърузалар тайёрлайди, мақолалар эълон қилади, ушбу ғояларни
веб-сайтига киритади. Аммо у ўзи фойдаланган янгиликни сезмай қолиши
325
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ҳам мумкин. Бу борада бир-бирининг дарсини кузатиш амалиёти ўзига хос
қулайликларга эга: четдан кузатиб бораётганлар ҳамкасби йўл қўяётган
хато ва камчиликларни ҳам, янгиликларни ҳам пайқайдилар ва ёзиб
борадилар, таҳлил пайтида эришилган ютуқларга алоҳида урғу берадилар.
2. Инновацион ғоялар мутахассисларнинг, методист олимларнинг
илмий мақолалари, методик тавсиялари ва қўлланмаларида, диссертация
ишларида баён қилиниши мумкин. Бу ишларда, айниқса, диссертацион
тадқиқотларда инновацион ғоялар баъзан илмий асосланган ҳамда
амалиётда синаб кўрилган хулосалар тарзида, баъзида шунчаки тавсиялар
тариқасида
илгари
сурилади.
Лекин
методикага
оид
монографик
изланишларда илмий янгиликлар педагогик, психологик жиҳатдан,
шунингдек, фандаги сўнгги маълумотлар орқали атрофлича асосланади,
тажриба-синов натижалари билан далилланади. Афсуски, ушбу илмий
янгиликларнинг аксарият қисми қоғозларда қолиб кетмоқда. Холбуки,
яқин ўтмишдаги ушбу илмий янгиликлар бугун ҳам ўзининг инновацион
технологиялар яратишдаги қийматини йўқотмаган бўлиши мумкин.
Мутахассислар, методист олимлар баъзан амалиёт билан боғланмаган
ҳолда изланиш олиб борадилар. Бу эса янги ғояларни техника соҳасида
бўлганидек синаб кўриш, ютуқ ва камчиликларини кузатиш, аниқлаш,
технологияларга тузатишлар киритиш каби муҳим тадбирларсиз хомхатала ҳолатда тақдим этишга олиб келади.
3. Инновацион ғоялар асосида тўпланган самарали иш тажрибалари
билан амалиёт орасидаги воситачи – бу малака курсида маърузалар
ўқийдиган ўқитувчидир. Билимдон, ўз соҳасининг жонкуяри бўлмиш
маърузачилар зиммасига ана шундай масъулиятли вазифа юкланган.
Хуллас, Бу соҳада амалга ошириладиган муҳим вазифалар қаторида
тайёрланаётган мутахассисларни илмий фаолиятга йўллаш илмийликтадқиқотчилик
нуқтаи
назардан
шакллантириш,инновацион
технологияларни ишлаб чиқиш ҳар сафар ўта мураккаб йўлни босиб ўтиш,
шу
йўсинда
мамлакатимиздаги
таълим
ва
тарбиянинг
таркибий
326
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
қисмларини такомиллаштириб бориш, таълим ва тарбия ишларини жаҳон
андозалари даражасига кўтариш, самарадорликни муттасил ошириб туриш
тақозо этилади.
Таълим жараёнига рақамли технологиялар ва замонавий усулларни
жорий этиш
Маджидов Р.Р.-ТДИУ "Эконометрика"
кафедрасининг катта ўқитувчиси
Файзуллаев С.Х. –ТКТИ доцент
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги
ПФ-5847-сон сонли Ўзбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030
йилгача
ривожлантириш
концепциясини
тасдиқлаш
тўғрисидаги
Фармонида Ўзбекистон Республикасида олий таълимни тизимли ислоҳ
қилишнинг устувор йўналишларини белгилаш, замонавий билим ва юксак
маънавий-ахлоқий фазилатларга эга, мустақил фикрлайдиган юқори
малакали кадрлар тайёрлаш жараёнини сифат жиҳатидан янги босқичга
кўтариш,
олий
таълимни
модернизация
қилиш,
илғор
таълим
технологияларига асосланган ҳолда ижтимоий соҳа ва иқтисодиёт
тармоқларини ривожлантириш мақсадида таълим жараёнига рақамли
технологиялар ва замонавий усулларни жорий этиш бўйича қуйидаги
тадбирлар амалга оширилади:
рақамли иқтисодиёт учун юқори малакали муҳандис-техник кадрлар
тайёрлаш тизимини ташкил этиш;
замонавий
ахборот-коммуникация
технологиялари
ва
таълим
технологияларининг мустаҳкам интеграциясини таъминлаш, бу борада
педагог кадрларнинг касбий маҳоратини узлуксиз ривожлантириб бориш
учун қўшимча шароитлар яратиш;
таълим
жараёнларини
рақамли
технологиялар
асосида
индивидуаллаштириш, масофавий таълим хизматларини ривожлантириш,
327
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
вебинар, онлайн, «blended learning», «flipped classroom» технологияларини
амалиётга кенг жорий этиш;
замонавий
ахборот-коммуникация
технологиялари
асосида
масофавий таълим дастурларини ташкил этиш;
маъруза ва амалий машғулотлар, семинарларни онлайн кузатиш ва
ўзлаштириш имконини берувчи, шунингдек уларни электрон ахборот
сақловчиларга юкловчи «E-MINBAR» платформасини амалиётга жорий
этиш, таълим жараёнларида «булутли технологиялар»дан фойдаланиш;
масофадан
туриб
фойдаланиш
имконини
берувчи
электрон
кутубхона тизимини кенг жорий этиш, талабаларнинг олий таълим
муассасасида ўқишни тамомлаганларидан сўнг кутубхона фонди, ахборот
базаларидан фойдаланишини йўлга қўйиш орқали уларнинг касбий
малакасини узлуксиз ошириб бориш имкониятларини кенгайтириш;
миллий электрон таълим ресурслари яратилишини жадаллаштириш,
хорижий электрон таълим ресурсларини таржима қилиш ишларини ташкил
этиш, таълим жараёнида электрон ресурслар салмоғини босқичма-босқич
ошириб бориш, электрон ўқув адабиётлар яратиш, уларни мобил
қурилмаларга юклаб олиш мақсадида кутубхоналарда QR-код ёрдамида
электрон ресурслар ҳақидаги ахборотларни жойлаштириш тизимини
яратиш;
олий таълим муассасасининг конференция материаллари, битирувмалакавий ишлар, магистрлик ва докторлик диссертацияларидан иборат
илмий-техник маълумотлар электрон базасини яратиш, келгусидаги
илмий-техник маълумотлар янгилигини таъминлаш мақсадида антиплагиат
тизимидан фойдаланишни кенг жорий этиш;
таълим йўналишлари ва мутахассисликларининг ўзига хослигидан
келиб чиқиб, таълим жараёнида халқаро миқёсда кенг қўлланиладиган
замонавий дастурий маҳсулотлардан фойдаланишни ривожлантириш;
олий таълим муассасаларидан олинадиган турли ҳисобот ва
маълумотлар сонини кескин камайтириш, уларни тайёрлашнинг қоғоз
328
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
шаклидан воз кечиш, бошқарув тизими ва ўқув жараёнлари, кутубхона ва
ҳужжатлар айланмасини электронлаштиришни таъминловчи «Электрон
университет» платформасига босқичма-босқич ўтиш, таълим жараёни
иштирокчилари
фаолияти
самарадорлигини
мониторинг
қилишнинг
электрон тизимини жорий этиш;
олий
таълим
муассасалари
педагог
ходимлари,
бакалавриат,
магистратура талабалари ва докторантларига оид маълумотларни ўзида акс
эттирувчи ва мунтазам янгиланиб борувчи электрон база (Student Record
System) юритилишини йўлга қўйиш асосида унинг миллий тизимини
яратиш;
халқаро молия ташкилотлари кўмагида олий таълим соҳасидаги
ўқув-услубий, меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатлар, статистик маълумотлар,
шунингдек
давлат
интерактив
хизматлари
кўрсатишга
доир
маълумотларни ўзида мужассам этган ва мунтазам янгиланиб турадиган
олий таълимнинг ягона ахборот платформаси -«Олий таълим бошқаруви
ахборот тизими»ни ишга тушириш, унда вакант ўринларга ўтказилаётган
танловларга оид эълонларни ҳамда аризаларни онлайн қабул қилиш
имкониятларини назарда тутиш.
Республикамизда фаолият кўрсатаётган таълим муассасалари техник
воситалар
билан
етарлича
таъминланган
бўл-са-да, улардан таълим
жараёнида фойдаланиш учун педагог ходимлар тегишли кўникма ва
малакаларни эгаллашлари зарур. Педагогик ходимлар олдида турган
асосий
вазифалардан бири дунёда бўлаётган янгиликларга тезкорлик
билан мослашиш, замонавий техник воситалар билан фаол ишлай олиш
ҳисобланади. Бу
борада
Шарқ
мутафаккирларининг
таъ-лим-тарбия
соҳаси борасидаги қарашлари таҳ-лил этилганда, Ал-Хоразмий ҳам билим
бериш-нинг
кўникмаларни
кўргазмали
тажриба
шакллантириш,
усуллари,
билимларни
савол-жавоб, малака ва
синаш
усулларидан
фойдалангани аён бўлади. Форобий билимни ёд олиш усулига нисбатан
унинг маъносини тушунтириш афзал-лиги, таълимнинг муваффақиятли
329
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
кечиши учун тарбия берувчининг ўзи тарбияли бўлмоғи лозимлигини,
Абу Райҳон Беруний эса таълим-тарбия соҳасида ўша замонларда (X-XI
асрлар), ҳатто ҳозирги кунда ҳам долзарблигини йўқот-маган фикрларни
илгари
сурган
ҳолда
таълим бериш жараёнида таълим олувчини
зериктир-маслик, билим беришда бир хил нарсаларни ўргатавермаслик,
узвийлик,
изчиллик,
мавзу-ларни қизиқарли асослаб, кўргазмали баён
этиш зарурлигини таъкидлаган.
Таълимда техник воситалардан фойдаланиш XX асрнинг биринчи
ярмида фаол жорий этила бошланди. Ўқитишнинг техник воситалари таълим жараёнида илк бор АҚШда 1930-йилларда дастурлаштирилган
аудиовизуал ўқитиш воси тасида қўлланилган. 1940-йиллардан АҚШ мактаб ларида бу воситадан кенг фойдаланиш бош-ланган. 1950-йилларнинг
ўрталарида
дастур-лаштирилган таълим ғояси ва технологик ёнда-шув
элементлари пайдо бўлди. Булар махсус ўқув жараёни таркиби учун
мўлжалланган ауди-овизуал
электрон
синфлар,
воситалар,
ўргатувчи
қайта
машиналар,
алоқа
воситалари
–
лин-гафон кабинетлари,
тренажёрлар ва бошқалар-дир. 1970-йилларда техник воситалардан фойдаланиш назарий қайта ишланиб, кучайтирилди. Шу
тариқа
янги
ўргатувчи воситалар юзага келди.
Ўқитишнинг техник воситалари деганда, ўқув-тарбия жараёни учун
ахборотни тўлиқ ва қулай оптималлаштириш учун қайта ишлаш ва
намойиш қилишда дидактик таъминот ва техник қурилмалар
мажмуи
тушунилади.
Ахборот технологиялари инсон фаолияти соҳаларига қанчалик тез
жорий
этилаётган бўлса,
улар
шу
даражада
тез
ривожланмоқда.
Шунингдек, билимларни доимо такомиллаштириб, вақт давомида олға
юриш
заруриятини асослаб
ижтимоий
ва
маданий
бермоқда.
ўзгариш
Ахборотлашган
таълим
жараёнида
жамиятда
ахборот
технологияларидан фойдаланишга қаратилган янги компетенцияларни
шаклланти-риш заруриятини тақозо этмоқда. Ўқув машғулотларида
330
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
тармоқ технологияларидан фойдаланишга ўқитувчиларни тайёрлашга
катта
эътибор
ажратиш
лозим.
Таълим
жараёнларида
тармоқ
технологияларидан фойдаланиш кўникмасига эга бўлмаган ўқитувчилар
уларни қўллашдан қочишга ҳаракат қилади ва ўзларининг эътиборини
кўпроқ бирламчи таълим усулларига йўнал
тиради.
Таълим жараёнига тармоқ технологияларини жорий этиш зарурияти
В.С.Леднов томонидан қайд этилган. Леднов ва А.А.Кузнецов томонидан
9-11-синф
ўқувчилари
учун
факультатив сифатида
«Кибернетика
асослари» курси яратилди. Ҳиндистонлик олим Сегата Митра бутун дунё
бўйича бир қанча тажрибалар ўтказиб, ахборот технологиясининг таълим
самарадорлиги ва мотивациясига таъсир қилишини айтиб ўтди. Олим
1999 йилда Нью-Деҳлидаги қашшоқ кварталлардаги уйларнинг деворига
юқори тезликдаги интернет билан таъминланган компьютер ўрнатди.
Компьютер
соҳасида
фундаментал билимлар ва инглиз тилини
билмайдиган болаларга ушбу қурилмани мустақил
қилинади. Бир неча лаҳзадан сўнг болалар
ўрганиш таклиф
курсорни
силжитиб,
файлларни очишга ўрганишди. Болалар бу жараёндан завқ олишиб, кун
охирида интернетда уларга керакли ахборотни қидириб топиш учун
мустақил ҳаракат қилишни ўзлаштириб олишди.
Тармоқ технологиялари таълим жараёнларида турли даражаларда
жорий этилиши мумкин.
мумкин:
дарсда
Биринчи даражани қуйидагича тавсифлаш
тармоқ
технологияларига
кам эътибор қаратилади,
анъанавий таълим шакли устунлик қилади, компьютерлардан видеолавҳаларни кўриш, тақдимот яратиш ва тест ўтказиш учун вақти-вақти билан
фойдаланилади.
Иккинчи
даражада
тармоқ
технологияла-ридан
фойдаланиш тўлиқ кўламда амалга оширилади, ўқитувчи ва ўқувчилар
ўзларини ахбо-рот фазосида ҳис қилганидек, жонли равишда алоқада
бўлишади,
биргаликда
коммуникатив масалалар
кўрилади,
яъни
компьютерлар таъ-лим жараёнида муҳим ўрин тутади. Учинчи даража
масофали ёки инклюзив таълим учун ўзига хос бўлган, фақат АКТ ёрда331
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
мида таълим жараёнини амалга оширишни таклиф қилади. Бу даражада
таълим бераётган ва таълим олаётган шахслар ўртасида бевосита алоқа
бўлмаслиги мумкин. Таълим онлайн тартибда, электрон почта ёрдамида
ёки махсус сайтлар орқали амалга оширилади.
Тармоқ технологияси ёрдамида информатикани ўқитиш энг мақбул
йўл ҳисобланади, чунки фанда ўрганилаётган дастурий ва техник
таъминотлар тезликда ривожланмоқда. Дарс машғу-лотларида
фазосида
ўзаро
ахборот
таъсирни амалга ошириш ва анъанавий, интерфаол
таълим шаклини мужассамлаштириб келажакдаги мутахассисларнинг
АКТ
саводхонлигини
ошириш,
АКТ
самарадорлигининг
ривожланишига кўмаклашиш мумкин. «Информатика» фанидан таълим
беришда фан ўқитувчилари ўқув хонасида
техник
қурилмаларни
ўз
ўрнида қўллай олиши, ўқувчиларга топшириқларни беришда мавжуд
тармоқ технологияси имкониятларидан фойдалана
олиши
таълим
сифатига ўз таъсирини кўрсатади. Бироқ, тармоқ технологияларини
қўллаш ёрдамида
дарс машғулотларига
тайёргарлик кўришда
шуни
унутмаслик лозимки, дарс қачонки ўз мақсад ва вазифаларини сақласа
дарслигича
қолади.
Шу
сабабли
дарс
жараё-нини тақсимлашнинг
асосий дидактик тамойилларига риоя қилиш лозим: кетма-кетлик, тизимлилик,
ошкоралик,
боғланиш
мустаҳкамлик
тамойили
ва
тамойили, назария ва амалиётнинг
бошқалар.
Дарс
машғулотларига
технологияларини жорий қилиш жараёнида ахборот тўлиқ,
тармоқ
ошкора
бўлиши, ўрганилаётган фанлар моҳиятига чуқур киришиш имконияти,
шунинг-дек мавжуд вақтинчалик ва фазовий чегара-ларни енгиб ўтиш
имконияти
каби
уларнинг дидактик
хусусиятлари
тўлиқ
кўламда
очилган бўлиши керак. Ўқитувчи ўқув жараёнини қўллаб-қувватлаш учун
қуйидаги функцияларни бажариши лозим:●
тармоқ техноло-гияларини
қўллаш
ўқув жараёни жадвалига
орқали ўқув дастурини иш
лаб
чиқиш;● ўқув фаолиятининг координацияси ва уларнинг йўриқномаси,
шунингдек, ўқувчилар-нинг фаоллигини бошқариш;● ўқувчилар билан
332
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
якка тартибда ишлаш, таълим жараёнига ҳар бир ўқувчини алоҳида
жалб қилиш;●
дастурий маҳсулотлар ва бошқалар, ўқув-методик
таъминотини танлаш.Тармоқ технологияларининг кенг функционаллиги,
улардан таълим жараёнининг ҳамма босқичларида амалий жиҳатдан
фойдаланиш мумкинлиги қуйидагиларни асослайди:
– янги
мавзуни
тушунтиришда
тақдимотлар яратиш,
мавзуга
тегишли таълим сайтлари ва ҳоказолар билан таништириш;– таълим
жараёнида
бевосита
компьютер ахборот алмашинуви ва сақлаш,
коммуникация воситаси, лойиҳалар яратиш учун жиҳоз ва бошқалар
учун қурилма бўлиб хизмат қилиш;–
ўтилган мавзуни мустаҳкамлаш,
оралиқ ва якуний назоратда тест топшириш, электрон хат-лар ёзиш,
мультимедиа файлларини яратиш ва бошқалар; –такрорлаш босқичида тест
топшириқлари, схемаларни
тўлдириш
ёки
яратиш,
диаграмма,
жадваллар, аудио ва видео материаллар билан ишлаш. Диққатлилик.
Ўқитишнинг техник воси-таларида қўлланиладиган ёруғ, рангли образлар
қандайдир аниқ объект ҳақида ўқувчилар эътиборини жамлаши мумкин. 2.
Барқарорлик. Техник воситалар сабаби билан қизиқиш ўқувчиларнинг
қўйилган вазифадан чалғимасликларига имкон беради. 3. Эътиборлилик
даражаси.
Етарли
дара-жада
ўқувчилар
қамраб
оладиган
миқдори, тармоқ технология-сидан фойдаланиш ёрдамида
ахборот
ортиши
мумкин, бу унинг тарқалиш динамикаси ва хилма-хиллигига асосланган.
4. Эътиборнинг тақсимланиши. Одатда ўқувчилар учун бир вақтнинг
ўзида бир қанча объектларга эътиборни қаратиш ва уларни тўлиқ қабул
қилиш
мураккаб
ҳисобланади, лекин
тармоқ
технологияларидан
фойдаланиш ушбу хусусиятларни сезиларли ривожланти-риши мумкин.
Бу
ҳолатда
компьютер
фойдаланган ҳолда
ўқув
синфла-рида
жараёнини
бошқарув
самарали
тизимларидан
ташкил
этиш ва
компьютер қурилмаларидан фойдаланишда ўқи тувчига катта имконият
яратиб бериши мум-кин. Ўқитувчи мавзуга оид ўқув материалларни
ўқувчиларга
бош
компьютер
орқали
узатиши мумкин
ва
уни
333
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ўргатишда
бошқарувчи
тизимларнинг
техник
ва
дастурий
воситаларидан фойдаланади. Техник ва дастурий воситалар ёрдамида
қисқа вақт ичида ўқувчиларга амалий тушунчалар бериш, шу билан бирга
замонавий педагогик технологияларни қўллаш орқали дарсни сифатли
ташкил этиш мумкин. 5. Ўтказилиш хусусияти. Дарс жараёнида тармоқ
ва
ахборот
технологияларини
қўллаш ёрдамида
диққатни
бир
объектдан бошқасига қайта улаш қобилиятини ривожлантириш мумкин.
Бўлажак
ўқитувчиларнинг
ижодий
фаоллигини
ошириш
ва
кучайтиришда тармоқ технологиялар асосида ёндашиш ва ривожлантириш
усуллари қуйидагича тавсифланган: ●
АКТдан фойдаланишда таълим
олувчилар ва таълим олаётганлар ўртасида яқин алоқа ўрнатишга имкон
беради, ҳатто масофали таъ-лимда ҳам;● тармоқ технологияларини турли
дастурий воситалар
ёрдамида
ифодалаш
мумкин
берувчи, моделлаштирувчи дас-турлар,
эксперт
электрон
ижодий
дарсликлар
ривожлантиришга,
ўқувчиларнинг
яъни
бир хил
жавоб
(қидирув, таълим
тизимлари).
қо
бериш
Кўпгина
билиятларини
имкони
бўлмаган
саволлар қўйиб, эвристик характердаги топшириқларни таклиф қилади;●
замонавий таълим муҳитининг мазмуни, ўқувчиларнинг қизиқишларини
оширишга
йўналтирилган
энциклопедиялари,
илмий
интернет
ахборот
тармоғи
луғатлари,
марказлари, ахборотларнинг
интерактив базаларига, шунингдек, кўп сонли электрон кутубхоналарга
йўл очиб исталган саволларга амалий жавоб бериш имконини беради.
Талабалар фанлардан амалий ва лаборатория ишлар бажаришда
соҳага оид ахборотларни олиш, қайта ишлаш ва узатишда ижодий ва
коммуникатив ёндашиш суст ҳолатда учрайди. Бундай вазиятда тармоқ
технологиясидан фой-даланиб, дарс жараёнида назарий билимларни
қўллаш механизмини чуқур ва кўргазмали ўрганиш имконини беради.
Жумладан,
техник
тармоқ технологиялари асосида талабалар ўқув хонасидаги
қурилмаларни
ўз
ўрнида
қўллай олиши,
улар
ўқитувчи
томонидан берилган топшириқларни бажаришларида мавжуд тармоқ
334
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
технологияси
имкониятларидан
кўрсатади. Тармоқ
синфларида
фойдалана
технологияси
қуйидаги
тармоқ
асосида
олишлари
имкониятини
ишлайдиган компьютер
хиз-матларидан фойдаланиб, ўқув
жараёнини таш-кил этиш мумкин: файл-сервер, прокси-сервер, бошқарув
хизматлари ва бошқалар.Бу тармоқ хизматларидан фойдаланиб ўқитишни таҳлил қиладиган бўлсак, файл-серверли тармоқнинг ўқув
жараёнида бир қатор имкони-ятлари мавжуд бўлиб, ўқувчилар мижоз
ком-пьютерлар орқали ажратилган сервердаги маъ-лумотлар
базасидан
фойдаланиши мумкин. Ўқитувчи сервер компьютердан тармоқ дастурий таъминоти орқали мижоз компьютер билан алоқани
ўрнатиш
имкониятларидан фойдала-нади.Талабаларни тармоқнинг файл-сервер
хиз-матида ажратилган сервердан мижоз компьютерларда ишлаши бўйича
кўникмаларини ҳосил қилиш керак. Дарсда файл-сервер хизматидан
қуйидагича фойдаланилади. Ўқитувчи (Бош компьютер - ўқитувчи) (Топшириқ)
Тармоқ
орқали
мавзуга
тегишли маълумотларни
кўрсатилган
компьютердан олиш тавсия этилади. Талаба (А талаба -
мижоз компьютер) – талаба ўзи ишлаётган компьютер ёрдамида «Пуск»
менюсининг «Выполнить» бандига кириб манзил (Адрес) қаторига
қуйидаги 192.168.0.01 TCP/IP манзилини киритади. Шунда
экранда
рухсат (доступ) этилган махсус папка намоён бўлади. Талаба мавзуга оид
маълумотлар билан ишлайди. Талаба (В талаба - мижоз компьютер) –
ўқувчи асосий шлюз ҳисобланган компьютер ёки ёнида жойлашган
компьютерга (А-талаба - мижоз компьютер) мурожаат этиб, топшириқни
ҳамкорликда бажариши мумкин.Юқорида қайд этилган
ҳолатларда
талабалар тармоқ технологияси асосида мавжуд ахборот-лар олиш билан
бирга коммуникацион восита-лар билан ишлаш принципларини ўрганади.
Бу воситалардан
ташқари,
талабалар
тармоқ
асо-сида ишлайдиган
бошқарув тизимларининг тех-ник ва дастурий воситалари ёрдамида
бир-бирлари билан реал вақтда ахборот алмашишлари, чат тизимида
ишлашлари, ўқитувчи билан мулоқотда бўлишлари мумкин бўлади.
335
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Шу нуқтаи назардан келиб чиқиб, тармоқ технологиялари асосида
бўлажак информатика ўқитувчисининг ижодий ва коммуникатив қобилиятларини ривожлантириш борасида ТДИУ
«Информатика ўқитиш
методикаси» таълим йўналиши битирувчи курс талабаларига ихтисослик
фанларини ўргатишда тармоқ технологияларидан фойдаланиб келинмоқда.
Тадқиқот иши бўйича «Информатика ва АТ» фанидан тажриба синов
ишлари йўлга қўйилган ва тадқиқот иши бўйича «тажриба-синов» ва
«назорат»
гуруҳларида
амалга
оши-рилаётган
ишлар
мунтазам
ўрганилмоқда. Дастлабки натижалардан келиб чиққан ҳолда хулоса қилиш
мумкинки,
таълим
талабаларда
жараёнида тармоқ технологияларини кенг қўллаш
ижодий
тафаккурни
ривожлантиришга хизмат қилиши
мумкин.
Стратегия маркетинговой деятельности вуза при повышении
качества образовательных услуг
Файзуллаева Н.С. ТГЭУ доцент кафедры
«Профессиональное образование (экономика)
Исламов А.А. ТГЭУ доцент кафедры
«Профессиональное образование (экономика)
Мирзаева Н. ТГЭУ магистр МИКП -10
Одним из важнейших условий модернизации управления высшим
учебным заведением является использование концепции маркетинга с
целью определения потребностей в образовательных услугах, объёме их
финансирования, материально-технического и ресурсного обеспечения
подготовки деятельной творческой личности с высоким адаптационным
потенциалом,
информационном
способной
ориентироваться
пространстве,
критически
в
современном
мыслить,
принимать
собственные решения, что обусловливает необходимость организации
образовательной среды на основе инновационной деятельности.
336
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Целью маркетинга образовательных услуг является формирование
условий развития системы образования, которая обеспечит удовлетворение
образовательных потребностей личности и общества в целом с учетом
потребностей рынка труда,
развитие системы образования в условиях
модернизации.
В результате анализа научной литературы выявлена особенность
образовательной услуги, которая понимается как набор знаний, умений и
навыков, направленных на удовлетворение различных потребностей
индивида, общества и государства в целом. Необходимо учитывать, что
образовательные услуги носят сезонный и долгосрочный характер, имеют
высокий уровень неопределенности, характеризуются невозможностью
перепродажи, нестабильны по качеству и несохраняемы для потребителя.
С другой стороны, предоставление образовательной услуги связано с
существенной степенью ответственности перед потребителем.
Рынок
образовательных
услуг
представляет
собой
систему
маркетинговых отношений между участниками, оказывающими влияние
на формирование образовательного процесса.
Маркетинговая деятельность учебных заведений включает в себя
следующие основные направления:
- товарная политика (качество, ассортимент, сервис);
- ценообразование и адаптация цен на образовательные услуги;
-
коммуникации
учебных
заведений
(рекламная
политика,
организация взаимоотношений с общественностью, прямые контакты с
клиентами, выставочная и ярмарочная деятельность);
- сбыт и продажи образовательных услуг;
-проблемы персонала учебного заведения (отбор, обучение, организация
труда
и стимулирование для эффективного выполнения маркетинговых
функций).
Стратегия маркетинговой деятельности вуза предусматривает анализ
сильных и слабых сторон вуза, возможностей и угроз рынка, конкурентов,
337
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
их
отличительных
особенностей
и
на
основе
такого
анализа
формулирование собственных конкурентных преимуществ. Стратегия
маркетинга образовательных услуг должна также включать четкое
определение целей и задач вуза, описание его потребителей и целевых
аудиторий,
а
также
процедур,
конкурентных
преимуществ
образовательных программ, с которыми вуз выходит на рынок.
К основным достижениям в маркетинге высшего образования можно
отнести
осознание
необходимости
стратегического
подхода
к
маркетинговой деятельности и её организационного оформления. Всем
известный термин «образовательные услуги» включает целый комплекс
продуктов и услуг, предоставляемых вузом в рамках его образовательных
программ.
Образовательная
программа
нацелена
на
изменение
образовательного уровня и профессиональной подготовки потребителя и
обеспечена соответствующими ресурсами образовательной организации.
Она и есть тот товар, с которым вуз выходит на рынок. Таким образом, к
потребителям образовательных услуг вуза можно отнести, с одной
стороны студентов, а с другой - компании и организации. Именно их
потребности стремится удовлетворить вуз.
Еще одним важным заказчиком образовательных программ является
общество, чаще всего представленное государством, устанавливающее
свои требования и стандарты, ориентированные не только на подготовку
профессиональной рабочей силы нужной квалификации, но и на
удовлетворение потребности личности в интеллектуальном, культурном и
нравственном развитии.
Помимо потребителей для вуза важны и другие целевые аудитории,
влияющие
на
цели
и
сам
процесс
образования.
Покупателями
образовательных программ могут быть родители, оплачивающие обучение
своих детей, компании и организации, направляющие своих сотрудников
на обучение, сами слушатели вузовских программ, вкладывающие
собственные
деньги
в
повышение
или
изменение
своего
338
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
профессионального
уровня,
наконец,
государство,
выделяющее
определенные бюджетные средства на обучение определенной категории
студентов.
Кроме них целевыми аудиториями вуза являются абитуриенты, СМИ,
преподаватели и поставщики (издательства, производители учебной
мебели, канцелярских товаров и пр.). Все эти целевые аудитории имеют
собственные потребности и ожидания относительно образовательных
программ вуза.
Сложность маркетинга высшего образования состоит в необходимости
одновременного учета этих порой противоречивых потребностей и
ожиданий целевых аудиторий. Анализ рынка следует начинать с
тенденций изменения факторов макросреды, влияющих на систему
образования, и изучения микросреды, а именно участников рынка путем
проведения
маркетинговых
исследований.
В
ходе
исследований
необходимо выявить текущий и перспективных спрос на специалистов
определенных направлений подготовки, как со стороны государства, так и
со стороны индивидуальных и корпоративных потребителей.
Например, при определении категории «Товар», или в данном случае
образовательной
услуги,
ассортимент
качество.
и
следует
четко представлять планируемый
Предварительно
проводят
сегментацию
потребителей, для выявления требований к образовательной услуге. Для
каждого сегмента образовательная услуга приобретет свой вид, например,
полноценная образовательная программа для бакалавров, сокращенная для
слушателей заочного или вечернего обучения, возможности получения
дополнительного образования, наличие практик и стажировок, в том числе
зарубежных и т.д.
При определении категории «Цена» следует учитывать данные анализа
соотношения
«цена-качество»
конкурентов,
репутацию
вуза,
территориальную доступность, платежеспособность целевых сегментов
потребителей и др. Возможна разработка различных систем скидок для
339
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
корпоративных клиентов, для получающих следующую ступень или
второе высшее образование в том же образовательном учреждении.
Категория «Распределение» в основном связана с расширением сети
филиалов и представительств, а также с организацией дистанционного
обучения.
В таких условиях инновационный процесс в сфере образовательных
услуг следует рассматривать как совокупность взаимосвязанных действий
от идеи до коммерциализации нововведения, приводящих к рыночному
успеху. В этом смысле необходимо принятие эффективных маркетинговых
решений на всех стадиях инновационного процесса и применение более
действенных методов удовлетворения потребностей по сравнению с
конкурентами.
Следовательно,
маркетинговые
инновации
должны
охватывать все стадии становления образовательного учреждения или
направления подготовки, включая поиск и оценку идей с учетом запросов
потребителей,
соответствии с
рыночной
разработку
набором
концепции
ожиданий
привлекательности
и
инновационного
потребителей,
возможностей
товара
в
прогнозирование
коммерциализации
высокотехнологичной продукции
Таким образом, мы имеем дело с технологиями
стратегий
маркетинговых
высшего образовательного учреждения, направленных на
удовлетворение потребностей личности - в образовании; вуза - в развитии
и
благосостоянии
своего
персонала;
общества
-
в
расширенном
воспроизводстве совокупного личностного интеллектуального потенциала
с учетом потребностей рынка труда и возможностей системы образования.
Удовлетворение этих потребностей и является, по сути, критерием
эффективности использования маркетингового подхода, механизмов и
инструментария в образовании.
340
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
RAQAMLI IQTISODIYOT VA «ELEKTRON HUKUMAT»
Маджидов Р.Р.-ТДИУ "Эконометрика"
кафедрасининг катта ўқитувчиси
Elektron hukumat (EH) – davlat organlarining jismoniy va yuridik
shaxslarga axborot-kommunikatsiya texnologiyalarini qo’llash yo’li bilan davlat
xizmatlari ko’rsatishga doir faoliyatini, shuningdek idoralararo elektron
hamkorlik qilishni ta’minlashga qaratilgan tashkiliy-huquqiy chora-tadbirlar va
texnik vositalar tizimi. EH an’anaviy hukumatning muqobil yoki analog shakli
hisoblanmaydi, balki raqamli texnologiyalar orqali uning samaradorligini
oshirish uchun yangi usul va vositalarni taqdim etgan holda to’ldiradi.
Elektron hukumatni joriy etishdan ko’zlangan maqsadlar:
• Davlat xizmatlarini ko’rsatish tartiblarini takomillashtirish;
• Barcha saylovchilarning mamlakat boshqaruvi jarayonidagi ishtirok
darajasini oshirish;
• Aholining o’ziga o’zi xizmat ko’rsatish imkoniyatlarini kengaytirish va
qo’llab-quvvatlash;
• Texnologik bilim va fuqarolarning kasbiy mahoratlarini oshirish;
• Geografik joylashuv omilining ta’sirini kamaytirish.
Amalda EH shakllantirish davlat xizmatlarini elektron shaklga o’tkazish
orqali ularning sifatini oshirish hamda aholi va biznes tomonidan foydalanish
imkoniyatini yaratishdan iborat.
Davlat xizmati – ariza beruvchilarning so’rovlariga ko’ra amalga
oshiriladigan, davlat organlarining vazifalarini bajarish bo’yicha ular tomonidan
ko’rsatiladigan xizmat. Agar qonun hujjatlariga muvofiq davlat xizmatlari
ko’rsatish funktsiyalari boshqa tashkilotlar zimmasiga yuklatilgan bo’lsa, ular
ham davlat xizmatini ko’rsatishlari mumkin.
Elektron davlat xizmati (EDX) – axborot-kommunikatsiya texnologiyalari
qo’llanilgan holda ko’rsatiladigan davlat xizmati. Masalan: korxonalar
tomonidan soliq va statistik hisobotlarni Internet orqali topshirish, pasport olish
341
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
uchun elektron ariza taqdim qilish, davlat reestr va arxivlaridan elektron
ma’lumotnomalar berish va h.k.
Davlat xizmatlarining aksariyat qismi bir nechta davlat organlari
ishtirokida amalga oshirilib, bunda davlat xizmati natijasi uchun mas’ul bo’lgan
davlat organining boshqa unga bo’ysunmaydigan davlat organlari bilan
idoralararo
hamkorlik
qilishi
ko’zda
tutiladi.
Bu
jarayon
hujjatlarni
birxillashtirish (unifikatsiya) va davlat organlari o’rtasida ma’lumotlarni tezkor
almashish, yagona identifikatorlardan foydalanish, axborot tizimlarini o’zaro
biriktirish (integratsiya) va idoralararo aloqalarni muvofiqlashtirish orqali
amalga oshiriladi.
Idoralararo elektron hamkorlik (IEH) – davlat organlari o’rtasida axborotkommunikatsiya texnologiyalari vositasida ma’lumotlar almashish.
Elektron hukumatning yagona identifikatorlari –har bir jismoniy va yuridik
shaxsga, kadastr va ko’chmas mulk ob’ektlariga, geografik va boshqa
ob’ektlarga beriladigan, ularni elektron hukumatda identifikatsiyalash imkonini
beruvchi noyob kodlar. Ular davlat organlariga (va ularning axborot tizimlariga)
davlat
xizmatlarini ko’rsatishda,
vazifalarini bajarishda
va
idoralararo
hamkorlikda ishtirok etuvchi sub’ekt (fuqaro va tashkilotlar) va ob’ektlarni
(ko’chmas mulk, avtotransport va h.k) bexato identifikatsiyalash imkoniyatini
beradi.
EH
yagona
identifikatorlari
sirasiga
jismoniy
shaxsning
shaxsiy
identifikatsiya raqami (JSh IIR) va soliq to’lovchining identifikatsiya raqami
(STIR) kiradi. Keyinchalik, ushbu ro’yxatga avtotransport vositasining ro’yxat
raqami, ko’chmas mulk ob’ekti kadastr raqami va boshqa identifikatorlar ham
kiritiladi.
EH
loyihalarining
samarali
amalga
oshirilishida
idoralararo
mutanosiblik(interoperabellik) muhim ahamiyat kasb etadi – davlat xizmatlarini
ko’rsatish yoki boshqa davlat funktsiyalarini bajarishda ikki yoki undan ko’p
davlat organlari (va ularning axborot tizimlari) tomonidan samarali o’zaro
hamkorlik qilish qobiliyati tushuniladi.
342
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Interoperabellik bir nechta pog’onalarga bo’linadi: normativ-huquqiy
(normativ hujjatlarning mosligi), tashkiliy (tartib-taomillarning mosligi),
semantik (saqlanayotgan va almashinayotgan ma’lumotlar bo’yicha bir xil
tushunchaga ega bo’lish) va texnik (ma’lumotlar almashinuvi standartlari,
formatlari va protokollarining mosligi).
Bugungi kunda mamlakatimizda elektron hukumatni rivojlantirish muhim
vazifalardan biri hisoblanadi. Mamlakatimizda davlat organlari orasida elektron
tizimning joriy etilishi hamda bu tizimning barcha fuqarolar uchun ochiq
bo`lishi, shuningdek undan foydalanishning teng huquqlilik asosida amalga
oshirilishi qaysidir ma’noda korrupsiyaning oldini olishi, hamda fuqarolarning
siyosiy jarayonlarda bevosita ishtirok eta olishlari shuningdek, siyosiy
jarayonlar borasida o‘z fikrlarini elektron tarzda havola etish va o‘z huquqlarini
amalga oshirish yo`lida bevosita davlat organlari bilan ushbu tizimdan
foydalangan holda muloqotga kirisha olish kabi qulayliklarning vujudga
kelishiga olib kelishi tabiiydir.
Mamlakatimizda Elektron hukumat tizimini rivojlantirish borasida salmoqli
ishlar olib borilmoqda. Bugungi kunda butun dunyo hamjamiyati tomonidan
shakllantirilgan qarashlarga muvofiq hamda D. Xolmsning “Elektron hukumat:
hukumat uchun biznes strategiyadir” kitobida elektron hukumat to‘rt bosqichga
bolinadi:
Tashkillashtirish-elektron hukumat yaratilishini boshlab beradi. Ushbu
jarayonda davlat muassasalari Internet tarmog‘ida veb saytlarini yaratadilar.
O‘ziga xos “tashrif qog‘ozi” vazifasini bajaruvchi ushbu saytlarda, asosan,
davlat tashkilotlarining vazifalari, uning vakolati doirasida mamlakatda yuz
berayotgan voqealar va o‘zgarishlarni tavsiflovchi yangiliklar, manzil hamda
bog‘lanish imkoniyatlari kabi umumiy ma’lumotlar joylashtiriladi.
Axborot ta’minoti bosqichida–davlat tashkiloti hamda fuqarolar va xo‘jalik
yurituvchi subyektlar o‘rtasida rasmiy veb-saytlar orqali “savol-javob”
shaklidagi munosabatlar o‘rnatiladi.
343
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Bunda murojaat etuvchilar o‘z so‘rovlarini saytdagi maxsus bo‘lim, forum
yoki elektron pochta orqali yo‘llash imkoniyatlari yaratiladi. Davlat muassasasi
tomonidan har bir so‘rov “qo‘lda”ko‘rib chiqiladi, qayta ishlanadi, javob
tayyorlanadi hamda murojaatchiga yuboriladi.
Tarmoq trankzaksiyalari – elektron hukumat yaratishning uchinchi bosqichi
bo‘lib, uning doirasida aholi va korxonalarga avtomatlashtirilgan xizmat
ko‘rsatish yo‘lga qo‘yiladi, ya’ni kelib tushgan har bir so‘rovnoma avtomatik
tarzda ko‘rib chiqiladi, unga mos ravishda tegishli javob tayyorlanib
murojaatchiga yo‘llanadi.
Integratsiya – elektron hukumat yaratishning yuqori bosqichi bo‘lib, davlat
xizmatlari ko‘rsatishning yagona integrallashgan axborot tizimining ishga
tushirilishini taqazo etadi.
Buning natijasida bir nechta turdosh bo‘lmagan davlat muassasalarining
birgalikdagi ishlashlarini talab qiluvchi murakkab davlat xizmatlarini avtomatik
ravishda ko‘rsatish imkoniyatlari yaratiladi.
Barcha mamlakatlar elektron hukumat yaratish jarayonida turli davrda turli
dasturlarni amalga oshiradilar. Bu mamlakatning ichki va tashqi siyosatiga,
iqlimiga, iqtisodiy o‘sish omillariga bog‘liq jarayon hisoblanadi. Shunga ko‘ra
davlatlarning elektron hukumat yaratilishi hamda rivojlanishi turli bosqichlarda
amalga oshadi.
BMT tomonidan o‘tkazilgan hamda 2018-yilda chop etilgan Elektron
hukumat rivojlanish reytingini o‘rganishlarga ko‘ra ushbu sohadagi yetakchi
o‘nta o‘rinni tashkilotga a’zo 193 ta mamlakatdan: Koreya Respublikasi,
Avstraliya, Singapur, Fransiya, Gollandiya, Yaponiya, AQSH, Buyuk Britaniya,
Yangi Zellandiya, Finlandiya egallagan. Mustaqil davlatlar hamdo‘stligi
mamlakatlari orasida Estoniya 16-o‘rinda, Rossiya 32-o‘rindan joy olgan.
Rivojlanayotgan Afrika davlatlari esa ro‘yxatning so‘nggi qatoridan joy
olgan. Shuni ta’kidlash joizki, elektron hukumat va mamlakatdagi fuqarolik
jamiyatining rivojlanganlik darajasi o‘zaro bog‘liq va bir-biriga ta’sir
o‘tkazuvchi jarayonlardir.
344
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
O‘zbekistonda Elektron hukumat tizimini rivojlantirish borasidagi ishlar
jadal sur'atlar bilan olib borilmoqda.
Elektron hukumat tizimi “Hukumatga hamma istalgan joydan hamda
istalgan joyda murojaat qilishi mumkin” tamoyiliga asosan faoliyat olib boradi.
Ya’ni elektron hukumat fuqarolar va davlat o‘rtasidagi aloqani kuniga 24 soat,
haftasiga 7 kun mobaynida geografik joylashuv va yil faslidan qat’i nazar
ta’minlab berishi kerak
Hozirgi kunda Yagona interaktiv davlat xizmatlari portalida 220 dan ortiq
interaktiv xizmatlar ko‘rsatilmoqda. Portalda loyiha guruhi tashkil etilgan
(2014-yil may oyi) davrgacha joriy etilgan xizmatlarning aksariyat qismi
axborot (ma’lumot) tarzidagi xizmatlardan iborat bo‘lgan. Interaktiv xizmatlarni
joriy etishda optimallashtirishga e’tibor qaratilmaganligi va xizmatlardan
foydalanish murakkabligi sababli ulardan foydalanish ko‘rsatkichi juda past
bo‘lgan. Iyun oyidan buyon ishga tushirilgan 25 ta xizmatning barchasi
interaktiv bo‘lib, ularni joriy etishdan oldin optimallashtirish, foydalanishni
soddalashtirish va ularning reglamentlarini ishlab chiqish asosida amalga
oshirildi. Joriy etilayotgan xizmatlarning aksariyati “Doing Business” xalqaro
reytingiga ta’sir etuvchi xizmatlar bo‘lib, bu omilga alohida e’tibor berilmoqda.
Hozirda bir kunda o‘rtacha 700 ga yaqin murojaat kelib tushmoqda. Bu esa
mamlakatimiz fuqarolarining Elektron hukumat tizimiga bee’tibor emasliklarini
bildiradi. Zero, Elektron hukumat tizimini rivojlantirishdan ko‘zda tutilgan
asosiy maqsad ham davlat va fuqarolar o‘rtasidagi erkin muloqat o‘rnatishdan
iboratdir.
“Elektron hukumat” tizimi yil sayin takomillashib, talab yuqori bo‘lgan
yangi interfaol xizmatlar bilan boyitilgan holda foydalanuvchilar uchun yanada
qulay bo‘lib bormoqda. Ayni paytda, ushbu ishlar davomi sifatida Interfaol
davlat xizmatlari yagona portalining yangilangan “IDXYaP 2.0” versiyasi
sinovdan o‘tkazilmoqda.
O‘zbekiston
rivojlantirish
Axborot
vazirligining
texnologiyalari
“Elektron
va
hukumat”
kommunikatsiyalarini
tizimini
rivojlantirish
345
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
markazidan ma’lum qilishlaricha, ayni paytda yagona portalga 300 dan ziyod
davlat xizmatini taqdim etadigan 600 dan ortiq davlat muassasasi va tashkilotlari
ulangan.
Texnik taraqqiyot va zamonaviy axborot-kommunikatsiya texnologiyalarining davlat organlari faoliyatiga jadal integratsiyalashuvi yagona portal
taqdim etadigan interfaol xizmatlar sifati va miqdoriga bo‘lgan talabni
o‘zgartirdi. Shu bois, “Elektron hukumat” tizimini rivojlantirish markazi “LG
CNS UZBEKISTAN” kompaniyasi bilan hamkorlikda Interfaol davlat
xizmatlari yagona portalining yangilangan “IDXYaP 2.0” versiyasini ishlab
chiqdi. Unga ko‘ra, portal funksiyalari butunlay o‘zgartirildi, interfeys
yangilanib, soddalashtirildi. Jismoniy va yuridik shaxslarning, kommunal
xizmatlarni yetkazuvchilarning ma’lumotlar bazasi tizimi, to‘lov tizimi
integratsiyalashtirildi. Portalda ro‘yxatdan o‘tish jarayoni ham sezilarli darajada
soddalashtirilib, foydalanuvchining shaxsiy kabinetiga o‘zgartirish kiritildi. Endi
fuqarolarning o‘zi shaxsiy kabinetini xizmatlar bilan to‘ldirishi mumkin.
“Elektron hukumat” tizimining takomillashuvi, talab yuqori bo‘lgan yangi
interfaol raqamli
xizmatlar taklif etilishi O‘zbekistonda kuchli fuqarolik
jamiyatini rivojlantirish, davlat va xalq o‘rtasidagi muloqotning yanada
kengayishi va mustahkamlanishiga xraizmat qiladi.
Foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati
1. Mamatova N.M., Qobilov F.Sh., Mullamuxamedova K.A. "Elektron
hukumatni takomillashtirish bosqichlari"Muhammad al-Xorazmiy nomidagi
Toshkent axborot
texnologiyalari
universiteti
“Давлат бошқарувида
рақамлаштириш: муаммо ва ечимлар” мавзуидаги Республика илмийамалий
конференцияси
материаллари
//
Ўзбекистон
Республикаси
Президенти ҳузуридаги Давлат бошқаруви академияси. Тошкент 2019 й.
162 б.
346
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ахборот-коммуникация хизматлари бозорида рақамли маркетинг
стратегияларидан фойдаланиш
Маджидов Р.Р.-ТДИУ
"Эконометрика" кафедрасининг
катта ўқитувчиси,
Артиқов Р.Р. -ТДИУ МММ-01
гуруҳи магистри
Маълумки, рақамли иқтисодиётнинг асоси бўлиб илм-фан ва
АКТнинг жадал ривожланиши, ва унинг натижасидаги тараққиёт туфайли
вужудга келган янги бизнес моделлар43 ҳамда, улар томонидан таклиф
этилаётган товар ва хизматлар ҳисобланади. Халқаро валюта фонди
томонидан рақамли иқтисодиётнинг ривожланиш даражаси бўйича 2018
йил 28 февралда тақдим этилган ҳисоботга кўра, инновацион бизнес
моделлар ва улар таклиф этаётган ахборот-коммуникация хизматларининг
халқаро келишилган таърифи ва классификацияси йўқлиги сабабли, айрим
жадал ривожланаётган мамлакатларда рақамли иқтисодиётнинг ЯИМдаги
улуши паст кўрсаткичларда қолаётганлиги аниқланган ҳамда ушбу сектор
хизматларининг классификациясини қайта кўриб чиқиш лозимлиги
таъкидлаб ўтилган44.
АКТнинг жадал ривожланиши нафақат янги бизнес моделларининг
вужудга келиши, балки истеъмолчиларга товар ва хизматларни тақдим
этиш шаклларининг ўзгаришига ҳам олиб келди. АКТ ва интернет
таъсирида анъанавий маркетингнинг ривожланиш эволюцияси, муаллиф
томонидан
беш
босқичга
бўлиб
тизимлаштирилиши,
соҳадаги
43
IMF defines the digitalization of the economic activity as «the incorporation of data and the Internet into
production processes and products, new forms of household and government consumption, fixed-capital
formation, cross-border flows, and finance».
44
For instance, according to Oostrom et al. (2016), businesses in Netherlands with an online presence constituted
for 87 percent of turnover, and 86 percent of employment in the business segment in 2015. However, if to
narrow the definition of digital economy to online stores and internet related ICT services, the indicators fall
down to 7.7 percent and 4.4 percent respectively.
347
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ривожланаётган
инновацион
маркетинг
стратегияларини
таққослаш
имконини беради (1-жадвал).
Таъкидлаш
жоизки,
жаҳон
олимлари
томонидан
маркетинг
инновациялари шаклланишининг АКТ соҳасидаги ўзгаришлари билан
боғлиқлик
жиҳатлари
келинмаган.
бўйича
Натижада,
маълум
инновацион
бир
концептуал
маркетинг
тўхтамга
стратегияларини
шакллантиришда веб технологиялар тараққиёти билан боғлиқ уч асосий
ёндашув
юзага
келган:
1)
Веб
2.0
технологияларининг
янада
такомилашиши натижаси; 2) Веб 3.0 теxнологиялари вужудга келиши
билан юз бераётган ўзгаришлар; 3) мутлақо янги, нафақат ақлли, балки
ўзаро таъсирига эга бўлган семантик Веб технологиялари.
Веб технологияларининг энг сўнгги ўзгаришлари – бу Веб 3.0
технологиясининг вужудга келиши бўлиб, унинг уч асосий компоненти
яқин келажакда корхоналарда самарали маркетинг стратегияларини амалга
оширишда кенг қўлланилиши кутилмоқда: 1) виртуал ҳақиқат (Kinset
компаниясининг виртуал супермаркети); 2) воситалар билан боғловчи
интернет (технологиялар билан инсонларни ўзаро боғловчи фитнес
трекерлар); 3) сунъий интеллект (Facebook ижтимоий тармоғидаги инсон
юзини танувчи функцияси ва алоҳида шахслар учун мўлжалланган
янгиликлар
тасмаси;
Instagram
ижтимоий
тармоғида
матнда
қўлланилаётган emojiнинг контекстуал маъносини автоматик равишда
аниқлаш имконияти; электрон почтани спамлардан самарали фильтрлаш
имконияти (масалан, Google 99,9 фоиз спамлардан фильтрлайди);
плагиатни аниқлаш имконини берувчи веб платформалари (turnitin.com)).
1-жадвал
Инновацион
маркетингнинг
веб
технологиялари
таъсирида
ривожланиш босқичлари45
45
Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган.
348
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Босқичлар
Маркетинг
ва йиллар
ёндашуви
1950-1994 йй.
Анъанавий
маркетинг
Анъанавий
1994-2004 йй.
Веб-1.0
(2005-2009
йй.)
Коммуникация воситалари
Почта, ТВ реклама, радио, газета ва
тарқатма брошюралар, ташқи реклама
Компанияларнинг брошюра таҳриридаги
маркетинг
веб-сайтлар (brochure-ware websites), веб-сайт
ва интернет
орқали контент рекламаси
Электрон почта (e-mail), қидирув тизими
Интернет
оптимизацияси (search engine optimization –
маркетинг
SEO), клик учун тўлов
(pay per click - PPC)
Замонавий
Веб-2.0
(2010 й.)
Электрон
(podcast)
ва
видео
интернет
эшиттиришлар (vodcast), онлайн семинарлар,
маркетинг
ижтимоий медиа (socialmedia), краудсорсинг
Сунъий
Веб-3.0
аудио
интеллектга
Ақлли
маркетинг
маркетинг
ҳақиқат (virtualreality),
асосланган
(artificialintelligence),
виртуал
мосламалар билан
боғловчи интернет (internet of things)
Ушбу технологик ривожланишлар бозорнинг ўзгаришига олиб келди:
инсонлар ўртасида ўзаро муносабат ўзгарди – оммавий коллаборация ёки
ҳамкорликка асосланган иқтисодиётнинг вужудга келиши; географик
тўсиқлар йўқотилиши; маълумотларни таъсир доираси кенгайиши; икки
томонлама осон мулоқот ўрнатилиши (лайк, бўлишиш, изоҳ ва ҳакозо).
Инновацион маркетингни нафақат инновацион технологияларга
асосланган маркетинг ёндашувлари, балки янги технологиялар орқали
маълумотларни йиғиш ва таҳлил қилиш имкониятлари кенгайиши ҳамда
инсонларнинг
бозор
муносабатларига
ижодий
ёндашувлари
билан
боғлиқлиги асосланди.
349
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Инновацион
маркетинг-мақсадли
аудиторияга
маҳсулот
ва
хизматларни етказиб беришда маркетинг коммуникацияларининг мутлақо
янги ёки сезиларли даражада ривожлантирилган каналлари, дастаклари,
воситалари,
ғоялари,
ижодий
ва
технологик
жиҳатдан
такомиллаштирилган усуллари орқали ҳаракатлантириш жараёни деб
ҳисобланади. Инновацион маркетингнинг ахборот ва коммуникация
хизматлари бозорида асосий тўрт тури – контент маркетинг, ижтимоий
медиа
маркетинги
(ИММ),
краудсорсинг
ва
мобил
маркетингдан
фойдаланиш мақсадга мувофиқдир.
Контент маркетинг фақат маьлумот ва медиани ишлаб чиқиш ва уни
сотиб олувчиларга етказиш билан боғлиқ бўлиб, ҳозирда интернет
ролининг
ошиши
сабабли
ижтимоий
тармоқлар
контент
дистрибьюциясининг асосий каналларидан бирига айланган. Контент
маркетингнинг қуйидаги турлари мавжуд: ижтимоий тармоқлар; веб
саҳифалардаги мақолалар; электрон/босма хабарномалар; видео; блоглар;
тадбирлар; телефон орқали етказилувчи контент; инфографикалар; онлайн
тақдимотлар; журналлар; бренд контент воситалари; электрон журналлар;
вебинар/водкастлар;
йиллик
ҳисоботлар;
тадқиқот
ҳисоботлари;
лицензияланган контент; китоблар; подкастлар; виртуал конференциялар;
ўйинлар ва ҳакозо.
Ижтимоий медиа маркетинги (ИММ) эса, ушбу платформаларда
нафақат контент дистрибьюцияси, балки икки томонлама мулоқот
ўрнатиш, бренд имижини кўтариш ва бошқа шу каби вазифалар билан
шуғулланади.
Блогларнинг асосий тўрт тури мавжуд: 1) истеъмолчининг шахсий
қизиқишларини муҳокама қилиш учун яратилган блог; 2) маълум мавзуга
оид ахборот (янгиликлар ва тенденция)ларни муҳокама қилиш учун
яратилган блог; 3) муҳаррирлар ёки муайян мавзуларга қизиқувчи
журналистлар томонидан яратилган блог; 4) компания томонидан икки
томонлама алоқани ўрнатиш учун яратилган корпоратив блог.
350
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Оммавий ахборот воситаларида маҳсулот ва хизматларни ҳаракатга
келтиришда фойдаланилувчи асосий ИММ дастакларини 1-расм орқали
ифодалаш мумкин.
Краудсорсингнинг пайдо бўлиши бозорда қуйидаги тўртта ижтимоийтехнологик тенденцияларнинг ривожланиши билан боғлиқ: ҳаваскорлик
маҳорати
ошиши;
дастурий
таъминотнинг
пайдо
бўлиши;
веб
технологияларнинг ривожланиши ҳамда онлайн-жамоаларнинг яратилиши.
Ҳозирда,
краудсорсингнинг
тўртта
асосий
тури
мавжуд:
крауд-
донишмандлик (жамоавий онг), оммани яратиш, крауд-овоз бериш ва
краудфандинг.
Интерфаол
реклама
Бренд
Рейтинглар ва
топлар
жамоалари
Йўналтирилган
ижтимоий
тармоқлар
Коммуникатив
фаолият
ИЖТИМОИЙ МЕДИА
МАРКЕТИНГ
ДАСТАКЛАРИ
Шахсий ахборот
маконлар
Вирус тавсифидаги
маркетинг
Контентни илгари
суриш
Бошқа
дастаклар
Фикр етакчилари
билан ишлаш
1-расм. Ижтимоий медиа маркетинг дастаклари46
Шу
ўринда,
хизматлари
муаллиф
соҳасидаги
томонидан
ахборот
компанияларнинг
ва
маркетинг
коммуникация
фаолиятида
краудсорсинг технологияларидан фойдаланишнинг қуйидаги асосий уч
йўналиши таклиф этилди: маҳсулотларни ишлаб чиқиш, товар ва
хизматлар рекламасини амалга ошириш ва силжитиш ҳамда маркетинг
тадқиқотларидан фойдаланиш.
46
Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган.
351
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Мобил
маркетинги
бугунги
кунда
компаниялар
учун
кенг
имкониятларни таклиф этади. Хусусан, ахборот ва коммуникация
хизматлари соҳасидаги компаниялар маркетинг амалиётида кенг қўллаш
имкониятлари мавжуд бўлиб, уларнинг яқин майдон алоқаси (Near Field
Communication
–
NFC),
Bluetooth
асосидаги
маркетинг,
мобил
оптималлаштирилган веб-сайтлар, мобил ҳамён, мобил тижорат, мобил
илова, мобил ижтимоий медиа, мобил оптималлаш-тирилган электрон
почта, мобил қидирув, геотаргетинг, QR-кодлар кабилардан фойдаланиш
самарали ҳисобланади.
Интернетнинг
рекламанинг
жадал
ривожланиши
жаҳон
бозорида
рақамли
ривожланишига олиб келди ва 2018 йилда рақамли
рекламадан олинган даромад 266,238 миллион АҚШ долл.га етди ҳамда
2022 йилга келиб ушбу рақам 75 фоизга ошиши прогнозланган (2-расм).
2-расм.
Жаҳон
мамлакатларининг
«рақамли
реклама»
воситаларидан олинган даромадлари прогнози47
Жаҳон
АКТ
бозори
таҳлилига
кўра,
интернетдан
фойдаланувчиларнинг сони кундан-кунга жадал суръатлар билан ошиб
бормоқда. Хусусан, 2017 йилда интернетдан фойдаланиш имкониятига
47
https://www.statista.com/statistics/456679/digital-advertising-revenue-format-digital-market-outlookworldwide/.
352
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
жаҳон аҳолисининг 46,8 фоизи эга бўлган бўлса48, 2021 йилга келиб, ушбу
кўрсаткич 53,7 фоизни ташкил этиши кутилмоқда. Шунингдек, аҳолининг
интернетдан фойдаланиш кўрсаткичлари ривожланаётган мамлакатларда
нисбатан кескин ўсиш тенденцияси прогнозланган бўлиб, яқин келажакда
ушбу мамлакатларда ахборот ва коммуникация соҳасининг жадал
ривожланишига туртки бўлади.
Фойдаланилган адабиётлар
1. “Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиеевнинг Олий
Мажлисга Мурожаaтномаси” Тошкент шаҳри 2018 йил, 28 – декабр.
2. Муминова Г.Б. Ахборот коммуникация хизматлари бозорини
ривож-лантиришда инновацион маркетинг стратегияларидан фойдаланиш.
Иқтисодиёт фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси
авторефе-рати Тошкент – 2019
Рақамли иқтисодиёт - хизматлар бозорининг ривожлантириш
омили
Маджидов Р.Р.-ТДИУ
"Эконометрика" кафедрасининг
катта ўқитувчиси,
Артиқов Р.Р. -ТДИУ МММ-01
гуруҳи магистри
Кейинги вақтда рақамли иқтисодиётни ривожлантириш бўйича изчил
чора-тадбирлар амалга оширилмоқда, давлат органлари ва бошқа
ташкилотларда электрон ҳужжат алмашинуви ҳамда жисмоний ва юридик
шахсларга хизмат кўрсатиш учун электрон тижорат тизимлари босқичмабосқич жорий этилмоқда.
Шу билан бирга, соҳадаги ишлар ҳақиқий аҳволининг таҳлили
марказлашган маълумотлар тизимига интеграцияни таъминлайдиган ягона
48
https://www.statista.com/statistics/325706/global-internet-user-penetration/
353
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ахборот-технологик платформанинг мавжуд эмаслиги натижасида жорий
этилаётган дастурий ҳужжатлар тарқоқ эканини кўрсатмоқда.
Жаҳон
(АКТ)нинг
иқтисодиётида
жадал
ишлайдиган
ахборот-коммуникация
ривожланиши
компьютерлар,
таъсирида
мобил
технологияларининг пайдо бўлиши
технологиялари
инновацион
телефонлар
ва
тизимда
интернет
хизматлар соҳасининг тубдан
ўзгаришига олиб келди. Натижада, ҳозирда рақамли иқтисодиёт ва унга
асосланган бошқарув усулларининг амалиётда кенг қўлланилиши жаҳон
иқтисодиёти ривожланишининг асосий омилларидан бирига айланди.
Ривожланган
давлатларнинг
ялпи
ички
маҳсулотида
рақамли
иқтисодиётнинг улуши 2010 йилда 1,2 фоизни ташкил этган бўлса, 2018
йилга келиб, ушбу кўрсаткич 5,5 фоизни ташкил этди49. Ривожланаётган
мамлакатлар ялпи ички маҳсулотида рақамли иқтисодиётнинг улуши эса,
3,6 фоиздан, 2017 йилга келиб, 4,9 фоизга етди.
Жаҳонда
амалга
оширилаётган
илмий-техник
тадқиқотлар,
ҳукуматлар томонидан амалга оширилаётган тизимли ислоҳотлар, йирик
трансмиллий компанияларда истеъмолчилар эҳтиёжларининг мунтазам
равишда ўзгарувчанлиги билан боғлиқ хатти-ҳаракатларни таҳлил ва
синтез
қилиш,
шунингдек,
ахборот
алмашинувининг
эркинлашуви
таъсирида ўсиб бораётган контентнинг роли ҳамда рақамли жамиятни
барпо этишнинг бошқа йўналишлари корхоналарда маркетинг фаолиятини
амалга
оширишнинг
кенг
имкониятларини
яратмоқда.
Халқаро
экспертларнинг фикрларича, анъанавий методлар бугунги кунда ўзгариб
бораётган бозор талабларига етарлича жавоб бера олмаяпти50. Мазкур
муаммоларнинг мавжудлиги жаҳон мамлакатлари ахборот-коммуникация
хизматлари бозорида рақамли инновацион технология ва усулларини
жорий этишга қаратилган тизимли илмий изланишлар олиб боришни
тақозо этади.
49
Measuring the Information Society Report Volume 1. 2018. ITUPublications. Statistical reports. International
Telecommunication Union. Place des Nations. CH-1211 Geneva Switzerland.
50
OECD Information Technology Outlook, 2015.
354
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ўзбекистонда олиб борилаётган ижтимоий-иқтисодий ислоҳотлар
шароитида жамият ва иқтисодиётнинг барча секторларида ахбороткоммуникация технологияларидан кенг фойдаланишга қаратилган изчил
чора-тадбирлар амалга оширилмоқда. Хусусан, Ўзбекистон Республикаси
Президентининг
2018
Мурожаатномасида
йил
28
декабрда
«Иқтисодиётнинг
Олий
барча
Мажлисга
соҳаларини
қилган
рақамли
технологиялар асосида янгилашни назарда тутадиган рақамли иқтисодиёт
миллий концепциясини ишлаб чиқишимиз керак. Шу асосда «Рақамли
Ўзбекистон – 2030» дастурини ҳаётга татбиқ этишимиз зарур. Рақамли
иқтисодиёт
ялпи
ички
маҳсулотни
камида
30
фоизга
ўстириш,
коррупцияни кескин камайтириш имконини беради»51, - деб белгилаб
берган вазифалари мамлакатимиз ахборот коммуникация хизматлари
бозорини ривожлан-тиришда инновацион маркетинг стратегияларидан
фойдаланиш зарурлигини тақозо этади.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 30 июндаги
«Республикада ахборот технологиялари соҳасини ривожлантириш учун
шарт-шароитларни тубдан яхшилаш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПФ5099-сон, 2017 йил 7 февралдаги «Ўзбекистон Республикасини янада
ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги ПФ-4947сон,
2018
йил
19
февралдаги
«Ахборот
технологиялари
ва
коммуникациялари соҳасини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари
тўғрисида»ги ПФ-5349-сон фармонлари, 2017 йил 29 августдаги «Ахбороткоммуникация технологиялари соҳасида лойиҳа бошқаруви тизимини
янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ПҚ-3245-сон
қарори ва бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни
амалга оширишда муайян даражада хизмат қилади.
Инновацион
илмий
ва
амалий
муаммолари,
рақамли
технологияларидан фойдаланиш масалалари бўйича кўплаб хорижлик
51
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат МирзиёевнингОлий Мажлисга Мурожаатномаси. 2018
йил 28 декабрь. – www.uza.uz
355
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
олимлар жумладан, Braun, E., Brinker, S., Collin, R., Dinis, A., Hsu, Y.,
Lapidus, L.V., Pulizi, J., Weber, R., Williams, J., Chinn, S.J., Crestodina A.
кабилар мазкур соҳада илмий тадқиқот ишларини амалга оширганлар.
Мустақил давлатлар ҳамдўстлиги мамлакатларида бу борада Халилов
Д., Маркова В.Д., Кузнецова С.А., Огелова Л.Н., Голубков E.H. сингари
олимлар илмий тадқиқотлар олиб борганлар.
Республикамизда
ахборот
коммуникация
хизматлари
бозорини
ривожлантиришда инновацион рақамли стратегияларидан фойдаланиш
масалалари С.С.Ғуломов, А.Бекмуродов,
М.Болтабоев, Ж.Жалолов,
А.Солиев, А.Фаттахов, Ш.Эргашходжаева, М.Юсупов, Б.Бегалов ва
бошқаолимларнинг илмий изланишларида ўз аксини топган.
Санаб ўтилган олимларнинг маркетинг фанига қўшган салмоқли
ҳиссасига қарамай, уларнинг илмий ишларида ахборот-коммуникация
хизматлари
бозорини
ривожлантиришда
инновацион
маркетинг
стратегияларидан фойдаланишнинг ўзига хос хусусиятлари, рақамли
маркетинг
стратегияларидан
фойдаланишнинг
тармоқ
хусусиятлари
инобатга олинмаган. Шу сабабли, ахборот-коммуникация хизматлари
бозорини
ривожлантиришда
рақамли
инновацион
стратегияларидан
фойдаланишни такомиллаштириш ва самарадорлигини ошириш бўйича
тадқиқотлар олиб бориш мақсадга мувофиқдир.
Ахборот-коммуникация
хизматлари
бозорини
ривожлантиришда
рақамли инновацион стратегияларидан фойдаланиш самарадорлигини
ошириш
ва
самарадорлигини
баҳолашнинг
ижтимоий
медиа
платформалари орқали мулоқот ўрнатиш, савдони ошириш, брендларни
тарғиб
этиш,
омиллари
истеъмолчиларга
асосида
такомиллаштирилган
технологиялари
ва
ёрдам
кўрсатишни
истеъмолчиларни
усули
Ўзбекистон
коммуникацияларини
ҳисобга
рағбатлантириш
олиб
борувчи
Республикаси
Ахборот
ривожлантириш
вазирлиги
фаолиятига жорий этилган (Вазирликнинг 2019 йил 7 февралдаги 33-8/953
сони маълумотномаси). Ушбу усулни амалиётга жорий этилиши алоқа ва
356
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ахборотлаштириш хизматларини кўрсатувчи корхоналарнинг ижтимоий
медиа
платформаларида
эълон
қилинаётган
контентларнинг
истеъмолчилар хулқ-атъворларига таъсирини чуқур ўрганиш ва самарали
ижтимоий медиа маркетинг стратегияларини ишлаб чиқишга имкон
яратган. Натижада, «Uchtepa Invest Group» МЧЖда доимий мижозлар сони
2018 йилда 2017 йилга нисбатан 3 фоизга ошган, иқтисодий самарадорлик
197 млн.сўмни ташкил этган, «RBR Market» МЧЖда 145 млн. сўмни, «Brio
Group» МЧЖда 655 млн. сўмни ташкил этган, «Kommersant Media Group»
МЧЖда эса иқтисодий самарадорлик 17 фоизга ошган.
Электрон хизматлар бозорида истеъмолчилар
билан самарали
муносабат ўрнатиш ва янги мижозларни узлуксиз жалб этишда рақамли
инновацион мобил стратегияларининг мобил илова, мобил қидирув,
геотаргетинг, мобил ижтимоий тармоқ, QR-кодлаштириш ва яқин майдон
алоқаси (Near Field Communication-NFC) технологияларидан фойдаланиш
бўйича
берилган
технологиялари
ва
таклифлар
Ўзбекистон
коммуникацияларини
Республикаси
ривожлантириш
Ахборот
вазирлиги
фаолиятига жорий этилган (Вазирликнинг 2019 йил 7 февралдаги 33-8/953
сонли маълумотномаси). Мазкур таклифларни амалиётга жорий этилиши
натижасида
«Brio
Group»
МЧЖда
электрон
тўлов
тизимидан
фойдаланувчилар сони 2018 йилда 2017 йилга нисбатан 12 фоизга, «RBR
Market» МЧЖда эса 15 фоизга ошган;
Ахборот-коммуникация
хизматларини
тақдим
этувчи
компанияларнинг истеъмолчилар билан самарали коммуникация ўрнатиш
тизимини контент (content), ижтимоий медиа (social media SMM),
краудсорсинг (crowdsourcing), мобил маркетинг (mobile marketing), сунъий
интеллектга (artificial intelligence-AI) асосланган рақамли инновацион
технологияларидан фойдаланиш асосида такомиллаштириш Ўзбекистон
Республикаси
Ахборот
технологиялари
ва
коммуникацияларини
ривожлантириш вазирлиги фаолиятига жорий этилган (Вазирликнинг 2019
йил 7 февралдаги 33-8/953 сони маълумотномаси). «RBR Market»
357
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
МЧЖнинг хизматларидан фойдаланувчи истеъмолчилар сони 2018 йилда
2017 йилга нисбатан 7 фоизга, «Brio Group» МЧЖнинг хизматларидан
фойдаланувчи истеъмолчилар сони 10 баробарга, «Uchtepa Invest Group»
МЧЖнинг хизматларидан фойдаланувчи истеъмолчилар сони 9 фоизга
ошган.
Ахборот-коммуникация хизматлари кўрсатувчи компанияларнинг
рақамли
коммуникацияси
ҳисобланган
веб-сайтларини
ижтимоий
медиалар билан интеграциясини онлайн ахборот маконларини яратиш,
рақамли инновацион контентни силжитиш, персонал брендинги, рейтинг
ва
топ
сингари
дастакларидан
фойдаланиш
воситалари
орқали
оптималлаштириш (Social Engine Optimization-SMO) бўйича берилган
таклифлар
Ўзбекистон
коммуникацияларини
этилган
Республикаси
ривожлантириш
(Вазирликнинг
2019
йил
Ахборот
вазирлиги
7
технологиялари
фаолиятига
февралдаги
ва
жорий
33-8/953
сон
маълумотномаси). Мазкур таклифларнинг амалиётга жорий этилиши
натижасида вазирлик тизимидаги корхоналарда 2018 йилда 2017 йилга
нисбатан қуйидаги иқтисодий самарадорликка эришилди: «Kommersant
Media Group» МЧЖда веб-сайтлардан фойдаланувчи мижозлар сони 9
фоизга, сайтда реклама берувчилар сони 4 фоизга ошиб, иқтисодий
самарадорлик 120 млн. сўмни ташкил этган; «Uchtepa Invest Group»
МЧЖда веб-сайтлардан фойдаланувчи мижозлар сони 2,3 фоизга ошган,
маркетинг коммуникацияси харажатлари эса 53 фоизга камайган; «Brio
Group» МЧЖда веб-сайтлардан фойдаланувчи мижозлар сони 5 баробарга
ва хизмат кўрсатиш хажми 60 фоизга ошган, «RBR Market» МЧЖда вебсайтлардан фойдаланувчи мижозлар сони 12 фоизга, хизмат кўрсатиш
хажми эса 5,2 фоизга ошган.
Хулоса
ўрнида
ривожлантиришда
Ўзбекистонда
электрон
истеъмолчиларнинг
тижорат
электрон
бозорини
тижорат
платформаларидан фойдаланиш даражасини кенгайтиришда нафақат
электрон тижорат веб-сайтлари қулайлигини юксалтириш, балки уларнинг
358
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ижтимоий медиа платформалари билан интеграциясини ошириш муҳим
аҳамият касб этиши, шунингдек, компанияларнинг фаолиятида рақамли
технологияларидан фойдаланиш мамлакат электрон тижорат бозори савдо
фаолияти ҳажмини оширишни таъминловчи асосий йўналишидир.
Фойдаланилган адабиётлар
1. “Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиеевнинг Олий
Мажлисга Мурожаaтномаси” Тошкент шаҳри 2018 йил, 28 – декабр.
2. Муминова Г.Б. Ахборот коммуникация хизматлари бозорини
ривож-лантиришда инновацион маркетинг стратегияларидан фойдаланиш.
Иқтисодиёт фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси
авторефе-рати Тошкент – 2019
Рақамли иқтисодиётнинг ривожланиш истиқболлари, муаммолар ва
имкониятлар
Маджидов Р.Р.-ТДИУ
"Эконометрика" кафедрасининг
катта ўқитувчиси
Ўзбекистонда рақамли иқтисодиётни ривожлантириш бўйича изчил
чора-тадбирлар амалга оширилмоқда. Жумладан, давлат органлари, турли
ташкилотларда электрон ҳужжат алмашинуви ҳамда жисмоний ва юридик
шахсларга масофавий хизмат кўрсатиш учун электрон тижорат тизимлари
босқичма-босқич жорий этилмоқда.
2020-2025 йилларда Ўзбекистонда электрон ҳукумат тизимини
ривожлантириш концепцияси лойиҳаси ишлаб чиқилган.
Унинг стратегик мақсади – электрон ҳукумат тизимининг кейинги
босқичига ўтиш, интеграциялашган ҳукуматни ривожлантиришга кўмаклашишдир. Бунда асосий эътибор давлат органларининг ахборот тизимлари,
ахборот ресурслари ва маълумотлар базаларини жорий этиш ҳамда
ривожлантиришда
ягона
технологик
ёндашувни
амалга
ошириш,
359
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
маълумотларни марказлашган ҳолда сақлаш, ишлов бериш ва алмашиш
тамойилини таъминлаш, “Электрон ҳукумат” тизими иштирокчиларининг
ўзаро келишилган, бир-бирини тўлдирувчи ва бирлаштирилган усуллари
ва ёндашувларини қўллашга қаратилган.
Ҳозир жаҳоннинг турли мамлакатларида молиявий технологиялар,
ер ресурсларини бошқариш, транспорт, соғлиқни сақлаш, таълим
соҳаларида блокчейн тизимидан фойдаланилади. Блокчейн тизими ҳар
қандай
соҳанинг
шаффофлик
даражасини
оширади,
коррупция
ҳолатларининг камайишига хизмат қилади.
Айнан
рақамли
иқтисодиёт
кириб
келиши
билан
рақамли
платформалар яратиш ва тез суръатларда ўсиб бораётган рақамли
маълумотларни монетизация қилиш муаммолари вужудга келмоқда. Бунда
қиймат ярата олиш йўлларини, мазкур жараёнлардаги тўсиқларни
бартараф этиш воситаларини аниқлаш муҳимдир. Бу қийматни яратиш ва
тарқатиш салоҳиятини, қийматни янгилаш, бошқариш ҳамда қийматни
қўлга киритиш шаклларини тушуниш имконини беради.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 21 ноябрдаги
«Рақамли
иқтисодиётни
инфратузилмани
янада
ривожлантириш
модернизация
мақсадида
қилиш
рақамли
чора-тадбирлари
тўғрисида»ги ПҚ-4022-сон қарори ижросини таъминлаш мақсадида 20192021 йилларда «Universal Mobile Systems» МЧЖни ривожлантириш
Концепцияси қабул қилинди.
«Рақамли ишонч» рақамли иқтисодиётни ривожлантиришни қўллабқувватлаш жамғармаси маблағлари ҳисобидан «UZINFOCOM давлат
ахборот
тизимларини
яратиш
ва
қўллаб-қувватлаш
бўйича
ягона
интегратор» МЧЖнинг устав капиталидаги давлат улушини камида 51
фоизга ошириши керак.
Бугунги
кунда
рақамли
иқтисодиёт
энг
кўп
ривожланган
мамлакатлар бу АҚШ ва Хитой, дунё бўйича блокчейн технологияларга
доир патентлар-нинг 75 фоизи айнан шу давлатларга тўғри келади. Ўз
360
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
навбатида интернет маҳсулотларининг 50 фоизини шу давлатлар аҳолиси
истеъмол қилади.
Блокчейн технологиялари томонларнинг ҳеч қандай воситачисиз
битимларни
хавфсиз,
ишончли
амалга
оширишга
имкон
берувчи
технологиядир. Уни кўпчилик криптовалюта технологияси сифатида
билса-да, аслида блокчейндан рақамли идентификация, эгалик ва мулкий
ҳуқуқлар химояси, тўлов тизими сифатида фойдаланиш мумкин. Ethereum
каби блокчейн базасида ишлайдиган очиқ манбали платформалар
анъанавий ҳуқуқий жараёнларсиз ҳар қандай активлар бўйича битимлар
тузиш,
банк
жаҳоннинг
хизматларини
турли
кўрсатиш
мамлакатларида
имконини
молиявий
беради.
Ҳозирда
технологиялар,
ер
ресурсларини бошқариш, транспорт, соғлиқни сақлаш, таълим соҳаларида
блокчейн тизимидан фойдаланилади. Блокчейн тизими ҳар қандай
соҳанинг шаффофлик даражасини оширади, коррупция ҳолатларининг
камайишига хизмат қилади.
Шунингдек, бешинчи авлод (5G) мобил технологияси алоқа сифати
ва
маълумотларни
узатиш
тезлигининг
юқорилиги,
энергетик
самарадорлиги инсон саломатлигига зарарсиз эканлигидан ташқари, бу
технология фойдаланувчиларга янгидан янги имкониятларни беради.
Масалан, интернет маҳсулотлари, кенг полосали медиасервислардан
фойдаланиш имкониятларини кенгайтиради, табиий офатлар бўлган
жойларда ҳам алоқа ўрнатиш имконини беради.
Рақамли маълумотлар қимматбаҳо иқтисодий ресурс ҳисобланса-да,
у рақамли тафаккурга айланганидагина фойда келтиради. Рақамли
иқтисодиёт кириб келиши билан рақамли платформалар яратиш ва тез
суръатларда ўсиб бораётган рақамли маълумотларни монетизация қилиш
муаммолари вужудга келмоқда. Бунда қиймат ярата олиш йўлларини,
мазкур жараёнлардаги тўсиқларни бартараф этиш воситаларини аниқлаш
муҳимдир. Бу қийматни яратиш ва тарқатиш салоҳиятини, қийматни
361
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
янгилаш, бошқариш ҳамда қийматни қўлга киритиш шаклларини тушуниш
имконини беради.
Бугунги кунда исталган мамлакатнинг иқтисодий ривожланишини
таъминлаш ва жаҳон майдонида рақобатдошлигини ошириш кўп жиҳатдан
рақамли иқтисодиётнинг самарали шаклланиши ва ривожланишига боғлиқ.
Табиийки, рақамли иқтисодиёт турли мамлакатларда турлича,
рақамли кун тартибининг устуворликлари ва мавжуд шароитларга
асосланиб ривожланади.
Шу билан бирга, рақамли иқтисодиётни ривожлантиришнинг барча
моделлари учун умумий хусусиятлар ҳам бор. Булар — бу рақамли
технологияларга инновациялар ва катта миқдордаги сармояларни киритиш
учун қулай шароитлар мавжудлиги.
Ишонч билан айтиш мумкинки, Ўзбекистон рақамли трансформация
босқичига ўтди.
Қуйидагилар давлат сиёсатининг устувор йўналишлари қаторида
саналади:
 қонунчилик
инфратузилмани
ва
таълим
модернизация
тизимини
қилиш,
такомиллаштириш,
ушбу
соҳани
жадал
ривожлантириш;
 хорижий
инвестицияларни фаол жалб қилиш ва зарур экомуҳитни
яратиш, шу жумладан янги «рақамли» лойиҳаларни ишлаб чиқиш учун
қулай муҳит юзага келтириш,
 технопаркларни
ривожлантириш
ва
венчур
молиялаштириш
механизмларини жорий этиш. Хусусан, жорий йилда Ўзбекистондаги
биринчи дастурий маҳсулотлар ва ахборот технологиялари технологик
парки — IT-Парк ташкил этилди. Технопарк ўз резидентларига солиқ
имтиёзлари ва преференцияларини тақдим этади ҳамда бошланғич
лойиҳалар ва дастурий таъминот ишлаб чиқувчиларини ҳар томонлама
қўллаб-қувватлайди.
Бу
ерда
дастлабки
15
та
стартап
лойиҳаси
акселерация ва инкубация дастурларига қабул қилинди.
362
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
 Кўрилаётган
чора-тадбирлар давлат ахборот тизимларини жорий
этиш, давлат органлари ва аҳоли ўртасидаги ўзаро таъсирчан самарали
тизимини
яратиш
орқали
«Электрон
ҳукумат»нинг
тизимли
хизматлари
портали
ривожланишини таъминлашга имкон берди.
 Бугунги
кунда
Ягона
давлат
фойдаланувчиларга 160 дан ортиқ онлайн хизматларни тақдим этмоқда.
 Жорий
йилдан бошлаб норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар лойиҳаларини
ишлаб чиқиш ва мувофиқлаштириш бўйича «project.gov.uz» ягона
электрон тизими ишга туширилди, унинг ёрдамида 1000 дан ортиқ
норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар лойиҳалари тасдиқланди.
 Бугунги
кунда мамлакатни рақамли телевидение билан тўлиқ
қамраб олиш таъминланди.
 «Хавфсиз
шаҳар» лойиҳасини бутун республика бўйлаб амалга
ошириш: йўл ҳаракати қоидалари бузилиши ҳолатларини видеоқайд этиш,
турар-жой
бинолари
ва
ижтимоий
аҳамиятга
эга
объектларнинг
хавфсизлигини мониторинг қилиш, автотураргоҳлар ва тўхташ жойларини
тартибга солиш каби ишлар олиб борилмоқда.
 IТ-кадрларни
тайёрлаш бўйича хорижий университетлар билан
ҳамкорлик кенгаймоқда, хусусан, Тошкентдаги Инҳа (Корея) университети
фаолият
кўрсатмоқда,
университети
очилди.
бу
йил
Тошкентда
Шунингдек,
ТАТУ
Ҳиндистоннинг
ҳамда
Беларусь
Амити
давлат
информатика ва радиоэлектроника университети билан ҳамкорликда
қўшма факультет ташкил этилиб, талабалар қабул қилинди.
Ўзбекистон раҳбарияти мамлакатда ахборот технологияларини янада
ривожлантириш бўйича қатор устувор вазифаларни белгилаб:
-аҳоли
пунктларида
телекоммуникация
инфратузилмасини
ривожлантириш, модернизация қилиш ва кенгайтиришни жадаллаштириш,
хусусан, давлат-хусусий шериклик асосида кенг полосали уланиш
йўналиши бўйича чора-тадбирлар амалга оширилмоқда;
363
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
-Big data», яъни катта ҳажмли маълумотларга ишлов бериш ва
«нарсалар интернети», ақлли видеокузатувлар ва жамоат жойларида
мониторинг тизимини жорий этишни ўз ичига олган «ақлли» ва «хавфсиз»
шаҳарлар технологияларини жорий этиш бўйича бир қатор лойиҳаларни
амалга оширишни давом эттирилмоқда;
- келгуси 5 йил ичида дастурий маҳсулотлар экспортини 10
баробарга ошириш, мамлакатимиз ялпи ички маҳсулотидаги ахборот
технологиялари
секторининг
улушини
камида
4
фоизга
кўтариш
режалаштирилган;
- стартап лойиҳалари учун қулай экотизимни шакллантиришни
давом эттириш, етакчи технологиялар, инвестиция компаниялари ва
молиявий институтлар билан ҳамкорликни кенгайтириш кўзда тутилмоқда.
Хулосаларига
кўра
рақамли
иқтисодиётни
дунёнинг
барча
мамлакатларида ривожлантириш зарурлиги, рақамли иқтисодиётга ўтиш
жараёнини тезлаштириш лозим.
Фойдаланилган адабиётлар:
1. Ўзбекистон
Республикаси
Президентининг
2018
йил
19
февралдаги “Ахборот технологиялари ва коммуникациялари соҳасини
янада
такомиллаштириш
чора-тадбирлари
тўғрисида”ги
фармони.
www.lex.uz
2. С.С. Гулямов, Р.Ҳ. Аюпов, О.М. Абдуллаев, Г.Р. Балтабаева.
Рақамли иқтисодиётда блокчейн технологиялар. Т.: ТМИ, “ИқтисодМолия” нашриёти, 2019, 447 бет.
3. http://www.stat.uz
4. http://www.lex.uz
5. http://www.infocom.uz
6. http://www.tsue.fan.uz
7. http://mitc.uz
364
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ўзбекистон Республикасини 2030 йилга қадар ижтимоийиқтисодий комплекс ривожлантириш концепциясида
рақамлаштириш масалалари
Маджидов Р.Р.-ТДИУ "Эконометрика"
кафедрасининг катта ўқитувчиси
Садуллаева С.А.-ТДИУ "Эконометрика"
кафедрасининг ассистенти
2030 йилгача Ўзбекистонни ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш
концепциясида макроиқтисодий барқарорликни ва иқтисодий ўсиш
барарорлигини
таъминлаш,
иқтисодиёт
тармоқларининг
рақобатбардошлигини, инвестицион ва экспорт салоҳиятини ошириш,
тадбиркорликни ривожлантириш ва ҳимоя қилиш учун қулай шартшароитлар яратиш, меҳнат бозорида кескинлик даражасини пасайтириш,
аҳоли даромадлари ўсиши ва кам таъминланганликни қисқартириш
назарда тутилади.
2030 йилгача Ўзбекистон Республикасини комплекс ижтимоийиқтисодий ривожлантириш концепциясини ишлаб чиқиш мамлакатда
амалга оширилаётган 2017–2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини
ривожлан-тиришнинг бешта устувор йўналишлари бўйича Ҳаракатлар
стратегиясига, Ҳукуматнинг молиявий-иқтисодий муносабатларнинг барча
жиҳатларини ислоҳ қилиш, тармоқлар ва ҳудудларнинг иқтисодий
салоҳиятини ошириш ва ижтимоий масалаларни ҳал этиш билан боғлиқ
қабул қилинган қарорларига асосланади. Концепцияни ишлаб чиқиш
зарурати
узоқ муддатли истиқболда иқтисодиётнинг барқарор
ривожланишини чеклайдиган мавжуд ижтимоий-иқтисодий муаммоларни,
хавф-хатар ва таҳдидларни ҳал этиш, шунингдек, иқтисодиёт ва ижтимоий
соҳанинг ҳозирги ҳолатидан барқарор ривожланишга ўтишнинг
мақсадлари ва устуворликларини белгилаш ва аҳоли ҳаёт даражасини
ошириш билан боғлиқдир.
Ахборот-коммуникация хизматлари ривожланишига фуқаролик
жамиятида ва бозор иқтисодиётида юз бераётган жараёнлар салмоқли
таъсир кўрсатади. 2016-2018 йилларда республикада алоқа ва
ахборотлаштириш хизматларининг 1,6 баравар ўсиши таъминланди. 2018
йилда 9,7 трлн сўмлик хизматлар кўрсатилди, телекоммуникация
компаниялари 2016 йилдан бошлаб фаол инвестиция стратегиясини амалга
оширмоқда. Телекоммуникация инфратузилмасини модернизациялаш ва
ривожлантириш лойиҳалари амалга оширилиши натижасида магистрал
шаҳарлараро ва вилоят ички алоқа линияларида транспорт тармоқларини
365
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
кенгайтириш ва захирага қўйиш бўйича лойиҳалар амалга оширилиши
доирасида 25,6 минг километрдан ортиқ алоқанинг толали-оптик
линиялари қурилди.
"Ўзбекистон Республикасида ер усти рақамли телекўрсатувлар
тармоғини ривожлантириш" лойиҳаси доирасида 2015-2017 йиллар
мобайнида 90 та кучли ва 404 та кам кучли рақамли телевидение
узатгичларини етказиб бериш ва монтаж қилиш ишлари бажарилди, аҳоли
рақамли телевидение билан қамраб олиниши 100 фоизгача етказилди.
Давлат ва нодавлат телерадио дастурларини бориш қийин бўлган
аҳоли пунктларига, қўшни давлатларга ва узоқ хориж мамлакатларига
узатиш мақсадида Европа мамлакатларидан бирининг йўлдош
операторларининг алоқа йўлдошидан фойдаланган ҳолда ер усти йўлдош
телерадиоэшиттириши тармоғи ташкил этилди.
Халқаро интернет канал- 180 ГБИТ/секундигача етказилди,
мамлакатда интернетдан фойдаланувчилар ўсиши 15 фоизга кўпайтирилди
ва 22,5 миллиондан ортиқ фойдаланувчиларни ташкил этди.
Ўтган даврда 30 тадан ортиқ янги электрон давлат хизматлари жорий
этилди, натижада Интерактив давлат хизматлари ягона портали
томонидан 100 тадан ортиқ электрон давлат хизматлари кўрсатилмоқда.
Мамлакатда мобиль алоқа абонентларининг умумий сони 22,8 млн
кишини ташкил этади, бунда учинчи ва тўртинчи авлод мобиль алоқадан
фойдаланувчилар сони 16 миллиондан ортиқ абонентни ташкил этди.
Мобиль алоқа тармоқларини ривожлантириш 2013/2020 йилларда
телекоммуникация технологияларини, алоқа тармоқлари ва инфратузилмасини ривожлантириш дастурига ва 2015-2019 йилларда ахбороткоммуникация
технологияларини
ривожлантиришнинг
манзилли
дастурига мувофиқ амалга оширилади.
Базавий станциялар сонини кўпайтириш, 2020 йил охирига бориб
уларнинг умумий сонини 28 мингтагача етказиш ҳисобига мобиль алоқа
операторлари тармоқларини қоплаш зоналарини кўпайтириш назарда
тутилган. Бу мобиль алоқа абонентлари сонини 100 кишига 70 фоиздан 80
фоизгача кўпайтириш имконини беради.
Таҳлил қилинаётган даврда почта алоқаси хизматлари кенг
ривожлантирилади. Почта алоқаси миллий тармоғи 14 та минтақавий
филиални, 86 та туманлараро ва туман узелларини, 1 745 та алоқа
бўлинмаларини (улардан 14 таси кўчма алоқа бўлинмалари) "Халқаро
почтампт", "Халқаро тезкор почта", "Ўзбекистон маркази" ва "Матбуот
тарқатиш"нинг ихтисослаштирилган филиалларини, шунингдек, почта
366
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
жўнатмалари мунтазам ташилишини таъминлайдиган 34 та авиа, 1 та
темир йўл, 257 та автомобиль почта йўналишларини ўз ичига олади.
Почта алоқаси объектларида 4794 та етказиб бериш участкалари, шу
жумладан, шаҳарларда – 190,1 та, қишлоқ жойларда – 2893 та етказиб
бериш участкалари ташкил этилган. Хизмат кўрсатиладиган ҳудудда ёзма
хат-хабарларни тўплаш учун 3608 та почта қутилари ўрнатилган. 86 та
туманлараро ва туман узелларининг барча филиаллари ҳамда почта
алоқасининг 1358 та бўлинмаси компьютерлаштирилган. Почта
алоқасининг
компьютерлаштирилган
бўлинмаларида
1628
та
автоматлаштирилган иш ўринлари ташкил этилган, улар корпоратив
тармоққа уланган ва бу корпоратив тармоқ ресурсларидан фойдаланиш
ҳамда "Электрон пул ўтказмаси", "Аҳолидан тўловларни қабул қилиш",
"Рўйхатдан ўтказилган почта жўнатмалари ўтишини назорат қилиш"
автоматлаштирилган ахборот тизимларидан фойдаланган ҳолда хизматлар
кўрсатиш имконини беради.
"Ўзбекистон почтаси" АЖ почта алоқаси объектлари томонидан ҳар
йили ўртача 17 млн ёзма хат-хабарлар, 96 минг жўнатма, пул
маблағларининг 1,2 млн почта жўнатмалари қабул қилинади, ишланади ва
етказиб берилади. "Ўзбекистон почтаси" АЖ миллий операторидан
ташқари хусусий компаниялар почта алоқаси хизматлари кўрсатади.
Уларнинг сони йилдан йилга кўпайиб бормоқда ва ҳозирги вақтда 300
тадан ортиқни ташкил этади. Кирувчи халқаро жўнатмаалар сони бўйича
(90 фоиздан ортиқ) бозорнинг асосий улуши хусусий компанияларга
тегишлидир ва ушбу кўрсаткич йилдан йилга кўпайиб бормоқда.
Шу билан бирга, АКТ ривожланиши даражаси юқори эмас, тармоқ
ривожланишининг мавжуд суръатлари вазифалар самарали ҳал
этилишини,
жамиятни
модернизациялашни
ва
Ўзбекистоннинг
рақобатбардошлигини таъминлаш имконини бермайди. АКТ ижтимоий
аҳамиятли соҳаларда (таълим, соғлиқни сақлаш) етарлича жорий
этилмаяпти, маҳаллий дастурий маҳсулотлар етарлича ишлаб
чиқарилмаяпти, давлат бошқарувида ахборот технологиялари заиф жорий
этилмоқда, қишлоқ аҳолисининг компьютер савдохонлиги даражаси
Интернет-хизматларни
кенг
қўллаш
имконини
бермайди.
Сертификатлаштириш ва стандартлаштириш соҳасида норматив базани
янада такомиллаштириш талаб қилинади.
Ахборот технологияларини жорий этишнинг паст даражаси он-лайн
хизматларни сотиб олиш бўйича имкониятларни, шунингдек, бозор
иштирокчилари ва давлат органлари ўртасида маълумотларни электрон
367
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ўзаро айирбошлашни ташкил этишни чеклайди, бу ҳам алоқа
хизматларининг жадал ўсишига тўсқинлик қилади.
2030
йилгача
мақсадли
параметрлар
билан
алоқа
ва
ахборотлаштириш хизматларини 2,5 баравар ўстиришни таъминлаш
мўлжалланган.
Ахборот-коммуникация технологиялари асосида хизматлар соҳаси
тармоқларини ривожлантириш, тармоқни техник жиҳозлаш рақамли
иқтисодиётга тўлиқ даражада ўтказиш имконини беради, натижада,
республика иқтисодиётида ахборот-коммуникация технологиялари улуши
3,5 фоизгача ўсади.
Алоқа
хизматлари
соҳасини
ривожлантиришнинг
устувор
йўналишлари:
1."Рақамли иқтисодиёт"га тўлиқ ўтиш.
2.Иқтисодиётнинг барча тармоқларида ахборот берувчи ахбороткоммуникация технологияларини қўллаган ҳолда ЯИМнинг ярмидан
ортиғини шакллантириш.
3."Ақлли шаҳарлар" технологияларини жорий этиш, бунда давлат ва
жамоат бошқаруви инновацион АКТ асосида амалга оширилади.
4.Ахборот-коммуникация
технологияларининг
экспортга
йўналтирилган йўналишларини янада ривожлантириш.
5.Ахборот-коммуникация инфратузилмасини ривожлантиришда
шаҳарлар ва қишлоқ минтақалари ўртасидаги дифференциация
даражасини қисқартириш.
6.Импортнинг ўрнини маҳаллий дастурий маҳсулотлар билан
алмаштириш.
7. Қишлоқ минтақаларида ахборот-коммуникация инфратузилмасини
ривожлантиришда хорижий инвестицияларнинг ўсиши.
8.Жаҳоннинг
илғор
мамлакатлари
даражасида
дастурий
маҳсулотларни ишлаб чиқиш бўйича ёшлар ва мутахассисларнинг
компьютер савдохонлигига эришиш.
9.Жаҳоннинг илғор мамлакатлари даражасида туризм бизнеси
соҳасида АКТ-хизматлар кўрсатиш.
10.5G соҳасида технологияларни жорий этиш, бешинчи авлод
тармоқларини қуриш ва қўллаш, хавфсиз шаҳар, электрон ҳукумат,
иқтисодиёт ва жамиятни рақамлаштириш бўйича лойиҳаларни амалга
ошириш.
Хорижий кредитларни албатта жорий этиш, жумладан қуйидаги
кўламли лойиҳаларни амалга оширишга жалб этилган тақдирдагина
368
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
телекоммуникация, телевидение ва радиоэшиттириш тармоғида устувор
вазифаларни амалга ошириш мумкин:
ўртача муддатли истиқболда (2019-2025 йиллар)
1. Халқ таълими ва мактабгача таълим объектлари, соғлиқни сақлаш
объектлари учун алоқанинг кенг полосали каналларини ташкил этиш: 1босқич – вилоят марказларидаги объектлар, 2-босқич – туман марказлари
ва шаҳарларидаги объектлар, 3-босқич – қишлоқ жойлардаги ва бориш
қийин аҳоли пунктларидаги объектлар, муддати 2023 йилгача.
2. Давлат ва нодавлат радиодастурларини рақамли форматга
ўтказиш, муддати 2024 йилгача.
3. Теледастурларни узатган ва ҳажмли форматда овоз қилинган
ҳолда рақамли телекўрсатувлар тармоғини модернизация қилиш, муддати
2024 йилгача.
4. Ер усти рақамли телекўрсатувларнинг мавжуд тармоғидан
самарали
фойдаланишни
ошириш,
жумладан,
тарқатилаётган
теледастурлар сонини кўпайтириш, телеканаллар бўйича кенг полосали
ахборотнинг бошқа турлари узатилишини ташкил этиш, муддати 2024
йилгача.
Узоқ муддатли истиқболда (2030 йилгача)
5. 5 та минтақавий юқори унумли Дата-марказларни босқичмабосқич қуриш, муддати 2029 йилгача.
6. Охирги миль участкасида 5,5 млн портгача фойдаланишнинг
оптик тармоқларини жорий этган ҳолда кенг полосали фойдаланиш
тармоқларини босқичма-босқич кўпайтириш, муддати 2030 йилгача.
7. 600 мингта фойдаланувчиларга IMS технологияларини қўллаган
ҳолда коммутация марказларини модернизация қилиш – (IP Multimedia
Subsystem – IP протоколи асосида электр алоқасида мультимедиани
узатиш), муддати 2030 йилгача.
8. Республиканинг тарихий ва жамоат марказларида, шу жумладан,
туристлар тез-тез ташриф буюрадиган объектларда Mi-Fiтехнологиялари
бўйича маълумотлар узатишнинг 1 500 симсиз тармоқлари зоналарини
яратиш, муддати 2025 йилгача.
9. Интернетнинг ўтказиш қобилиятини шаҳарлараро даражада – 1
Тбит/секундигача; шаҳарлар ва туман марказлари даражасини – 400
Гбит/секундгача босқичма-босқич кенгайтириш, муддати 2030 йилгача.
10.Тола-оптик алоқа линияларини қурган ҳолда абонентлар
фойдаланиши тармоқларини маълумотларни узатиш узеллари ва уй
хўжаликларининг 70 минг км узунликдаги узелларини босқичма-босқич
кенгайтириш, муддати 2030 йилгача.
369
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Молиявий хизматлар соҳасида
2016-2018 йилларда молиявий хизматлар 2,1 баравар ўсди. 2018
йилда 21,1 трлн сўмлик молиявий хизматлар кўрсатилди. 2018 йил 1
октябрдаги ҳолатига кўра молиявий соҳада 28 та тижорат банки ва
уларнинг 896 та филиали, 36 та микрокредит ташкилотлар, 53 та ломбард,
1 134 та мини-банк, 2 132 та мобиль касса, 948 та валюта айирбошлаш
пункти, 1 132 та халқаро пул ўтказмалари пункти фаолият кўрсатмоқда.
2018 йил якунлари бўйича Ўзбекистон Марказий банкининг
банклараро тўлов тизими орқали транзакцияларнинг умумий суммаси
845,6 трл сўмни ташкил этди, бу 2017 йилдаги кўрсаткичлардан 1,3
баравар юқоридир. Транзакцияларнинг ўсишига электрон тўловлар
тизимини
ривожлантириш,
замонавий
ахборот-коммуникация
технологияларига асосланган тўлов хизматлари ва маҳсулотларни кенг
жорий этиш йўли билан тўловларни амалга ошириш учун аҳоли ва
тадбиркорлик
субъектларига
қўшимча
имкониятлар
яратиш
кўмаклашмоқда.
Банк ҳисоб рақамлари билан масофадан туриб хизмат кўрсатиш
тизимларидан фойдаланувчиларнинг умумий сони 78,7 фоизга ўсди ва
деярли 8 млн кишини ташкил этди, 17,6 млн банк пластик карталари
чиқарилди ва хизматлар кўрсатилди, бу 2017 йилги даражадан 1,6 млн
камдир. Фойдаланишдаги карталар сонининг пасайиши DUET (оффлайнкарталар) пластик карталар тизимининг ёпилиши билан боғлиқдир.
Ишлаб турган тўлов терминаллари сони 3,9 фоизга ўсди ва 2019 йил
бошида 244,9 мингтани ташкил этди, банкоматлар ва инфокиоскалар сони
– 21,8 фоизга ўсди ва 6 500 тани ташкил қилди. 2018 йил 1 январдаги
ҳолатига кўра уларнинг 5 632 таси ишлаб турди.
Иқтисодиётнинг реал секторлари корхоналари ва тармоқларини
модернизациялаш, техник ва технологик қайта жиҳозлаш бўйича тижорат
банклари томонидан инвестиция лойиҳаларини кредитлаш ҳажми,
шунингдек, замонавий технологиялар асосида рақобатбардошли
маҳсулотлар ишлаб чиқаришни таъминлаш 1,22 баравар, кичик ва хусусий
тадбиркорлик субъектларини кредитлаш ҳажми 1,5 баравардан ортиқ
кўпайди.
2019 йилда Марказий банк томонидан Миллий банклараро
процессинг ташкил этиш, шунингдек, Humo электрон тўлов тизимини
яратиш ишлари якунланиши режалаштирилмоқда.
370
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ўзбекистонда электрон ҳукумат динамикаси
Маджидов Р.Р.-ТДИУ "Эконометрика"
кафедрасининг катта ўқитувчиси
Ўзбекистон
2030
йилгача
БМТнинг
Электрон
ҳукуматни
ривожлантириш индекси ва Бутунжаҳон банкининг Тадбиркорликни
юритиш индексида 30та энг ривожланган мамлакатлар сафига кириши
керак.
Техника ва ахборот асри сифатида изоҳланаётган айни даврда
ривожланган дунё мамлакатлари билан қадам-бақадам бўлиш зарурий
талабдир. Бугунги кунда интернет ўз кўлами жиҳатидан жамиятнинг барча
соҳа ва жабҳаларига кирган экан, ундан унумли, тўғри ва холисона
фойдалана олиш зарур. Кўпгина давлатларда давлат бошқарувининг
электрон воситалар орқали амалга оширилаётгани, шу билан бирга,
электрон ҳукумат тизимини жорий этилаётгани бунга яққол мисолдир.
Электрон ҳукумат, бу – рақамли технологиялар, интернет ва
замонавий оммавий ахборот воситалари асосида давлат хизматларини
тақдим қилиш жараёнини, фуқаролар ва бошқарув органларининг ўзаро
муносабатларини доимий оптималлаштириш демакдир. Ўзбекистонда ҳам
дунёнинг бошқа мамлакатлари каби электрон ҳукуматни ривожлантиришга
катта эътибор қаратилган.
Республикамизда
электрон
ҳукуматнинг
асоси
2003
йилда
имзоланган «Ахборотлаштириш тўғрисида»ги қонуннинг қабул қилиниши
билан боғлиқ. Унда ахборотлаштириш соҳасидаги давлат сиёсатининг
асосий йўналишлари белгиланган, хусусан:

Ўзбекистон Республикасининг ягона ахборот майдонини яратиш;
371
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)

давлат
ахборот
ресурсларини
шакллантириш,
ахборот
тизимларини яратиш ва ривожлантириш, уларнинг мувофиқлиги ва ўзаро
ҳамкорлигини таъминлаш.
Давлат бошқаруви тизимини ахборотлаштириш бўйича «Электрон
ҳужжат айланиши тўғрисида» ва «Электрон ҳукумат тўғрисида»ги
қонунлар муҳим аҳамият касб этади. Бу қонунларнинг биринчиси
марказий
ва
жойлардаги
тизимлари
орқали
ҳукумат
муассасалар
бошқарув
ўртасида
органларида
ҳужжат
ахборот
алмашиниш
масалаларини тартибга солади.
«Электрон ҳукумат тўғрисида»ги қонун электрон ҳукумат соҳасини
давлат томонидан тартибга солишни белгилаб беради, шунингдек, давлат
хизматлари кўрсатишни мувофиқлаштиради. Қонунда электрон давлат
хизматларининг ягона реестрини юритиш шартлари ва электрон давлат
хизматларининг сифатини баҳолаш тартиби кўрсатилган. мазкур қонунга
мувофиқ давлат бошқарувига тегишли электрон ҳукуматнинг асосий
вазифалари қуйидагилардан иборат:

давлат
органлари
фаолияти
самарадорлиги,
тезкорлиги
ва
шаффофлигини таъминлаш, уларнинг масъулияти ва ижро интизомини
кучайтириш,
аҳоли
ва
тадбиркорлик
субъектлари
билан
ахборот
алмашишни таъминлашнинг қўшимча механизмларини яратиш;

аҳоли ва тадбиркорлик субъектлари билан ўзаро муносабатларни
амалга оширишда электрон ҳужжат айланиши, давлат органларининг ўзаро
ҳамкорлиги ва
уларнинг
маълумотлар базалари ўртасида ахборот
алмашинуви механизмларини шакллантириш ҳисобига давлат бошқарув
тизимида «бир дарча» тамойилини жорий этиш.
Бугунги
кунга
келиб,
электрон
ҳукуматнинг
етарлича
мувофиқлаштирилган архитектураси мавжуд. У Ягона интерактив давлат
хизматлари
портали
(ЯИДХП)
ва
давлат
органларининг
алоҳида
порталларидан иборат.
372
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2013 йил 27 июндаги
1989-қарори ижросини таъминлаш мақсадида электрон ҳукуматнинг
ахборот тизимлари комплекслари ишлаб чиқилиб, ишга туширилди.
Бугунги кунда интерактив давлат хизматлари жисмоний ва юридик
шахслар, кўчмас мулк, автотранспорт воситаларининг маълумотлар
базалари,
шунингдек,
маълумотномалар
ва
классификаторларнинг
маълумотлар базасидан фойдаланган ҳолда тақдим этилмоқда.
Ягона интерактив давлат хизматлари портали 2013 йилда яратилган
бўлиб, бугунги кунда 300дан зиёд давлат хизматларидан фойдаланиш
имконини беради. 2017 йил май ойида 65та хизматни тақдим этувчи
ЯИДХП (мy2.gov.uz)нинг янги талқини ишга туширилди. Унда қуйидаги
функциялар жорий этилган:

фойдаланувчилар ҳақидаги маълумотларни марказий маълумотлар
базасидан фойдаланиш орқали автоматик тарзда олиш;

Электрон
ҳукумат
фойдаланувчиларини
аниқлашда
Ягона
идентификация тизимидан фойдаланиш имконияти;

жисмоний ва юридик шахслар учун шахсий кабинетларни яратиш
имконияти.
Бундан ташқари, фуқаролар ва тадбиркорлик субъектлари 50дан
ортиқ турдаги фаолиятни лицензиялаш учун ЯИДХП орқали ариза
топширишлари мумкин. Хусусан, кўчмас мулк, божхона, солиқ ва архив
ишлари йўналишлари шулар жумласидандир. Шу билан бирга, фуқаролик
ва хориж паспортлари учун электрон аризаларни расмийлаштириш
мумкин.
Фуқаролар орасида фойдаланилаётган электрон ҳукуматнинг бошқа
бир қатор лойиҳалари ҳам катта муваффақиятларга эришган. Хусусан,
id.gov.uz Ягона идентификация тизими электрон рақамли имзодан
фойдаланган ҳолда барча электрон ҳукумат тизимида ҳар бир шахс учун
битта ҳисоб қайдномасини яратадиган қулай воситадир.
373
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Очиқ маълумотлар портали (data.gov.uz) 128 давлат органининг 3517
электрон маълумотлар тўпламига эга. Ушбу электрон ахборот манбаидан
фойдаланиш динамикаси кундан-кунга ортиб бормоқда.
Барча ахборот тизимлари комплекслари орасида энг кўп юклаб
олинадигани
«Лицензия»
АТКдир.
Унда
130000
лицензия
ва
рухсатномалар ҳақида маълумотлар жойланган. 44 фаолият тури бўйича
лицензия олиш учун ариза топшириш мумкин бўлиб, ушбу аризаларнинг
асосий қисми белгиланган муддатда кўриб чиқилади.
Электрон
ҳукумат
давлат
ва
жамият
ўртасидаги
ўзаро
муносабатларнинг тобора самарали воситасига айланмоқда. Қонунчилик
ҳужжатлари таъсирини баҳолаш тизими (SOVAZ) бунинг исботидир. У
электрон ҳукумат фаолиятининг мамлакат Конституцияси қоидаларига
мувофиқлигини тасдиқловчи очиқлик, ошкоралик ва сўз эркинлиги
тамойиллари асосида иш олиб боради. SOVAZ порталининг янги талқини
2018 йилда ишга тушиши режалаштирилган бўлиб, унда давлат органлари
онлайн тартибда норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар лойиҳалари бўйича овоз
беришлари мумкин. Келгусида уни «Электрон парламент» тизими билан
интеграциялаш режалаштирилган.
Бугунги кунда электрон ҳукуматни ривожлантириш даражасига кўра
дунёдаги мамлакатлар рейтингида Ўзбекистон мавқеи анча кўтарилган.
Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Электрон ҳукумат бўйича (2016)
тадқиқотида Ўзбекистон 20 поғона юқори ўринга кўтарилди ва 193 давлат
орасида 80-ўринни эгаллади.
Миллий электрон ҳукуматни янада ривожлантиришнинг муҳим
натижаси сифатида, Ўзбекистон 2030 йилгача БМТнинг Электрон
ҳукуматни
ривожлантириш
индекси
ва
Бутунжаҳон
банкининг
Тадбиркорликни юритиш индексида 30та энг ривожланган мамлакатлар
сафига кириши керак. Шу мақсадда, келгусида ақлли технологиялардан
фойдаланган ҳолда электрон ҳукуматни ривожлантириш ва ахборот
374
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
хавфсизлиги масалалари бўйича электрон ҳукумат хизматларини тўлиқ
интеграциялаш кўзда тутилмоқда.
Тадқиқотнинг яна бир муҳим кўрсаткичи БМТнинг фуқаролар,
корхоналар ва давлат ҳокимияти органлари ўртасида мулоқот қилиш учун
АКТдан
фойдаланиш
самарадорлигини
баҳолайдиган
индекс
(E-
Participation Index) ҳисобланади. Ўзбекистон 2014 йилда 71-ўринда бўлган
бўлса, 2016 йилда 47та поғонага кўтарилиб, рейтингда 24-ўринни эгаллади.
Сўров натижаларига кўра, алоқа порталлари (e-kommunal.uz), Очиқ
маълумотлар портали (data.gоv.uz) ва қонун ҳужжатларини муҳокама
қилиш порталининг (regulation.gov.uz) ишга туширилиши жамоатчилик
билан очиқлик, ошкоралик ва самарали мулоқотни таъминлашнинг асосий
омили бўлди.
Юртимизда электрон ҳукумат тизими кундан-кунга ривожланиб
бормоқда. Унинг асосий вазифаси эса аҳоли учун ҳақиқатда фойдали
бўлган халқнинг талаб ва эҳтиёжларини ҳисобга олган ҳолда давлат
хизматларини тақдим этиш тартибини доимо такомиллаштириб бориш,
хусусан, аҳоли ва тадбиркорлик субъектларига электрон хизматлар
кўрсатиш бўйича интерактив фаолиятни таъминлашдир.
Яширин иқтисодиётнинг жамиятга таъсири ва бартараф этиш
йўллари
Маджидов Р.Р.
Набиева Д.
ТДИУ МЕКР-10 гуруҳи магистри
Кейинги вақтда рақамли иқтисодиётни ривожлантириш бўйича
изчил чора-тадбирлар амалга оширилмоқда, давлат органлари ва бошқа
ташкилотларда электрон ҳужжат алмашинуви ҳамда жисмоний ва юридик
шахсларга хизмат кўрсатиш учун электрон тижорат тизимлари босқичмабосқич жорий этилмоқда.
375
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Шу билан бирга, соҳадаги ишлар ҳақиқий аҳволининг таҳлили
марказлашган маълумотлар тизимига интеграцияни таъминлайдиган ягона
ахборот-технологик платформанинг мавжуд эмаслиги натижасида жорий
этилаётган дастурий ҳужжатлар тарқоқ эканини кўрсатмоқда.
Рақамли иқтисодиётни жадал ривожлантириш учун шарт-шароитлар
яратиш, давлат бошқаруви тизимини янада такомиллаштириш, ундан
фойдаланиш имкониятларини кенгайтириш, замонавий инфратузилмани
қўллаш мақсадгамувофиқ.
Мамлакатимизда
тадбиркорликни
қўллаб-қувватлаш
борасида
муайян ишлар олиб борилмоқда. Бу борада Президент томонидан фармон,
қарорлар имзоланиб, қонунлар қабул қилинмоқда. Энг қувонарлиси,
тадбиркорлар эришган ўз сармоялари орқали оила бюджетини, қолаверса,
мамлакатимиз тараққиётини ривожлантиришга муносиб ҳисса қўшаётгани
эътирофга лойиқдир. Аммо беш қўл баробар эмас деганларидек, ҳамма
жойда ҳам мутасаддилар ислоҳотларни тўлақонли амалиётга жорий
этмоқда ёки барча тадбиркорлар ҳам яратилаётган имкониятларни
суиистеъмол қилмасдан қонуний равишда ишламоқда деб айта олмаймиз.
Бу эса ўз-ўзидан мамлакатимизда яширин иқтисодиётнинг улуши
ортишига
ва
давлатимиз
иқтисодиётини
ўсишига
салбий
таъсир
қилаётгани ачинарли ҳолдир.
Яширин иқтисодиёт бу иқтисодий фаолиятни жамиятдан яшириш ва
давлат
томонидан
назорат
ҳамда
ҳисоботи
юритилиши
олиб
борилмаслигини, шу билан бирга иқтисодиётнинг кузатиб бўлмас ва
норасмий қисмидир.
Оддий қилиб айтадиган бўлсак, яширин иқтисодиёт мавжуд қонун ва
жамият қоидаларини четлаб ўтувчи жамиятдаги фуқароларнинг иқтисодий
алоқалари десак ҳам бўлади.
Хўш,
яширин
иқтисодиёт
қаердан
пайдо
бўлади
ва
қачон
ривожланади?
376
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
У аввало, жамиятда иқтисодий фаолиятни кенг жамоатчиликдан
яшириш учун қулай бўлган тақдирда ва бунга шароит мавжудлигида пайдо
бўлади.
Яширин иқтисодиётнинг ривожланишига қуйидагилар сабаб бўлади:
солиқларнинг оширилиши;
турли хил лицензия, сертификат ва рухсатномалар олинишида кўзда
тутилмаган харажатларнинг мавжудлиги;
хомашё маҳсулотлари етказиб берилишида тегишли ҳужжатларни
расмийлаштиришдаги қийинчиликлар.
Яширин иқтисодиётда валюта қора бозорининг ўрни жуда катта
ҳисобланади. Бизнинг мамлакатда ҳам энг йирик нақд пул айланмалари
хорижий валюта бўлмиш АҚШ долларида амалга оширилади (ноқонуний
йирик битимлар, уй-жой, автомобиль олди-сотдиси ва бошқа кўплаб
товарлар олди-сотдиси йиғиндиси).
Банкдан ташқари айланаётган ушбу хорижий валютанинг миллий
валютамиз сўмга нисбатан етказаётган бевосита зарари охир-оқибат
сўмимизнинг қадрсизланишига ўзининг билвосита таъсирини кўрсатмоқда.
Аксарият маҳсулотларнинг четдан нақд пулга сотиб олиб келтирилиши ёки
хуфёна битимлар туфайли маҳсулотларнинг мамлакатимизга олиб кириб
сотилиши кўп жиҳатдан солиқдан яширган ҳолда фойда кўриб ишлаётган
тадбиркорлар ва уларни қўллаб-қувватлаб турган бошқа шахсларга қўл
келмоқда.
Асосийси,
маҳсулотларнинг
ўз
тадбиркорлиги
реализация
ёки
ишлаб
қилинишига,
чиқарилаётган
рақобатбардош
маҳсулотларнинг ишлаб чиқилишига мисли кўрилмаган даражада зиён
етади.
Оддий тушунтирадиган бўлсак, масалан текстил фабрикасида тайёр
ҳолда ишлаб чиқарилаётган маҳсулотларнинг таннархи хуфёна ишлаб
чиқарилган маҳсулотникидан юқори бўлиши табиий, сабаби, фабрика
ходимларга иш ҳақи, ишлаб чиқаришдаги асосий воситалар амортизацияси
377
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
ва шунга ўхшаш харажатларни қоплаши зарур. Булар эса маҳсулот
таннархида ўз аксини топади.
Яширин цехда ишлаб чиқарилган маҳсулотнинг таннархида бу
харажатлар йўқлиги сабабли, бозорда фабрика маҳсулотининг сотилишида
қийинчиликлар олиб келади.
Ривожланган
давлатларда
яширин
иқтисодиётнинг
ижобий
тарафлари ҳам кузатилган. Масалан, Европа мамлакатларида турғунлик,
кризис пайтида иш ўринлари қисқарган шароитда ходимлар норасмий
секторларда вақтинча ишлаб турганлар. Бу эса ушбу ишсиз қолган
ходимларни оч қолиш ва қийинчиликларга дуч келишдан сақлаб қолган.
Шунинг учун ҳам айрим ривожланган давлатларда йиллик ялпи ички
маҳсулотнинг 14-15 фоизи миқдорида яширин иқтисод оптимал ҳажм деб
ҳисобланади.
Яширин иқтисодиёт ҳали ҳеч бир мамлакатда юз фоиз йўқ
қилинмаган. Айрим экспертларнинг фикрича, Ўзбекистонда яширин
иқтисодиётнинг ЯИМдаги ҳажми 50 фоиз атрофида.
Агарда
рақамларга
мурожаат
этадиган
бўлсак,
2019
йилда
республикамизда Давлат бюджети даромадлар қисми 102,6 трлн сўмни
ташкил қилмоқда. Ялпи ички маҳсулот қиймати 424 трлн сўм қилиб
белгиланди. Шунда экспертлар фикрига кўра, яширин иқтисодиётнинг 50
фоиз улуши 212 трлн.сўмни ташкил этмоқда. Ушбу суммадан яширин
иқтисодиётнинг
оптимал
ҳажми
15%
(424*15%=64)ни
чиқариб
ташланганда, 148 трлн сўм (212-64) маблағ иқтисодиётдан ташқарида
айланаётгани маълум бўлади. Агарда биз ушбу маблағнинг белгиланган
тартибда қонуний айланмасига эриша олсак, Давлат бюджетига солиқлар
тўланиши натижасида қўшимча ўртача 15-20 трлн.сўм (2,3 млрд АҚШ
долларига тенг) маблағ туширилиши мумкин.
Бугунги кунда битта умумтаълим мактабини янгитдан қуриш учун
ўртача 5 млрд сўм маблағ сарфланади. Демак, бир йиллик яширин
иқтисодиёт келтираётган зарарга тенг маблағни 4 мингга яқин умумтаълим
378
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
мактаблари қуриш ёки аҳоли турмуш шароитларини янада яхшилаш учун
йўналтириш имкони пайдо бўлади.
Шунингдек, яширин иқтисодиётнинг жамиятдаги таъсири бу
авваламбор жамиятнинг даромадлари қайта тақсимланишида камчилик
гуруҳлари (яширин тадбиркор ва ишбилармонлар) кўпчиликка нисбатан
ортиқча
тақсимланиши
натижасида
аҳолининг
ўзига
тўқ
ва
кам
таъминланган қатлами ўртасидаги тафовутнинг ошишига олиб келади.
Бу масалада ривожланган давлатларнинг босиб ўтган йўллари чуқур
таҳлил қилиниб, ўзимизга мос бўлган йўналишларга таяниб, босқичмабосқич амалга ошириш лозим деб ўйлайман.
Кўплаб ривожланган мамлакатларда яширин иқтисодиётнинг улуши
ва таъсирини минимал даражада камайтиришга эришилган. Бу эса оддий
аҳоли турмуш даражаси юқори даражада бўлишига замин яратган.
Аввало, яширин иқтисодиёт билан шуғулланадиган тадбиркорларни
аста-секинлик билан қонуний белгиланган тартибда ишлашга ўргатишимиз
лозим бўлади.
Тадбиркорлик фаолияти билан ноқонуний шуғулланган ва ўз
даромад-ларини яширган барча тадбиркорлик субъектларига амнистия
қўллаш, яъни белгиланган амнистия муддати ичида тадбиркорлар ўз
даромадларини ҳеч қандай тўсиқсиз ва ортиқча текширувларсиз қайд этиб,
легаллаштиришлари ҳамда фаолиятларини давом эттиришлари учун
қонуний чоралар кўриш мақсадга мувофиқ.
Ўзбекистонда валюта қора бозорини йўқ қилиш учун ноқонуний
валюта
қора
интерваллар
бозорларини
доирасида
қонунийлаштирган
бозор
нархларида
ҳолда
савдо
белгиланган
қилувчи
валюта
айирбошлаш шохобча-ларини ташкил қилиш даркор. Нақд хорижий
валютани бемалол расмий солиқ тўлаб фаолият юритадиган хусусий
шохобчаларда алмаштириш имконини бериш керак. Шундан сўнг яширин
савдо қилаётган валюта сотувчиларни қаттиқ жазолаш лозим.
379
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Давлат томонидан нақд пулсиз савдо қилаётган тадбиркорларга
имтиёз преференциялар бериш орқали қўллаб-қувватлаш мамлакатимиз
иқтисодиёти барқарорлигини янада таъминлашда муҳим аҳамият касб
этади.
Масалан, ривожланган давлатларда бугунги кунга келиб нақд пул
муомаласи максимал даражада қисқартирилган, барча пул айланиши банк
орқали амалга оширилиши давлат иқтисодиётининг ривожланишига олиб
келиши ҳеч кимга сир эмас.
Мамлакатимизда
кейинги
икки
йил
давомида
яширин
иқтисодиётнинг таъсирини камайтириш бўйича бир қанча ишлар олиб
борилди, масалан 2017 йилда “Коррупцияга қарши курашиш тўғрисида”ги,
2018 йилда эса “Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Коррупцияга
қарши
конвенциясига
Ўзбекистон
Республикасининг
қўшилиши
тўғрисида”ги қонунлар қабул қилинди.
Шунингдек, коррупцияга қарши самарали курашиш мақсадида
жорий йилда Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисида Коррупцияга
қарши кураш ва суд ҳуқуқ масалалари қўмитаси ташкил этилди. Унинг
асосий вазифаларидан бири барча қонун ва қонуности ҳужжатларида
коррупция аломатлари мавжуд бўлган нормаларни аниқлаш ва бартараф
этишдир.
2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини бешта устувор
йўналиш бўйича Стратегиясини “Фаол инвестициялар ва ижтимоий
ривожланиш йили”да амалга оширишга оид Давлат дастурида хам
“яширин иқтисодиёт”нинг омилларини соҳалар ва тармоқлар кесимида
таҳлил қилиб, уни камайтириш юзасидан чора-тадбирлар дастурини
тасдиқлаш кўзда тутилган. Унда:
иқтисодий фаолиятни легаллаштириш юзасидан қўшимча чораларни
аниқлаш;
солиқ
юкини
камайтириш
ва
солиқ
маъмурчилигини
такомиллаштириш;
380
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
импорт қилинган товарларнинг ҳисоботларини электрон тарзда
шаклланишини таъминлаш;
нақд пулсиз ҳисоб-китобни рағбатлантириш механизмини ишлаб
чиқиш;
айрим товарлар учун идентификация маркировка қилишнинг ягона
тизимини жорий этиш ва солиқ органлари томонидан маҳсулотни ҳисобга
олишнинг электрон базасини яратиш;
электрон тижорат фаолиятини қонунийлаштириш ва назорат қилиш
механизмини жорий этиш;
кўчмас мулк объектлари ва автотранспорт воситалари олди-сотдиси
ва бошқа йирик миқдордаги битимлар бўйича ҳисоб-китобларни банк
орқали амалга ошириш учун қулай шароит яратиш;
тадбиркорлар фаолиятига давлат идоралари томонидан ноқонуний
аралашувлар фактларига қатъий йўл қўймаслик;
давлат органлари ишида шаффофлик ва очиқликни таъминлаш
борасида бажарилиши лозим бўлган ишлар мужассамлашган.
Шу билан бирга “Рақамли Ўзбекистон-2030” “йўл харитаси”
тасдиқланиши назарда тутилган. Унда давлат хизматларини кўрсатиш,
давлат бошқаруви, иқтисодиётнинг барча тармоқлари, хизмат кўрсатиш
соҳаларида рақамли трансформация қилиш кўзда тутилади. Бизнес
харажатлари ва маъмурий юкламани камайтириш мақсадида маъмурий
тартиб-таомилларни
рақамлаштириш,
барча
маъмурий
тартиб-
таомилларни хатловдан ўтказиб, ягона ҳужжатда жамлаш ҳамда алоҳида
қабул қилинган регламент ва қарорларни бекор қилиш кўзда тутилади.
БЎЛАЖАК РАҲБАР ХОДИМЛАР ТАЙЁРЛАШГА ҚЎЙИЛАДИГАН
ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ ТАЛАБЛАР
Акбарова Сайёра Шухратовна
ТДИУ “Касб таълими (иқтисодиёт)”
кафедраси ассистенти,
381
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Очилова Гулноза Одиловна
ТДИУ “Касб таълими (иқтисодиёт)”
кафедраси катта ўқитувчиси
Бугунги кунда мамлакатимиз иқтисодиётини модернизация қилиш
ва бу соҳада амалга оширилаётган ислоҳотларни янада чуқурлаштириш
билим олишга, иқтисодиёт сир-асрорларини ўрганишга бўлган ҳаракатни,
фанни чуқур ўрганишга бўлган талабларни ҳам кучайтиради. Бу эса ўз
навбатида, иқтисодий қонунларни яхши биладиган, турли вазиятларни
таққослаш, иқтисодий ресурслар чекланганлиги шароитида самарали
хўжалик юритиш учун муқобил вариантларни тўғри танлаш ва қарор қабул
қилиш малакасига эга бўлган бўлажак раҳбар ходимлар тайёрлашни ҳам
талаб қилади.
Ҳозирги кунда таълим жараёнини, олий таълимнинг ўқув режа ва
дастурларини янги педагогик технологиялар ва ўқитиш усулларини кенг
жорий этиш, магистратура илмий-таълим жараёнини сифат жиҳатидан
янгилаш ва замонавий ташкилий шаклларни жорий этиш асосида янада
такомиллаштириш асосий ва бош мақсад бўлиб қолмоқда.
Давлатнинг таълим сиёсатидаги бош масаласи, малакали
ҳар
томонлама камол топган инсонни тарбиялаш, бўлажак раҳбар ходимларлар
тайёрлашни меҳнат бозори талабларига мослаштиришдир.
Таълимни
ижтимоий жиҳатдан аҳамияти кўп жиҳатдан ёшларнинг иқтисодий
тайёргарлиги билан аниқланади. Бўлажак раҳбар ходимларлар иқтисодий
масалаларни тушуниши, иқтисодиётдаги турли тенденцияларни аниқлай
билиши, амалий фаолиятга тайёр бўлиши лозим.
Иқтисодий таълим стратегияси давлатнинг стратегик мақсадларига
бўйсунган ҳолатда келиб чиқади. Таълим тизими ривожланишининг
стратегияси
доирасида
ривожланиш
таълим
жараёнининг
ўзини,
мазмунини ислоҳ қилиш заруриятини келтириб чиқаради.
382
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ҳозирги пайтда
Ўзбекистонда иқтисодий таълимга қуйидаги
талаблар қўйилади:
- сифатлилик, яъни ёшлар талаб қилинган даражада билим, малакага
эга бўлиши;
- барча ёшлар иқтисодий билимларни ўрганиши;
- самарали бўлиш, яъни таълим-тарбияга сарфланган харажатлар
албатта максимал самара бериши керак.
Иқтисодий билим бир бутун ҳолда – бу реал дунёда иқтисодий
ҳодисаларни инсон томонидан ўрганиш натижасидир. Илмий билишнинг
биринчи
босқичида
иқтисодий
фикрларнинг
шаклланиши,
уни
ривожланишида энг йирик илмий мактабларнинг тутган ўрни ўрганилади.
Бирон бир мактаб берилган саволга, масалага аниқ жавоб бермайди, лекин
уларни интеграцияси энг асосийси фикрлашга, таҳлил қилишга ўргатади.
Иқтисодий саводхонлик инсонни иқтисодий фаолият субъекти сифатида
қаралган ҳолда уларни келажакда эҳтиёжларини қондириш учун самарали
танловни ўрганиш, бунинг учун эса иқтисодий фаолият тузилиши, унда
ўзининг ўрнини ҳис этиши, замонавий иқтисодий хулқ-атвор нормаларини,
иқтисодий маданиятли бўлиш, ресурсларга тежамкорлик муносабатларини
тарбиялашдан иборат.
Иқтисодиётга
йўналтирилган
таълим
муассасаларида
таълим
берувчи ўқитувчилар эса қуйидаги мақсадни амалга оширишга ҳаракат
қилишлари лозим:
 Миллий
мустақиллик
халқимизнинг
тарихий,
интеллектуал,
маънавий ва иқтисодий меросини ўрганиш, иқтисодиёт илми ривожига
улкан ҳисса қўшган олимларнинг илмий меросидан кенгроқ равишда
раҳбар ходимларларни хабардор қилиш ҳамда янги иқтисодий маданият ва
тафаккурни шакллантириш.
 Бўлажак раҳбар ходимларга замонавий
тадбиркорлик сирларини
сингдириш, жамият тараққиётида бўлаётган ўзгаришларни иқтисодий
383
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
моҳиятини
англаш,
таҳлил
қилиш,
қарор
қабул
қилиш,
ҳаётий
вазиятлардан энг кам йўқотишлар билан чиқиб кетиш.
Шунинг учун ҳам асосий диққат умумий иқтисодий саводхонликни
оширишга қаратилади. Буни амалга ошириш кўп жиҳатдан раҳбар
ходимларлар
ҳаракати
муассасаларининг
ва
маҳоратига
аҳамияти
фақат
боғлиқдир.
аждодларнинг
Олий
турли
таълим
фаолият
соҳасидаги тажрибаларини тўпловчи ва жамиятнинг янада ривожланиши
учун пухта замин ҳозирловчи муассаса сифатида тан олиниши билангина
эмас, балки улар самарали фаолият кўрсатиши учун зарур ресурсларни
бунёд этиши билан ҳам белгиланади.
Бўлажак раҳбар ходимлар камолотида берилаётган мустақил ўқув
топшириқлари, муаммоли ечимга қаратилган мунозарали дарс шакллари ва
аудиовизуал
воситаларга
асосланилган
ўқув
материаллари
кучли
ижтимоийлаштирувчи таъсир аҳамиятига эга. Айнан мана шундай ўқитиш
усуллари воситасида
бўлажак мутахассисларни олий таълимдаги ўқув
фаолиятига тайёрлаш, мантиқий ва танқидий тафаккурини шакллантириш,
мавжуд қобилиятларини юзага чиқаришга имкон яратилади. Бу эса ўзўзидан
педагог-талаба
ҳамкорлигини
талаб
этадиган
педагогик
фаолиятдан иборат бўлади. Педагог одатда ўқитиш давомида талабалар
ўқув маълумотларини қанчалик ўзлаштирганликлари, аниқ билимларга эга
бўлганликларидан хабардор бўлсагина, талабани янги билимлар билан
қуроллантира олади. Шунга кўра ўқитувчи талаба ўқув ахборотлари,
маълумотларининг мазмунини тушуниши, ўзлаштириб олиши ва амалда
қўллай олишини ўргатишни ўз олдига мақсад қилиб қўяди. Бу одатда ўқув
мақсади деб юритилади. Зеро, у таълим жараёни охирида кутилаётган
натижа
тавсифидир.
Таълим
жараёни
икки
жонли
мавжудотнинг
иштирокида кечганлиги сабабли педагог ўргатиш мақсадини, талаба эса,
ўрганиш мақсадини амалга оширади.
Ҳозирги кунга келиб, илмий-техникавий тараққиёт шу қадар жадал
суръатлар билан ривожланмоқдаки, мутахассис кадрларнинг касбий
384
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
билимлари ҳар йили маълум даражада қадрсизланмоқда ҳамда уларни тезтез янгилаш эҳтиёжи сезилмоқда. Бозор иқтисодиёти, рақобат шароитида,
техника ва технологиялар жадал ўзгараётган шароитда кадрларнинг
малакасини ошириш ва уларни қайта тайёрлаш катта аҳамият касб этади.
Узлуксиз таълим тизимида дарс ва бошқа турдаги барча ўқув
машғулотларини мукаммал ташкил қилиш – педагогларнинг биринчи
навбатдаги вазифасидир. Юқори савияда ўтказилган машғулотлар ёшлар
онгида
узоқ
сақланади,
уларда
имон-эътиқод
ва
мафкуранинг
шаклланишига ижобий таъсир кўрсатади. Раҳбар ходимларнинг касбий
фазилатлари: ўз
соҳасининг
пухта
билимдони бўлиш,
касб-ҳунар
сирларини содда усулда ўргата олиш, ҳаётий тажрибалари асосида
тарбияловчилик, шахсий намуна бўла олишлик ва бошқаларни ўз ичига
олади.
Мамлакат
иқтисодиётини
ривожлантиришда
мутахассислар
тайёрлаш тизимига илм-фаннинг узвий равишда кириб бориши учун
қуйидагилар зарур:

таълимда илғор педагогик технологияларни яратиш ва ўзлаштириш
юзасидан мақсадли инновация лойиҳаларини шакллантириш ва амалга
ошириш йўли билан илм-фаннинг таълим амалиёти билан алоқасини
таъминлаш чора-тадбирларини ишлаб чиқиш;

олий таълим
тайёрлаш
сифатини
муассасаларида
ошириш,
юқори малакали мутахассислар
ёшларнинг
илмий
ижодиётини
ҳар
томонлама қўллаб-қувватлашга эришиш;

олий таълим муассасаларида илм-фанни ривожлантиришда халқаро
илмий
ҳамжамиятга
интеграциясини
фаоллаштириш,
ривожланган
мамлакатларнинг нуфузли илмий журналларида мақола чиқаришларини
ривожлантириш, таълим соҳаси ва мутахассислар тайёрлашни янада
такомиллаштириш.
Хулоса қилиб айтганда,
Ўзбекистон иқтисодиётини модерниза-
циялаш шароитида хўжалик юритувчи субъектлар, давлат бошқаруви
385
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
идоралари, хизмат кўрсатувчи ташкилотлар ва бошқа кўплаб мулкчилик
шакллари ўз фаолиятларини янги иқтисодий бозор ўзгаришларига
мослаштиришлари учун уларда фаолият кўрсатувчи бошқарув ходимлари,
олий таълим муассасаларининг профессор-ўқитувчилари
замонавий
иқтисодиёт фанларидан ва уларни ривожланиш жараёнларидан хабардор
бўлишлари ҳамда ўз соҳалари бўйича ўтаётган фанларининг ютуқларидан
ўз фаолиятларида ишлата олишлари муҳимдир.
ОЛИЙ КАСБИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА ИННОВАЦИОН
ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ
Ҳакимова Муҳаббат Файзиевна
ТДИУ профессори
Джураева Мухайё Тураевна
ТДИУ катта ўқитувчиси
Мусаханова Гулнора Мавляновна
ТДИУ катта ўқитувчиси
Бугунги кунда узлуксиз таълим тизимининг ҳар бир бўғинида
таълим мазмунининг мақбул меъёрини танлаб олиш ва таҳсил олувчилар
мулкига айлантириш муҳим аҳамият касб этади. Чунки, ҳар қайси фан
ўзининг юзлаб йиллар тараққиёти давомида жуда катта ҳажмдаги
билимларни тўплаб шиддатли равишда уни орттириб бормоқда.
Маълумки, таълим мазмуни таҳсил олувчиларни маълумотли қилиш,
тарбиялаш ва ривожлантириш мақсадларини кўзлаб, ўқув муассасасининг
тури, мақсад ва вазифалари, таҳсил олувчиларнинг индивидуал ёш
хусусиятлари, ўқиш муддати, шарт-шароити ва кўплаб педагогик,
психологик, физиологик омилларни ҳисобга олган ҳолда эксперт ва
тажриба-синов усулида танлаб олинади. Бундан мақбул ахборот ҳажмини
танлаб олиш ва уни таҳсил олувчилар имкониятларига уйғунлаштириш
зарурияти келиб чиқади. Зарур ва етарли ўқув материалини ажратиб олиш
386
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
учун
олий
таълим
муассасаларига
қўйилган
давлат
талабларини
билишнинг ўзи кифоя.
Лекин, бу материал таҳсил олувчиларнинг ҳаёти ва саломатлигига
хавф туғдирмаган ҳолда ўз касбий функцияларини оқилона бажариш,
юқори сифат ва самарадорликка эришиши, ҳамкасблари билан тўлақонли
фикр алмашиши, мушоҳада юритиши, мураббий ва тажрибаси катта
шахслардан маслаҳат сўраши, ёшларга йўл-йўриқ кўрсатиши, мустақил
ҳолда ўз билими ва тажрибаларини ошириш ҳамда ижодиёт билан
шуғулланишига имкон бериши ҳам зарур.
Шу пайтгача олий таълим муассасаларида ўрганилаётган ўқув
предметларининг
мазмунида
объектларнинг
маълум
бир
алоҳида
жиҳатлари ўрганилиши кўзда тутилган бўлиб, мажмуавий муаммо
сифатида талқин этилмаган. Бунинг натижасида ўрганилган билимлар
лавҳалар шаклида шаклланиб, кўп ҳолларда мажмуавий муаммоларни
мустақил ва ижодий ечимини топишга имкон бермайди.
Умуман олганда, таълим мазмуни мавзу матнлари, топшириқлар,
саволлар, чизмалар, жадваллар, мисол ва масалалар, далиллар, теоремалар,
таърифлар, аксиома, ғоя ва қарашлар, техник воситалар ёрдамида намойиш
этиладиган ахборотлар, дидактик аниқликлар, қоидалар, шартли белгилар
ва шу кабиларда ўз ифодасини топади.
Ҳозирги замон ва истиқбол талаблари, фан, техника ва ишлаб
чиқариш технологияларининг ривожланганлик даражасини ҳисобга олган
ҳолда таълим мазмунини ислоҳ қилиш, ўқув предметлари мазмунида
асосий тушунча ва ғояларнинг аниқ ҳамда тушунарли баён этилишини
таъминлаш; таҳсил олувчиларнинг ақлий ва жисмоний зўриқишларини
бартараф этиш; ўқув материалининг мураккаблиги ва ҳажмини ҳаддан
ташқари ортиб кетишини олдини олиш; таълим мазмунининг амалиёт
билан алоқасини кучайтириш; таълим-тарбия жараёни иштирокчилари
орасида онгли муносабатни таъминлаш давр заруриятидир. Чунки, ортиқча
юклама
таҳсил
олувчининг
ўзи
яхши
кўрган
машғулоти
билан
387
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
шуғулланишга, мустақил ва ижодий ишлашига имкон бермайди. Шунинг
билан бирга ўз кучи ва имкониятига ишончини йўқотади, ўқиб ўрганишга
бўлган қизиқишини сўндиради.
Юқоридагиларни ҳисобга олган ҳолда, жамиятда рўй берадиган
иқтисодий қонунларни билиш ва уларнинг амал қилишига онгли
муносабатда бўлишда, иқтисодиётни бозор тамойиллари асосида ислоҳ
қилиш жараёнлари моҳиятини тушуниш учун зарур бўлган билимларни
беришда «Иқтисодиёт назарияси» фанининг роли беқиёсдир. Бугунги
кунда ёш авлодда бунёдкорлик ғояларини шакллантириш, маънавий
дунёқарашини кенгайтириш, иқтисодий маданиятини ошириш каби муҳим
вазифаларни бажариш орқали мазкур фаннинг аҳамияти тобора ошиб
бормоқда.
Ушбу иқтисодий муаммоларни тезроқ ҳал қилиш, уларнинг ечимини
излаб топиш кўп жиҳатдан кишиларнинг иқтисодиёт сирларини, айниқса
бозор ва бозор иқтисодиёти муносабатларининг мазмунини, уларнинг
талаблари ва хусусиятларини, қонун-қоидаларини, амалга оширилаётган
иқтисодий
ислоҳотларнинг,
уни
чуқурлаштиришнинг,
иқтисодиётни
эркинлаштиришнинг мақсади ва моҳиятини чуқурроқ билишларига
боғлиқдир.
Инсон
томонидан
яратилган
товарлар
ва
хизматларнинг,
ресурсларнинг ҳаракати бўйича такрор ишлаб чиқариш қуйидаги фазалар
бирлигидан иборатдир:
1) ишлаб чиқариш жараёни;
2) айирбошлаш жараёни;
3) тақсимлаш жараёни;
4) истеъмол қилиш жараёнларига талабалар диққат-эътиборини қаратиб,
улар ҳақидаги маълумотларни таҳсил олувчилар мулкига айлантириш
тадбирларини кўриш имконини беради.
Тадқиқотларимиз
ушбу
методика
юқори
сифат
ва
самара
кўрсаткичларига олиб келишига ишонч ҳосил қилдик. Шунингдек, бу
388
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
методика
таҳсил
олувчиларда
мустақил
ўқиб-ўрганишга,
ижодий
изланишга ундовчи омил бўлиб ҳам хизмат қилади.
Олий таълим муассасалари замон талабларига мос, меҳнат бозорида
рақобатбардош мутахассислар тайёрлашни кўзда тутар экан, бу муаммо
бевосита ўқув муассасаларида ўтказиладиган машғулотларда ўзига хос
мўлжал бўлиб хизмат қилади. Ана шу ижтимоий буюртмадан ҳар бир
машғулот мақсадини аниқлаб олиш, унга оқилона эришиш йўлларини
тўғри танлаш муҳим аҳамият касб этади. Агар мақсадимиз юксак
маънавиятли мутахассис тайёрлаш бўлса, бундай фазилат нималар асосида
ва қандай шаклланади, деган саволга жавоб беришга тўғри келади.
Биз юксак касбий маънавият деганда-мутахассиснинг билими ва
касбий иш ҳаракат усулларини санъат даражасида такомиллашиб ҳаётий
эҳтиёж
даражасига
маънавиятнинг
кўтарилишини
сарчашмаси
бизнинг
тушунамиз.
назаримизда,
Юксак
касбий
тушунчаларни
ўзлаштириш ҳисобланади. Чунки, тушунча - ўрганилаётган объект
(предмет, ҳодиса, жараён, шахс каби)ларнинг муҳим хусусиятларини, алоқа
ва муносабатларини ўзида акс эттирувчи тасаввурдир. Тасаввур, ўз
навбатида, шахс онгининг маҳсули бўлгани учун шахсий тасаввур ҳақида
гапириш мумкин.
Фанда тушунчанинг турли жиҳатлари тадқиқ этилади. Масалан,
файласуфлар, тушунча-объект моҳиятининг инсон онгидаги инъикоси
сифатида қарасалар, мантиқ илмида тафаккурнинг бошланғич шакли,
тилшуносликда-унинг
психологияда-шахснинг
мазмун
билан
ривожланиш
номи
орасидаги
даражасига
боғлиқ
мослик,
ҳолда
ўзлаштириш қонуниятлари, педагогикада ўқув материалининг муҳим
бирлиги,
методикада
уларни
талабалар
онгида
шакллантириш,
ривожлантириб билим, иш-ҳаракат усуллари (кўникма ва малака) ва
шахсий маънавият даражасига етказиш омиллари тадқиқ этилади.
Шу ўринда айтиб ўтиш жоизки, тушунча ўрганилаётган объектнинг
барча муҳим жиҳат ва хусусиятларини ўзига қамраб ололмайди. Ана шунга
389
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
кўра, билим-объект ҳақидаги ўзаро узвий алоқадор тушунча, ҳукм ва
хулосалар мажмуасидир.
Шахс томонидан ўрганилаётган объектни идрок этиш билан унинг
маълум жиҳатлари, хусусиятлари, миқдорий ва сифат кўрсаткичлари
аниқланади.
Диалектик нуқтаи назардан
олиб
қарайдиган бўлсак,
ўрганилаётган объект ҳақидаги ўзаро боғлиқ тушунчалар устида фикр
юритиб мантиқий хулосага келинади ва шундан сўнг ушбу объект ҳақида
шахсий ҳукм чиқарилади ва у билимнинг асоси деб қаралади.
Демак, билимга эга бўлиш-объект хусусиятларини идрок этиш, унинг
муҳим жиҳатларини ажратиб олиб тушунчаларда ифодалаш, бошқа
объектлар билан қиёслаб хулоса ва ҳукм чиқариш, уларни умумлаштириш
каби кўп босқичли, мураккаб жараёндир.
Билимларни амалиётда қўллаш, моддий ва маънавий неъмат яратиш
жараёнида иш-ҳаракат усуллари (кўникма ва малака)га айлантирилади.
Иш-ҳаракат усулларининг қандай даражада шакллантирилганлигига қараб,
уларни кўникма ёки малака деб айтилишини психология фанида
ўрганилганлиги боис, биз уларни, юқорида айтилганидек, иш-ҳаракат
усуллари деб айтиш билан чегараланамиз. Лекин шахсий иш-ҳаракат
усуллари кўп марта такрорланиши натижасида сайқалланиб, ривожланиб
бориб касбий маҳоратга айланиши исбот талаб қилмайди. Маълумки,
касбий иш-ҳаракат усуллари ривожланиб маҳорат даражасига кўтарилган
шахсни жамият ҳар доим ҳам юксак қадрлаган.
Иқтисодиётга йўналтирилган олий таълим муассасаларида
эса,
инсониятнинг яшаши ва унинг камол топишини таъминлайдигани моддий
ва маънавий неъматлар ишлаб чиқариш ва хизматлар кўрсатишдан иборат
бўлган иқтисодий фаолиятни ташкил этиш, иқтисодий тушунча, қонунқоида, тамойиллари, ҳаётий эҳтиёжлар (иқтисодий, ижтимоий, маданий,
маънавий, сиёсий эҳтиёжлар) ҳақида талабаларда касбий билим ва ишҳаракат усуллари таркиб топтирилади. Талабалар томонидан ўзлаштирилган
390
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
бу билим ва иш-ҳаракат усуллари уларнинг амалий фаолиятларида бир неча
марта такрорланиб, такомиллашади.
Шу боис, талабаларда тизимли билимни шакллантириш асосий
мақсад
ҳисобланади.
мураккаблиги,
Бу
мақсадга
умумлашганлик
эришишда
даражаси,
хусусиятларини ҳисобга олиш зарур.
ўқув
материалининг
алоқадорлиги
каби
Педагогикада ўқув материали
мураккаблигининг умумлашганлик даражаси, мавҳумлиги, унинг ички ва
ташқи алоқалари орқали аниқланади. Тушунчалар қанча мавҳум бўлса, улар
ўзлаштириш шунча мураккаб бўлади.
Ана шу нуқтаи назардан олиб қарайдиган бўлсак, далиллар осон,
сабаб-оқибатли муносабатларни, алоқадорликни талаб қилувчи материллар
эса қийин бўлишини таъкидлаш кифоя. Шунингдек, фанга оид ушунчаларни
талабалар томонидан ўзлаштирилишида уларнинг алоқадорлигини, яъни
алоқалари сонини ҳам ҳисобга олиб иш кўриш зарур. Олимларнинг
фикрича, бир, икки алоқадорликка эга тушунчалар осон, учтадан олтитагача
алоқадор тушунчалар ўртача, етти ва ундан ортиқ алоқадорликка эга
тушунчалар қийин ҳисобланади.
Ўқитувчи
ўқув
материалини
таҳлил
қилиб,
унинг
барча
хусусиятларини шунингдек қийинлик даражасини аниқлаб олгандан сўнг,
унга мос таълим шакли, методи ва воситаларини танлайди, талабалар билан
монологик, диалогик ёки ўзаро фикр алмашиш кўринишида мулоқот ҳамда
муносабатда бўлади. Имкон қадар ўрганилаётган объектни талабалар
томонидан бевосита идрок этиб мушоҳада юритишлари учун шарт-шароит
яратади.
Шундай қилиб, мутахассислик
фанларини ўқитиш жараёнида
инновацион технологиялардан фойдаланишда ўқув фанининг мақбул
мазмунини танлаб олиш таҳлили жараёнида касбий таълим амалиётида
ўқув
лойиҳалардан
лозимлигини
фойдаланишни
кўрсатди.
Бу
эса,
ўқув
ўқув
жараёнига
ахборотини
татбиқ
этиш
ўрганишни
жадаллаштиради ва таълим сифатини таъминлашга имкон беради. Ушбу
391
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
технология таълим жараёнини индивидуаллаштиради, ўқув фаолияти
давомида талабаларнинг ўзини-ўзи идора қилишини таъминлайди.
АКМЛАРДА ИЖОДИЙ ТАШАББУСЛАР МАРКАЗЛАРИНИ
РИВОЖЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ ТАҲЛИЛИ
Сувонкулов А.
ТАТУ, 2 босқич магистранти
Инсон
онги
соғлом
муҳитга
интилиши
ҳамда
шу
муҳитни
ривожланишида кутубхоналар муҳим аҳамият касб етади. Шу ўринда
кутубхоналар қошида ижодий ташаббус марказлари ташкил етилиши ҳам
китобхонлар учун еътибордан ҳоли бўлмаган ва кутубхонага жалб қилувчи
омиллардан бири ҳисобланади. Ижодий ташаббус марказлари ХХ асрнинг
ўрталарига келиб пайдо бўла бошлади ва бу кўплаб фойдаланувчиларнинг
қизиқишларига сабаб бўлди. Дастлабки ижодий ташаббус марказлари
АҚШ ва Россия кутубхоналари қошида ташкил етилган.
Ўша даврда бундай марказларнинг ташкил етилишидан мақсад кам
таминланган оила фарзандлари ҳам йетарли таълим-тарбия олиши ва
иқтидорини ривожлантириш еди. Чунки ижтимоий кўмакка муҳтож оила
фарзандлари учун пулли мактабларда ўқиш имконияти бўлмаган, бундай
ижодий ташаббус марказларида ўқиш еса бепул бўлган. Бу марказлар
ўқувчилар билими ҳамда қизиқишига кўра турли тўгаракларга бўлинган
бўлсада, қатнашувчилар қобилиятини бирлаштиришга хизмат қилган.
1960-70 йилларга келиб кутубхоналардаги тўгараклар ўқувчилар билим
савиясига кўра гуруҳларга бўлинган. Бундай гуруҳларда тўгарак аъзолари
берилган вазифаларни ўз қўллари билан мустақил қилишган, ҳаётий
сабоқларга ега бўлишган.
392
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ижодий ташаббус марказларининг аҳамиятли жиҳатлари шуки, бу
марказлар интеллектуал мулоқот қилиш, ҳис-туйғуларни очиш ҳамда
психологик
оғирликларни
бартараф
қилишга
ёрдам
беради.
Ёш
китобхонларга еса, ўзига ишонч ва ўзини намойиш етиш қобилиятини
ривожлантириш учун фойдали ҳисобланади.
Ижодий ташаббус марказларининг асосий вазифаси адабиётни тарғиб
қилиш, ўқишни бошқариш, аҳолини кутубхонадан фойдаланишда фаол
иштирокини таъминлашдир. Фойдаланувчилар бундай марказларда турли
қизиқиш учун бирлашишади, аммо китобга бўлган қизизқиш доимо
йетакчи бўлиб келган. Китоб инсон фаолиятининг барча соҳаларида турли
маълумот манбаи бўлиб хизмат қилади. Шунинг учун тўгарак уюшмалари
оммавий кутубхоналар билан ҳамкорликда фаолият юритади.
Ижодий ташаббус марказларида тўгараклар ташкил қилиниши бир
неча босқичда амалга оширилади.
1. Тўгаракни ташкил етиш учун муҳим қарор қабул қилиш зарур.
Тўгарак қайси соҳада бўлиши
кутубхоначидан
ҳам
чиқиши
ҳақидаги ташаббус китобхон
мумкин.
Кутубхоначи
ҳам
тўгаракни
ўз
қизиқишига кўра ташкил етади. Масалан, у шеърият оламига қизиқса,
шоирлардан тўгарак тузади, агар чизмачиликда қобилиятли бўлса,
рассомчилик тўгарагини очиши мумкин бўлади. Қандай тўгарак очишдан
қатъий назар чин дилдан хоҳлаган соҳаси бўйича қилиши лозим.
2. Кейинги босқич ижодий алоқалар ўрнатиш. бу босқичда асосан
маҳаллий оммавий ахборот воситалари билан алоқа ўрнатиш тўгарак
фаолияти учун фойдали ҳисобланади. Чунки ОАВ билан алоқа ўрнатиш
тўгаракни реклама қилиш, тўгарак ҳақидаги маълумотларни еълон қилиш
ҳамда бўлиб ўтадиган тадбирларни ёритишда ёрдам беради. Бу еса аҳоли
ўртасида тўгарак нуфузини оширишда ҳамда кутубхона имиджи учун
хизмат қилади.
3. Китобхонларни тўгарак фаолиятига жалб қилиш. Бунинг учун
ўқувчиларнинг хоҳиш истакларини, қизиқишларини ўрганиб чиқиш зарур.
393
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Бу еса кутубхоначи билан фойдаланувчи ўртасида кўприк вазифасини
ўтайди. Ўз китобхонлари ҳақида маълумотга ега кутубхоначи тўгаракни
тарғиб қилишда тўғри йўналиш ола олади , яъни китобхонлар қизиқишига
кўра реклама яратади.
4. Ижодий ташаббус марказидаги тўгарак учун рамзлар яратиш.
Ҳозирги замонавий даврда рамзларни реклама сифатида қабул
қилишимиз мумкин. Тўгарак логотипи, шиори, низоми, аъзолик билети,
нишони ва мадҳиясини ишлаб чиқиш китобхонлар қизиқишини ҳамда
ижодий қабилиятини оширишга хизмат қилади. Психологларнинг фикрига
кўра, рамзлар фойдаланувчиларнинг ушбу марказга даҳлдорлигини ҳис
қилишларига ёрдам беради.
5. Башқарув аъзоларини тайинлаш. Бунда тўгарак аъзоларига ўзларига
мос вазифалар юклатилади. Қатнашувчилар вазифаларидан келиб чиқиб
янги ва креатив ғоялар ҳамда таклифлар тақдим қилишлари керак.
Сараланган таклифлар орасидан бири танлаб олинади ва таклиф егаси
бошчилигида тўгарак давомида ижроси таъминланади.
6. Тўгарак фаолиятини режалаштириш. Режалар тадқиқотнинг асосий
натижаси ҳисобланади , барчага маълумки улар муддатига кпъра узоқ
муддатли (йиллик, истиқболли ) ва тезкор (ойлик, чорак) бўлади.
Ижодий ташаббус марказлари шу тартибда ташкил етилади ҳамда
фаолияти йўлга қўйилади. Самарали ташкил етилган марказ ривожланиши
китобхонларнинг фаол қатновидан ҳамда тўгарак аъзолари сонидан намоён
бўлади. Марказ иштирокчилари томонидан сўровномалар ташкил етилиб,
аҳоли томонидан баҳоланади. Шу тарзда ижодий ташаббус маркази
фаолиятини мониторинг қилиш йўлга қўйилади.
OLIY TA’LIM MUASSASALARI TALABALARINING MUSTAQIL
ISHINI TASHKIL ETISHNING MAZMUNI VA SHAKLLARI
Ibragimova G.H-TDIU prof.,
394
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
N.N.Shomurotova-TDIU dotsenti.
Iqtisodiyotni erkinlashtirish yo’liga kirib borayotgan mamlakatimizda
ta’lim tizimini
isloh qilish,
unga
rivojlangan
mamlakatlarning
ilg’or
texnalogiyalarini joriy etish, talabalarni mustaqil faoliyat yuritishga o’rgatish,
milliy qadriyatlarimizni singdirgan holda ta’limni tashkil etish, bu jarayonni
puxta va samarali amalga oshirish ishlari bugungi kunda davlat siyosati
drajasiga ko’tarildi.
Hozirgi sharoitda talabalarning mustaqil ishini tashkil etish muammosi
juda dolzarb bo’lmoqda, chunki fanlarni o’rganish uchun ajratilgan umumiy
vaqt hajmidagi auditoriya mashg’ulotining ulushi kamayib mustaqil ishlar ulushi
aksincha ortib borishini taqazo e tmoqda.
Ta’lim jarayonida talabalar mustaqil ishini tashkil etish uchun “Ta’lim
to’g’risida” gi Qonunda ko’rsatilgan talablar quyidagilar:
1.
O’quv tarbiya jarayononing sifatini jahon standartlari darajasiga ko’tarish.
2.
Uzluksiz ta’lim tizimini takomillashtirish.
3.
Mutaxassisni o’z-o’zini rivojlantirish, mustaqil ish yuritishga o’rgatish.
4.
Innovatsion faoliyatga ega bo’lgan ijodiy shaxsiyatni shakllantirish
Mustaqil ish – bu shunday bilim olish bo’lib, bunda talabalarning o’z
oldilariga u yoki bu vazifalarni, maqsadlarni ongli ravishda qo’yishi, o’z
faoliyatini rejalashtirish va uni amalga oshirishi hamda o’zini baholay olish
qobiliyatlari bilan aniqlanadi. Talabalarning mustaqil ishlarini tashkil etishdagi
asosiy vazifasi har qanday shakldagi mashg’ulotda intellektual tashabbus va
tafakkurni rivojlantirish uchun psixalogik didaktik sharoitlarni yaratishdan
iboratdir. Talabalarning mustaqil ishlarini tashkil etishdagi bosh tamoyil
talabalarni individual ishlashga urinishlarini ta’minlash kerak. Bunda ayrim
topshiriqlarni normal va passiv bajarishdan uni ongli va faol bajarilish sari
yo’llash asosiy o’rin tutishi kerak, maqsadi esa, avval o’quv mazmuni bilan,
keyin esa ilmiy axborotlar bilan anglab hamda mustaqil ishlashga o’rgatish, o’zo’zini yo’naltirish va rivojlantirish asoslarini keyinchalik o’z malakasini
395
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
muntazam ravishda oshirib borish ko’nikmasini hosil qilishdir. Mustaqil ishlar
tizimi deyilganda biz bir-biri bilan o’zaro bog’langan va bir-birini mazmunan
to’ldiradigan va umumiy maqsadga bo’ysingan topshiriqlar mazmunini
tushunamiz. O’qituvchi topshirig’iga binoan va uning nazorati ostida talabalar
tomonidan o’qituvchining bevosita ishtrokisiz maxsus ajratilgan vaqtda
bajariladigan ish talabalarning mustaqil ishi deyiladi. Mustaqil ishlar o’quv
jarayonining tashkil etuvchisi hisoblanadi. Har bir mashg’ulot uchun maxsus
vaqt ajratilib, ular epizotik harakterda emas, balki reja asosida izchil tashkil
etilishi lozim, ana shundagina ta’limda ko’zlangan maqsadga erishiladi.
Talabalarning faol mustaqil ishlarini faqat jiddiy va barqaror qiziqishlar
mavjud bo’lgandagina amalga oshirish mumkin. Bundagi eng jiddiy omil
kelgusi samarali kasbiy faoliyatga tayyorgarlikdir. Talabalarni mustaqil ishlarini
faollashtirishga imkon beruvchi ichki omillar quyidagilar:
1.
Qilinayotgan ishning foydaliligi. Agar talaba o’z ish natijalarini ma’ruza
jarayonida, metodik qo’llanmada labaratoriya ishida yoki amaliy mashg’ulotlar,
maqolalar tayyorlashda foydalanishi mumkinligini bilsa, uning bajarilayotgan
ishga bo’lgan munosabati keskin tardayaxshi tomonga o’zgaradi, hamda sifati
ham ortadi. Shunga, ko’ra talabani ruhan shu ishga tayyorlash, bajariladigan
ishning zaruriyati ko’rsatib berilishi kerak.
2.
Talabaningijodiy
faoliyatdagi
ishtroki.
Bu
nihoyatda
xilma-xil
ko’rinishlarda bo’lishi mumkin. Xususan kafedra tomonidan olib boriladiga
ilmiy tadqiqot ishlari, badiiy ijod, metidik ishlar va hokazolar
3.
Fan olimpiadalarida, ilmiy-tadqiqot ishlarida, amaliy ishlar tanlovlarida
ishtrok etish.
4.
Bilimlarni nazorat qilishda qiziqtiruvchi omillardan foydalanish (reyting,
testlar noan’anaviy imtihon shakli ).
Bu omillar tegishli holatlarda
musobaqaruhini vujudga keltiradi. Mana shu holatning o’zitalabada o’z ustida
ishlashni, o’zini rivojlantirishga ichki ehtiyojini shakllantiradi va rivojlantiradi.
Talabalar
mustaqil
ishini
tashkil
etishda
muayyan
fan
shakllarining
xususiyatlarini, shuningdek har bir talabaning akademik o’zlashtirish darajasi va
396
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
qobiliyatini hisobga olgan holda quyidagi shakllarda foydalanish maqsadga
muvofiqdir:
1. Ayrim nazariy mavzularni o’quv va ilmiy adabiyotlar yordamida
mustaqil o’zlashtirish.
2. Berilgan mavzu bo’yicha axborot tayyorlash (referat)
3. Seminar va amaliy mashgulatlarga tayyorgarlik ko’rish.
4. Laboratoriya ishlarini bajarishga tayyorgarlik ko’rish.
5. Hisob grafik ishlarini bajarish.
6. Kurs loyihasi ishlarini bajarish.
7. Bitiruv malakaviy ishi va magistrlik dissertatsiyasini tayyorlash.
8. Nazariy bilimlarni amaliyotda qo’llash va amaliyotdagi mavjud
muammolarning yechimini topish(keys-stasi).
9. Maket modul va namunalar yaratish.
10. Ilmiy maqola, ilmiy anjumanga ma’ruza tezislarini tayyorlash.
O’qitilayotgan fanning hususiyatlaridan kelib chiqqan holda talaba mustaqil
ishini tashkil etishda boshqa shakllardan ham foydalanish mumkin.
Xulosa o’rnida shuni aytish joizki, ta’lim tizimiga pedagogik
innovatsiyaga rioya qilish, yangi pedagogic texnalogiyalardan foydalanib
talabalarni mustaqil faoliyat yuritishga o’rgatish lozim. Davlat ta’lim
standartlarining bosh talabi ijodkor tafakkur sohibini yetishtirishdan iborat.
Berilga topshiriq talabani ijodiy fikrlashga va ijodiy rivojlanishga olib kelishi
lozim. Didaktik tafakkurning shakllanishi va taraqqiy etib rivojlanishi ta’lim
jarayonida amalga oshadi. Bu maqsadni amalga oshirish uchun talabalar fan
asoslarini: bilim, ko’nikma va malakalarni chuqur egallab olishlari talabqilinadi.
Talabalarga bilim berish bilan birga uni mustaqil ishlashga, mustaqil bilim olish,
mustaqil kitob o’qish, erkin fikr yuritish, mavjud axborot bilan ishlashga
qiziqtirish va o’rgatish nazarda tutiladi.
AVTORITET FAYLLAR MA’LUMOTLAR BAZASINI YARATISH
USUL VA VOSITALARI
397
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
F. F. Umaralieva
Axborot tez o'sishi, tarmoq texnologiyalari rivojlanishi kutubxonalarda
elektron kataloglar yaratish zarurligiga olib keldi. Bu esa an'anaviy kutubxona
texnologiyalarini kompyuterga o'tkazish bilan bog'liq ko'plab muammolarni
yuzaga keltiradi. Misol uchun dasturiy va apparat hamda lingvistik ta'minot
elektron katalogni qo'llab-quvvatlash va foydalanuvchilarning xizmat ko’rsatish
tizimining samaradorligi va kutubxonada hujjatlarini qayta ishlash, yangi
texnologiyalarni yaratish va shu kabilar. O’zbekiston Respublikasi birinchi
Prezidentining 2012 yil 20- martdagi “Alisher Navoiy nomidagi O’zbekiston
Milliy
kutubxonasi-axborot
resurs
markazi
faoliyatini
takomillashtirish
to’g’risida” gi PQ-1729 sonli va 2012 yil 21 martdagi “Zamonaviy axborotkommunikatsiya texnologiyalarini joriy etish va yanada rivojlantirish choralari
to’g’risida” gi PQ- 1730 sonli qarorlari ijrosini taminlash maqsadida
Respublikamizning barcha axborot kutubxona muassasalari o’rtasida zamonaviy
korparativ tarmoq qurishga kirishildi.
Kutubxonalar aro korparativ tarmoqlarning asosi avtomatlashtirilgan
kutubxonalardir. Zamonaviy avtomatlashtirilgan kutubxonalarni tashkil etish
uchun avvalo electron kataloglarni yaratishimiz lozim. “Elektron katalogni
lingvistik jihatdan yaratish va rivojlantirish murakkab muammo hisoblanadi.
Elektron katalogning ajralmas qismi avtoritet fayllar axborotni qidirish tillari
majmuasi bilan bir qatorda, tabiiy tildan axborotni qidirish tiliga tarjima qilish
qoidalari, mashinalar uchun o'qilishi mumkin bo'lgan ma'lumotlarning
formatlarini qo’llab- quvvatlaydi.”
1
“Avtoritet fayl identifikatsiyalashning
kuchli vositasidir, masalan, jamoaviy muallifning o'ziga xos muallifi yoki
boshqa atributlarning ta'rifini aniqlovchi turli xil talqinlar va ma'lumotnoma
ma'lumotlarini o'z ichiga oladi.
Avtoritet fayl kataloglashtiruvchilar uchun faqatgina tegishli hujjatlarni
tavsiflashda emas, balki, eng muhimi, qidiruvni tashkil qilishda kuchli vosita
hisoblanadi.”3
398
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Jahon miqyosida avtoritet fayllar yaratish hamda avtoritir nazorat borasida
Rossiya, Germaniya, Buyuk Britaniya, AQSh kabi davlatlarda keng miqyosda
ishlar olib borilgan.
O’zbekistonda avtomatlashtirilgan kutubxona tizimlari uchun avtoritet
fayllar yaratishda quyidagi muammolar mavjud:
 Avtoritet fayllar to’g’risidagi asosiy tushunchalar, atamalar va ta’riflar
o’zbek tilida yaratilmagan.
 Milliy avtoritet fayllar yaratishning nazariy asoslari ishlab chiqilmagan
 Avtoritet
fayllar
yaratish
va
foydalanish
texnologiyalari
ishlab
chiqilmagan.
Ushbu muammolarga yechim topish uchun elektron katalogda bibliografik
yozuvlarni yaratish va qidirish jarayonida bir xil belgilarni tanlab olish uchun
yangi imkoniyatlarni ochadigan, avtomatlashtirilgan rejimga o'tish jarayonida
avtoritet faylni va avtorizatsiyalashgan nazoratni yaratish hamda boshqarish
muammolarini hal qiladigan, shu bilan birgalikda avtoritet ma’lumotlar bazasini
shakllantirish usul va vositalarini ishlab chiqishni zamonning o`zi talab
etmoqda.
Avtoritet
fayllar
yaratish,
avtoritet
fayllar
ma’lumotlar
bazasini
shakllantirish va avtoritet nazorat o’rnatishga jahonning yetakchi milliy
kutubxonalari jumladan: Belarussiya Milliy kutubxonasida “Milliy avtoritet
fayllar ma’lmotlar bazasini yaratish va loyihani ishlab chiqish” mavzusida
loyihalar, Rossiya milliy kutubxonasida, Germaniya milliy kutubxonalari,
Amerikaning Kongress kutubxonasida, Buyuk Britaniya milliy kutubxonalarida
keng qamrovli ishlar amalga oshirilgan.
Avtoritet fayllar va ma’lumotlar bazasini yaratish hamda avtoritet nazorat
o’rnatish muammolariga qaratilgan bir qancha monografiya va jurnallarda
maqolalar nashr qilingan.
Avtoritet fayllarni yaratish, ma’lumotlar bazalarini shakllantirish hamda
avtoritar nazorat bo’yicha qator olimlar: Ilina S.V Belarusiya milliy kutubxonasi
uchun “Avtoritet fayllar milliy bazasini yaratish muammolari” mavzusida,
399
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Garke
Т.М,
Kretoba
Е.А,
Bajanev
S.R,GolubevА.М
“Korparativ
kataloglashtirishning Belarusiya kutubxonalariga o’zaro tasiri”, Lavreneva О. А,
JarikovaL.А, МаrkovaА. А, SkarukG.А, StrelkovaЕ. V “Avtoritet fayllar
tizimini yaratish va kutubxona fondlarini raqamlashtirish”,
“Tashkilot
nomlarining
milliy
avtorlik
varaqasi:
Stegaeva М. V
korporativ
muhitda
avtorlashtirilgan yozuvlarning sifati bilan bog'liq muammolar”, Nikoltseva N.
P, Pavlenko Е.А, ShubnikovaYu. N va KaevaО.P “Krasnoyarsk okrugining
Davlat
universal
mualliflarning
ilmiy
kutubxonasida
avtorlashtirilgan
yakka
fayllarini
tartibdagi
va
shakllantirish
jamoaviy
va
ulardan
foydalanish.”,Baxturina Т. А, Benevolenskaya L. I, Golovan Е. F, Dudnik I. S,
Zagorckaya Е. I, Kalinina G. P, Kasparova N. N, Masxuliya Т. L, Ogurtsova G.
P, Parshina Т. А,Rider G. R, Ekstrem М. V, LavryonovaО. А, Laure F. Franklin
“ Avtomatlashtirilgan Avtoritet nazorat uchun tekshirilgan sarlavha nomlarining
loyihasi”,va boshqalar bu soxada ilmiy izlanishlar qilishgan.
Respublikamizda Avtoritet fayllar ma’lumotlar bazasini yaratish hamda
avtoritar nazorat mavzusi yuzasidan Muhammat Al- Xorazmiy nomidagi
Toshkent
Axborot
Texnologiyalari Universitetida
“Axborot
Kutubxona
Tizimlari” kafedrasi assisent Ziyodullayeva G.E. ilmiy amaliy tadqiqot
izlanishlari olib bormoqda.
Sohaga oid izlanishlar shuni ko’rsatadiki avtoritet fayllar yaratish, ularning
ma’lumotlar bazasini shakllantirish va avtoritet nazorati o’rnatish masalalari shu
davrgacha chuqur o’rganilmagan hamda yetarli natijalar olinmagan.
Hozirgi kunda Rossiya Milliy kutubxonasining avtoritet faylida yakka
mualliflarning nomlari uchun 50 mingga yaqin yozuvlar mavjud bo'lib, ular
birinchi navbatda maxsus toifalar mualliflari, ikki nomga ega bo'lgan
kishilarning ismlari, ayniqsa, bir xil ismlar, Sharqiy nomlar va taxalluslar, rus
tiliga tarjima qilingan xorijiy mualliflar kiradi.
Avtoritet faylni, birinchi navbatda, maxsus toifadagi mualliflarni saqlash
bo'yicha ishlar ham Rossiya Davlat kutubxonasida o'tkazilgan. Chet elda, milliy
avtoritet subtitrlar fayllarini tashkil etish bo'yicha keng ko'lamli ishlar,
400
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
shuningdek, shaxsiy va jamoaviy mualliflarning avtorlashtirilgan fayllari va
tasniflash ko'rsatkichlarining avtoritet fayllari universal kutubxonalar, yuqori
malakali mutaxassislar va moddiy resurslar mavjudligi tufayli amalga oshiriladi.
Avtoritet fayllarni to'ldirish va takomillashtirish yoki o'zgartirish
takliflar
beradigan boshqa kutubxonalar ishtirokida amalga oshiriladi va milliy
kutubxona muvofiqlashtiruvchi rol o'ynaydi hamda takliflarni qabul qilish
to'g'risida qaror qabul qiladi.
Xorijiy mamlakatlarda mavjud bo'lgan milliy hujjatlar mamlakat ichida
avtoritet yozuvlarni taqsimlash va almashish uchun qo'llanilmoqda va
bibliografik yozuvlarni yaratishda xarajatlarni sezilarli darajada kamaytirishga
yordam beradigan xalqaro darajada avtoritet yozuvlarni almashish bo'yicha
ishlar takomillashtirilmoqda. Biroq, ushbu avtoritet fayllar ma’lumotlar bazasini
yaratish bizga mualliflik belgilaridan global foydalanishni tartibga solidi va
elektron katalogdagi qidiruvni hisobga olgan holda mavzuni spetsifikatsiya
qilish uchun bir xil qoidalarni taqdim etadi.
Ushbu ilmiy tadqiqotining asosiy maqsadi avtoritet fayllarni yaratishning
nazariy asoslarini, avtoritet fayllarni yaratish tarixini o'rganish, shuningdek
avtomatlashtirilgan vositalarni qo'llagan holda shaxs nomlarining avtoritet
fayllarini yaratish bosqichida
avtoritet nazoratni amalga oshirish uchun
texnologiya yaratish va metodlar ishlab chiqish.
Maqsadga erishish bir qator nazariy va amaliy vazifalarni hal qilishni talab
qildi:
 Avtoritet me'yoriy hujjat tushunchasining mohiyatini ta'riflash va
atamalarni ajratish;avtoritet ish va avtoritet nazorat;
 Xorijda va O’zbekistonda muammolarni tahlil qilish;
 Chet elda va O’zbekistonda
mavzuli nashrlarning avtorlik fayllarini
yaratish funktsiyalari va printsiplarini tahlil qilish;
 Avtomatlashtirilgan vositalardan foydalangan holda avtoritet fayllar
ma’lumotlar bazasini yaratish va
ushbu yo’lda O’zbekiston milliy
kutubxonasida avtoritar nazoratni amalga oshirish.
401
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
 Avtoritet fayllar ma’lumotlar bazasini yaratish metodlarini ishlab chiqish.
Foydalanuvchiga nima beradi. Afzalligi ikki abzas.
Ishlab chiqilgan avtoritet fayllar ma’lumotlar bazasi tadqiqot ishining
ob’ekti hisoblansa, ushbu ma’lumotlar bazasini tashkil etuvchi elementlari ya’ni
avtoritet fayllar va ulardan foydalanish metod va usullari predmeti hisoblanadi.
Yuqoridagilarni yanada aniq tushunib olish maqsadida aftoritet fayllar
ma’lumotlar bazasining nima sababdan zarurligi hamda uning afzalligini bir
misol doirasida ko’rib chiqishimiz mumkin.
Ba'zan katalogda faqat bir kishi yoki sub'ekt uchun turli xil ismlar yoki
yozuvlar mavjud. Foydalanuvchilar ba'zi ma'lumotni qoldirib ketishi mumkin,
bu esa tartibsizlikni keltirib chiqaradi. Aftoritet yozuvlar ma’lumotlar
bazasinitashkil qilish katalogchilar tomonidan mantiqiy ravishda bir-biriga
bog'liq bo'lgan, ammo o'zlarini boshqacha ko'rsatadigan materiallarni bir-biriga
bog'lash uchun ishlatiladi. Yozuvlar bir nechta nomlar ostida bir xil nomdagi
barcha versiyalarni bir-biriga o'xshatib turadigan bir xil nomlar yaratish uchun
ishlatiladi, hatto bunday versiyalar turli nomlar ostida chiqariladi.
Bunday baza bilan bir noyob avtoritet nom barcha turlarni ifodalaydi va
turli xil farqlar, jumlalar va noto'g'ri yozilganlarni, katta va kichik harflar
varianlarini, turli sanalar va boshqalarni o'z ichiga oladi. Misol uchun,
Vikipediyada, o’zbek yozuvchisi Alisher Navoiyni, Foniy, Navoiy, G’azal
mulkining sultoni va boshqa ko'plab identifikatorlari – Alisher Navoiy bilan
tasvirlangan, biroq, Foniy, G’zal mulkining sultoni bir xil shaxsni tasvirlaydi;
aftoritet yozuv rekord darajadagi afzallik sifatida bir nomni tanlashi mumkin
edi. Qidiruvni foydalanuvchilar onlayn-kutubxona katalogidan turli variantlarda
quyidagilar kabi qidirishi mumkin:
 Navoiy
 Alisher Navoiy
 G’azal mulkining sultoni 1441-1501
 Mir Alisher Navoiy 1441-1501
 Foniy 1441-1501
402
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
 ALISHER NAVOIY 1441-1501.
Bu turli atamalar bir xil shaxsni ta'riflaydi. Shunga ko'ra, aftoritet nazorat
qilish ushbu yozuvlarni yagona identifikatorga yoki rasmiy vakolatga ega
bo'linmaga qisqartiradi, ba'zida esa kirish nuqtasi deb ataladi:
Mir Alisher Navoiy 1441-1501 yillar
Umuman olganda, turli mamlakatlardagi turli kutubxonalar tomonidan
foydalaniladigan turli xil avtorlik fayllari va identifikatorlari bor, ehtimol ular
chalkashliklarni keltirib chiqaradilar, biroq tartibsizlikni kamaytirish uchun
xalqaro miqyosda turli yondashuvlar mavjud. Bunday tartibsizlikni bartaraf
etishga qaratilgan xalqaro tashabbuslardan biri - Virtual International Authority
File, bu esa ma'lum bir mavzu uchun yagona nom berishga hamkorlikdagi
harakatdir.
Bu
butun
dunyodagi
turli
aftoritet
fayllaridan
axborotni
standartlashtiruvchi usul bo'lib, Integrated Authority File (IAF) kabi nemis
tilidagi mamlakatlarning ko'plab kutubxonalari va Qo'shma Shtatlar Kongressi
kutubxonalari tomonidan birgalikda qo'llanilmoqda. Maqsad
yagona virtual
aftoritet fayl yaratish. Misol uchun, IAF da Alisher Navoiy uchun identifikatsiya
raqami 118525123. Misollarning barcha variantlari uchun Virtual International
Authority faylining tanlovi VIAF ID: 107032638 - ya'ni bu o'zgarishlarning
barchasini aks ettiradigan umumiy son.
Xulosa o`rnida aytish mumkunki aftoritet yozuvlar ma’lumotlar bazasini
tashkil qilish jarayoni muayyan mavzuni tadqiq qiluvchi tadqiqotchilargajuda
katta yordam beribgina qolmasdan, balki katalogchilarga ham axborotni tashkil
etishga yordam beradi. Kataloglar yangi ma'lumotlar toifasini aniqlashga harakat
qilganda, aftoritet yozuvlardan foydalanishlari mumkin, chunki ular tadqiq
qilinayotgan yozuvlar allaqachon kataloglanganligini bilib olishlari va shuning
uchun keraksiz ishlardan qochishlari mumkin.
Foydalanilgan adabiyotlar.
1.
Автоматизация
информационных процессов:
Термины
определения // НТИ. Сер. 2. - 1984. -№ 1. - С. 29
403
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
и
2.
Антоненко И.П. Авторитетный контроль библиографических
данных в автоматизированных информационных системах // Научная
библиотека в современном социокультурном контексте: Междунар. науч.
конф., 12-15 окт. 1993 г., г. Киев Киев, 1993. - 4.2. - С.215
3.
Войскунский В.Г., Селиванова Ю.Г. Семинар "Проблемы
создания и использования авторитетных файлов предметных рубрик", 1415 марта, 1996г., г. С.-Петербург // Информ. бюл. Российской библ. ассоц.
1996. - № 1 (4). - СПб, 1996. - С. 162
Iqtisodiy masalalarni yechishda matematik metodlardan foydalanish
N. SH. Mirhodjaeva –o’qituvchisi
O. T. Qurbonov- dotsenti
A. T. Omonov- assistenti
TDIU “Oliy matematika” kafedra.
Odatda iqtisodiyotda MR(MR- marginal revenue) chegaraviy daromad
savdodagi sotuv hajmining 1 birlikka ortgandagi TR (TR - total revenue)
umumiy daromadning
ortishini ifodalaydi. Bu chegaraviy daromadning
taxminiy qiymatini ifodalab va u o’lchov birligi o’zgarganda
Chegaraviy daromadni yanada aniqroq ta’riflash uchun
o’zgaradi.
ishlab chiqarish
hajmining umumiy daromadga nisbati o’zgarish tezligi deb hisoblanadi.
1- rasm.
404
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
1- rasmda B va A nuqtalar orasidagi umumiy
daromadining o’zgarishi
ko’rsatilgan.
TR AC

 AB chiziqning burchak koeffisentini anglatib, shu oraliqdagi
Q BC
chegaraviy daromadning taqribiy qiymatini ifodalaydi.
Endi A va B nuqtalar orasidagi masofa etarlicha kichik bo’lsin. B nuqta
TR chiziq bo’ylab
A tomonga yaqinlashsa, og’ish burchagi
A nuqtada
o’tkazilgan TT’ urinmaning burchak koeffisentiga yaqinlashadi. ( Egri
chiziqning har qanday nuqtasiga o’tqazilgan urinma to’g’ri chiziq bo’lib, shu
nuqtada chiziqning og’ishini aniqlaydi).
Ishlab chiqarish hajmining kichik
o’zgarishida, MR A nuqtadagi TR ning og’ish burchagiga teng bo’ladi. Agar
o’zgarish yetarlicha kichik bo’lsa, u holda MR deyarli TR ning A nuqtadagi
og’ishiga teng bo’ladi. Demak, har qanday berilgan vaqtdagi ishlab chiqarishda
MR TR funksiyaning shu vaqtdagi og’ishiga teng bo’ladi. Ma’lumki, funksiya
og’ishini differensiallash yordamida topish mumkin va u
MR 
dTR
dq
munosabat orqali ifodalanadi.
Misol -1.
TR  80q  2 q 2 funksiya berilgan bo’lsa, MR uchun funnksiyani aniqlang.
Yechish.
MR 
dTR
 80  4q
dq
Bu natija TR va MR o’rtasidagi ba’zi munosabatlar
xususiyatlarni
tushuntirishga yordam beradi.
Talabning chiziqli D grafigi 2- rasmda ko’rsatilgan
(1)
p  80  2q
405
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
2- rasm.
Ma’lumki, TR  pq . Demak, (1) munosabatni hisobga olib
TR   80  2q  q  80q  2q 2
TR funksiyadagidek bog’lanishni hosil qilamiz. Bu TR funksiya 2-rasmning
quyidagi qismida joylashgan va MR funksiya esa shu rasmning yuqori qismida
tasvirlangan.
Chizmadan ko’rinib turibdiki, TR o’sganda MR musbat va aksincha TR
kamaysa MR manfiy. Qachon TR o’zining maksimumiga erishsa, MR nolga
teng bo’ladi.
MR funksiya yordamida TR funksining maksimum qiymatini topish oson.
TR maksimal nuqtasida gorizontal va og’ish burchagi nolga teng, shuning
uchun MR ham nolga teng bo’ladi. Demak, TR maksimumga erishganda
M R  80  4q  0
80  4 q
20  q
MR funksiyaning vertikal o’qda
talab funksiyasi bilan bir nuqtada
kesishishini va ikki marta katta og’sh burchagiga egaligini ko’rish mumkin. Bu
natijani har qanday chiziqli funksiya uchun ham o’rinliligini ko’rsatish mumkin.
Har qanday p=a-bq chiziqli talab funksiya uchun ham
406
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
p  a  bq
TR  pq   a  bq  q  aq  bq 2
MR 
dTR
 a  2bq
dq
Shunday qilib, talab funksiyasi va MR funktsiya uchun a ikkala
funksiyaning vertikal o’qidagi kesishish nuqtasini va MR=2b og’ishga ega
bo’lib, albatta, talab funksiyasi og’ishidan ikki marta katta bo’ladi.
Bu natija chiziqsiz talab funksiyalari
uchun o’rinli emas. Talab
funksiyalari chiziqli bo’lmagan holda, MR funktsiyasini ekstremumlar
nazariyasi yordamida aniqlash mumkin.
Misol -2.
Chiziqli bo’lmagan p  80  q0,5 talab funksiyasi uchun MR ni aniqlang.
Yechish.
TR  pq   80  q 0.5  q  80 q  q1,5 ,
MR 
dTR
 80  1.5 q 0.5
dq
Bu chiziqsiz holda narx o’qini oldigi misoldagidek 80 nuqtada kessa ham,
ammo MR og’ish talab funksiyasidan 1,5 marta katta.
Xuddi MR funksiya TR funktsiyaning o’zgarishi tezligini aniqlaganidek
ko’rsatish
mumkinki,
marginal
xarajat
(MC)
umumiy
xarajat
(TC)
funktsiyasining o’zgarish tezligini aniqlaydi. Aslida, deyarli barcha hollarda,
yetarli kichik o’zgarishda, marginal funksiya berilgan funksiyaning o’zgarish
tezligini ifodalaydi.
Misol-3.
TC  6  4 q 2 funksiyaga
ko’ra MC funksiyani toping.
Yechish
MC 
dTC
 8q
dq
407
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
3- rasm.
Yuqoridagi masala haqiqatdan yiroq bo’lib, MC to’g’ri chiziqni
ifodalaydi. Bunga sabab, TC umumiy xarajat funksiyasining kvadrat
funksiyaligidir.
TC oddiy umumiy xarajat funksiyasi 3- rasmda berilgan. Bu esa kub
funksiyani ma’lum bir hossalari bilan beradi:
(a) TC umumiy xarajat o’zgarish tezligi avval
o’suvchi, so’ngra
kamayuvchi;
(b) ishlab chiqarishning oshishi bilan hech qachon TC umumiy xarajat
kamaymaydigan xossalarga ega, yani MC har doim musbat .
TC grafikning
M yassi nuqtasi MC ning minimal qiymati. Umumiy
harajatning kub funksiyasi yuqoridagi hossalarga ega agar
TC  aq 3  bq 2  cq  d
bo’lsa , bu erdaa, c, d>0, b<0 va b2  3ac .
Misol- 4.
Qachon o’rtacha o’zgaruvchan xarajatlar
TC  40  82 q  6 q 2  0.2 q 3
umumiy
xarajat funktsiyasi uchun minimal bo’ladi ?
Yechish.
Xarajatlar nazariyasida, MC marjinal xarajat (AC) o’rtaca xarajat va
o’rtacha o’zgaruvchan xarajat (AVC) funktsiyalarinig har ikkalasini ular uchun
minimal nuqtada
kesadi, deb aytilgan. Shuning uchun MC va AVC
funksiyalarni kiritish va ular kesishadigan nuqtasini topish muhim hisoblanadi.
408
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Ko’rinib turibdiki
TC
funksiyadan umumiy o’zgarmas xarajatlar
TFC=40 va umumiy o’zgaruvchan xarajatlari TVC  82 q  6q 2  0.2 q 2 bo’ladi.
Shuning uchun,
AVC 
TVC
 82  6q  0.2q2
q
va
MC 
dTC
 82  12q  0.6q2
dq
MC=AVC deb
82  12q  0.6q 2  82  6q  0.2 q2
0.4q 2  6q
q
6
 15
0.4
AVC uchun minimal nuqtada topiladi.
Foydalanilgan adabiyotlar
1. Mike Rosser. Basic Mathematics for Economists.-London and New
York, Taylor &Financis Group, 2003 y.
2.Shoraxmetov Sh., Najmiddinov B., Iqtisodchilar uchun matematika,
“Fan va texnologiya”, -T.:2007.
3.http://www.msu.ru/
4.http://www.rsl.ru/
ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ИНТЕРФАОЛ УСУЛЛАРДАН
ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИ
Абдуллаева Р.М. –ТДИУ доц
Каримова Қ.А. -90-мактаб психологи
Педагогик
жараёнининг
самарали
ва
натижали
бўлишини
таъминлайдиган интерфаол услублар "Интерфаол"- инглизча сўз бўлиб,
"interact":
"inter"
-
"ўзаро"
ва
"act"-"ҳаракат
қилмоқ",
уларни
умумлаштирганда эса, "Интерфаол" - "ўзаро ҳаракат қилмоқ" маъносини
409
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
англатади. Interaction- ҳамкорликни (бошқалар билан) билдиради- талаба
(ёки ўқувчи); ўқитувчи - талаба (ёки ўқувчи)лар;
Интерфаол метод-таълим жараёнида ўқувчилар ҳамда ўқитувчи
ўртасидаги фаолликни ошириш орқали ўқувчиларнинг билимларни
ўзлаштиришини фаоллаштириш, шахсий сифатларини ривожлантиришга
хизмат қилади. Интерфаол методларни қўллаш дарс самарадорлигини
оширишга ёрдам беради. Интерфаол таълимнинг асосий мезонлари:
норасмий баҳс-мунозаралар ўтказиш, ўқув материалини эркин баён этиш
ва ифодалаш имконияти, маърузалар сони камлиги, лекин семинарлар сони
кўплиги, ўқувчилар ташаббус кўрсатишларига имкониятлар яратилиши,
кичик гуруҳ, катта гуруҳ, синф жамоаси бўлиб ишлаш учун топшириқлар
бериш, ёзма ишлар бажариш ва бошқа методлардан иборат бўлиб, улар
таълим-тарбиявий ишлар самарадорлигини оширишда ўзига хос аҳамиятга
эга. Интерфаол машғулотлар дарс самарадорлигини ошириш омиллари
ҳисобланади. Ҳозирда таълим методларини такомиллаштириш соҳасидаги
асосий йуналишлардан бири интерфаол таълим ва тарбия усулларини
жорий қилишдан иборат. Касб-ҳунар коллежларида умумкасбий ва махсус
фан ўқитувчилари дарс машғулотлари жараёнида интерфаол усуллардан
борган сари кенгроқ фойдаланмоқдалар. Интерфаол усулларни қўллаш
натижасида ўқувчиларнинг мустақил фикрлаш, таҳлил қилиш, хулосалар
чиқариш, ўз фикрини баён қилиш, уни асослаган ҳолда ҳимоя қила билиш,
cofaom мулоқот, мунозара, баҳс олиб бориш кўникмалари шаклланиб,
ривожланиб боради.
Интерфаол усуллар кўп турли бўлиб уларнинг ҳаммаси ҳам ҳар
қандай прогрессив усуллар каби энг аввало, ўқитувчидан машғулот
олдидан катта тайёргарлик кўришни талаб қилади.
Шу машғулотларни ташкил қилишда интерфаол дарснинг асосий
хусусиятларини унинг анъанавий дарсга нисбатан айрим фарқларини
кўриб чиқиш орқали яққолроқ идрок этиш мумкин. Бу жадвалда ҳажм
ошиб кетмаслиги учун фикр жуда қисқа баён қилинди.
410
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Жадвалда келтирилган фарқлар шу икки машғулот турининг бирбирига нисбатан афзал ва камчилик томонларини яққол кўрсатиб турибди.
Интерфаол машғулотнинг ушбу жадвалда кўрсатилган айрим
жиҳатларини таҳлил қилиш асосида қуйидаги хулосаларга келиш мумкин:
Ўқув режадаги фанларни ўқитишда қайси мавзулар бўйича интерфаол
дарслар ташкил қилиш мақсадга мувофиқлигини ҳисобга олиш зарур.
Бунда ҳар бир мавзу бўйича машғулотнинг мақсадига тўлиқ эришишни
таъминлайдиган интерфаол ёки анъанавий машғулот турларидан фойдаланиш кўзда тутилади.
Интерфаол машғулотнинг самарали бўлиши учун ўқувчилар янги
машғулотдан олдин унинг мавзуси бўйича асосий тушунчаларни ва
дастлабки маълумотларни билишларини таъминлаш зарур.
Интерфаол машғулотда ўқувчиларнинг мустақил ишлашлари учун
анъанавий машғулотга нисбатан кўп вақт сарфланишини ҳисобга олиш
зарур.
Шуларга ўхшаш фарқларнинг ижтимоий ҳаётдаги таъсири тўрғисида бир
неча аср муқаддам А.Навойй ўзининг машҳур "Маҳбуб ул-қулуб" асари
муқаддимасида шундай ёзган эди: "Умид улкан, ўқувчилар саодат ва
эътибор кўзи била назар солгайлар ва ҳар қайси ўз фаҳму идрокларига кўра
бахра олгайлар...". Бунда шу асарни ҳар ким турлича, яъни ўз фаҳму
идроки даражасидагина тушуниши, ўзлаштириши, фойда ола билиши ва
амалда қўллай билиши кўрсатиб ўтилган бўлиб, бундан биз интерфаол
таълим усулларининг анъанавий усуллардан асосий фарқлари туғрисида
юқорида айтган хулосаларимизни янада қиска қилиб, ўқувчиларнинг
фаҳму- идрокларини ўстиришдан иборат, деб ифодалашимиз мумкин.
Бундан
таъкидлаш
лозимки,
интерфаол
таълим
усуллари
Ўзбекистонда қадим замонлардан бери таълим-тарбия жараёнида муаллим
билан
талабалар
ҳамда
талабалар
билан
талабалар
ўртасидаги
мулоқотларда муҳокама, мунозара, музокара, мушоҳада, тақлил, машварат,
мушоира, мутолаа каби шаклларда қўллаб келинган.
411
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Бу усуллар талабаларнинг ҳушёрлик, тафаккур, мулоҳаза, зеҳн,
истеъдод,
заковатларини
ўстириш
орқали
уларнинг
мустақил
фикрлайдиган, комил инсонлар бўлиб етишишларига хизмат қилган.
Интерфаол таълим технологияси ҳар бир ўқитувчи барча ўқувчилар
кўзда тутилгандек ўзлаштирадиган машғулот олиб боришни таъминлайди.
Бунда ҳар бир ўқувчи ўз мотивлари ва интеллектуал даражасига эга
бўладиган машғу лотни олдиндан кўзда тутилган даражада ўзлаштиради.
Интерфаол
тажрибаларни
машғулотларни
ўрганиш
самарадорлигини
асосида
оширишга
амалда
бу
қўллаш
бўйича
машғулотларнинг
таъсир
этувчи
айрим
айрим
сифат
ва
омилларни
кўрсатишимиз мумкин. Уларни шартли равишда ташкилий педагогик,
илмий методик ҳамда ўқитувчига, ўқувчиларга, таълим воситаларига
боғлиқ омиллар деб аташ мумкин.
Дифференциал тенгламалар назариясининг иқтисодиётдаги бир
тадбиқи ҳақида
О.Т.Қурбонов (ТДИУ)
Бирор x=x(t) маҳсулотни ишлаб чиқариш ҳажмининг тезлиги бир
нечта раҳбарлар орқали бошқарилаётган бўлсин.
x'(t)=y(t)
Ўз навбатида, бу раҳбарларнинг ҳолати учинчи z раҳбарлар орқали
бошқарилсин ва ҳ.қ. Бу жараён бош бошқарувчигача давом этсин.
Бу моделда бош бошқарувчи тескари боғланишнинг асосидир.
Бош бошқарувчининг қарорлари раҳбариятнинг буйруқларини
бажариш эмас, балки ишлаб чикариш ҳолатини яхшилашдир.
У x(t)
маҳсулот ҳажмини X миқдорга етказиш учун ўзининг
ўринбосорларига ижобий таъсир кўрсатади.
Масалан,
x' = y
y' = z
(1)
z' = - k ( x – X ), k > 0
412
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
уч босқичли бошқарувнинг энг содда моделидир.
Умумий ҳолда бу система n ўлчовли ва уни
x(n)= - k (x - X)
(2)
кўринишига келтириш мумкин.
Бу бошқарурнинг “қаттиқ” моделини ошкор кўринишида содда
ечиш мумкин.
y=z=...=0 даги x = X исталгaн сатционар ҳолат турғунлигини
λn=-k
(3)
(2) га мос (3) характеристик тенглама илдизи λ нинг хақиқий қисми
манфийлиги таминлайди.
Умумий ҳолда (3) нинг ечимлари комплекс сонлар бўлади.
n = 1 да λ = -
n = 2 да эса
n = 3 да эса
k
λ2 = - k, λ1 = - √k i , λ2 = √k i
ва ечимнинг
ва ечимнинг кўриниши
λ3 = - k , λ1 = -3√kt , λ2.3
=
кўриниши
x(t) = C1 cos√kt + С2 sin√kt
ва ечимнинг кўриниши
x(t)=C1 e-3√kt+C2 sin
x(t) = C e - kt
t+C3
cos
Бу илдизлар комплекс текисликда мунтазам n бурчакнинг учларини
аниқлайди.
Агар n > 3 бўлса, бу мунтазам n бурчакнинг баъзи учлари Re λ >0
ўнг томонидаги ярим текисликда жойлашади.
n = 1 да λ = – k илдиз турғун ярим текисда ётади.
n = 2 да λ = ±√k i илдизлар турғунлик соҳaсининг чегарасида
жойлашади.
Демак , n > 3 да юқоридаги кўп босқичли бошқарув модели
нотурғундир.
413
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Бошқарув икки босқисчили бўлганда даврий тебранишли ҳолатни
ифодалайди, лекин бу тебранишлар ўсишининг катастофик кўринишига
олиб келмайди.
Ҳақиқий турғун ҳолат бир босқичли бошқарувда рўй бериб, бунда
ягона бошқарувчини ишнинг ҳақиқий ҳолатини яҳшилаш қизиқтиради.
414
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Download